Карајукића Бунари

Карајукића Бунари је насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 116 становника (према попису из 1991. било је 207 становника).

Карајукића Бунари
Karajukića Bunari
Карајукића Бунари
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаСјеница
Становништво
 — 2011.116
Географске карактеристике
Координате43°05′21″ СГШ; 20°05′22″ ИГД / 43.089166° СГШ; 20.0895° ИГДКоординате: 43°05′21″ СГШ; 20°05′22″ ИГД / 43.089166° СГШ; 20.0895° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1128 м
Карајукића Бунари на мапи Србије
Карајукића Бунари
Карајукића Бунари
Карајукића Бунари на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број020
Регистарска ознакаNP

Демографија

У насељу Карајукића Бунари живи 77 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 32,0 година (31,4 код мушкараца и 32,6 код жена). У насељу има 30 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,87.

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 30
1953. 35
1961. 41
1971. 154
1981. 171
1991. 207 206
2002. 116 144
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бошњаци
  
109 93,96 %
Срби
  
7 6,03 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Клима Србије

Клима Србије је између континенталне климе на северу, са хладним зимама и врућим, влажним летима са добро дистрибуираним кишницама и јадранске климе на југу са врућим, сувим летима и јесенима и рангира дневне просечне релативно хладне зиме са тешким унутрашњим снежним падавинама. Разлике у надморској висини, близина Јадранском мору и великим речним сливововима, као и изложеност ветру оправдају климатске разлике.

Северна Србија поседује типичну континенталну климу, са ваздушним масама из северне и западне Европе које обликују њен климатски профил. Јужна и југозападна Србија подлеже средоземним утицајима. Међутим, Динарски Алпи и други планински венци доприносе хлађењу већине топлих ваздушних маса. Зиме су прилично оштре у Рашки (региону) због планина које окружују висораван. Средоземне микрорегије постоје широм јужне Србије, на Златибору и у Пчињском округу око долине и реке Пчиња. Просечна годишња температура ваздуха за период између 1961—1990. за област са надморском висином до 300 m (984 ft) је 10,9 °C (51,6 °F). Површине на надморској висини од 300 to 500 m (984 to 1.640 ft) имају просечну годишњу температуру од око 10,0 °C (50,0 °F), а на преко 1.000 m (3.281 ft) надморске висине око 6,0 °C (42,8 °F). Најнижа забележена температура у Србији била је −39,5 °C (−39,1 °F) (13. јануар 1985, Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша је била 44,9 °C (112,8 °F) (24. јул 2007, Смедеревска Паланка).

Пештерско поље

Пештерско поље је крашко поље у југозападном делу Србије. Смештено је на Пештерској висоравни, на надморској висини од око 1160 м. Заузима површину од 50 km², са ширином од 5 км и дужином од 10 км. Као такво, највеће је крашко поље у Србији и највише на целом Балканском полуострву.Налази се између Гиљеве на северозападу, Жилиндара и Крушчице на југозападу и југу и Јарута на истоку и југоистоку. На северу је развођем Секништа (1232м) одвојено од слива Увца. Отвореније је у правцу запада према долини Бистрице од које је одваја јако снижено развође, те представља затворену морфолошку целину елипсастог облика.

Ова пространа зараван има карактеристике субпланинске климе, са недостатком воде на већем делу територије и великим површинама пашњака и ливада погодним за сточарство. Упркос томе пољопривреда Пештера има обележја заостале планинске пољопривреде.

У погледу етничких карактеристика издвајају се два региона, један насељен муслиманским становништвом, а други становницима православне вере, где етничке разлике подразумевају разлике у култури, обичајима и религији.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Тузиње

Тузиње је насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу, 30 км југоисточно од града Сјенице.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.