Карађорђевићи

Карађорђевићи су српска краљевска породица која је владала Србијом и Југославијом. Њен родоначелник је вожд Ђорђе Петровић - Карађорђе. На власти су били 18041813, 18421858. и 19031945, када је Југославија постала република.

Карађорђевићи
Велики династички грб краљевске породице Карађорђевић.jpeg
Држава Устаничка Србија (1804—1813)
 Кнежевина Србија (1842—1858)
 Краљевина Србија (1903—1918)
 Краљевина Југославија (1918—1945)
ОснивачЂорђе Петровић - Карађорђе
Актуелни старјешинаПринц Александар (1970–)
Владавина18041813.
18421858.
19031945.
Смјена29. новембра 1945. Југославија је проглашена републиком
НационалностСрпска
ВјераПравославна
Огранаккнежевска кућа Карађорђевић
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Историјат

Karadjordje Petrovic grb sa pecata
Карађорђев печат
Грб кнеза Александра Карађорђевића.jpeg
Грб Александра Карађорђевића кнеза Србије
Karađorđević
Грб краља Петра I Карађорђевића-1903. година
Династички грб Краљевског дома Карађорђевића од Србије.jpeg
Дворски грб Краљевског дома Карађорђевића од Србије
Велики династички грб краљевске породице Карађорђевић.jpeg
Велики династички грб Краљевског дома Карађорђевића од Србије
Краљевска стандарта династије карађорђевић од Србије
Стандарта краљевске куће Карађорђевић
Grb kraljevskog doma karadjordjevica
Стандарта краљевске куће Карађорђевић 1920.

Оснивач и родоначелник династије Карађорђевића је вожд Ђорђе Петровић - Карађорђе који је подигао Први српски устанак (1804). По пропасти Првог српског устанка (1813), Карађорђе се повукао из Србије.

Онда је 1815. избио Други српски устанак под вођством Милоша Обреновића и успоставила се династија Обреновића на власти у Србији. Заслугом уставобранитеља на власт у Србији је 1842. дошао Карађорђев син Александар који је био на власти до 1858. године када је на Светоандрејској скупштини поново враћен на власт кнез Милош Обреновић.

Крсна слава дома Карађорђевића је "Св. Андрија Првозвани". До 1890. године крсна слава Карађорђевића била је "Св. Климентије". Престолонаследник Петар је променио славу након смрти супруге Зорке, јер је веровао да му доноси несрећу. Изабрао је нову славу "Св. Андрију", у спомен дана када је његов отац кнез Александар 1858. године био свргнут са престола. Држао се речи свога оца изговорене тада: "Свети Андрија нас је проћерао, Свети Андрија ће нас и довести на престо".[1]

После мајског преврата (1903) престала је да постоји династија Обреновића и на власт је позван Александров син, Карађорђев унук Петар. Краљевина је званично укинута 1945. године, а краљевска породица је била у избеглиштву. Син краља Петра II, принц Александар, дошао је са супругом 2001. године у Србију и живе у двору на Дедињу.

Маузолеј Карађорђевића је на Опленцу код Тополе.

Имовину Карађорђевића комунистичка власт је одузела 1947. године.[2]

Владари

Владар Титула Владао Живео
Карађорђе Петровић Ђорђе Петровић Карађорђе Вожд 14. фебруар 1804. — 7. октобар 1813. 16. новембар 1762. — 26. јул 1817.
Александар Карађорђевић Александар Карађорђевић Кнез Србије 14. септембар 1842. — 12. децембар 1858. 11. октобар 1806. — 3. мај 1885.
Петар I Карађорђевић Петар I Карађорђевић Краљ Србије
Краљ Краљевине СХС
15. јун 1903. — 16. август 1921. 11. јул 1844. — 16. август 1921.
Александар Карађорђевић Александар I Карађорђевић Краљ Краљевине СХС, Краљ Југославије 16. август 19219. октобар 1934. 16. децембар 1888. — 9. октобар 1934.
Петар II Карађорђевић Петар II Карађорђевић Краљ Југославије 9. октобар 1934. — 29. новембар 1945. 6. септембар 1923. — 3. новембар 1970.

Генеалогија

Карађорђева жена била је Јелена Јовановић. Имали су четири ћерке и два сина Алексу и Александра. Алекса је имао само једног сина Ђорђа, који је имао синове Алексу и Божидара од којих даље нема потомака. Александар је имао десеторо деце од којих је шесторо преживело детињство, његови синови Петар и Арсен имају потомство које је обухваћено породичним правилницима из 1909. и 1930. године и које данас чини династију Карађорђевић.

Према подацима Српског ДНК пројекта Карађорђевићи припадају словенској хаплогрупи I2a-CTS10228. То је закључено тестирањем мушких сродника ове породице у околини Смедеревске Паланке, а који су несумњиво повезани са њима.[3]

Краљевски дом

Породични правилник

LogoAII
Монограм престолонаследника Александра II Карађорђевића

Према Породичном правилнику за чланове Краљевског дома из 1909, чланови Краљевског дома су: краљ Петар I, његови синови — престолонаследник Александар и краљевић Ђорђе; његова кћи Јелена, до удаје њене; његов брат кнез Арсен Карађорђевић са сином кнезом Павлом А. Карађорђевићем; потомство престолонаследника Александра, краљевића Ђорђа и кнеза Павла (члан 1). Према члану 4 истог правилника, чланови Краљевског дома из куће краља владаоца и престолонаследника имају титулу Краљевског височанства, а осталим члановима Краљевског дома припада титула Височанства.

Према Породичном правилнику за чланове Краљевског дома из 1930, чланови Краљевског дома су: краљица супруга, живи преци краљеви у правој линији, а из исте династије са својим супругама, живи потомци краљеви у правој линији, са својим супругама; рођена браћа краљева и њихови потомци са својим супругама; сестре краља владаоца и сви женски потомци до удаје; стриц краља Александра I кнез Арсен; кнез Павле са супругом и потомцима, женским потомцима до удаје. Према члану 4 синови краља владаоца су краљевићи, а сви остали чланови Краљевског дома су кнежеви и кнегиње од Југославије. Сви носе титулу Краљевског височанства.

Правилници из 1909. и 1930. су једини који су икада донети.

Чланови Краљевског дома

Старија линија (од краља Петра I)

Dinasitija Karadjodjevic
Чланови династије Карађорђевића.
  1. Краљ Петар I Карађорђевић (1844—1921), син кнеза Александра
    Кнегиња Зорка Карађорђевић (рођена као Љубица) (1864—1890), супруга краља Петра I, кћи црногорског краља Николе
    1. Кнегиња Јелена Карађорђевић (1884—1962), кћи краља Петра I, удата за руског великог кнеза Ивана Константиновича Романова
    2. Кнегиња Милена Карађорђевић (1886—1887), кћи краља Петра I
    3. Краљевић Ђорђе (Петров) Карађорђевић (1887—1972), син краља Петра I
      Принцеза Радмила Карађорђевић (1907—1993), супруга краљевића Ђорђа
    4. Краљ Александар I Карађорђевић (1888—1934), син краља Петра I
      Краљица Марија Карађорђевић (1900—1961), супруга краља Александра I, кћи румунског Краља Фердинанда I
      1. Краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970), син краља Александра I
        Краљица Александра Карађорђевић (1921—1993), супруга краља Петра II, кћи грчког краља Александроса I
        1. Престолонаследник Александар Карађорђевић (1945-), син краља Петра II, тренутни старешина краљевског дома; у јавности се појављује као Њ. К. В. Престолонаследник Александар II
      2. Краљевић Томислав Карађорђевић (1928—2000), син краља Александра I
      3. Краљевић Андреј Карађорђевић (1929—1990), син краља Александра I
    5. Кнез Андрија Карађорђевић (1890—1890), син краља Петра I

Млађа линија (од кнеза Арсена)

  1. кнез Арсен Карађорђевић (1859—1938), син кнеза Александра, млађи брат краља Петра I
    кнегиња Аурора Павловна Демидова ди Сан Донато (1873—1904)
    1. кнез Павле Карађорђевић (1893—1976), син кнеза Арсена, кнез-намесник 1934-1941.
      Кнегиња Олга Карађорђевић (1903—1997), супруга кнеза Павла, унука грчког краља Ђорђа I
      1. кнез Александар (Павлов) Карађорђевић (1924—2016), син кнеза Павла
      2. кнез Никола Карађорђевић (1928—1954)
      3. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић (1936-), удавана за Хауарда Оксенберга (брак разведен, ћерке Кристина и Катарина Оксенберг), Нила Балфура (брак разведен, син Николас Августус Балфур) и Мануела Уљоу Елијаса (преминуо)

Кнежевски дом Карађорђевића

Доласком на српски престо краља Петра I Карађорђевић 1903. године, завладала је Краљевином Србијом династија Карађорђевић. Доношењем породичног правилника за чланове Краљевског дома Карађорђевића 1909. и устоличењем нове краљевске династије 1903. године, установљена је и потврђена титула кнеза од Србије коју је понео краљев млађи брат Арсеније Карађорђевић-Арсен. Изворна титула коју су до тада носили чланови династије Карађорђевић наслеђену од кнеза Александра. Најстарији живи члан ове гране и уопште породице Карађорђевић је Њено Краљевско Височанство кнегиња Јелисавета П. Карађорђевић од Србије и Југославије. Чланови кнежевске породице немају наследно право на престо Србије. Чланови кнежевског дома заузимају истакнуто место у историји краљевине Србије и Југославије. Својим породичним везама, браковима ова грана краљевске породице Карађорђевић ородила у директним линијама са најплеменитијим породицама Европе, са руском кнежевском породицом Демидов, краљевском породицом Грчке и Данске, краљевском породицом Италије и кнежевском породицом Лихтенштајна. Блиске рођачке везе одржавају са британском краљевском кућом, и имају право на наслеже британске круне. Најистакнутији члан ове гране династије Карађорђевић је кнез Павле, који је као кнез регент 1934. године након убиства краља Александра Карађорђевића, водио државу као главни од тројице намесника краља Петра II. Мушки чланови су се опредељивали за војну службу, тако је кнез Арсен служио војску у руској царској армији у чину генерала, кнез Павле официр војске краљевине Србије, СХС и Југославије, кнез Александар ступио је као добровољац у британску војску као пилот РАФ-а.

Титуле

  • Његово/Њено Краљевско Височанство кнез/кнегиња од Србије/Југославије

Старешинство над кнежевском породицом носи кнез Димитрије, након смрти свог оца кнеза Александра П. Карађорђевића 2016. године.

Грб и хералдика

На штиту иберијског типа, црвене боје налази се бели двоглави орао који носи на грудима црвени штит са белим крстом и 4 оцила. Око штита налази се бордура жуте боје. Окруњен је краљевском круном Карађорђевића. Српска краљевска круна се налази само на грбу кнеза Александра и кнегиње Јелисавете као потомака владајућег регента кнеза Павла, док се на грбовима потомака кнеза Александра налази златна краљевска хералдичка круна, са пратећим хералдичким елементима на грбу. Године 2006. кнез Александар је одлучио да уклони грбове Хрватске и Словеније са свог грба, и уреди хералдичка знамења за своје потомке.

Стандарта старешине кнежевског дома Карађорђевића

стандард кнеза Александра

Грб кнеза Димитрија А. Карађорђевића

грб кнеза Димитрија

Грб кнеза Михаила А. Карађорђевића

грб кнеза Михаила

Галерија

Породично стабло

Scepter peter i karadjordjevic
Скиптар Краља Петра I, део симбола српске монархије.
Sar large
Шар Краља Петра I, део симбола српске монархије.

KaradjordjeviciFamilyTree

KaradjordjeviciFamilyTree

Види још

Референце

  1. ^ "Политика", Београд 6. фебруар 1929. године
  2. ^ Шта све Карађорђевићи могу да траже („Вечерње новости“, 19. јануар 2014)
  3. ^ Вечерње Новости:У Србима "живе" Словени, Келти, Готи и Нормани!

Литература

Спољашње везе

Ђорђе Карађорђевић (ађутант)

Ђорђе Карађорђевић (Кишињев, 1827 — Бадгаштајн, 14. август 1884) је био гардијски поручник у руској војсци, и потпуковник и ађутант у српској војсци. Ђорђе Карађорђевић је син Алексе Карађорђевића и Марије Трокин. Рођен је у руском граду Кишињев (данас у Републици Молдавији). По завршетку школовања у Пажеском корпусу био је гардијски поручник у царевом Преображенском гардијском пуку, касније мајор, а по доласку у Србију потпуковник и ађутант код свог стрица кнеза Александра Карађорђевића. Потпуковник Ђорђе Карађорђевић оженио се Саром, кћерком мајора Мише Анастасијевића и Христине Урошевић. Капетан Миша Анастасијевић је покушао на Светоандрејској скупштини да доведе свог зета Ђорђа на престо Србије, али није успео у тој намери. Ђорђе Карађорђевић је после живео у Ници и Паризу. Имао је два сина - Алексу Карађорђевића и Божидара Карађорђевића.

Јелисавета Карађорђевић

Јелисавета Карађорђевић (Београд, 7. април 1936) је једина ћерка кнеза Павла Карађорђевића и кнегиње Олге од Грчке и Данске.

Алекса Карађорђевић

Алекса Карађорђевић (Топола, 1801 — Кишињев, 1830) је био гардијски поручник у руској војсци. Он је најстарији Карађорђев син. Алекса је по жељи руског цара Александра Првог завршио четворогодишње војно школовање у елитном Пажеском корпусу у Санкт Петербургу, након чега је био поручник царске гарде. Са Маријом Трокин, кћерком пуковника Николаја Трокина, маршала дворјанства (племства) имао је сина јединца — Ђорђа Карађорђевића.

Александар I Карађорђевић

Александар I Карађорђевић (Цетиње, 4/16. децембар 1888 — Марсељ, 9. октобар 1934) је био регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934). Убијен је 9. октобра 1934. у Марсељском атентату.

Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке (кћерке црногорског краља Николе Петровића).

Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903. Након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909, Александар је постао престолонаследник. Постао је регент свом оцу 24. јуна 1914. и као такав био је врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.

После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. после очеве смрти. Владао је аутократски земљом у којој су били изражени социјални и национални контрасти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав. Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а га је убила у Марсељу, 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је због његове малолетности земљом до 1941. владало намесништво на чијем је челу био Александров рођак кнез Павле.

Александар Карађорђевић (кнез)

Александар Карађорђевић (Топола, 11. октобар 1806 — Темишвар, 3. мај 1885) је био владајући кнез Србије од 1842. до 1858. године и син вође Првог српског устанка Карађорђа.

После пропасти Првог српског устанка, Александар је са оцем напустио Србију и вратио се у њу 1839. поставши ађунтат кнеза Михаила Обреновића. На престо су га довели уставобранитељи после свргавања кнеза Михаила Обреновића. Његову владавину је обележио утицај уставобранитеља, по чему се цео период назива режим уставобранитеља. У овом периоду покренуте су озбиљне реформе у Србији и модернизација земље.

Александар Карађорђевић (престолонаследник)

Александар Карађорђевић (Лондон, 17. јул 1945) старешина је куће Карађорђевића и бивши југословенски престолонаследник. Син је јединац последњег југословенског краља Петра II и краљице Александре.

Његов отац Петар II у време његовог рођења је био краљ Југославије, али је он своја владарска овлашћења под притиском британског премијера Винстона Черчила пренео на Намесништво, формирано 20. јануара 1945. године, а монархија је крајем исте године од стране комунистичке власти укинута. Од рођења па до укидања монархије принц Александар је био престолонаследник Југославије а након укидања је претендент. Од 2001. године живи са својом супругом у Краљевском двору у Београду.

Бели двор

Бели двор налази се са Краљевским двором у оквиру дворског комплекса на највишем брежуљку Дедиња, на имању површине 135 хектара.Изградња је завршена 1936. године, по пројекту Александра Ђорђевића. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором (арх. Братислав Стојановић са тимом). Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.

Градњу Белог двора започео је 1934. године, приватним средствима краљ Александар I са жељом да направи резиденцију за своје синове (престолонаследника Петра II, краљевића Томислава и краљевића Андреја), али није доживео да види завршетак радова. Изградњу двора довршио је кнез Павле који је, као велики љубитељ уметности, двор опремио вредним уметничким делима.

Уз двор, саграђени су и кухиња и гаража, који су са централним објектом повезани подземним тунелом. Пред почетак Другог светског рата у Европи, кнез Павле је објекту придодао и подземно склониште.

У очекивању пунолетства Петра II Карађорђевића, Бели двор користио је кнез Павле са породицом, а после II светског рата двор је служио као репрезентативни објекат у коме су се одржавале свечаности и примали угледни гости из иностранства.

Попут свог, старијег „суседа“ који је неми сведок историје и политике пре 1945. године, тако су одлуке доношене у Великом салону и Свечаној трпезарији, Белог двора имале пресудну улогу на новију историју Србије. Током председничког мандата Слободана Милошевића (1997—2000), објекат је коришћен за живу политичку активност, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Последњи шеф државе који је званично примљен у Белом двору био је Председник Белорусије, Александар Лукашенко 1999. године. У Свечаној трпезарији Белог двора, потписан је документ којим се отворио пут за потписивање војно-техничког споразума у Куманову, којим је окончан оружани сукоб НАТО-а и СРЈ отпочет 24. марта 1999. године.

Данас Бели двор, као и читав дворски комплекс на Дедињу користи принц Александар II са породицом. Објекат је пак, власништво Републике Србије.

Бели двор красе дела светских уметника међу којима су слике Николе Пусена, Франсоа Мијеа, Јана Бројгела, Паола Веронезеа и других, а ту је и портрет краља Александра I од Паје Јовановића.

Трпезарија је опремљена намештајем у стилу чипендејла у којој доминира импозантна витрина са порцеланом из Севра, а Велики и Мали салон намештајем у стилу Луја XV.

Грб општине Топола

Краљевска кућа Карађорђевића потиче из Тополе, а ту су и сахрањени многи Карађорђевићи, и стога грб Тополе оличава краљевско достојанство. Круна је постављена на љубичасто поље оивичено крзном, што подсећа на свечани краљевски плашт и краљевско крунисање. Два сребрна орла потичу од српског симбола двоглавог орла носе мале штитове око врата на којима су грб Србије и грб Шумадије.

Дворски комплекс на Дедињу

Дворски комлекс на Дедињу простире се на имању од 134 хектара, на највишем брежуљку овог београдског насеља, Дедиње. Дворски комплекс је направљен за династију Карађорђевића у периоду од 1924. до 1929. године. У оквиру дворског комплекса налазе се две примарне резиденције: Краљевски двор и Бели двор, као и дворска капела Светог Андреја Првозваног.

Дворови су окружени парком за чије пројектовање је заслужан пејзажни архитекта Едуард Андре. У оквиру дворског комплекса налазе се и базени и кухиње, сламната кућа и канцеларија Маршалата двора. Овде се налази и богата уметничка збирка.2013. године је објављена монографија „Дворски комплекс на Дедињу“.

Карађорђе Петровић

Ђорђе Петровић (Вишевац, 3/16. новембар 1768 — Радовањски луг, 14/26. јул 1817), познат као Карађорђе и Црни Ђорђе, је био вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића. Рођен је највероватније 16. новембра 1768. године у Вишевцу у Османском царству на Ђурђиц, од оца Петра и мајке Марице. Тврди се највероватније, јер се за годину рођења помиње раздобље од 1749. до 1770. године. Имао је два сина, Алексу и Александра.

Учествовао је у Аустријско-турском рату у аустријској војсци као фрајкор. После рата, бавио се сточарством и трговином стоке. Пошто је избегао Сечу кнезова, изабран је за вођу Првог српског устанка. Командовао је устаничком војском током битке на Мишару и опсаде Београда 1806. године. После слома устанка 1813. године прешао је у Аустрију, а потом у Русију. Вратио се у Србију јула 1817. године, али је убијен по налогу кнеза Милоша Обреновића, а његова глава је послата турском султану.

Карађорђев парк

Карађорђев парк је аутентично историјско место логора главне устаничке војске и војничког гробља ослободилаца Београда под Карађорђем 1806. године. Споменик који је на овом гробљу подигао кнез Александар Карађорђевић 1848. године, први је споменик у Београду подигнут у славу једном историјском догађају, истовремено и први јавни споменик.

Терен парка са гробљем и спомеником једино је место са очуваним аутентичним материјалним остацима који документују боравак устаничке војске у Београду и евоцирају успомену на освајање Београда 1806. године. Последње остатке устаничког гробља, које се налазило на великом делу парка, представљају дванаест надгробних споменика на гробовима устаника, постављених у низ приликом уређења парка. Ови споменици са стилизованим крстовима и цик-цак линијама слични су сеоским надгробним споменицима на београдском подручју из тог периода. Споменик из 1848. године скроман је по облику и декорацији. Висине је 547 cm. Израђен је од жућкастог камена и обложен вештачким каменом. На мермерним плочама са стране исписан је текст посвете и текст о обнови споменика 1889. године.

Карађорђев парк је аутентично историјско место логора главне устаничке војске и војничког гробља ослободилаца Београда под Карађорђем 1806. године. Од устаничког гробља, које се налазило на великом делу парка, остало је дванаест надгробних споменика, постављених у низ приликом уређења парка. Ови споменици са стилизованим крстовима слични су сеоским надгробним споменицима на београдском подручју из тог периода.

Комплекс Градских дворова

Комплекс Градских дворова, смештен је у самом центру Београда. У оквиру дворског комплекса налазе се:

Стари двор - Садашња Скупштина града Београда,

Нови двор - Садашња зграда Председника републике.Пре Другог светског рата и недуго после комплекс су сачињавале и зграде:

Маршалат Краљевског двора - зграда протокола, админстративних послова и гарде. (подигнут 1845. године а срушен 1958. године)

Помоћне зграде за послугу, гараже и коњушњице. (подигнуте 1922. године а срушене 1946.)Пре Првог светског рата коплекс су сачињавали и зграде:

Стари конак (подигнут 1830. године а срушен 1904. године)

Зграда Министарства унутрашњих и спољних послова (срушен 1910.)

Краљевски двор

Краљевски двор налази се са Белим двором у оквиру дворског комплекса на највишем брежуљку Дедиња, на имању површине 135 хектара. У оквиру дворског комплекса, непосредно поред Краљевог двора, налази се Краљевска капела Светог апостола Андреја Првозваног, која је са Краљевим двором повезана колонадом стубова.

Краљевски двор саграђен је личним средствима краља Александра I. Градња је започета 1924. а завршена је 1929. Сама зграда двора је грађена у српско-византијском стилу, а фасада је обложена белим брачким мермером.

У приземљу се налазе : библиотека, краљев кабинет, златни салон, велика трпезарија и свечани хол, сви опремљени у ренесансном стилу, и плави салон опремљен у барокном стилу. У златном салону, чија је касетирана дрвена таваница обложена листићима злата, чува се слика Јакопа Палме Старијег, а у плавом салону се налази слика „Венера и Адонис“ Николе Пусена.

На првом спрату налазе се приватне просторије у којима данас живи породица принца Александра II.

У сутерену су просторије чији су зидови и таванице раскошно осликани по узору на дворац у Кремљу. Ту се налази дворана Душанове женидбе на чијој су таваници осликани мотиви из ове народне песме, а ту су и дворана шапата, мали салон и дворана за пројекције.

Марија Карађорђевић

Марија Карађорђевић (рум. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Гота, 9. јануар 1900 — Лондон, 22. јун 1961) била је југословенска краљица, супруга краља Александра I Ујединитеља и мајка последњег југословенског краља, Петра II.

Марија Карађорђевић (1993)

Марија Карађорђевић је ћерка принца Николе и принцезе Љиљане, унука принца Томислава Карађорђевића.

Нови двор

Нови двор је монументално здање у центру Београда, на Андрићевом венцу у коме се налази седиште Председника Републике Србије. Ова грађевина је споменик културе под заштитом државе. Изграђена је у периоду од 1911. до 1922. године као двор краља Александра I Карађорђевића. Двор је саграђен према пројекту архитекте Стојана Тителбаха (1877—1916) у академском маниру, са елементима ренесансне и барокне архитектуре, али је оригинални изглед временом измењен.

Налази се на Андрићевом венцу број 1 и са зградом Старог двора, у којој се налази Скупштина града Београда, чини значајну амбијенталну целину - дворски комплекс на Теразијама.

У Новом двору је боравио краљ Александар, у њему је био смештен Музеј кнеза Павла. Од 1953. године Нови двор користили су Извршно веће Србије, Скупштина Србије (данас преко пута у Улици краља Милана), Председништво СР Србије и, најдуже, председник Републике Србије са пратећим службама. После одржавања председничких избора 2017. године, најављена је могућност да се председништво из ове зграде исели у Палату Србија, те да се Новом двору врати музејска намена.

Персида Карађорђевић

Персида Карађорђевић (Бранковина, 15. фебруар 1813 — Беч, 17. март/29. март 1873) је била супруга владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића.

Петар II Карађорђевић

Петар II Карађорђевић (Београд, 6. септембар 1923 — Денвер, 3. новембар 1970) био је трећи и последњи краљ Краљевине Југославије (1934—1945). Био је први син краља Александра I и краљице Марије.

У време убиства свог оца 1934. године, Петар II је био малолетан па је краљевска власт пренета на Намесништво које је у тестаменту одредио краљ Александар I, на челу са кнезом намесником кнезом Павлом Карађорђевићем, а чланови су били још Иво Перовић и Раденко Станковић. После војног пуча против кнеза Павла и владе Цветковић-Мачек који су донели одлуку о приступању Југославије Тројном пакту, Петар II је проглашен пунолетним. У земљи је владао само 19 дана, пошто је 14. априла на предлог председника владе армијског генерала Душана Симовића, одведен у избеглиштво након инвазије сила Осовине. Краљ Петар II је најпре подржавао покрет пуковника (потоњег армијског генерала) Драгољуба Михаиловића, а када су се савезници преоријентисали на партизански покрет, краљ Петар II је под притиском позвао своје присталице да ступе у НОВЈ. По споразуму Тита и Ивана Шубашића са краја 1944. године, краљ је марта 1945. пренео своја овлашћења на трочлано намесништво.

Краљ Петар II је збачен одлуком југословенске уставотворне скупштине 29. новембра 1945. После рата се населио у САД. Последњи је југословенски краљ.

Петар I Карађорђевић

Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.

Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.

Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.

Карађорђевићи
I.
II.
III.
IV.
V.
VI.
VII.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.