Карабурма

Карабурма је београдско насеље у градској општини Палилула, у североисточном делу Београда. Простире се дуж северне падине брда Звездара, десне обале Дунава и леве обале Миријевског потока. Карабурма је још позната и по ОФК Београду, чији се стадион налази код Богословског факултета.

Карабурма
Panorama Karaburme
Панорама Карабурме
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаПалилула
Становништво
 — 2002.55.343
Географске карактеристике
Координате44°48′58″ СГШ; 20°30′06″ ИГД / 44.81611° СГШ; 20.50167° ИГДКоординате: 44°48′58″ СГШ; 20°30′06″ ИГД / 44.81611° СГШ; 20.50167° ИГД
Карабурма на мапи Града Београда
Карабурма
Карабурма
Карабурма на мапи Града Београда
Palilula mz
Месне заједнице Карабурме

Положај

Карабурма се налази између насеља Звездара (југ), Богословија (запад), Ада Хуја (север), Роспи Ћуприја (исток) и Ћалије (југоисток). Њена јужна граница (ул. Драгослава Срејовића, бивши Партизански пут) такође је и општинска граница између Палилуле и Звездаре (с друге стране се налази Звездарска шума). Северна граница је Вишњичка улица, а источна Миријевски булевар.

Карактеристике

Карабурма је претежно стамбено подручје, једно је од насељенијих крајева Београда, са укупно 55.343 становника у свим месним заједницама. У насељу постоје две зелене пијаце и Омладински стадион, на којем игра ОФК Београд као и фудбалски клуб "ФК Београд". На Карабурми се налази пет основних школа: „Филип Вишњић“, „Јован Поповић“, „Стеван Дукић“, „Арчибалд Рајс“ (бивша „Стјепан Стево Филиповић“) и „Јован Цвијић“. Такође, позната је и по биоскопу "Славица" који је дуже време затворен.

Име

На старим османлијским и аустријским картама, подручје је именовано као Кајабурун (Kaya-burun), што на турском значи „стеновити рт“ — Звездарско брдо (одн. Велики Врачар) је некада било ближе Дунаву него данас.

Историја

Карабурма је географски била налик рту истуреном у Дунав. Када се суседно острво Ада Хуја повезало са копном и постало полуострво, Карабурма се нашла неколико стотина метара од обале реке. Келтски Скордисци су основали Сингидунум у 3. веку п. н. е., на локалитетима Карабурме и Роспи Ћуприје је пронађена некропола из тог периода, са вредним артефактима који су припадали њиховим ратницима.[1]

Вековима је подручје било мочварно са пространим подручјима живе глине, тако да су га људи избегавали још од римског периода. Данас непостојећи термални извори дуж обале Дунава су загревали воду мочваре и испаравали, тако да је мочвара стално била у измаглици. Помиње се да је изнад Карабурме постојао град Деспотовац, назван по Деспоту Стефану (15. век). Српски кнез Милош Обреновић је у 19. веку наредио да Карабурма буде званично место за погубљења (недалеко од данашњег Панчевачког моста), што је остало до 1912. и доприносило озлоглашености краја. Недалеко од моста је била и кафилерија, где су од коже паса луталица правили рукавице. Поред Дунава је 1899. подигнута кланица, на земљишту Џеханово које је уступио краљ. У овом крају је било дозвољено подизање кућа без дозволе, али крај је до иза I светског рата и експанзије Београда, био ретко насељен, у виду малих и раштрканих фавела, без водовода и канализације, а и Вишњички пут је био лош. До 1929. Карабурма је припадала атару Вишњичке општине, у том периоду је имала 6000 становника. Насеље је оживело тек подизањем Панчевачког моста и проширењем текстилне фабрике „Коста Илић и синови".[2]

Карабурма је 1.9.1955. постала једна од београдских општина, али је већ 3.1.1957. прикључена општини Палилула. Данас је Карабурма модерно насеље, на десетак минута од центра Београда, с добрим саобраћајним везама. Подручје насеља се приближно може рашчланити на Стару Карабурму (западни део) и Карабурму-Дунав или Нову Карабурму (исток). Југоисточни угао, који се наслања на Ћалије, познат је и као Карабурма 2}.

Референце

  1. ^ Антички период, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Београд кога више нема, Миленко Тодоровић, Ванредно издање Издавачке делатности НИП "Политика" и листа "Политикин забавник" (1990-92?)

Спољашње везе

Јајинци

Јајинци су насеље у Београду које припада градској општини Вождовац. Јајинци су место једног од највећих покоља у Србији током Другог светског рата у ком су немачке снаге убиле скоро 80.000 људи, од којих су многи били заточеници оближњег Логора Бањица.

Бара Венеција

Бара Венеција је урбано насеље у Београду на општини Савски венац, непосредно уз обалу реке Саве.

Богословија (Београд)

Богословија је градска подчетврт у Београду које се налази на територији општине Палилула. Налази се на Старој Карабурми и пружа се од Богословског факултета до Омладинског Стадиона.

Браће Јерковић

Браће Јерковић 1, 2 и 3, је градско насеље са око 30.000 становника. Налази се на општини Вождовац и једно од највећих насеља на тој општини, као и у Београду.

Вуков споменик

Вуков споменик је насеље у Београду, које се налази на територији општине Звездара. Налази се на тромеђи општина Звездара, Палилула и Врачар.

Горњи град (Земун)

Горњи град је градско насеље у Београду, Србија, лоцирано у општини Земун.

Градска општина Палилула (Београд)

Општина Палилула је градска општина Града Београда. Заузима површину од 44.661 ha, на којој према попису из априла 2011. године живи 173.521 становника. Назив је настао по томе што је, у време владавине Турака, у вароши било забрањено пушење и било каква употреба дувана на улицама, због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места где су одлазили била је и данашња Палилула. Као београдска општина постоји од 1956. године.

Слава општине Палилула је Марковдан, 8. мај.

Дедиње

Дедиње је отмено стамбено насеље Београда, Србија. Налази се на Општини Савски венац, једној од најстаријих општина у Београду.

Дедиње је део Београда у којем живе многе познате личности и политичари.

Кућа цвећа, односно место где је сахрањен бивши председник СФРЈ Јосип Броз Тито, налази се на Дедињу.

Кијево (Београд)

Кијево је београдско урбано насеље. Налази се у градској општини Раковица. Кијево је на попису 2002. имало 9.239 становника.

Налази се на југозападним падинама Стражевице, у централном делу општине, на ушћу Кијевског потока у Топчидерску реку. Граничи се са Петловим брдом на западу, Лабудовим брдом и Кнежевцом на северу и Ресником на југоистоку. Области јужно од Кијева: Ливаде, Клик и Шабинац још увек нису урбанизоване.

Овде се налази Железничка станица Кијево.

Крњача (Београд)

Крњача је градско насеље које се налази у београдској општини Палилула, на левој обали Дунава. Са „Старим Београдом“ је повезана Панчевачким мостом.

Кумодраж II

Кумодраж 2 (или Кумодраж II) је насеље које се налази на крајњем југу Београда и припада општини Вождовац. Кроз насеље пролазе следеће линије ГСП-а:

25 (Кумодраж 2 — Карабурма 2 )

33 (Панчевачки мост — Кумодраж старо село)

39 (Славија — Кумодраж 1)У саставу насеља налази се војна касарна и индустријска зона Вождовац. Кроз Кумодраж 2 пролазе једне од већих улица у граду, као што су улица Војводе Степе и Кумодрашка. Месна заједница и тржни центар се налази у центру насеља, а ускоро треба да почне градња мање амбуланте. Већина деце се школује у насељу Браће Јерковић.

Мала Пруга

Мала Пруга је приградско насеље у Београду, које се налази у општини Земун.

Мала Пруга се налази у северозападном делу периферије Земуна. Насеље се простире низ истоимену улицу и ауто-пут Београд - Нови Сад. Граничи се са насељем Нова Галеника на северу, насељем Алтина на југу и простире се на североисток ка насељу Земун Поље. То је стамбено-индустријско насеље са неколико малих фабрика и пуно магацина и складишта. Кроз насеље саобраћа градски аутобус на линији 707 (Зелени Венац - Мала Пруга - Земун Поље).

Нови град (Земун)

Нови град је градско насеље у Београду, Србија, лоцирано у општини Земун.

Плави Хоризонти

Не треба мешати са тиватском плажом Плави хоризонт.

Плави Хоризонти је приградско насеље у Београду, које се налази у општини Земун. Једно је од најмлађих београдских насеља, уз насеље Алтина.

Професорска колонија

Професорска колонија једно је од београдских насеља које се налази у оквиру општине Палилула. Основано је између 1926. и 1929. године када су професори Београдског универзитета почели да насељавају ову територију. Тада су центар овог краја биле улице Љубе Стојановића, Стојана Новаковића и Јаше Продановића. Данас ово насеље уоквирују улице Цвијићева, Булевар Деспота Стефана, Здравка Челара и Митрополита Петра.

Ретензија (Земун)

Ретензија је градско насеље у Београду, које се налази на територији градске општине Земун.

Сењак

Сењак је насеље у Београду, богато амбасадама и дипломатским резиденцијама. Припада општини Савски Венац.

Топчидерско брдо

Топчидерско брдо је урбано насеље и брдо на општини Савски венац. Некада је било општина у оквиру града Београда и састојало се од насеља Сењак и Дедиње. Године 1957. припојено је новоформираној општини Савски венац. Налази се на око четири километара од центра града са којим је повезаном улицом кнеза Милоша. Ограничено је реком Савом и некадашњим Мокролушким потоком данас Железничком станицом Прокоп. На југу је пресечено Топчидерском реком и наставља се на Топчидерски парк. Углавном је прекривено шумом. Највиша тачка је на 210 метара надморске висине код Белог двора.

Торлак (Београд)

Торлак је урбано насеље и брдо, које се налази на општинама Вождовац и Звездара. Торлак је једно од највећих брда у Београду, које има добар поглед на Београд и оно обухвата насеља: Кумодраж, источни део Великог Мокрог Луга, јужни део Падине, Јајинце и шуму Степин Луг. Од Авале је нижи око 180 метара и од планине иде ваздух ка Торлаку. Од центра града је удаљен око 9 km. Највиша тачка (332 м) је у улици Даљска у насељу Кумодраж I. На Торлаку живи око 15.000 становника.

Градска
насеља
Приградска
насеља

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.