Канарска Острва

Канарска Острва (шп. Islas Canarias) су острва у Атлантском океану, 104 km западно од рта Хуби (шп. Juby) у јужном Мароку, и заједно чине једну аутономну покрајину Шпаније.[1][2] Чини их 12 острва и острваца са површине 7.273km², са највећим растојањем међу њима од 600 km. Седам острва је насељено: Тенерифе, Фуертевентура, Гран Канарија, Ланзароте, Ла Палма, Гомера и Јеро. На ових седам острва живи око 1,5 милиона становника, па је густина насељености око 200 ст/km². Ненасељена острва су: Алегранса, Грасиоса, Роке де Есте, Роке де Оесте, Монтања Клара, и Исла де Лобос. То су вулканска и планинска острва, са бројним кратерима, а посебно на острву Тенерифе. Канарски кратери спадају међу највеће на свету. На острву Тенерифе се налази и највиши врх Шпаније Пико де Теиде (шп. Pico de Teide, 3.718 m). Северне обале су изграђене од црног, сивог, црвеног и белог песка, док су беле плаже на источним острвима настале таложењем песка из Сахаре. Староседеоце Гуанче су у потпуности истребили шпански освајачи.

Канарска острва
Islas Canarias

Застава Канарских острва
Застава
Грб Канарских острва
Грб
Положај Канарских острва
Canary Islands (6630087415)
Држава Шпанија
Админ. центарСанта Круз де Тенерифе и Лас Палмас де Гран Канарија
Службени језикшпански
ПредседникПаулино Риверо Бауте (CC)
Површина7.447 km2
Становништво2012.
 — број ст.2.218.344
 — густина ст.297,88 ст./km2
Број посланика
(конгрес/сенат)
15/13

Острва

Гледано од запада ка истоку, Канарска острва чине Ел Иеро, Ла Палма, Ла Гомера, Тенерифе, Гран Канарија, Фуертевентура, Лансароте и Ла Грасиоса. Првих седам имају властиту администрацију док је Ла Грасиоса административно додељена острву Ланзароте. Поред тога, северно од Ланзаротеа су острвца Монтана Клара, Алегранза, Роке дел Есте и Роке дел Оесте. Североисточно од Фуертевентуре је острво Лобос.

Canarias-rotulado
Мапа острва
Острво Застава Главни град Површина (km²) Насељеност (2016)[3]
Ел Иеро Flag of El Hierro.svg Валверде 268,71 10.587
Фуертевентура Flag of Fuerteventura.svg Пуерто де Росарио 1.659,74 107.521
Гран Канарија Flag of Gran Canaria.svg Лас Палмас де Гран Канарија 1.560,10 845.195
Ла Гомера Bandera La Gomera.PNG Сан Себастијан де ла Гомера 369,76 20.940
Лансароте Flag of Lanzarote.svg Аресифе 845,94 145.084
Ла Палма Bandera La Palma.PNG Санта Круз де ла Палма 708,32 81.486
Тенерифе Flag of Tenerife.svg Санта Круз де Тенерифе 2.034,38 891.111

Клима

Клима је суптропска и пустињска, ублажена морем и лети ветровима. Постоје бројне микроклиме и класификације су углавном у опсегу од полупустињске од пустињске. Према Кепеновој класификацији клима,[4] највећи део Канарских острва има топлу пустињску климу са ознаком BWh. Такође постоје области супбтропске влажне климе која је под јаким утицајем океана у средишњим деловима острва Ла Гомера, Тенерифе и Ла Палма; где расту лаурисилвне шуме.

Становништво

Демографија
1981.2011.
1.367.6462.082.655

Референце

  1. ^ „GOBIERNO DE CANARIAS :: Reforma del Estatuto de Autonomía de Canarias”. 15. 5. 2006. Приступљено 13. 9. 2018.
  2. ^ „article 7612/6583”. web.archive.org. Приступљено 13. 9. 2018.
  3. ^ „Real Decreto 1039/2017, de 15 de diciembre, por el que se declaran oficiales las cifras de población resultantes de la revisión del Padrón municipal referidas al 1 de enero de 2017” (PDF). 15. 12. 2017. Приступљено 31. 12. 2017.
  4. ^ [1] Archived 2015-08-24 at the Wayback Machine
  5. ^ „Weather Information for Las Palmas”.
  6. 6,0 6,1 „Guía resumida del clima en España (1981–2010)”. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2012.
  7. ^ „Valores Climatológicos Normales. Santa Cruz De Tenerife”. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2012.
  8. ^ „Guía resumida del clima en España (1981–2010)”. AEMET (на језику: шпански). 2010. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2012. Приступљено 10. 7. 2018.
  9. ^ „Valores climatológicos normales. La Palma Aeropuerto”.

Литература

  • Alfred Crosby, Ecological Imperialism: The Biological Expansion of Europe, 900–1900 (Cambridge University Press). ISBN 978-0-521-45690-6.
  • Felipe Fernández-Armesto, The Canary Islands after the Conquest: The Making of a Colonial Society in the Early-Sixteenth Century, Oxford U. Press. 1982. ISBN 978-0-19-821888-3.. ISBN 978-0-19-821888-3.
  • Sergio Hanquet, Diving in Canaries, Litografía A. ROMERO. 2001. ISBN 978-84-932195-0-5.
  • Martin Wiemers: The butterflies of the Canary Islands. – A survey on their distribution, biology and ecology (Lepidoptera: Papilionoidea and Hesperioidea) – Linneana Belgica 15 (1995): 63–84 & 87–118
  • Borgesen, F. 1929. Marine algae from the Canary Islands. III Rhodophyceae. Part II. Cryptonemiales, Gigartinales, and Rhodymeniales. Det Kongelige Danske Videnskabernes Selskabs Biologiske Meddelelser. 8: 1 – 97.
  • Gill R and M Thirlwall (2012) "Tenerife, Canary Islands". Geologists' Association Guide No.49.
  • Greensmith T (2000) "Lanzarote, Canary Islands". Geologists' Association Guide No.62.
  • Paegelow, Claus: Bibliography Canary Islands. 2009. ISBN 978-3-00-028676-6.

Спољашње везе

Micromeria

Micromeria - род цветница из породице Уснатица, распрострањена по целој Европи, Азији, Африци и Северној Америци, са центром разноврсности у подручју Медитерана и Канарских острва. Понекад се класификује унутар рода Satureja. Име потиче од грчке речи

μῑκρος (mīkros), што значи "мали", и μερίς (мерис), што значи "део", позивајући се на величину листова и цветова.

ВрстеMicromeria acropolitana Halácsy - Грчка (сматрана ишчезлом, пронађена 2006)

Micromeria albanica (K.Malý) Šilic - Албанија, Бивша Југославија

Micromeria × angosturae P.Pérez - Канарска острва (M. tenuis subsp. linkii × M. varia subsp. canariensis)

Micromeria arganietorum (Emb.) R.Morales - Мароко

Micromeria benthamii Webb & Berthel. - Канарска острва

Micromeria × benthamineolens Svent. - Канарска острва (M. benthamii × M. pineolens)

Micromeria biflora (Buch.-Ham. ex D.Don) Benth. - Хималаји од Авганистана до Мијамнмара (Индија, Пакистан, Непал, Бурма, Кина)

Micromeria × bourlieri Maire & Le Lièvre - Алжир, Мароко (M. graeca × M. inodora)

Micromeria brivesii Batt. - Мароко

Micromeria × broussonetii A.Santos, A.Acev.-Rodr. & Reyes-Bet. - Канарска острва (M. densiflora × M. varia)

Micromeria browiczii Ziel. & Kit Tan - Грчка

Micromeria chionistrae Meikle - Кипар

Micromeria conferta (Coss. & Daveau) Stefani - Либија

Micromeria × confusa G.Kunkel & P.Pérez - Канарска острва (M. benthamii × M. lanata)

Micromeria cremnophila Boiss. & Heldr. - Албанија, Грчка, Турска, Сирија, Либан

Micromeria cristata (Hampe) Griseb. - Албанија, Грчка, Бивша Југославија, Турска, Бугарска, Иран, Кипар

Micromeria croatica (Pers.) Schott - Албанија Простор бивше Југославије

Micromeria cymuligera Boiss. & Hausskn. - Турска

Micromeria danaensis Danin - Јордан

Micromeria debilis Pomel - Алжир, Мароко

Micromeria densiflora Benth. - Канарска острва

Micromeria douglasii (Benth.) Benth. – Канада, САД

Micromeria elliptica K.Koch - Турска

Micromeria filiformis (Aiton) Benth. - Корзика, сардинија, Балеарска острва

Micromeria flacca (Nábelek) Hedge - Турска, Ирак

Micromeria flagellaris Baker - Мадагаскар

Micromeria fontanesii Pomel - Алжир, Мароко

Micromeria forbesii Benth. - Зеленортска острва

Micromeria fruticosa (L.) Druce - Источно Средоземље

Micromeria glomerata P.Pérez - Канарска острва

Micromeria graeca (L.) Benth. ex Rchb. - Медитеран од Марока и Португала до Турске

Micromeria guichardii (Quézel & Zaffran) Brullo & Furnari - Либија

Micromeria hedgei Rech.f. - Иран

Micromeria helianthemifolia Webb & Berthel. - Канарска острва

Micromeria herpyllomorpha Webb & Berthel. - Канарска острва

Micromeria hispida Boiss. & Heldr. ex Benth. - Крит

Micromeria hochreutineri (Briq.) Maire - Алжир, Мароко

Micromeria × hybrida Zagan - Грчка са Критом (M. graeca × M. nervosa)

Micromeria hyssopifolia Webb & Berthel. - Канарска острва

Micromeria imbricata (Forssk.) C.Chr. - Африка од Нигерије до Етиопије , Арабијског полуострва

Micromeria inodora (Desf.) Benth. - Алжир, Мароко, Тунис, Шпанија укључујући и Балеарска острва

Micromeria × intermedia G.Kunkel & P.Pérez - Канарска острва (M. benthamii × M. helianthemifolia)

Micromeria juliana (L.) Benth. ex Rchb. - Медитеран

Micromeria kerneri Murb. - Југославија

Micromeria lachnophylla Webb & Berthel. - Канарска острва

Micromeria lanata (C.Sm. ex Link) Benth. - Канарска острва

Micromeria lasiophylla Webb & Berthel. - Канарска острва

Micromeria lepida Webb & Berthel. Канарска острва

Micromeria leucantha Svent. ex P.Pérez - Канарска острва

Micromeria longipedunculata Bräuchler - Југославија, Албанија

Micromeria macrosiphon Coss. - Мароко

Micromeria madagascariensis Baker - Мадагаскар

Micromeria marginata (Sm.) Chater - Француска и Италија

Micromeria × meteorica Hausskn. - Грчка (M. cremnophila × M. juliana)

Micromeria microphylla (d'Urv.) Benth. - Италија Кипар, Либија, остррва Средоземља

Micromeria monantha (Font Quer) R.Morales - Мароко

Micromeria myrtifolia Boiss. & Hohen. - од Грчке до Ирана

Micromeria nervosa (Desf.) Benth. - Медитеран од Алжира до Турске

Micromeria × nogalesii G.Kunkel & P.Pérez - Канарска острва (M. lanata × M. varia subsp. canariensis)

Micromeria peltieri (Maire) R.Morales - Мароко

Micromeria × perez-pazii G.Kunkel - Канарска острва (M. benthamii × M. tenuis)

Micromeria persica Boiss. - Иран, Ирак, Турска

Micromeria pineolens Svent. - Канарска острва

Micromeria × preauxii Webb & Berthel. - Канарска острва (M. benthamii × M. varia subsp. canariensis)

Micromeria pseudocroatica Šilic - Југославија

Micromeria rivas-martinezii Wildpret - Канарска острва

Micromeria serbaliana Danin & Hedge - Синај

Micromeria sinaica Benth. - Синај, Израел

Micromeria sphaciotica Boiss. & Heldr. ex Benth.- Крит

Micromeria sphaerophylla Baker - Мадагаскар

Micromeria suborbicularis (Alain) Borhidi - Куба

Micromeria × tagananensis P.Pérez - Тенерифе - Канарска острва (M. glomerata × M. varia)

Micromeria teneriffae (Poir.) Benth. ex G.Don - Канарска острва

Micromeria tenuis (Link) Webb & Berthel. - Канарска острва

Micromeria unguentaria Schweinf. - Етиопија

Micromeria varia Benth. - Канарска острва

Micromeria weilleri (Maire) R.Morales - Мароко

Micromeria × wildpretii P.Pérez - Канарска острва (M. rivas-martinezii × M. varia)

Јеро

Јеро (шп. El Hierro), раније познат и као Феро (шп. Ferro) и Меридијанско острво (шп. Isla del Meridiano) је вулканско острво у Канарском архипелагу у Шпанији. Са површином од 268,71 км² најмање је Канарско острво, а уједно најзападније и најјужније острво у архипелагу.

У административном погледу припада провинцији Санта Круз де Тенерифе, а главни и највећи град на острву је Валверде.

Према статистичким подацима из 2010, на острву је живело 10.960 становника.

Адехе

Адехе (шп. Adeje) град је у Шпанији у аутономној заједници Канарска Острва у покрајини Санта Круз де Тенерифе. Према процени из 2017. у граду је живело 47 316 становника.

Аутономне заједнице Шпаније

Аутономна заједница (шп. comunidad autónoma, баск. autonomia erkidegoa, кат. comunitat autònoma, гал. comunidade autónoma) првостепена је политичка и административна подјела Шпаније, створена у складу са шпанским уставом из 1978. године, са циљем гарантовања ограничене аутономије националностима и регионима који чини Шпанију.Шпанија није федерација, али јесте високо децентрализована унитарна држава. Док суверенитет припада држави у цјелини, која је представљена средишњим институцијама власти, држава је асиметрично деволуирала овлашћења на заједнице, које, заузврат, остварују право на самоуправу у границама утврђеним уставом и њиховим аутономним статутима. Неки научници сматрају такав систем федералним системом који се тако не зове или „федерацијом без федерализма”. Постоји седамнаест (17) аутономних заједница и два (2) аутономна града који се колективно познати као „аутономије”. Оба аутономна града имају право да постану аутономне заједнице, али они никада нису искористили то право. Овај једниствени оквир територијалне администрације познат је као „Држава аутономија”.

Аутономне заједнице су регулисане на основу устава и својим органским законима познатим као Статути аутономије, који садрже све надлежности које преузимају на себе. С обзиром да је деволуција требало да буде асиметричне природе, обим надлежности варира у свакој заједници, али све имају исту парламентарну структуру.

Гран Канарија

Гран Канарија (шп. Gran Canaria) јесте вулканско острво у Шпанији и треће је по површини острво у Канарском архипелагу, после Тенерифа и Фуертевентуре. Налази се у Северном Атлантику, на неких 200 км западно од јужне обале Марока и на око 1.350 км југозападно од континенталног дела Шпаније.

У политичком погледу острво је део покрајине Канарска Острва, односно покрајине Лас Палмас. Највећи градски центар на острву је град Лас Палмас де Гран Канарија који је уједно и провинцијски центар. На острву живи око 850.000 становника. Административно је подељено на 21 општину. Гран Канарија је друго острво архипелага по насељености након Тенерифа.Први становници Гран Канарије била су берберска племена Канари, или Гуанчи како их називаји у Шпанији, која су се на острво доселила у периоду између VIII и V века пре нове ере са подручја северозападне Африке. Гуанчи су острво називали „Тамаран“ или у преводу „Земља храбрих“. Гран Канарија постаје делом шпанске државе Круна Кастиље у априлу 1483. након петогодишњих борби између Шпанаца које је предводила краљица Изабела I и месних Гуанча. Од тада Гран Канарија постаје веома важна полазна тачка за шпанске освајачке походе у Новом свету, па је тако и Кристифор Колумбо на свом првом путовању у Америку 1492. неколико дана провео у луци у Лас Палмасу.

Гуанчи

Гуанчи, староседеоци Канарских острва у потпуности истребљени од стране шпанских освајача. Говорили су језиком гуанчи који је највероватније припадао берберској групи језика и имали своје писмо које је било нека врста хијероглифа, а у 15. веку било их је око 20 000. Уз дрвено су се служили и каменим оруђем. Бавили су се земљорадњом и сточарством. Припадали су неолитичкој култури са монархијским матријархалним друштвеним поретком. Балзамовали су мртве, те приносили животињске и људске жртве. Одевали су хаљине од козије коже или ткане од биљног фибера именованог tamarcos. Правили су украсе и огрлице од дрва, кости и шкољке. Производили су грубу сиромашно украшену керамику печењем земље или глине.

Највероватније су доселили на Канаре 1000 година пре нове ере или још раније. Једини су насељавали Макаронезију пре доласка Европљана пошто нема никаквих индиција да су на Азорима, Мадеири, Капвердским острвима и архипелагу Салвагес живели икакви староседеоци. Термин guanchinet буквално преведено значи човек са Тенерифеа (guan=човек, chinet-Тенерифе), али Шпанци су име Guanchos обичавали да користе за староседеоце читавог архипелага.

Краљеви Тенерифеа који је био подељен на девет малих краљевстава пре шпанског освајања били су Акаимо, Адјон, Ањатерве, Бенкомо, Бенехаро, Пеликар , Пелинор, Ромен и Тегуесте. Политички и друштвени живот више се или мање разликовао од острва до острва. Негде је као нпр. На Гран Канарији владала наследна аристократија, а негде је бирана. На Гран Канарији самоубиство се сматрало часним чином и приликом инаугурације новог краља један од поданика би се сам бацио у провалију. На неким острвима владала је полиандрија, а на неким моногамија. Увреда жени нанесена од стране наоружаног мушкарца је била кривично дело.

Веровали су у врховно биће звано Ачаман на Тенерифеу, Акоран на Гран Канарији, Ераоранхан на Хиероу те Абора на Ла Палми. Жене на Хиероу су славиле богињу Монеибу. Веровали су и у зле духове, нпр. на Тенерифеу у демона Гуајоту који живи на врху вулкана Теиде који се сматрао паклом под именом ечејде. Према њиховим веровањима мањи демони се претварају у дивље црне вунасте псе зване jucanchas или tibicenas који живе у дубини планинских пећина и ноћу нападају стоку и људе.

Жозе Сарамаго

Жозе Сарамаго (порт. José Saramago [ʒuˈzɛ sɐɾɐˈmaɣu]; Азињага, Португалија, 16. новембар 1922. — Тијаз, Канарска острва, Шпанија, 18. јун 2010), био је португалски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност за 1998. годину. Његова дела, од којих се нека могу видети као алегорија, обично представљају субверзивне перспективе историјских догађаја, наглашавајући теопоетски људски фактор. Харолд Блум је 2003. године описао Сарамага као „најдаровитијег новинара на свету данас”, а 2010. године рекао је да сматра Сарамага „сталним делом западног канона”, док је Џејмс Вуд хвалио „особени тон његове фикције јер приповиједа своје романе као да је неко мудар и незналица”.

Канари (народ)

Канари (шп. Canarios) су етничка група која живи у архипелагу Канарских острва (аутономна заједница Шпаније), близу обале Западне Африке. Посебна врста шпанског језика која се говори у региону позната је као хабла канариа (канарски говор) или канарио (канарски дијалект). Канари и њихови потомци су одиграли велику улогу током освајања, колонизације и евентуалних покрета независности различитих земаља у Латинској Америци. Њихово расно и културно присуство је најочигледније у земљама попут Уругваја, Венецуеле, Кубе и Порторика.

Маја Татић

Маја Татић (Београд, 30. октобар 1970) српска је певачица поп музике.

Још као девојчица, Маја је учествовала на бројним дечијим фестивалима, а певањем професионално почиње да се бави са 17 година. Године 1992. одлази на Канарска Острва где живи наредних осам година и у том периоду наступа по локалним клубовима где изводи песме познатих светских музичких звезда, попут групе АББА и Тине Тарнер.

Широј јавности у земљи постаје позната након учешћа на Песми Евровизије 2002. у Талину, где је са нумером На јастуку за двоје заузела 13. место са 33 освојена бода. 2004. објавила је дебитантски албум Лагали су ме за продукцијску кућу Сити рекордс.

Године 2008. објавила је и други студијски албум под називом Моја те је душа познала.

Покрајина Лас Палмас

Покрајина Лас Палмас (шп. Provincia de Las Palmas) је покрајина Шпаније у аутономној заједници Канарска острва. Главни град је Лас Палмас.

Покрајина Санта Круз де Тенерифе

Покрајина Санта Круз де Тенерифе (шп. Provincia de Santa Cruz de Tenerife) је покрајина Шпаније у аутономној заједници Канарска острва. Главни град је Санта Круз де Тенерифе.

Покрајине Шпаније

Покрајине Шпаније (шп. Provincia de España) административне су јединице признате Уставом Шпаније из 1978. године, а које су успостављене територијалном подјелом Шпаније 1833. године. Шпанија има укупно 50 покрајина, које заједно са аутономним градовима Сеутом и Мелиљом и сувереним територијама обухватају цјелокупну територију Краљевине Шпаније.

Сан Кристобал де ла Лагуна

Сан Кристобал де ла Лагуна (шп. San Cristóbal de La Laguna) град је у Шпанији у покрајини Канарска острва у покрајини Санта Круз де Тенерифе. Према процени из 2008. у граду је живело 148.375 становника.

Санта Круз де Тенерифе

Санта Круз де Тенерифе (шп. Santa Cruz de Tenerife) град је на Канарским острвима и главни је град истоимене покрајине Санта Круз де Тенерифе. Такође је заједно са Лас Палмас де Гран Канарија главни град шпанске аутономне заједнице Канарска острва.

Град се налази на североистоку острва Тенерифе које се налази у Атлантском океану. Простире се на 150,56 km² и има 223.148 становника према последњем попису из 2006. године. Налази се на 4 метра надморске висине и има 58,33 km плаже. У граду се налази Канарски покрајински парламент.

Северна Африка

Северна Африка је најсевернија регија афричког континента. У геополитици Уједињених нација подрегија северне Африке (која се подудара са уобичајеним препознавањем регије) укључује седам следећих земаља.

Алжир

Египат

Либија

Мароко

Судан

Тунис

Западна СахараШпанске plazas de soberanía (ексклаве) налазе се на јужној обали Средоземног мора окружене са копна Мароком.

Шпанска Канарска острва и португалски острва Мадеира, који се налазе у Северном атлантском океану, чине северозапад афричког континента и често се укључују у ову регију.

Магреб - такође назван Тамазгха - део је северозападне Африке који обухвата Алжир, Мароко, Тунис, Западну Сахару (чији је политички статус неодређен) и (понекад) Либију. У уобичајеној употреби, посебно у француском, термин се често ограничава на прве три земље, пошто су све три биле бивше територије под француском управом (Алжир као насељеничка колонија, а остале две као протекторати). У арапском језику термин може такође означавати само на Мароко.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Азори, Мауританија, Мали, Нигер, Чад, Јужни Судан, Етиопија, Еритреја и Џибути.

Неке земље се у Северној Африци, посебно Египат и Либија, често убрајају у уобичајене дефиниције Средњег истока, будући да оне у неким погледима имају ближе споне са југозападном Азијом него са Магребом. Штавише, Синајско полуострво у Египту део је Азије, па је стога Египат трансконтинентална земља.

Списак градова у Шпанији

Краљевина Шпанија спада у највеће и најмногољудније државе Европе, па су и шпански градови битни за континент. Тако је главни град Шпаније, Мадрид је по броју становника на ужем подручју трећи у целој Европској унији (после Лондона и Берлина, а пре Рима и Париза), док је Барселона према неким показатељима највећи град у Европској унији без положаја главног града.

Шпанију одликује и висок степен урбанизације, посебно у подручјима већих градова (Мадрид, Барселона), док су пространа подручја, посебно у унутрашњости (средишња и веома сушна висораван Мезета), готово празна и без значајних градова.

Теиде

Теиде је вулкан који се налази на острву Тенерифе (Канарска острва, Шпанија). Висок је 3.718 метара надморске висине што га чини навишим врхом у Шпанији, као и највишим острвом у Атлантском океану Такође је трећи по величини вулкана на свету из базе на дну мора. Вулкан је још увек активан и своју последњу ерупцију имао је 1909. године. Налази се у оквиру Националног парка Теиде, који је 2007. Унеско прогласио светском баштином.

Фуертевентура

Фуертевентура је острво које припада Шпанији, део је архипелага Канарских острва, налази се у Атлантском океану 97 km од северозападне обале Африке. У целости представља резерват биосфере заштићен од стране УНЕСКО-а од 26. маја у 2009.

Припада покрајини Лас Палмас, једној од две покрајине које чине Канарска острва, аутономну заједницу у Шпанији. Главни град острва је Пуерто дел Росарио, где се налази и администрација острва. Острво има популацију од 110.299 људи, и четврто је острво по насељености у Канарском архипелагу. Са површином од 1.659,74 km², Фуертевентура је друго острвопо величини у овом архипелагу. То је, са тачке гледишта геологије, најстарије од Канарских острва.

Шпанија

Шпанија (шп. España), званично Краљевина Шпанија (шп. Reino de España), је јужноевропска држава, смештена на југозападу континента на Пиринејском полуострву и неколико суседних архипелага и енклава. Граничи се са Португалијом на западу и Француском и Андором на североистоку. Излази на Средоземно море на југу и истоку и Атлантски океан на северу и северозападу, европски део Гибралтара граничи с Шпанијом. Главни град је Мадрид. У саставу Шпаније се такође налазе и два архипелага: Балеарска острва у Средоземном мору и Канарска острва у Атлантском океану. Сеута и Мелиља (две енклаве на северу афричког континента са статусом аутономних градова), као и Ливија (енклава у француским Пиринејима), такође припадају шпанској држави.

Шпанија је чланица Уједињених нација, Европске уније и НАТО савеза.

Клима аеродрома Гран Канарија 24m (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 20,8
(69,4)
21,2
(70,2)
22,3
(72,1)
22,6
(72,7)
23,6
(74,5)
25,3
(77,5)
26,9
(80,4)
27,5
(81,5)
27,2
(81)
26,2
(79,2)
24,2
(75,6)
22,2
(72)
24,2
(75,6)
Просек, °C (°F) 18,1
(64,6)
18,4
(65,1)
19,3
(66,7)
19,5
(67,1)
20,5
(68,9)
22,2
(72)
23,8
(74,8)
24,6
(76,3)
24,3
(75,7)
23,1
(73,6)
21,2
(70,2)
19,3
(66,7)
21,2
(70,2)
Минимум, °C (°F) 15,3
(59,5)
15,6
(60,1)
16,2
(61,2)
16,3
(61,3)
17,3
(63,1)
19,2
(66,6)
20,8
(69,4)
21,6
(70,9)
21,4
(70,5)
20,1
(68,2)
18,1
(64,6)
16,5
(61,7)
18,2
(64,8)
Количина падавина, mm (in) 25
(0,98)
24
(0,94)
13
(0,51)
6
(0,24)
1
(0,04)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
9
(0,35)
16
(0,63)
22
(0,87)
31
(1,22)
151
(5,94)
Дани са падавинама (≥ 1 mm) 3 3 2 1 0 0 0 0 1 2 4 5 22
Сунчани сати — месечни просек 184 191 229 228 272 284 308 300 241 220 185 179 2.821
Извор: World Meteorological Organization (UN),[5] Agencia Estatal de Meteorología[6]
Клима Санта Круза де Тенерифе 35m (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 21,0
(69,8)
21,2
(70,2)
22,1
(71,8)
22,7
(72,9)
24,1
(75,4)
26,2
(79,2)
28,7
(83,7)
29,0
(84,2)
28,1
(82,6)
26,3
(79,3)
24,1
(75,4)
22,1
(71,8)
24,6
(76,3)
Просек, °C (°F) 18,2
(64,8)
18,3
(64,9)
19,0
(66,2)
19,7
(67,5)
21,0
(69,8)
22,9
(73,2)
25,0
(77)
25,5
(77,9)
24,9
(76,8)
23,4
(74,1)
21,3
(70,3)
19,4
(66,9)
21,5
(70,7)
Минимум, °C (°F) 15,4
(59,7)
15,3
(59,5)
15,9
(60,6)
16,5
(61,7)
17,8
(64)
19,5
(67,1)
21,2
(70,2)
21,9
(71,4)
21,7
(71,1)
20,3
(68,5)
18,4
(65,1)
16,6
(61,9)
18,4
(65,1)
Количина кише, mm (in) 31,5
(1,24)
35,4
(1,394)
37,8
(1,488)
11,6
(0,457)
3,6
(0,142)
0,9
(0,035)
0,1
(0,004)
2,0
(0,079)
6,8
(0,268)
18,7
(0,736)
34,1
(1,343)
43,2
(1,701)
225,7
(8,887)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 8,0 7,2 6,9 5,5 2,9 0,9 0,2 0,8 2,7 6,1 8,8 9,4 59,4
Сунчани сати — месечни просек 178 186 221 237 282 306 337 319 253 222 178 168 2.887
Извор: Agencia Estatal de Meteorología[7]
Клима Сан Кристобала де ла Лагуна (1981–2010) 632 m – Tenerife North Airport
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 16,0
(60,8)
16,7
(62,1)
18,2
(64,8)
18,5
(65,3)
20,1
(68,2)
22,2
(72)
24,7
(76,5)
25,7
(78,3)
24,9
(76,8)
22,5
(72,5)
19,7
(67,5)
17,1
(62,8)
20,5
(68,9)
Просек, °C (°F) 13,1
(55,6)
13,4
(56,1)
14,5
(58,1)
14,7
(58,5)
16,1
(61)
18,1
(64,6)
20,2
(68,4)
21,2
(70,2)
20,7
(69,3)
18,9
(66)
16,5
(61,7)
14,3
(57,7)
16,8
(62,2)
Минимум, °C (°F) 10,2
(50,4)
10,0
(50)
10,7
(51,3)
10,9
(51,6)
12,0
(53,6)
14,0
(57,2)
15,7
(60,3)
16,6
(61,9)
16,5
(61,7)
15,2
(59,4)
13,3
(55,9)
11,5
(52,7)
13,0
(55,4)
Количина кише, mm (in) 80
(3,15)
70
(2,76)
61
(2,4)
39
(1,54)
19
(0,75)
11
(0,43)
6
(0,24)
5
(0,2)
16
(0,63)
47
(1,85)
81
(3,19)
82
(3,23)
517
(20,37)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 11 10 10 10 7 4 3 3 5 10 10 12 95
Сунчани сати — месечни просек 150 168 188 203 234 237 262 269 213 194 155 137 2.410
Извор: Agencia Estatal de Meteorología[8]
Клима аеродрома Тенерифе Соут 64m (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 21,7
(71,1)
22,0
(71,6)
23,1
(73,6)
23,1
(73,6)
23,9
(75)
25,4
(77,7)
27,7
(81,9)
28,4
(83,1)
27,9
(82,2)
26,8
(80,2)
24,8
(76,6)
22,8
(73)
24,8
(76,6)
Просек, °C (°F) 18,4
(65,1)
18,5
(65,3)
19,3
(66,7)
19,5
(67,1)
20,4
(68,7)
22,1
(71,8)
24,0
(75,2)
24,7
(76,5)
24,5
(76,1)
23,4
(74,1)
21,5
(70,7)
19,7
(67,5)
21,4
(70,5)
Минимум, °C (°F) 15,2
(59,4)
15,0
(59)
15,6
(60,1)
16,0
(60,8)
17,0
(62,6)
18,8
(65,8)
20,2
(68,4)
21,1
(70)
21,1
(70)
20,0
(68)
18,2
(64,8)
16,5
(61,7)
17,9
(64,2)
Количина кише, mm (in) 16,6
(0,654)
19,9
(0,783)
14,7
(0,579)
7,4
(0,291)
1,1
(0,043)
0,1
(0,004)
0,1
(0,004)
1,3
(0,051)
3,6
(0,142)
11,9
(0,469)
26,3
(1,035)
30,3
(1,193)
133,3
(5,248)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 1,8 2,2 1,9 1,1 0,3 0,0 0,0 0,2 0,6 1,6 1,9 3,5 15,1
Сунчани сати — месечни просек 193 195 226 219 246 259 295 277 213 214 193 195 2.725
Извор: Agencia Estatal de Meteorología[6]
Клима аеродрома Ла Палма 33m (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 20,6
(69,1)
20,7
(69,3)
21,2
(70,2)
21,6
(70,9)
22,6
(72,7)
24,1
(75,4)
25,5
(77,9)
26,3
(79,3)
26,6
(79,9)
25,5
(77,9)
23,5
(74,3)
21,8
(71,2)
23,33
(74,01)
Просек, °C (°F) 18,1
(64,6)
18,0
(64,4)
18,5
(65,3)
18,9
(66)
20,0
(68)
21,7
(71,1)
23,1
(73,6)
23,9
(75)
24,0
(75,2)
22,8
(73)
20,9
(69,6)
19,3
(66,7)
20,77
(69,38)
Минимум, °C (°F) 15,5
(59,9)
15,3
(59,5)
15,7
(60,3)
16,2
(61,2)
17,4
(63,3)
19,2
(66,6)
20,7
(69,3)
21,4
(70,5)
21,3
(70,3)
20,2
(68,4)
18,3
(64,9)
16,7
(62,1)
18,16
(64,69)
Количина кише, mm (in) 49
(1,93)
57
(2,24)
33
(1,3)
19
(0,75)
7
(0,28)
2
(0,08)
1
(0,04)
1
(0,04)
12
(0,47)
41
(1,61)
70
(2,76)
80
(3,15)
372
(14,65)
Дани са кишом 5 4 4 3 1 0 0 0 2 5 7 8 40
Сунчани сати — месечни просек 141 146 177 174 192 188 222 209 187 175 140 138 2.106
Извор: Agencia Estatal de Meteorología[9]
Аутономне заједнице
Аутонономни градови
Места суверенитета
Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.