Канал Дунав—Тиса—Дунав

Хидросистем Дунав—Тиса—Дунав (ДТД) је јединствена каналска мрежа која повезује токове река Дунава и Тисе кроз Војводину и представља хидротехнички систем за одводњавање унутрашњих вода, наводњавање, одбрану од поплава, снабдевање водом, одвођење употребљених вода, пловидбу, туризам, рибарство и узгој шуме. Хидросистем ДТД са природним и делимично реконструисаним водотоцима има 960 km, од чега је пловно 600 km. Својом мрежом повезује 80 војвођанских насеља, а у оквиру система постоје 23 уставе, пет сигурносних устава, затим 15 бродских преводница и још пет које нису више у функцији, пет великих црпних станица и 86 мостова (64 друмска, 21 железнички и један пешачки).

Kanal DTD Kupusina
Канал Пригревица-Бездан код Купусине
Canal Danube-Tisa-Danube in Serbia
Канал Савино Село-Нови Сад код насеља Руменка
Kanal DTD
Канал у Новом Саду
Kanal DTD 2
Канал у Новом Саду

Историјат

Први канали у Војводини, која је до тада углавном била мочварно подручје јер су је реке немилосрдно плавиле, изграђени су почетком 18. века. У Банату је 1718. године започето ископавање вештачког канала дужине 70 km на Бегеју, од Темишвара до Клека, у делу који је био најугроженији од поплава. У Бачкој су направљена два канала – први 1785. године између Куле и Врбаса и други између Сивца и Врбаса, изграђен 1787. године.

За претечу Хидросистема ДТД сматра се Велики бачки канал, који је грађен између 1793. и 1801. године по пројекту браће Јожефа и Габора Киша. Дугачак 114 km, Велики бачки канал је у своје време представљао највећи водопривредни систем у дунавској регији и Југоисточној Европи.

Идејни творац Хидросистема ДТД је инжењер Никола Мирков, који је 1947. године изложио идеју о градњи. Пре него што су почели радови на Хидросистема ДТД постојало је свега 170 km канала, пет преводница – Бездан, Мали Стапар, Бечеј, Клек и Итебеј и четири уставе. Рад на плану за градњу трајао је читаву деценију, док је сам Хидросистем грађен од 1957. до 1977. године. Завршетком градње Хидросистема ДТД сматра се година пуштања бране на Тиси, односно 1977. година.

У време изградње, Хидросистема ДТД сматран је за један од највећих инвестиционих пројеката. Његова величина може се сагледати и кроз податак да је за градњу овог комплексног хидролошког система било потребно ископати 130 милиона кубика земље, а за настанак Панамског канала 179 милиона кубика земље.

За потребе градње снимљено је 1,7 милиона хектара територије Војводине, што је такође значило и стварање нових карата регија Бачке и Баната. У његовом дводеценијском настајању учествовало је 400 инжењера, урађено је 1.300 елабората на 135.000 куцаних страна и преко 35.000 графичких цртежа. Приликом градње Хидросистема ДТД уграђено пола милиона кубика бетона.

Намена Хидросистема Дунав—Тиса—Дунав

Најбитнија улога Канала ДТД јесу одводњавање и наводњавање. Укупна количина прихваћене и евакуисане воде са један милион хектара у Бачкој и Банату је 250 милиона кубика годишње. Пројектом је предвиђено да се из Хидросистема може наводњавати чак 510.000 ha, али се на нажалост тренутно наводњава само 30.000 ha.

Изградњом Хидросистема ДТД одбрамбена линија у Војводини сведена је са 502 km на 446 km, а време трајања одбране од поплава драстично скраћено.

Врло битну улогу Хидросистема ДТД има и за индустрију. Годишње се у просеку индустрији испоручи 40 милиона кубика воде. Канал такође служи за пловидбу и транспорт робе (пројектовани потенцијал је 7 милиона тона годишње), пријем употребљених вода и заштита квалитета воде, затим шумарство, рибарство, наутички туризам и рекреацију.

Објекти на каналу

Уставе

На основној каналској мрежи Хидросистема ДТД налазе се 23 уставе и то 18 нових и пет устава које су постојале и пре него што је Никола Мирков почео да гради Хидросистем. Уставе су изграђене као самостални објекти или заједно са преводницама у саставу хидрочвора. Задатак уставе је да регулише ниво воде у каналу. Уставе носе називе места у којима (или поред којих) су подигнуте, а налазе се у следећим местима:

Сигурносне уставе

Сигурносне уставе се налазе на каналима Хидросистема у Бачкој. Има их пет и чине систем који спречава надирање поплавних дунавских вода у централне и јужне делове Бачке. Конструисане су тако да је кроз њих могућа пловидба, а могу и пропуштати одговарајуће количине воде за наводњавање. Сигурносне уставе су:

Преводнице

На каналу ДТД изграђено је 10 нових преводница, док је пет старих прикључено Хидросистему. Поједине старе преводнице данас служе као уставе. У саставу бране на Тиси се налази и преводница. Улога преводнице је да преводи бродове са једног на други ниво воде.

Старе преводнице

Нове преводнице

Prevodnica na kanalu DTD 2012
Поглед на преводницу у Новом Саду

Црпне станице

На основној каналској мрежи Хс ДТД има шест великих црпних станица које служе за снабдевање канала водом, када гравитационим путем то није могуће у довољној мери. Служе, такође, за одвођење сувишних вода из мреже канала и за регулисање нивоа воде.

  • Бездан I (није у функцији)
  • Бездан II
  • Богојево
  • Бечеј
  • Жабаљ
  • Панчево

Брана на Тиси

Брана на Тиси код Новог Бечеја је завршена 1977. године и представља највећи објекат на Хидросистему ДТД. Брана има седам преливних поља и преводницу за бродове до 1000 тона носивости. Њеном изградњом и подизањем нивоа Тисе узводно, омогућено је гравитационо захватање, то јест, снабдевање банатског дела водом из Хидросистема ДТД. Браном се преграђује корито Тисе за велику воду у дужини од 520 m. На стубовима бране пројектован је друмски мост, као саобраћајна веза између Баната и Бачке.

Мостови

У току градње Хидросистема ДТД пресечене су многе саобраћајнице, па је подигнуто 86 нових мостова. Од тога су 64 друмска, 21 железнички, а један пешачки мост. Дужина моста зависила је од ширине канала, а ширина моста одређена је категоријом пута. Доња ивица конструкције одређена је тако да омогућава пловидбу, или су изведени тако да се могу померати као што су електрични, покретни, челични мостови или дрвени понтонски мостови.

Систем мањих канала који чине канал ДТД
Укупна дужина (km) Пловно (km) Непловно (km)
Бечеј-Богојево 90,0 90,0 -
Врбас-Бездан 90,0 89,9 -
Нови Сад-Савино Село 80,9 80,9 -
Бајски канал 39,1 39,1 -
Оџаци-Сомбор 12,7 12,7 -
Бачки Петровац-Каравуково 52,0 52,0 -
Пригревица-Бездан 31,7 31,7 -
Косанчић-Мали Стапар 21,1 21,1 -
Јегричка 65,4 - 65,4
# Бачка (укупно) 420,8 355,4 65,4
Банатска Паланка-Нови Бечеј 147,3 147,3 -
Бегеј 34,6 34,6 -
Пловни Бегеј 31,4 31,4 -
Стари Бегеј 37,1 - 37,1
Кикиндси канал 50,3 32,0 18,3
Златица 35,0 - 35,0
Тамиш 116,8 3,0 113,8
Карашац 5,8 - 5,8
Брзава 19,9 - 19,9
Моравица 17,4 - 17,4
Ројга 12,6 - 12,6
# Банат (укупно) 508,2 248,3 259,9
# Укупно 929,0 603,7 325,5

Спољашње везе

Аеродром Сомбор

Аеродром Сомбор је аеродром код града Сомбора.

Налази се 7 km југозападно од Сомбора, 9 km североисточно од Апатина, између села Купусина (западно) и Пригревица (југоисточно). Северозападно пролази пут број 101, јужно је канал Дунав-Тиса-Дунав, а неколико километара северно је Велики бачки канал. Неколико километара северозападно пролази железничка пруга из Сомбора према Апатину, а источно пролази железничка пруга која води од Сомбора према Пригревици и Сонти, један крак пруге води директно на аеродром. Северно је железничка станица Буковац и салашарско насеље Централа, источно је насеље Буковац и река Мостонга.

Видовданско насеље

Видовданско насеље је градска четврт Новог Сада. Налази се на северној обали канала Дунав—Тиса—Дунав.

Географија Војводине

Војводина се састоји из три веће географска региона које пресецају веће реке Тиса и Дунав.

Војводина је аутономна покрајина Републике Србије и простире се на 21.500 km² (24,3% Србије). Налази у Панонској низији, региону у средњој Европи. Граничи се на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Републиком Српском). Јужна граница Војводине је административна граница према централној Србији, коју већим делом чине реке Дунав и Сава.

ДТД

Термин ДТД има више значења.

Канал Дунав—Тиса—Дунав

Дефиниција типа документа

Златица (река)

Златица (рум. Aranca, мађ. Aranka) је река у Банату дуга 117 km, и лева је притока Тисе. У дужини од 1,4 km чини границу између Србије и Румуније.

Канал (вештачки)

Канал је текући водени ток настао вештачким путем, тј. човековим деловањем (прокопавањем или минирањем тла) ради преноса (снабдевања) водом, или ради воденог транспорта добара. У говору оба типа се називају једноставно каналима, и у већини случајева, пројејектовани објекти имају серију брана и бродских преводница које креирају сегменте ниске брзине протока воде. Те области уравнотежених новоа воде се често једноставно називају нивоима.

Бродска навигација каналима надопуњује речни саобраћај и канали деле део воде са рекама и њиховим дренажним базенима. Низијски канали са њиховим бранама и преводницама повећавају и продужавају пловне сегменте који су довољно дубоки. За разлику од тога, каналима који прелазе преко вододелнице, преко гребена (колико год да је скроман), генерално је неопходан спољашњи извор воде изнад највише коте. Многи канали су изграђени на елевацијама над долинама и другим водним путевима који прелазе далеко испод. Градовима је неопходно пуно чисте воде и многи канали са извором воде на вишем нивоу могу да испоруће воду до дестинације са недовољном количином воде. Римски аквадукти су били такви канали за водоснабдевање.

Врсте канала према пореклу:

Канал у намени каналисања реке - Овакав канал обично прати стари речни ток. Каналисање рекеј е уређење њеног корита због различитих потреба (нпр. Стари и Нови Бегеј);

Нов канал - Овакав канал изграђује се на местима где је потребно довести или одвести воду, а постојећа водна мрежа то не омогућава (нпр. Панамски канал).Врсте канала према намени:

Канал у намени наводњавања/одводњавања;

Канал у намени нове саобраћајне везе (нпр. Суецки канал);

Канал у намени обликовања простора - чест случај у градским парковима и парковима двораца;

Канал мешовите намене (нпр. Канал Дунав—Тиса—Дунав);

Канал-лабораторија, за испитивање и мерење параметара пловила.

Куцура

Куцура (русин. Кoцур, мађ. Kuczora, нем. Kutzura) је село у општини Врбас, у Јужнобачком округу аутономне покрајине Војводине Републике Србије. То је унутрашње панонско насеље на лесној тераси, збијеног типа. Кроз Куцуру протиче канал Дунав-Тиса-Дунав. Према попису становништа из 2011. године, у Куцури има 4348 становника.

Географски најближи већи градови су Врбас (8 km), Нови Сад (42 km), Суботица (83 km) и Београд (126 km).

У Куцури се налазе три цркве — гркокатоличка, православна и римокатоличка црква. Гркокатоличка црква, посвећена Успењу пресвете Богородице, је најстарија црква у Куцури, изграђена 1791. године. Православна црква је посвећена, такође Успењу пресвете Богородице, а римокатоличка црква је посвећена Свим светим, основана 1811. године.

Куцура, поред месне заједнице и месне канцеларије има и пошту, једну основну школу — основна школа „Братство јединство“, предшколску установу „Бошко Буха“ — одељење „Грлица“, манастир часних сестара, Народну библиотеку „Данило Киш“, етно клуб, Дом културе, амбуланту, геронтолошки центар, ветеринарску службу и фудбалски стадион.

2013. године се у Куцури прославила 250. годишњица од досељења Русина у Куцуру.

Мали Београд (Нови Сад)

Мали Београд је градска четврт Новог Сада. Налази се на северној обали канала Дунав—Тиса—Дунав.

Мали бачки канал

Мали бачки канал спаја Велики бачки канал са Дунавом. Од Малог Стапара до Новог Сада. Дугачак је 66 km, а задатак му је скраћење воденог пута и напајање водом овог дела Бачке у сушном периоду. Он скраћује водени пут од Бездана до Новог Сада за 75 km. Има четири уставе. Некада је носио имена Франц Јозефов канал и Канал краља Александра.

Мостови Новог Сада

Мостови на Дунаву (између 1.252 и 1.262 km тока реке) и каналу Дунав—Тиса—Дунав код Новог Сада.

Мостонга

Мостонга је река у Бачкој, 70 km дуга лева притока Дунава. Ток је био дуг 92 km али је, због великих радова на току, скраћен и претворен у низ канала. Извире из мочварног предела поред засеока Ненадићи код Сомбора и тече на југ паралелно са Дунавом.

Некада је Мостонга била много богатија водом и већа него данас. Често се изливала из корита и плавила имања становницима правећи велике штете.

Својевремено су се на Мостонги налазила толико велика острвца да се на њима у доба Арпадовића могла улогорити војска.

Још у касном средњем веку су се куће у Сомбору градиле на вишим деловима, а мостом преко Мостонге је био спојем владарев дворац са осталим делом Сомбора који је био прилично мочваран.

Финансијском помоћи бачко-калачког надбискупа Петра Варде корито Мостонге је продубљено да је постала пловна за бродове Забележено је да се још 1698. морао ојачавати мост.

Била је богата рибом.

На њој је направљено неколико канала који су је скратили. Највише је на њен ток утицала изградња Великог бачког канала 1802. након чека је престала бити пловна, чак се описује да је „нестала“. Данас је Мостонга тек нешто више од потока, а често пресуши. Свему томе је додатно допринела изградња канала Дунав—Тиса—Дунав.

Надела

Надела је систем канала и река у северном делу Србије, на 81 километру десне притоке Дунава у Банатском региону Војводине.

Никола Кмезић

Никола Кмезић (1919 — 2009), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине.

Никола Мирков

Никола Мирков (Нови Сад, 13. мај 1890 — Цирих, 23. јул 1957) је био инжењер и идејни творац хидросистема Дунав—Тиса—Дунав.

Пантелија Јаковљевић

Пантелија (Панта) Јаковљевић (1913. Бачки Петровац, Аустроугарска - 1990. Београд, Југославија) је био српски грађевински инжењер.

Потисје (област)

Потисје, као географска област може имати два значења:

У ширем значењу, Потисје је целокупна област у сливу реке Тисе, која обухвата делове Украјине, Румуније, Мађарске, Словачке и Србије;

У ужем значењу, Потисје је област у сливу реке Тисе на подручју Србије, у оквиру Војводине.

Салајка

Салајка (позната и као Славија) је градска четврт у Новом Саду.

Списак канала у Србији

Ово је списак канала у Србији.

Бегеј

Бегеј (Бега)

Беланош-Расова-Велики канал

Бели канал

Бенски канал

Бук

Велика бара

Велики Бегеј

Велики канал (×6)

Велики канал (Каљов-бара)

Врањ

Галовица

Голубиначки канал

Грбави рукав

Дудовски канал (Римски канал)

Дунав—Тиса—Дунав

Ђукошин канал

Затока

Зидински канал

Златица

Јарчина

Јегричка

Канал

Канал Лукавица-Пештан

Караш

Кикиндски канал

Кишвара (Бук)

Криваја

Кувалов канал (Багерски канал)

Мали канал

Мали Тамиш-Рогозница

Михаљевачки канал

Нови канал

Петрац

Рибник

Рокошки

Руменачки канал

Стари Бегеј

Угриновачки канал

Шозов канал

Туризам у Војводини

Аутономна Покрајина Војводина је аутономна покрајина у Србији, која се налази на северном делу државе, у Панонској низији Централне Европе. Нови Сад је највећи град и административни центар Војводине, и други по величини град у Србији. Војводина има преко 1,93 милиона становника (отприлике 21,56 % становништва Србије). Војводина има мултиетнички и мултикултурални идентитет, са већим бројем механизама за промоцију мањинских права; постоји више од 26 етничких група у овој покрајини, која има шест званичних језика.Већи део Војводине је равница, али има неколико планинских области, као што су Фрушка Гора, Вршачке планине, Тителски брег и Загајичка брда, као и песковитих подручја, као што су Делиблатска пешчара (са надимком „Европска Сахара") и Суботичка пешчара.

Такође има пуно водених површина у Војводини, укључујући реке, језера, баре и вештачке канале који се користе за пољопривредну производњу и водени саобраћај (најпознатији од њих је Канал Дунав-Тиса-Дунав). Главне реке у овом пределу су Дунав, Сава, Тиса, Бегеј, Тамиш, Караш, Босут итд, док су главна језера и баре Палићко језеро, Лудошко језеро, Лединачко језеро, Русанда и Обедска бара.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.