Калиф

Калиф или халиф (арап. خليفة) титула је духовног поглавара муслимана који се сматра наследником Мухамеда. Калифи су вршили световну и верску власт у првим државама које су створили Арапи после Мухамедове смрти. У 16. веку, титулу калифа су носили турски султани.[1]

Види још

Референце

  1. ^ „The Roots of Democracy in Islam”. Irfi.org. 2002-12-16. Приступљено 2014-06-30.
14. октобар

14. октобар (14.10.) је 287. дан у години по грегоријанском календару (288. у преступној години). До краја године има још 78 дана.

23. фебруар

23. фебруар је педесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 311 дана (312 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

24. март

24. март (24.03) је 83. дан у години по грегоријанском календару (84. у преступној години). До краја године има још 282 дана.

8. октобар

8. октобар (8.10.) је 281. дан у години по грегоријанском календару (282. у преступној години). До краја године има још 84 дана.

Абасидски калифат

Абасидски калифат (арап. الخلافة العباسية‎‎) трећи је од исламских калифата након исламског пророка Мухамеда.. Абасидска династија је водила поријекло од најмлађег Мухамедовог стрица, Абаса, по коме је и узела име. Владали су као калифи, већи дио времена из њихове пријестонице Багдада у данашњем Ираку, након преузимања власти над муслиманским царством од Омејада 750. године.

Прва пријестоница Абасидског калифата је била у Куфи, али је 762. године калиф Ел Мансур основао град Багдад, сјеверно од сасанидске пријестонице Ктесифона. Избор пријестонице тако близу Персији одражава све већа ослањања на персијске бирократе, од којих су најпознатији били из породице Бармакида, да управљају територијама које су освојили арапски муслимани, као и све веће укључивање неарапских муслимана у умет. Упркос овој почетној сарадњи, Абасиди из касног 8. вијека су се отуђили и од арапских мавла и персијских бирократа, и били су принуђени да препусте управу над Ел Андалузом и Магребом Омајадима, Мароко Идрисидима, Ифрикију Аглабидима и Египат и шиитски калифат Фатимидима. Политичка моћ калифа се углавном окончала са успоном Бујида и Турака Селџука. Иако је абадиско вођство над великим исламским царством постепено смањено на церемонијалну вјерску фунцију, династија је задржала контролу на својим месопотамијским доменом. Пријестоница Багдад је постала средиште науке, културе, филозофије и проналазака током Златног доба ислама.

Период културног процвата се окончао 1258. када су Монголи под Хулагу-каном опљачкали Багдад. Абасидска линија калифата, и генерално муслиманска култура, ново средиште је нашла у мамелучкој пријестоници Каиру 1261. Иако без политичке моћи, династија је наставила да се позива на ауторитет у вјерским питањима све до османског освајања Египта 1517. године.

Абдулмеџид II

Абдулмеџид II (тур. Abdülmecid; 29. мај 1868- 23. август 1944.) био је последњи калиф из династије Османлија и тридесет и седми поглавар османске династије у периоду од 1922. до 1924. године. Након распада Османског царства и губитка титуле престолонаследника, Абдулбеџид II је задржао титулу калифа све до 3. марта 1924, када је народна скупштина укинула калифат и протерала Абдулмеџида II и његову породицу, као део реформи које је на модернизацији земље покренуо председник Кемал Ататурк.

Алија

Алија ибн Аби Талиб или Алија (арап. علي بن أﺑﻲ طالب‎)‎ (25. мај 600. или 16. март 599 — 27. јануар 661) се сматра код сунита четвртим од четири праведна халифа. Шиити га сматрају првим имамом и првим правим халифом. Алија је био Мухамедов рођак, а касније је оженио Мухамедову ћерку Фатиму. Алија је први мушки који је прихватио ислам. Био је халиф од 656. до 661., а шиити га сматрају имамом од 632. до 661.

Асасини

Асасини (из арапске речи хашишијин - предани хашишу) је израз за убицу-атентатора који су Европом проширили Марко Поло и летописци крсташких ратова. Првенствено означује милитантну секту, измаелите низаритске гране, који су били укопани у својим орловским гнездима у Сирији, а нарочито у неосвојивим тврдинама у близини Каспијског мора у Персији. Најпознатија је тврђава Аламут.

Познати аламутски асасини су били врло опасне убице, који су претили сунитскима вођама јер су били претња шиитима. Пре извршење убиства узели би коцку хашиша и тако омамљени лакше спровели атентат на важне особе.

Међу главним жртвама исмаелитских асасина су:

абасидски калиф Ал Мустаршид

персијски велики везир турских селџука Низам ел Мулк

крсташки вођа Конрад МонфератскиЧак је и Саладин био неколико пута мета Асасина.

Ред асасина је на Аламуту 1090. установио Хасан ел Саба. (познат и као „Старац са горе“) 1256. године ред уништавају Монголи а 1273. од мамелушког султана Бајбарса пада и последње упориште исмаелита. Ред Асасина и њихову историју живо је описао словеначки аутор Владимир Бартол у роману Аламут.

Реч „асасин “данас означује атентаторе на познате личности.

Басра

Басра (арап. ‏البصرة‎‎) је град на југу Ирака. Налази се на реци Шат ел Араб, око 100 km од њеног ушћа у Персијски залив и главна је лука земље. Главни је град истоимене покрајине и најважнији град шиитима насељеног југа Ирака.

Са око 2.150.000 становника (процена из 2015) Басра је после Багдада и Мосула по величини трећи град земље. Готово 100% становника су Арапи. Преко 99% су муслимани, од тога 90% шиити и 9% сунити.

Басра је удаљена 55 km од Персијског залива и 545 km од Багдада. Град има међународни аеродром и значајне изворе нафте у својој околини. Са средњом температуром од +40 °C лети и +12 °C зими Басра је један од најтоплијих градова света.

Град је 636. основао калиф Омер као одбрамбено утврђење и трговачки центар.

Ел Фаиз

Ел Фаиз би-Насралах (арапски: الفائز بدين الله‎; 1149-1160) био је тринаести и претпоследњи фатимидски калиф. Владао је од 1154. године до своје смрти.

Ел Хафиз

Ел Хафиз (арапски: الحافظ; око 1076 - 8. октобар 1149) био је једанаести фатимидски калиф. Владао је од 1130. до 1149. године.

Ислам

Ислам (арап. إسلام‎) је монотеистичка религија која потиче од учења Мухамеда из 7. века. Заснива се на вери у једног Бога (Алах), изабраност Мухамеда за божијег посланика, предодређеност људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, судњи дан и васкрсење мртвих. Постулати ислама објављени су у Хадисима одн. Збиркама исламских књига, а у сам темељ ислама спада и света књига Куран. Куран је писан на арапском језику и садржи 114 сура (поглавља). Куран је збирка откровења који су искључиво од Свевишњег Бога и представља искључиво Божију реч. Та посланица је Мухамеду преношена преко анђела Гаврила (арап: мелека Џибрила). Он је у пустињској пећини волео да се осамљује и размишља о Створитељу читавог света и свих бића и сила. Њему тада једном приликом силази са небеса анђео Гаврило и приказује му се у лику анђела и налаже му одмах да учи у име Господара свих светова који ствара...

Следбеници ислама се називају муслимани, „они који се потчињавају“ Божјој вољи. У свету има преко 2 милијарди муслимана, што чини ислам другом највећом религијом после хришћанства Основне обавезе сваког муслимана су вера у једног Бога (Алаха) и Мухамеда као његовог посланика, молитва пет пута дневно, пост у месецу Рамазану, давање милостиње и хаџилук (ходочашће у Меку) бар једном у животу. Готово сви муслимани припадају једној од две главне исламске групе: сунитима (80%) или шиитима (20%). Ислам је преовлађујућа религија на Средњем истоку, као и многим државама Африке и Азије. Муслиманске заједнице постоје такође у Србији и земљама Балкана.

Исмаил ел Мансур

Исмаил ел Мансур (913—953) био је трећи фатимидски калиф. Владао је од 946. године до своје смрти.

Омар

Омар (арап. عمر بن الخطاب‎‎; око 585. — 7. август 644) је био други халиф (634—644) и Мухамедов таст. Он је био један од најмоћнијих и најутицајнијих муслиманских калива у историји. Сунити га убрајају у групу четири праведна халифа. Шиити га сматрају једним од узурпатора. Изабран препоруком свог претходника Ебу Бекра. Сматра се да је био висок човек, преко 2 метра, обдарен изузетном физичком снагом, белог тена и црвенкасте косе. Био је познат међу асхабима као најученији у Курану, као онај који најдоследније ради по Курану и као онај који највише разуме ислам. Док је још био мушрик, пожелио је да убије Мухамеда, но Алах је удесио да баш тада прими ислам и постане један од највећих бораца за права муслимана. Један је од десеторице посланикових асхаба којима је још за живота обећан Џенет.

Под Омаром, калифат се проширио без преседана, владајући над Сасанидским царством и над више од две трећине Византијског царства. Његови напади на Сасанидско царство су довели до освајања Персије за мање од две године (642–644). Према јеврејској традицији, Омар је укнуо хришћанску забрану Јевреја и дозволио им је улазак у Јерусалим и богослужење. Омара је на крају убио персијанац Пируз Нахаванди (познат као ‘Abū-Lū‘lū‘ah на арапском) 644. године.

Омар је поштован у сунитској традицији као велики владар и узор исламских врлина, а неки хадити га сматрају другим највећим халифом од Сахаба након Абу Бакра. Међутим екстремистичке секте шиитског ислама имају негативно ставове према њему.

Осман ибн Афан

Осман ибн Афан (око 576 — 17. јул 656) је био трећи халиф. Сунити га сматрају трећим од четири праведна халифа. Владао је од 644. до 656. Шиити сматрају да је први легитимни халиф Алија.

Османска династија

Османска династија (тур. Osmanlı Hanedanı), или Османлије (тур. Osmanlılar), била је династија којa је Османским царством владала 622 године. Династија, као и Османски беглук, назив јесу добили по Осман-бегу. Владавина Османске династије почела је 1299. године и трајала је до 1922. године када је Анкарска влада укинула Османски султанат. Посљедњи припадник династије Фатма Неслишан преминула је 2012. године.Владари из Османске династије су познати као падишаси. Међутим у годинама оснивања владали су као бегови и газије, а касније је кориштена титула кана. Титула султана се такође широко користила у династији; ову титулу су осим мушких припадника династије, користили и женске припадници династије.

Током владавине Османске династије титула је прелазила са оца на сина, синови падишаха су били шехзади, а ћерке су биле султаније. Синови шехзада су и даље били шехзади, а ћерке су такође биле султаније. Дјеца султанија се нису сматрала припадницима Османске династије. Синови султанија су носили титулу бегзадића.Данас се династија назива Османоглу породица.

Османски калифат

Османски калифат (1517—1924), под Османском династијом, био је посљедњи исламски калифат из касне средњовјековне и ране нововјековне ере. Током раста османске моћи, османски владари су претендовали на калифатски ауторитет откако је Мурат I освојио Једрене 1362. године. Касније је Селим I, освајањем и уједињењем муслиманских земаља, постао заштитник Светих градова Меке и Медине, што је додатно ојачало османско претендовање на калифат у исламско свијету.

Смрт Османског калифата догодила се због споре ерозије моћи у односу на западну Европу и због краја османске државе као посљедице подјеле Османско царства под мандатом Друштва народа. Абдулмеџид II, посљедњи османски калиф, држао је положај калифа неколико година након подјеле, али са секуларним реформама Мустафе Кемала и каснијим прогоном Османоглу породице из Турске Републике 1924. године, положај калифа је укинут.

Рамла

Рамла (хебр. רמלה, арап. ‏الرملة‎‎) је град у Израелу и административно средиште Централног округа. Захвата повшину од око 10.000 км² и налази се на 80 m надморске висине. Према процени из 2007. у граду је живело 64.900 становника.

Рамлу је основано око 716. године нове ере арапски освајач Умајад Калиф сулејман ибн Абед ел Малик.

Списак султана Османског царства

Ово је списак султанa Османског царства. Укупно их је било 36. Абдул Меџид II је био само калиф јер је 1. новембра 1922. Национална скупштина укинула султанат. Осман I и Орхан I су носили титуле бегова, а тек од Мурата I владари носе титулу султана. Од Селима I султани носе и титулу калифе (наследника Мухамеда). Сви владари сем Османа I су имали тугре, монограме султана.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.