Калвинизам

Калвинизам је теолошки систем и приступ хришћанском животу који наглашава владавину Бога над свим стварима[1]. Ова варијанта протестантизма је названа по француском реформатору Жану Калвину.

Калвин је научавао апсолутну предестинацију по којој су једни предодређени за блаженство други за проклетство. Заједно с Мартином Лутером учио је да само вера спасава (sola fide) и није признавао црквену традицију као извор вере, него само свето Писмо (sola scriptura). Признавао је само две свете тајне (крштење и причест), тврдећи да Исус у еухаристији није реално него само духовно присутан. Калвин је своје идеје покушао да оствари уводећи у Женеви верску диктатуру.

Референце

  1. ^ Benjamin B. Warfield. „Calvinism”. Ур.: Johann Jakob Herzog, Philip Schaff, Albert Hauck. The New Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge. стр. p. 359. »[T]he fundamental principle of Calvinism ... lies in a profound apprehension of God in his majesty, with the inevitably accompanying poignant realization of the exact nature of the relation sustained to him by the creature as such, and particularly by the sinful creature.« (на језику: енглески)

Спољашње везе

5. фебруар

5. фебруар је тридесет шести дан у години у Грегоријанском календару. 329 дана (330 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Амберг

Амберг (њем. Amberg) град је и општина у њемачкој савезној држави Баварска.

Бури

Бури (афр. Boere, хол. и енгл. Boer) или Африканери (афр, хол. и енгл. Afrikaners), су потомци углавном холандских досељеника у Јужној Африци, а у мањој мери француских Хугенота и немачких протестаната. Они су се у Источни Кејп доселили у осамнаестом веку, а у деветнаестом су се делом преселили у Слободну Државу Орање и Трансвал (познате као Бурске републике). Разлог за ову последњу миграцију је био притисак британских колонијалиста.

Реч бур (афр. и хол. Boer) на холандском значи „сељак“.

Даљ

Даљ је место на Дунаву, у близини ушћа Драве у Дунав, седиште општине Ердут, Осјечко-барањска жупанија, Република Хрватска.

Ешелница

Ешелница (рум. Eșelnița) или Јешелница (рум. Ieșelnița) је село која припада округу Мехединци у Републици Румунији. Ешелница је административни центар истоимене општине у којој је и једино насеље.

Од Букурешта је удаљено 297 километара западно, од Дробета-Турну Северина 24 километара, од Крајове 122 km западно, а од Темишвара 147 километара.

Женева

Женева (франц. Genève, нем. Genf, итал. Ginevra) други је по величини град у Швајцарској (после Цириха), а највећи град Романдије (дела Швајцарске у коме се говори француски језик). Женева је и главни град и највеће место истоименог кантона Женева.

И поред своје не баш изразите величине Женева се сматра једним од глобалних градова, углавном због присуства бројних међународних организација, укључујући европско седиште Уједињених нација.

По истраживању из 2006, Женева је други град на свету по квалитету живота (такође после Цириха).

Лил

Лил (франц. Lille, хол. Rijsel) град је у северној Француској. То је главни град департмана Север и региона О де Франс. По подацима из 2011. године број становника у граду је био 227.533.

Маркгрофовија Бранденбург

Маркгрофовија Бранденбург је држава која је у склопу Светог римског царства постојала од 1157. до 1806. године. Настала је протеривањем словенских племена са те територије, а престала је да постоји Наполеоновим едиктом од 6. августа 1806. године којим је укинуто Свето римско царство.

Монтре

Монтре (франц. Montreux, нем. Muchtern, итал. Montreux) је град у југозападној Швајцарској. Монтре је значајан град у оквиру кантона Во.

Монтре је, као и суседни Вевеј, познат као монденско место са благом климом и великом осунчаношћу током године. Град је домаћин више фестивала, а у њему су често боравиле и живеле бројне познате личности (Владимир Набоков, Фреди Меркјури).

Нешател

Нешател (франц. Neuchâtel, нем. Neuenburg, итал. Neocastello) је град у западној Швајцарској. Нешател је управно средиште истоименог Кантона Нешател, иако је други по величини град датог кантона (највећи град је Шо де Фон).

Нешател је последњих година познат као пилот-град пројекта међукултурних градова Савета Европе.

Никола Коперник

Никола Коперник (лат. Nicolaus Copernicus, пољ. Mikołaj Kopernik, нем. Nikolaus Kopernikus, у младости нем. Niklas Koppernigk; Торуњ, 19. фебруар 1473 — Фромборк, 24. мај 1543) је био пољски астроном, математичар, правник, лекар и економиста, први научник који је формулисао хелиоцентрични модел свемирских тела. Он је припадао реду исусоваца.

Од 1491. до 1494. године студирао је теологију, математику, медицину и астрономију у Кракову. Од 1496. до 1504. године студирао је црквено право (Универзитет у Болоњи), астрономију (Јагелонски универзитет, Краков) и медицину у Италији. После је био до 1512. године лекар и секретар свом ујаку, вармијском бискупу (Вармија, пољска црквена кнежевина на ушћу Висле), онда до краја свог живота је био свештеник у Фромборку, где је на једној кули тврђаве, која је окруживала цркву, уредио опсерваторију (Коперников торањ) с које је посматрао небеска кретања. На темељу тих посматрања, а и резултата до којих је дошао, написао је дело О вртњи небеских кругова (лат. De revolutionibus orbium coelestium) у 6 књига, објављено у Нирнбергу 1543. године, непосредно пред смрт. Ово дело је било револуционарна прекретница у астрономији, те је било подстицај капиталних открића Кеплера и Њутна.Коперников или хелиоцентрични систем заснива се на тврдњама да се Земља окреће око своје осе и да кружи око Сунца. Ове тврдње су ускоро биле прихваћене у научним круговима, али су уједно узроковале узбуну у круговима римокатоличке цркве, па је папа 1616. ово Коперниково дело забранио, тј. ставио на Списак забрањених књига, све до 1822. године. Ваља рећи и да су и протестантске цркве (нпр. калвинизам) биле против хелиоцентричнога система, а да га је и одбацивао немали део научника онога доба (нпр. Френсис Бекон) због корелације с мерењима која није, у то доба, била боља од геоцентричног или Птолемејевог система.

Никола Коперник покопан је у катедрали у Фромборку на северу Пољске. Међутим, све до 2005. године тачно место његовог укопа није било познато, а те године га је утврдио археолог Јерзи Гасовски, што је касније и потврђено идентификацијом. Дана 23. маја 2010. Коперник је поновно покопан у истој катедрали, али уз заслужену свечаност и на познатом месту.

Нион

Нион (франц. Nyon, нем. Nyon, итал. Nyon) је град на западу Швајцарске, који се налази у оквиру кантона Во. Нион је седиште истоименог нионског округа.

У Ниону се налази седиште Уније Европских Фудбалских Асоцијација - УЕФА. Ово је основна препознатљивост града.

Периодизација (књижевност)

Постоје различити видови периодизације књижевности: хронолошки тј. по вековима или неким мањим периодима, нпр. деценијама итд, затим по друштвено политичким периодима, где су границе одређени датуми друштвене историје и најзад по књижевним правцима и школама. У чланку који следи примењен је трећи вид периодизације уз напомену да сви видови периодизације имају своје мањкавости. Мањкавост периодизације по школама и правцима је тај да се сваки нови правац у уметности развија из крила старог и не укида га својом појавом, а у стваралаштву неких писаца су заступљени различити покрети и школе, те отуд периодизацију не треба посматрати егзактно, већ условно.

Четири основна периода књижевности су антика, средњи век, ренесанса и нови век.

Најлепше, најсавршеније и најоригиналније што је човечанству, бар оном европоцентричног културног круга, дала античка књижевност дошло је са грчког тла. Почетак књижевности овог периода пада између X и VII века п.н.е, то јест кад су Хомер и Хезоид створили прве епове Илијаду, Одисеју, Теогенију итд, а завршава се затварањем филозофске школе у Атини 529. године. Дакле, укупно се протеже кроз 13–15 векова.

У оквиру антике разликујемо два велика периода - хеленски или класични период, који је трајао од Хомера до IV века п.н.е, и хеленски период од III века п. н. е. до 529. године н.е. У оквиру оба ова периода разликујемо неколико потпериода. Тако се хеленско доба дели на: јонско доба (од почетних дела до Саламинске битке, а сам назив долази од речи Јонија тј. малоазијска Грчка.) и на атичко доба (од највећег процвата Атине после Саламинске битке до смрти Александра Великог). У јонском периоду осим поменутих епских песника стварају и чувени лиричари Архилох, Сиолон, Сапфа, Анакреонт, Арион и Пиндар. У атичком периоду драмска поезија достиже свој врхунац у делима трагичара Есхила, Софокла и Еврипида и комедиографа Аристофана.

Хеленско доба се дели на: александријиско доба, названо тако по граду Александрији, највећем средишту грчке културе у III и II века п.н.е. и римско доба које започиње око 30. године п.н.е. и траје до године која се сматра крајем антике, тј. 529. н.е.

Под појмом римска књижевност подразумевају се дела настала на латинском језику у периоду између III века пре н. е и VI в. н. е, на подручју римске државе, коју је насељавало племе Латини, а чији је центар био брежуљак Палатин. Ова књижевност се најпре развијала под утицајем Етрураца, који су живели на подручју данашње Тоскане и имали врло развијену цивилизацију.

Утицај Грка се осећа тек после I пунског рата када победнички народ широм отвара врата култури побеђених или како је то сликовито рекао Хорације: Освојена Грчка освојила је суровог победника и унела уметност у сељачки Лациј. И у оквиру римске књижевности разликујемо неколико периода: архајско раздобље, кад су стварали највећи римски комедиографи Плаут и Теренције; затим Цицероново раздобље, кад су најзначајнији представници Катул и неотерици; па августово раздобље, када је Римом владао Гај Октавије Август, а стварали су највећа пера римске антике: Хорације, Вергилије, Овидије, Тибул, Пропреције итд. и поставгустовски период кад су се претежно неговале мање књижевне врсте, сатира, епиграм, басна, чији су главни представници Марцијал, Јувенал итд. а у области реторике Квинтилијан.

Хуманизам и ренесанса се нису ширили истовремено у свим земљама Европе, па зависно од средишта хуманистичких утицаја разликујемо следеће развојне фазе: трећенто, петраркизам, калвинизам, реформација, елизабетанско доба, барок и рококо и класицизам.

Ново доба обухвата следеће периоде:

просветитељство и сентиментализам,

преромантизам и романтизам,

реализам, и натурализам

парнас и симболизам,

импресионизам и

Модерна књижевност и

постмодернизам

Протестантизам

Протестантизам је једна од три највеће хришћанске вероисповести, уз католичку и православну.

Појам протестантизма обухвата широк распон теолошких и социјалних перспектива и видова организације, али је основно да протестантске цркве имају корене у протестантској реформацији у Европи из 16. века. Назив протестантизам долази од става неколико кнезова немачких држава који, у име Лутерове вере, протестују на састанку у Шпајеру 1529. године против одлуке Карла V да присилно убеди Лутера да се одрекне својих идеја.

Протестантизам (или протестантска реформација) је у почетку била реформска струја унутар Католичке цркве која се потом засебно организовала као протестни покрет против корупције Католичке цркве и њених „средњовековних измишљотина“..

Протестантска реформација

Протестантска реформација или само реформација је назив за верске покрете против папства и Католичке цркве у 16. веку. Из тих покрета настале су нове верске заједнице, независне од папства.

Најважнији покретачи реформације били су Мартин Лутер у Немачкој, те Улрих Цвингли и Жан Калвин у Швајцарској. Присталице реформације отцепиле су се од Католичке цркве, прогласиле Свето писмо јединим извором вере и рашириле своје учење у Немачкој, Швајцарској, Холандији, Енглеској, Мађарској и скандинавским земљама.

Узрок реформацији били су измењени друштвено-економски односи, хаотично стање у Католичкој цркви, исквареност свештенства, продаја опроштајница за грехове и сл. Покрет реформације и опирање Католичке цркве довели су до дугих и тешких верских ратова, који су деценијама беснели у Европи и уништили многа материјална и културна блага.

Пјер Бејл

Пјер Бејл (Карла Бел, 18. новембар 1647. - Ротердам, 28. децембар 1706.), француски филозоф.

Био је професор на академији у Седану и на Универзитету у Ротердаму. Борио се за слободу људских мисли и толеранцију по питањима моралног уверења. Противник је догматизма, залагао се за одвајање цркве од државе и водио је борбу против калвинизма и папизма. Његово главно дело „Историјски и критички речник” је прва западноевропска енциклопедија. У њој је дефинисао појмове и критички осветлио друштво свог доба.Својим првим тезом о комети се супротставио свим натприродним тумачењима природних појава. Због тога је био жигосан као безбожник. Он је објавио студију о историји калвинизма, чиме је изазвао мржњу језуита, који су ту књигу спаљивали, а његовог брата су бацили у тамницу, где је и умро. Потресен таквим развојем догађаја, ушао је у борбу против католицизма, при чему је негирао и калвинизам.Утицао је на француске просветитеље, а посебно на Волтера.

Хелиоцентрични систем

Хелиоцентрични систем или Коперников систем је астрономски систем, у чијем се средишту налази Сунце док се Земља и остале планете Сунчевог система окрећу око њега. Представља супротност геоцентричном систему, у коме је Земља у средишту свемира.

Овакав систем се први пут среће старој Грчкој. Њен најпознатији заступник био је Аристарх са Самоса (310.-230. п. н. е.).Пре Аристарха са Самоса, први трагови хелиоцентричког система могу се наћи још у Орфичким химнама и учењима Анаксимандра и Питагорејаца. Касније, Аристарх са Самоса, засновао је хелиоцентричну теорију, која нажалост није била

општеприхваћена захваљујући мишљењу великиг астронома Клаудија Птолемеја (2. век).Током 4. века, цар Јулијан Отпадник подржавао је идеју хелиоцентричном систему света.

Током средњег века у римокатоличкој цркви преовладало је учење о геоцентричном систему, све до Николе Коперника који је у 16. веку, поново промовисао хелиоцентрични систем. Написао је дело „О кретању небеских сфера“ у 6 књига, објављено у Нирнбергу 1543. године.Према Копернику средиште целог света је непомично Сунце, а око њега се у униформним кружница ма (данас се зна, да су елипсе) крећу Земља и остале планете Сунчевог система. Земља се окреће око своје осе и кружи око Сунца.

Његово дело је узроковало узбуну у црквеним круговима, па је папа 1616. ово Коперниково дело забранио и било је забрањено све до 1822. године. Остале хришћанске цркве (нпр. калвинизам) су такође биле против хелиоцентричног система, као и немали део научника онога доба: Францис Бекон, Тихо Брахе) и др. га нису прихватали због корелације с мерењима која у то доба нису била боља од геоцентричног или Птоломејева система.

1610. године, Галилео Галилеј објавио је своја запажања о Јупитеровим месецима, као аргумент у корист Коперниковог хелиоцентричног система. 1612. је почео да расте отпор против идеје о хелиоцентричном систему, и 1614. је отац Томасо Цазини (1574—1648) прогласио Галилеове идеје опасним, и јеретичким. 1616. Галилеј се упутио у Рим, са намером да одбрани своје идеје, али му је кардинал Роберто Белармино лично уручио забрану изношења и заступања идеја о хелиоцентричном систему. Галилеј се након тога одрекао свих тврдњи о хелиоцентричном систему. Постоји легенда да се пред крај живота предомислио и промрмљао „Ипак се окреће“ али за то не постоји доказ.

Тек 31. октобра 1992. године, 359 година након процеса против Галилеја, папа Јован Павле II затражио је опрост и укинуо пресуду инквизиције против Галилеја.

Хесен

Хесен (нем. Hessen) је једна од 16 немачких савезних држава (нем. Bundesländer). Покрива површину од 21.110 km2 и броји преко шест милиона становника. Главни град Хесена је Визбаден а главни економски центар је Франкфурт на Мајни.

Хуана III од Наваре

Хуана III од Наваре (франц. Jeanne d'Albret, шп. Juana III de Navarra) била је краљица Доње Наваре (1555—1572), из династије Албре.

Рођена је 16. новембра 1528, у граду По, као прво дете цара Хенрика II од Наваре и Маргарите од Наваре. У детињству је била врло неозбиљна, смјела, тврдоглава и непопустива. Као краљица је била ниска, крхка и усправна. Лице јој је било уско, усне танке, а очи хладне и безизражајне. Била је врло интелигентна, строга, оштра, а у говору саркастична. Након првог пропалог брака са војводом Вилимом, удала се 1548. за Антонија од Наваре. Након смрти Хуаниног оца, она је наследила трон. За националну веру народа у њено владарско доба је био калвинизам.

Умрла је 9. јуна 1572, и тиме је завршено доба њене владавине. Наследио ју је њен син Анри.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.