Казахстан

Казахстан (каз. Қазақстан, рус. Казахстан), званично Република Казахстан (каз. Қазақстан Республикасы, рус. Республика Казахстан) је држава у средњој Азији.[2] Површином је девета земља на свету, али већи део територија чини слабо насељена степа. На западу излази на Каспијско море. Граничи се на северу са Русијом, на истоку са Кином и на југу са Киргистаном, Узбекистаном и Туркменистаном.

Казахстан је девета држава по површини у свету, али је шездесет друга по броју становника са шест по квадратном километру. Број становника у 2006. години је износио око 15.300.000, за разлику од 1989. године када је број становника био око 16.400.000, због емиграције Руса и Поволошких Немаца.

Већи део историје простор данашњег Казахстана су насељавала номадска племена. До 16. века су се формирали Казаси као засебна група, састављена од три хорде. Руси су на овај простор први пут дошли у 18. веку, а до средине 19. века цели Казахстан је постао део Руске Империје. Након Октобарске револуције 1917. и Руског грађанског рата који је уследио, територија Казахстана неколико пута бива реорганизована да би 1936. године била основана Казашка ССР у оквиру Совјетског Савеза. Током 20. века Казахстан је био место многих совјетских пројеката, као што су Хрушчовљева "Девичанска поља", затим космодром у Бајконуру и полигон у Семипалатинску, примарна совјетска локација за тестирање нуклеарног оружја.

Казахстан је прогласио независност 16. децембра 1991. године, као последња совјетска република која је то урадила. Дотадашњи комунистички лидер Нурсултан Назарбајев постао је први и досад једини председник Казахстана. Казахстан је чланица УН, ОЕБС, СЗО, Савета туркофоних држава, Партнерства за мир, Шангајске организације за сарадњу, ОДКБ, Заједнице независних држава и Евроазијске економске уније.

Република Казахстан
Қазақстан Республикасы  (казашки)
Республика Казахстан  (руски)
Химна: Мој Казахстан
(каз. Менің Қазақстаным)
(рус. Мой Казахстан)
Положај Казахстана
Главни градНур Султан
Службени језикказашки,
руски
Владавина
 — Председавајући Савета безбедностиНурсултан Назарбајев
 — ПредседникКасим-Јамирт Токајев
 — Председник ВладеАскар Мамин
 — Председавајући СенатаДарига Назарбајева
Историја
Независност16. децембар 1991.
Географија
Површина
 — укупно2.724.900 km2(9)
 — вода (%)1,7
Становништво
 — 2015.[1]17.541.249(62)
 — густина6,44 ст./km2
Економија
ВалутаКазахстански тенге
 — стоти део валуте‍KZT‍
Остале информације
Временска зонаUTC +5 до +6
Интернет домен.kz
Позивни број+7

Географија

Astana-steppe-7748
Степе у средњем Казахстану.
Kazakhstan.A2001150.0615.500m
Сателитска слика јужног Казахстана (горе) и Киргистана (доле). Језеро које се види на слици је Балхашко језеро
Soyuz TMA-3 launch
Свемирско узлетиште Бајконур.
Peak of Khan Tengri at sunset
Кан Тенгри на Тјен Шану, највиши врх Казахстана
Kazakhs
Резерват Маркакол на Алтају.
Syr Darya
Река Сир Дарја, један од азијских велетока.


Са површином од 2,7 милиона km², Казахстан је девета држава у свету по величини и највећа од свих које немају излаз на море. Површински је приближно једнака западној Европи. Укупна дужина границе износи 12.012 km, од чега на границу са Русијом отпада 6.846 km, са Узбекистаном 2.203 km, 1.533 km са Кином, 1.051 km са Киргистаном и 379 km са Туркменистаном. Највећи градови су Алмати, Астана, Караганда, Шимкент, Атирау, Оскемен и др. Иако је највећим делом Казахстан смештен у Азији, његова територија западно од реке Урал припада европском континенту.

Казахстан је претежно низијска земља, угрубо нагнута од истока ка западу. На западу му припадају делови Прикаспијске и Туранске низије. Велики део средишњег простора чине разбијена побрђа Казашке висије висока између 300 и 900 m надморске висине. Побрђа и велики део запада земље изграђени су од старих кристаластих стена. Кристаласте стене су у низијама прекривене дебелим наносом који је настао механичким трошењем стена. Уз саму југоисточну границу се простиру високи предели у којима доминирају планински венци Тјен Шана, Алтаја, Алатауа, Каратауа и др. Највећи врх Казахстана, Хан Тенгири (7.010 m), се налази управо на Тјен Шану, на граници са Киргистаном. Планина Тјан Шан обилује и другим импозантним рељефним облицима. Један од таквих је и кањон Чарин у долини истоимене реке, дубок између 150 и 300 m. Ове планине су добрим делом грађене од вулканских стена, што значи да су врло рудоносне.

Клима

Казахстан је изразито континентална земља која је удаљена од мора више од 2.000 km, тако да читав овај простор има изразито континенталну климу. Дневна и годишња колебања температуре су велика, а прелазна годишња доба (пролеће и јесен) нису посебно изражена. Прелази из хладнијег у топлији део године и обрнуто су доста нагли. Зиме су сурове и веома хладне. Температуре у јануару падају и испод -20 °C. Лета су доста топла. Температуре у овом периоду досежу и 30 °C, али су ноћи и у ово летње доба доста хладне. Како је Казахстан добро ограђен високим планинама са истока и југа, ваздушне масе до њега доспевају као суве. Због тога велики део земље има мало падавина. Равничарски предели немају нигде више од 300 mm падавина, док у пустињама количина падавина не премашује 200 mm. Само планинске области имају годишње више од 1.000 mm падавина. У Кепеновој класификацији клима доминира суви степски климат (БС), а посебно на југу земље је присутан и пустињски климат (BW). Са повећањем надморске висине јавља се и бореална (Дф), те клима тундре (ЕТ).

Воде

С обзиром на веома мале количине падавина, у земљи нема велики број река. Највећа је Сир Дарја, која се улива у Аралско језеро. Казахстану припада и горњи ток Иртиша и доњи ток Урала. Језера су већином слана, па им је економски значај мали. Највећа језера су Балхашко и Аралско, којег Казахстан дели са Узбекистаном, а такође му припада и део Каспијског, највећег језера на свету. Осим ових постоји велик број површински мањих језера попут Зајсанског, Тенгишког, Алаколског и др. Воде свих већих река се користе за натапање засејаних површина. Без наводњавања не би било интензивне пољопривреде. Обиље подземних артешких вода веома се користи за све видове водоснабдевања.

Педолошка карта Казахстана је једноставна. Северни део земље прекрива плодни чернозем, средишњи смеђа, доста неплодна полупустињска тла, док су на југу типичне пустиње. Управо овакви педолошки услови и оскудица у води учинили су да је у земљи развијен врло оскудан биљни свет. У планинским просторима су заступљене шуме, али оне обухватају мање од 5% површине. Сви остали делови Казахстана су травнате степе и пустиње.

Национални паркови

Казахстан на мапи Казахстана
Чарин
Чарин
Алтин-Емел
Алтин-Емел
Бајанул
Бајанул
Бурабај
Бурабај
Иле-Алатау
Иле-Алатау
Национални паркови у Казахстану

У Казахстану постоји 10 националних паркова:

Име Основан Величина (ha) Слика
Бајанаул 1985. 68.453 Landscape of Bayanaul 2
Национални парк Иле-Алатау 1996. 199.703 Big Almaty Lake (Bolshaya Almatinka) in June
Национални парк Алтин-Емел 1996. 161.153 Национални парк Алтин-Емел
Национални парк Кокшетау 1996. 112.120
Каркаралин 1998. 112.120 Национални парк Алтин-Емел
Бурабај 2000. 83.511 Национални парк Алтин-Емел
Катон-Карагај 2001. 643.477 Kazakhstan Altay
Чарин 2004 127.050 IMG 7431-Sharyn canyon
Сајрам-Угамск 2006. 149.053
Кољсајска језера 2007. 161.045 IMG 9366-Kaindy-e

Историја

Казашки канат

Bactrian camel in Kazakhstan
Бактријска камила, симбол Пута свиле испред маузолеја Хоџе Ахмеда Јасавија у Хазрат-е Туркестану
Taraz image1
Тараз, један од најстаријих градова Казахстана

Казахстан је био насељен још од каменог доба. Клима и рељеф ове област су били погодни за сточарство. Историчари верују да је коњ први пут припитомљен управо у степама Евроазије. Како су градови Тараз и Хазрат-е Туркестан служили као важне станице на Путу свиле, који је повезивао исток и запад, ово подручје добија велики стратешки значај, када су га у 13. веку освојили Монголи. Под Монголским царством, ово подручје је подељено на покрајине, које су после постале део Казашког каната.

У овом периоду је номадски начин живота уско повезан са сточарством наставио да преовлађује међу становништвом у степама. У 15. веку се почиње издвајати засебан казашки идентитет међу турским племенима овог подручја, а средином 16. века овај је процес и завршио стварањем посебног казашког језика, културе и привреде. Ипак, ово подручје је било поприште честих сукоба између казашких емира и персијских народа са југа. Почетком 17. века Казашки канат се суочио са великим ривалством међу његовим племенима, што је за последицу имало поделу његовог становништва у 3 хорде: Велику, Средњу и Малу. Политичка разједињеност, ривалство међу племенима и важан положај између истока и запада су фактори који су слабили Казашки канат.

Током 17. века чести су сукоби Казаха са Ојратима, савезом западних монголских племена, међу којима су Џунгари били најагресивнији. Почетак 18. века је период када је Казашки канат доживио свој врхунац. У овом периоду је Мала хорда учествовала у рату против Џунгара од 1723. до 1730. године, који је попраћен великом инвазијом овог племена на казашке територије. Под вођством Абул Каир Кана Казаси су победили у овом рату. Кључне битке су биле на реци Буланти 1726. године и битка код Анракаја 1729. године. Аблај Кан је такође учествовао у многим биткама против Џунгара, те је проглашен за народног хероја. Казаси су такође били жртве честих напада Калмика са Волге.

Руска Империја

Kasanskij hram.jpeg
Казански сабор у Вернију, данас Алмата.
Prokudin-Gorskii Russians in Central Asia
Руски досељеници у Петропавловску.

У 19. веку Руска Империја се ширила, између осталог и у централној Азији. То је био период „Велике игре“ који је трајао скоро пуних 100 година, од 1813. до 1907. године када је потписан Англо-руски споразум. Руски цареви су тада владали већим делом територија данашњег Казахстана.

Руска Империја је успоставила нови систем администрације и повећавало број својих војних трупа и касарни у централној Азији у тзв. „Великој игри“ између њих и Британске Империје. Руски језик је био форсиран у свим школама и у администрацији. Ове мере су довеле до јаког отпора међу казашким становништвом, првенствено због нарушавања традиционалног номадског начина живота и појаве глади међу овдашњим племенима. Тако се развио казашки национални покрет у касним 1800-тим, који је имао за свој примарни циљ очување казашког језика и идентитета насупрот покушајима Русије да их асимилира.

Од 90-их година 19. века па надаље тече интензивније насељавање руског становништва на територију данашњег Казахстана, посебно у провинцију Семиречје. Тај тренд се још и повећао након изградње железнице Оренбург-Ташкент, која је завршена 1906. године. Ова досељавања надзирала је Пресељеничка управа, са седиштем у Санкт Петербургу.

Ривалство у борби за земљу и воду између Казаха и новопридошлог становништва се све више заоштравало у последњим годинама царске Русије, што је кулминирало устанком из 1916. године. Казаси су напали руске и козачке досељенике и војне трупе. Устанак је резултовао великим бројем жртава и масакара са обе стране. Руска освета је била немилосрдна. 300.000 Казаха је морало избећи у планине или суседну Кину. Када се следеће године око 80.000 њих вратило, већина их је била побијена од стране царске војске. За време 1921. и 1922. године од глади је умрло око милион Казаха.

Казашка ССР

Turk-Sib railway
Железница Туркестан-Сибир пролази великим делом кроз јужне степе Казахстана
Soviet Union - Kazakh SSR
Положај Казашке ССР унутар Совјетског Савеза

Иако је за кратко време успостављена Алашка аутономија (1917—1920), ово је био веома буран период праћен многим устанцима и побунама, које су брутално угушене, те су Казаси ипак дошли под совјетску управу. Простор данашњег Казахстана је 1920. године постао аутономна република унутар Руске СФСР.

Совјетска репресија над традиционалном елитом заједно са форсирањем колективизације у касним 30-им довела је до велике глади. Између 1926. и 1939. године број становника Казахстана је опао за 22% услед глади, насиља и емиграције. Процене су да би данас Казахстан бројао близу 20 милиона становника да у том периоду није било глади и масакра над казашком популацијом. Током 30-их година многи водећи казашки писци, мислиоци, песници, политичари и историчари су ликвидирани по Стаљиновој наредби, а све у циљу сузбијања казашког идентитета и културе. Комунистички систем је чинио велик напор да интегрише Казахстан у совјетски систем. Казахстан је постао совјетска република 1936. године. У овом периоду на његову територију се присилно досељава велики број људи из других делова Совјетског Савеза. Већина депортација у Совјетском Савезу су вршене у правцу Сибира и Казахстана, а оне су често вршене само на основу етничке или религијске припадности тих људи. Неретко су они доспевали у велике совјетске радне логоре, као што је Алжир у околини Астане, који је био резервисан за жене људи који су сматрани за народне непријатеље.

У току Другог светског рата Казашка Совјетска Социјалистичка Република је дала 5 националних дивизија Црвеној армији, војсци Совјетског Савеза. Две године након завршетка Другог светског рата основана је главна совјетска локација за тестирање нуклеарног оружја, полигон у Семипалатинску.

У периоду Другог светског рата се форсира индустрија и рударство, а све због ратних потреба. Но, у време Стаљинове смрти економија ове републике је и даље била базирана на пољопривреди. Никита Хрушчов је 1953. године покренуо амбициозни програм „Девичанска поља“, који је имао за циљ да простране степе, које су углавном користиле за испашу стоке, претвори у житородне оранице. Овај пројекат је донео половичне резултате. Међутим, заједно са каснијом модернизацијом коју је увео следећи совјетски лидер Леонид Брежњев, довео је до развоја пољопривредног сектора, од кога је директно зависио велики број становника. Казаси су 1959. године чинили тек 30% становништва, док су етнички Руси били најбројнији са 43% становништва Казашке ССР.

Растуће напетости у совјетском друштву резултовале су све чешћим захтевима за политичким и привредним реформама. Главни узрок тога је свакако одлука Лаврентија Берије да тестира атомску бомбу на територију Казашке ССР у Семипалатинску 1949. године. Ово је имало за последицу еколошку катастрофу и биолошки утицај на наредне генерације, што је свакако појачало бес Казаха против совјетског режима.

У децембру 1986. године избиле су масовне демонстрације казашке омладине на улицама Алма Ате, назване још и Желтоксан, које су имале за циљ смену Првог секретара Казашке ССР Динмухамеда Конајева и Руске СФСР Генадија Колбина. Владине снаге су сузбиле немире. Неколико људи је смртно страдало, а многи од демонстраната су ухапшени. За време совјетске владавине незадовољство је стално расло, те је напокон потпуно дошло до изражаја у време политике Михаила Горбачова, која се називала гласност.

Независност

Nursultan Nazarbayev 27092007
Нурсултан Назарбајев, председник Казахстана од 1991. до 2019. године

У периоду када су све совјетске републике тражиле већи степен аутономије, Казахстан проглашава суверенитет као република у оквиру Совјетског Савеза у октобру 1990. године. Након пропалог покушаја државног удара у Москви у августу 1991. и распада Совјетског Савеза након тога, Казахстан је прогласио независност 16. децембра 1991. године, као последња совјетска република која је то учинила.

Следеће године су биле обеежене значајним реформама везаним за транзицију социјалистичке економије у нови капиталистички систем. Под вођством Нурсултана Назарбајева, који се 1989. године појавио као лидер Комунистичке партије Казахстана и две године касније победио на изборима за председника Казахстана, ова држава је остварила значајан напредак у развоју тржишне економије. Од 2000. године уследио је још бржи привредни раст, првенствено захваљујући великим резервама нафте, гаса и минералних руда.

Демократија, међутим, није остварила велики замах. У јуну 2007. године парламент је изгласао закон који председнику Назарбајеву омогућује доживотну политичку моћ и привилегије, као што је могућност поновног избора за председнички мандат, правосудни имунитет и велики утицај на унутрашњу и спољну политику. Критичари тврде да је тиме он постао де факто доживотни председник.

Назарбајев је у протеклих 10 година своје владавине учинио неколико контроверзних потеза, као нпр. цензура медијске расправе о неким спорним законима, блокирање опозиционих веб страница, забрана вехабијског покрета и одбијање захтева да се гувернери 14 провинција бирају директно на изборима, уместо да их поставља председник.

Култура

Становништво

Етнични Казаси

Kazakh man
A Kazakh woman

Корејка у Алматију (лево) и Казахиње у северноказахстанској области

Казахстанска Кореанка
Казахче

Према посљедњем попису становништва, одржаном од 28. фебруара до 6. марта 2009. године, Казахстан има 16.402.861 становника.[3]

Најбројнији етничка група су Казаси који чине 67% становништва и Руси са 21%. Такође постоји и значајан број других етничких група као што су Татари, Украјинци, Узбеци, Белоруси, Ујгури, Азери, Пољаци и др. Неке од мањина попут Немаца (Поволшки Немци), Украјинаца, Корејаца, Курда, Чечена, Мешкетијских Турака и политички неподобних Руса су биле присилно депортоване на територију Казахстана, у периоду 30-их година 20. века, за време Стаљинове владавине СССР-ом. Неки од највећих Стаљинових радних логора су направљени баш у овој републици.

Значајно досељавање Руса је настављено и за време владавине Хрушчова, најпре због пројекта „Девичанских поља“ и изградње космодрома у Бајконуру. Овде постоји и мала, али активна јеврејска заједница. Пре 1991. године, у Казахстану је било и око милион Немаца, од којих се већина одселила у Немачку након распада Совјетског Савеза. И већина Понтских Грка је емигрирала у Грчку. У касним 30-им, хиљаде Корејаца Совјетског Савеза је пресељено у централну Азију. Они су познати и под именом Корјо-сарам.

Казахстан је двојезична држава. Казашки језик, који говори 64% популације, има статус државног језика, док је руски, којег знају готово сви Казахстанци, проглашен за службени језик, коришћен најчешће у пословним активностима. У школама постоје паралелни разреди на руском и казашком језику.

Деведесете године протеклог века су обележене великим одсељавањем Руса и Поволшких Немаца. То је процес који је започео већ у 70-им годинама. Поред вишег природног прираштаја и досељавања из суседне Кине, Русије и Монголије етничких Казаха, он је главни фактор који је довео до ситуације у којој су Казаси двотрећинска већина у земљи.

Почетком овог миленијума, Казахстан је постао једна од водећих земаља по броју међународних усвојења деце. То је подстакло неке озбиљне расправе у њиховом парламенту, првенствено због забринутости око третирања те деце у иностранству и проблема ниског степена насељености у земљи.

Највећи градови

 

Извор: stat.kz (2010)[4].
Град Област Популација
Алмати
Алмати
Астана
Астана
Шимкент
Шимкент
Караганда
Караганда
1. Алмати Алмати 1.422.354 Актобе
Актобе
Тараз
Тараз
Павлодар
Павлодар
Оскемен
Оскемен
2. Астана Астана 684.479
3. Шимкент Јужноказахстанска област 625.110
4. Караганди Карагандинска област 496.173
5. Актобе Актјубинска област 387.945
6. Тараз Жамбилска област 327.180
7. Павлодар Павлодарска област 321.815
8. Оскемен Источноказахстанска област 306.588
9. Семеј Источноказахстанска област 303.878
10. Костанај Костанајска област 215.346
11. Орал Западноказахстанска област 210.128
12. Петропавловск Северноказахстанска област 203.192
13. Кизилорда Кизилординска област 195.838
14. Атирау Атирауска област 178.474
15. Темиртау Карагандинска област 176.588
16. Актау Мангистауска област 172.904
17. Туркестан Јужноказахстанска област 146.449
18. Кокшетау Акмолинска област 137.214
19. Талдикорган Алматинска област 126.944
20. Екибастуз Павлодарска област 126.538

Традиционална кухиња Казахстана

Због номадске традиције Казаха, као и код осталих народа централне Азије, главна јела су у великој мери прављена од меса а мање од воћа и поврћа. Најпознатије јела су бешбармак, манти, куридак. Као у осталим државама бившег Совјетског Савеза и у Казахстану је веома популаран боршч, и у Казахстану се највише пије чај, муслимани конзумирају и кумис.

Манты

Манти

Halal restaurat in Almaty

Халал јело и кумис

Kazakh quwyrdaq

Куридак

Kazakh beshbarmak

Бешбармак

Терминологија

Термин Казахстанци (казашки: қазақстандықтар, руски: казахстанцы) се употребљава за све становнике Казахстана, укључујући и оне који нису етнички Казаси. Реч Казах означава оне људе који имају стварно казашко порекло и припадају тој етничкој групи, укључујући и оне који живе у Кини, Авганистану, Турској, Узбекистану и многим другим државама.

Етноним Казах је изведеница из турске речи за независност, слободу духа. Он има своје корене у казашкој култури, у којој велику улогу играју коњи, па је и повезан са термином Козак. Староперсијска реч -стан означава земљу или место, тако да Казахстан у преводу значи „земља Казаха“.


Преименовање државе

У фебруару 2014. председник Назарбајев предложио је још једну радикалну промену у држави. Да би држава имала бољу препознатљивост од осталих централно-азијских „Стана“ и привукла веће инвестиције, предложио је да се земља назове Казах ели, што на казахском језику значи Земља Казаха.[5][6] Наводно ће се о томе изјаснити грађани на референдуму.

Религија

Mausoleum of Khoja Ahmed Yasawi in Hazrat-e Turkestan, Kazakhstan
Маузолеј познатог исламског проповедника, писца и суфијског мистика из 12. века - хоџе Ахмеда Јасавија. Град Туркестан. Примјер тимуридске архитектуре са највећом куполом у Централној Азији дијаметра 18,2 м.

Храм Христовог Вазнесења у Алматију и џамија у Петропавловску.

Zenkov cathedral
Petropavl mosque

Ислам је најраспрострањенија религија у Казахстану, а прати је Православље. Након деценија репресије под Совјетским Савезом, независност је донела потребу за обнављањем казашке културе делимично и кроз религију. Пуно признавање верских слобода је довело до великог раста активних верника. У следећим годинама је грађено стотине џамија, цркви, синагога и других верских објеката, повећавши њихов број са 670 на 4.170. У Казахстану су православни Божић као и муслимански Курбан Бајрам државни празници.

Етнички Казаси који чине преко 2/3 становништва, заједно са Узбецима, Ујгурима и Татарима су сунитски муслимани Ханефијског мезхеба. Мање од 1% су припадници Шафијског мезхеба (углавном Чечени). Јужни делови земље су места највеће концетрације муслиманских вјерника. Казахстан има око 2.300 џамија и оне су све повезане са „Духовном Заједницом Муслимана Казахстана“, на челу са врховним муфтијом. Због саме природе Казаха (вековни номадски живот у степама) Ислам није практикован као у сусједном Узбекистану или Таџикистану.

Близу трећина становништва су православци, и то углавном етнички Руси, Украјинци и Белоруси. Остале хришћанске групе обухватају римокатолике, гркокатолике, баптисте и протестанте. Постоји 258 православних цркава, 93 католичке и око 50 протестантских. Остале религије присутне у Казахстану су јудаизам, харе кришна и будизам.

Празници

Поред наведених значајних празника (нерадни дани), Казахстан има и остале празнике који обележавају неке професије (дан геолога, дан металурга,...)

Датум Назив Напомене
1. и 2. јануар Нова година државни празник
7. јануар Божић верски празник за православне вернике
8. март Међународни дан жена државни празник
21-23. март Новруз државни празник
1. мај Празник јединства народа Казахстана државни празник
7. мај Дан отаџбине државни празник
9. мај Дан победе државни празник
6. јул Дан престолнице - Астане државни празник
30. август Дан конституције Казахстана државни празник
21. октобар Курбан Бајрам верски празник за муслимане
1. децембра Дан првог председника државни празник
16-17. децембра Дан независности национални празник

Привреда

2006Kazakhstani exports
Извоз Казахстана 2006.
Welcome to Kazakhstan
Након преноса главног града у Астану град је почео увелико да се развија. Нове скулптуре у градском парку.

Након транзицијске привредне кризе у деведесетима, аналогне онима у другим пост-комунистичким земљама, Казахстан доживљава привредни препород утемељен на искориштавању налазишта нафте. Земља има и јак пољопривредни сектор. БДП је у 2003. био 6.300 УСД по глави становника мерено по ППП-у.

У Казахстану се налази космодром Бајконур, средиште совјетског свемирског програма, тренутно изнајмљен Русији.

Central Downtown Astana pamorama
Астана је сменила Алмати као главни град независног Казахстана од 1997. Упркос томе Алмати остаје де-факто главни економско-логистички центар државе.

Административна подела

Provincije Kazahstana
Административна подела Казахстана

Казахстан је подељен на четрнаест области и три града* од републичког значаја:

Р. бр. Грб Област Административни центар Површина Број становника[7]
1 Coat of Arms of Karagandy Province.svg Карагандинска област Караганди 428.000 km² 1.411.700
2 Coats of arms of East Kazakhstan Province.svg Источноказахстанска област Оскемен 283.300 km² 1.530.800
3 Алматы облысы герб.png Алматинска област Талдикорган 224.000 km² 1.589.200
4 Zhambyl province seal.png Жамбилска област Тараз 144.000 km² 983.900
5 South Kazakhstan province seal.png Јужноказахстанска област Шимкент 118.600 km² 1.976.700
6 Kyzylorda province seal.png Кизилординска област Кизилорда 226.000 km² 596.300
7 Aktobe seal - 2.png Актјубинска област Актобе 300.600 km²
8 Logo kostanay.jpg Кустанајска област Кустанај 196.000 km² 1.019.600
9 North Kazakhstan province seal.png Северноказахстанска област Петропавловск 123.200 km² 725.900
10 Coat of Arms of Aqmola Province.png Акмолинска област Кокшетау 121.400 km² 835.700
11 Logo Pavlodar region.png Павлодарска област Павлодар 124.800 km² 743.800
12 Coat of Arms Batys Oblysy.png Западноказахстанска област Орал 151.300 km² 609.100
13 Coat of arms of Atyrau.svg Атирауска област Атирау 118.600 km² 439.900
14 Маңғыстау логотибі.jpg Мангистауска област Актау 118.600 km²

Сваком облашћу управља аким (гувернер) ког бира председник Казахстана.

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Kazakhstan Today: 16 million 402 thousand 861 people registered in Kazakhstan, Приступљено 8. 4. 2013.
  4. ^ Численность населения РК по полу в разрезе областей, городов, районов районных центров и поселков
  5. ^ Назарбаев: Казахстан может быть переименован в «Казах Ели» - Политические новости России и мира - МК
  6. ^ Yes, Kazakhstan should change its name. This map shows why
  7. ^ Agency of statistics of the Republic of Kazakhstan: Численность населения Республики Казахстан по областям с начала 2013 года до 1 февраля 2013 года (russisch; Excel-Datei; 55 kB).

Спољашње везе

Влада:
Вести:
.kz

.kz је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Казахстан.

Азијски рекорди у атлетици у дворани

Азијски рекорди у атлетици у дворани су најбољи резултати азијских атлетичара постигнути на атлетским такмичењима у дворани широм света. Преглед азијских рекорда признатих од ААА (Азијска атлетска асоцијација) постигнутух до 1. фебруара 2016. године. приказан је у следећој табели.

Грб Казахстана

Грб Казахстана је званични хералдички симбол државе Република Казахстан. Грб се користи од времена проглашења независности ове азијске земље од Совјетског Савеза, 26. децембра 1991. године.

Грб је кружног облика а коришћене боје су плава (azure) и жута (or). Плава представља боју неба а жута је симбол земљорадње која је светала у совјетско време. На ивицима грба су два крилата једнорога који гледају један од другог.

На врху грба налази се звезда која симболише повезаност Казахстана са социјализмом.

На доњем делу је мото, истовремено и име државе: "ҚA3AҚCTAH."

На стедини је шанграк, круна казахстанских јурти. Шанграк симболише богатство традиције и наду у бољу будућност.

Евроазијски економски савез

Евроазијски економски савез (скраћено ЕАЕС или ЕЕС; рус. Евразийский экономический союз, блр. Еўразійскі эканамічны саюз, каз. Еуразиялық Экономикалық Одақ, јерм. Եվրասիական տնտեսական միություն, кирг. Евразиялык экономикалык биримдик) је заједница држава са политичком, економском, војном, царинском и хуманитарном сарадњом на подручју Евроазије. Чланице ове уније су Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргистан. Евроазијски економски савез је званично успостављен 1. јануара 2015. године.

ЕАЕС се такође преводи као Евроазијска економска унија (скраћено ЕАЕУ или ЕЕУ)

Застава Казахстана

Тренутна застава Казахстана је усвојена 4. јуна, 1992. Састоји се из небоплаве позадине, са степским орлом испод златног сунца са 32 зрака у центру, и мрежасте шаре постављене усправно на левој страни.

Шара представља уметност и културне традиције старог каната, и Казака. Светло плава позадина представља разне туркијске народе који чине данашње становништво земље, укључујући Татаре, Монголе, Ујгуре, и друге. Међу овим народима, плава боја има религиозни значај; модернија интерпретација је та да небоплава боја представља широко небо Казахстана, и слободу.

Златни орао је везан за царство Џингис Кана, који је владао Казахстаном под плавом заставом са оваквим орлом на њој; то је подсетник на поносну историју народа који формира данашњу државу Казахстан

Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Казахстан је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа, учествовао једанаести пут, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Казахстана је представљало 17 такмичара (7 мушкараца и 10 жена) у 13 (6 мушких и 7 женских) дисциплина.На овом првенству Казахстан није освојио ни једну медаљу. Остварена су два најбоља лична резултата у сезони.

Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Казахстан је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа, учествовао дванаести пут, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Казахстана је представљало 10 такмичара (4 мушкарца и 6 жена) у 8 (4 мушке и 4 женске) дисциплина., На овом првенству Казахстан је по броју освојених медаља делила 32. место са једном освојеном медаљом (бронза). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Казахстан је са 1 учесником у финалу делила 49. место са 6 бодова.

Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Казахстан је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа, учествовао тринаести пут, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Казахстана је представљало 11 такмичара (1 мушкарац и 10 жена) који су се такмичили у 6 (1 мушка и 5 женских) дисциплина., На овом првенству Казахстан је по броју освојених медаља делио 37. место са једном освојеном медаљом (бронза) коју је освојила Олга Рипакова у троскоку. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Казахстан је са 1 учесником у финалу делила 46. место са 6 бодова.

Казахстан на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Казахстан је на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта учествовао једанаести пут. Репрезентацију Казахстана представљале су шест такмичарки, које су се такмичиле у четири дисциплине.

На овом првенству Казахстан је по броју освојених медаља делила 19. место са једном освојеном медаљом (сребро). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Казахстан је са једном учесником у финалу делила 29. место са 7 бодова.

Казахстан на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Казахстан је учествовао на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта дванаести пут, односно учествовао је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентација Казахстана имала је четворо учесника (1 мушкарца и 3 жене), који су се такмичили у три дисциплине (1 мушка и 2 женске). , На овом првенству Казахстан није освојио ниједну медаљу, а постигнут је један најбољи лични резултат сезоне.

Казахстан на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Казахстан је учествовао на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта. Репрезентацију Казахстана на њеном тринаестом учешћу на светским првенствима у дворани представљало је двоје учесника (1 мушкаравц и 1 жена), који су се такмичили у две дисциплине. , На овом првенству представници Казахстана нису освојили ниједну медаљу, нити су оборили неки рекорд.

Казахстан на Светском првенству у атлетици у дворани 2018.

Казахстан је учествовао на 17. Светском првенству у атлетици у дворани 2018. одржаном у Бирмингему од 1. до 4. марта. Репрезентацију Казахстана на њеном четрнаестом учешћу на светским првенствима у дворани представљало је 5 учесника (1 мушкарац и 4 жене), који су се такмичили у 3 дисциплине (1 мушка и 2 женске). , На овом првенству представници Казахстана нису освојили ниједну медаљу али су остварили један национални резултат сезоне.

Казахстан на олимпијским играма

Спортисти из Казахстанa су први пут самостално учествовали на Зимским олимпијских игара 1994.. Пре тога спортисти из Казахстана су учествовали на олимпијадама у оквиру репрезентације Совјетског Савеза.

Након распада Совјетског Савеза 1991., Казахстан се заједно са још дванаест других од насталих 15 нових држава, такмичи на Зимским олимпијским играма 1992. у Албервилу, Француска, учествује као Здружени тим (EUN) под олимпијском заставом.

Касније у 1992. са једанаест бивших република које су се придружиле Казахстану учествују исто као Здружени тим (EUN) на Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони, Шпанија.

Две године касније, Казахстан се такмичи по први пут као независна држава у Зимским олимпијским играма 1994., одржаним у Лилехамеру, Норвешка. После тога Казахстан учествује на свим Летњим и Зимским олимпијским играма.

Закључно са 2014. годином казахстански олимпијци су освојили 59 медаље, 52 на летњим и 7 на зимским играма. Најуспешнији казахстански олимпијац је скијашки тркач Владимир Смирнов са четири медаље, једном златном.

Национални олимпијски комитет Казахстана (National Olympic Committee of the Republic of Kazakhstan) је основан 1990. а признат од стране МОКа 1993. године.

Казахстански тенге

Казахстански тенге (каз. Қазақстан теңгесі, рус. Казахстанский тенге ; ISO 4217: KZT) је званична валута Казахстана. Један тенге дели се на 100 тијина (тиын). Тенге у преводу значи вага. Порекло води од турске речи тег. Руска реч за новац, деньги, је слична и истог је порекла. Реч тенге нема множину.

Тенге је уведен у новембру 1993. као замена за руску рубљу по курсу 1 тенге = 500 рубаља.

Тенге издаје Народна Банка Казахстана. Инфлација током 2006. је износила 8,6%.

Папирне новчанице се издају у апоенима од 200, 500, 1000, 2000, 5000 и 10 000 тенге а ковани новац у апоенима од 5, 10, 20, 50 и 100 тенге и ређе од 1 и 2 тенге.

Мој Казахстан

Мој Казахстан (каз. Менің Қазақстаным) је државна химна Републике Казахстан од јануара 2006.

Односи Србије и Казахстана

Односи Србије и Казахстана су инострани односи Републике Србије и Републике Казахстана.

Пасош Казахстана

Пасош Казахстана је јавна путна исправа која се држављанину Казахстана издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу.

За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству. Пасош Казахстана се издаје за неограничен број путовања.

Руси

Руси (рус. Русские) су најбројнији словенски и европски народ, који претежно живи у Русији, где према попису из 2010. чине више од 80% становништва.Руси су етничка мањина у Украјини гдје према попису из 2001. године чине 17,3% од укупног становништва Украјине. Руси су већином православне вероисповести, а говоре руским језиком, који спада у групу источнословенских језика.

Руски је један од службених језика у државама Белорусија, Казахстан и Киргистан, тако да су Руси у тим земљама признати као један од државних народа.

Руси чине и 0,8% становништва у САД.

Фактички независном непризнатом државом Придњестровље, која се оцепила од Молдавије, управљају углавном Руси (30,35%) и Украјинци (28,81%), иако су најбројнији народ на том подручју Молдавци (32,10%).

Фудбалска репрезентација Казахстана

Фудбалска репрезентација Казахстана је национални фудбалски тим Казахстана под управом Фудбалског савеза Казахстана. После распада Совјетског Савеза, Казахстан је први меч одиграо са Туркменистаном 1. јуна 1992. Казахстан је испрва био члан Азијске фудбалске конфедерације, али је чланство пребацио у УЕФА 2002. Прву победу у квалификацијама за Европско првенство и прву победу против неке европске селекције остварили су 24. марта 2007. године у мечу са репрезентацијом Србије (2—1).

Области
Градови
Државе и територије у Азији
Суверене државе
Зависне територије и
непризнате државе
Чланство

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.