Казанђол

Казанђол је кањон који сече Врањска река у стени између планина Пљачковице и Крстиловице, у њему има неколико великох вирова (казана), водопада и на десетине слапова. Терен је oбележен од стране извиђача и прилагођен је за излете.

Казанђол
Kazandjol 1
Доњи казан водопада
ЛокацијаВрање
Држава Србија

Локација

Кањон Врањске реке налази се надомак Врања, у стенама између планина Пљачковице и Крстиловице. Постоји пешачка стаза кроз кањон, од зграде општине до подножја средњевековног утврђења Марково кале. Захваљујући раду планинарског клуба Железничар, 2006. године уређена је пешачка стаза.[1]

Гаврило Принцип

Крајем пролећа 1912. године, Гаврило Принцип обрео се у Врању. Окупило се ту још неколико припадника Младе Босне и у Казанђолу су имали борбену обуку. Ту је Гаврило овладао руковањем камом, пиштољем и ручном бомбом. Након обуке са инструкторима Михајлом Стевановићем Цупаром и Ацом Благојевићем, Гаврило се са осталим припадницима Младе Босне запутио за Београд.[2][3]

Принцип је једно време у Врању становао и у кући у сокаку на периферији града који се данас зове Улица Гаврила Принципа.

Галерија

Pljackovica 01

Планина Пљачковица

Kazandjol 2

Доњи казан водопада

Kazandjol 3

Горњи казан

Kazandjol 4

Поглед на горњи казан из птичје перспективе

Kazandjol 5

Један од слапова

Kazandjol 6

Део последњег слапа и кањон

Kazandjol 7

Кањон Врањске реке изнад водопада

Dolina Vranjske reke 11

Водопад у кањону

Dolina Vranjske reke 14

Кањон

Dolina Vranjske reke 16

Кањон

Dolina Vranjske reke 19

Кањон

Dolina Vranjske reke 20

Кањон

Dolina Vranjske reke 22

Кањон

Dolina Vranjske reke 23

Кањон

Референце

  1. ^ Ђорђевић, Д. (15. 09. 2014). „Кањон одбранили од смећа”. Vesti online. Приступљено 29. 1. 2018.
  2. ^ Ирић, Радоман (01. 10. 2013). „Овде је Гаврило Принцип учио да пуца”. Blic online. Приступљено 29. 1. 2018.
  3. ^ Антић, Горан (8. 12. 2015). „Принцип се обучавао у Казанђолу код Врања”. www.juznevesti.com. Приступљено 17. 5. 2017.
Врање

Врање је град на југу Србије. Заједно са градском општином Врањска бања и 108 насеља чине Град Врање. Врање је административни, културни и економски центар Пчињског округа, као и седиште Епархије врањске. У граду је смештена 4. бригада копнене Војске која наставља традиције 1. Пешадијског пука Књаза Милоша Великог и 78. моторизоване бригаде. Према попису из 2011. године у Врању је живело 55.138 становника и већину су чинили Срби, а по броју становника Врање заузима 15. место у Србији.

Налази се у северозападном делу Врањске котлине у подножју планине Пљачковице и Крстиловице. Кроз град протичу пет река. Град се налази на магистралном и железничком путу. На северу је од Ниша удаљен 110 km, а од Београда 347 km.

Не зна се када је тачно насељен, али су подручје града насељавала Илирска или Трачанска племена све док га у 1. или 2. веку п. н. е. не освајају Римљани. У 6. и 7. веку га насељавају Словени, а први пут се спомиње у визнатијским списима 1093. године. Неколико пута је освајан, пре него што је ушао у састав Краљевине Србије 1207. године. Врањем су владале многе српске племићке породице, све док га није покорило Отоманско царство 1455. године. За време отоманске владавине Врање је имало важну улогу, јер се налазило на раскрсници важних путева, а у једном тренутку је било седиште и кадилука. Врање је ослобођено 31. јануара 1878. године и постало седиште моравског среза. Град је 1904. године погодио земљотрес, који је доста оштетио инфраструктуру. У Првом светском рату га је окупирала Краљевина Бугарска, да би се после завршетка рата било у саставу Краљевине Југославије, а од 1929. у оквиру Вардарске бановине. У Другом светском рату Врање је окупирала Бугарска, а после ослобођења Врање постаје седиште Пчињског округа и тада почиње његов индустријски и урбанистички развој. Врање постаје текстилни, дрвни и металуршки центар у оквиру СФРЈ.

Град је познат по музици и трубачким оркестрима, као и по делима познатог српског реалистичког писца Борисава Станковића. У граду постоје многе институције и обележја са његовим именом. Врање је домаћин многим манифестацијама од којих су познатије Стари дани, Борина недеља и Борини позоришни дани.

Симбол Врања је жуто цвеће, градска слава је Духови, а у граду се налазе бројни спортски клубови.

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

Извршни одбор српске четничке организације

Извршни одбору српске четничке организације је био Извршни одбор у Врању, потчињен Централном одбору српске четничке организације. Основан је у основној школи у Врању, 19. августа 1903. године. Седиште Извршног одбора је било на спрату куће која се и данас налази на главном врањском тргу.

Кањон

Кањон је речна долина чија дубина премашује половину распона (распон је растојање између врхова страна). То су веома дубоки делови речних долина, који могу бити усечени и више стотина метара а чије је долинско дно сведено на ширину речног тока. Нагиб страна кањона у целини достиже 60° а има кањона и са потпуно вертикалним странама. Кањони се јављају у областима које су изложене младим тектонским покретима издизања. За њихово усецање потребно је постојање дебелих стеновитих маса, снажног речног тока и великих падова на уздужном речном профилу. Углавном су формирани у планинским областима, пресецају платое или планинске пределе. Најкарактеристичнији су за кречњачке и базалтне терене. Највећи и најпознатији кањон на свету је Велики кањон Колорада, у САД који је усечен у пешчарима. Дубок је до 2000 m a пружа се на дужини од 446 km. У свом најужем делу широк је 120 m. Други највећи кањон на свету је Кањон Усак у Турској са дужином од 45 km и највећом ширином од 500 m.

У нашем региону али и у Европи, најдубљи је Кањон реке Таре на деоници код Обзира у Црној Гори. Ту његова дубина износи 1300 m. Дубоке кањоне у региону усецају и Морача (кањон Платије, дубок до 900 m), река Пива (кањон испод Пивске планине, дубок 1100 m), Дрина (испод Звијезде, дубок 1000 m) итд. Познати кањони у Србији су кањони Градца, Ђетиње, Ресаве итд.

Планинарски клуб „Железничар 2006.“ Врање

Планинарски клуб Железничар 2006. Врање је по својим активностима у самом врху међу планинарским клубовима у Србији. Основан је 12. децембра 2006. године са идејом да својим деловањем допринесе афирмацији и промоцији планинарских спортских дисциплина међу грађанима Врања и околине, да промовише образовну и васпитну функцију спорта, фер плеја, толеранције и одговорности кроз бављење планинарењем, као и да код грађана Врања развије љубав према природи и свест о потреби њеног очувања.

Клуб има око стотину активних чланова, узраста од 7 до 77 година, и организује око 70 планинарских акција годишње. Чланови клуба сваке недеље учествују у планинарским походима, локалним, републичким, традиционалним и међународним планинарским акцијама. Они кроз састанке Планинарског клуба, као и на самим акцијама, бивају упознати са традиционалним видом планинарења, као и са планинарским спортским дисциплинама као што су високогорство, слободно пењање, оријентиринг, ...

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.