Италијански језик

Италијански (lingua italiana или italiano) или тоскански језик (lingua toscana или toscano) је романски језик, који говори око 62 милиона људи, од којих већина живи у Италији.

Стандардни италијански темељи се на фирентинском нарјечју. Има дупле (или дуге) сугласнике, као латински (за разлику од других романских језика, као француски и шпански). Као код других романских језика, изузев француског, нагласак речи је различит. Пише се латиницом.

Италијански је службени језик у Италији и Сан Марину, као и у Швајцарским кантонима Тичино и Граубинден (Гриђони). Италијански је уз латински други службени језик у Ватикану, уз словеначки је службен и у словеначким приморским општинама Копер, Изола и Пиран, те се уз хрватски користи и у Истри где живи италијанска мањина. Доста је раширен и међу потомцима исељеника у Луксембургу, САД и Аустралији. Такође је широко разумљив и подучаван на Малти, где је био један од службених језика до 1934. кад га је заменио енглески. Много мање се говори у бившим афричким колонијама Италије, као што су Сомалија, Либија и Еритреја.

Италијански је пети по реду језик на свету који се учи у школама (након енглеског, француског, шпанског и немачког).

италијански језик
тоскански језик
lingua italiana, italiano
lingua toscana, toscano
Изговор/itaˈljano/
Говори се у Италија
 Швајцарска
 Сан Марино
 Ватикан
 Малта
 Француска
 Словенија
 Хрватска
 Црна Гора
 Албанија
 Грчка
 Бразил
 Аргентина
 САД
Регионјужна Европа
Број говорника
85 милиона укупно,
64 милиона у ЕУ (2012)
индоевропски
  • италски
    • романски
      • итало-западни
        • итало-далматински
          • италијански језик
            тоскански језик
латиница
Званични статус
Службени језик у
 Европска унија
 Италија
 Швајцарска
 Сан Марино
 Ватикан
Flag of the Order of St. John (various).svg Малтешки витешки ред
 Словенија (Истра)
Zastava Istarske županije.svg Истарска жупанија
Признати мањински језик у
Регулишенеслужбено Академија дела Круска (италијански: Accademia della Crusca)
Језички кодови
ISO 639-1it
ISO 639-2ita
ISO 639-3ita – укључујући код
Појединачни код:
ita – Италијански (обични)
{{{mapalt}}}
Мапа региона у свету у којима се говори италијански језик
  Региони у којима је матерњи језик
  Региони у којима је административни језик
  Бивше колоније
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност италијанског језика у Европи
  Већински језик
  Мањински језик

Историја

Као и многи национални језици, италијански језик је модерни дијалект који се наметнуо као домнинантан језик региона који је много шири од његовог првобитног подручја. Стандардни италијански језик је тоскански дијалект из околине Фиренце, Пизе и Сијене. Могуће је показати да је овај језик обогаћен утицајима језика Сицилије, Рима и других региона. Тоскански дијалект се није наметнуо из политичких, већ из разлога културног престижа. На овом дијалекту су стварали Данте Алигијери, Франческо Петрарка и Ђовани Бокачо, три најзначајнија италијанска писца касног Средњег века. То је такође језик Фиренце, града познатог по лепоти архитектуре и дугој историји просперитета. Стога није необично да је италијански језик вековима био међународни језик културе и умености. Сви савремени европски језици имају део речника који је потекао из италијанског, а тиче се музике и ликовних уметности.

Стандардна италијанска граматика је настала касније, у доба Ренесансе. Њу су формализовали кардинал Пјетро Бембо и библиотекар и ерудита Алдо Мануцио са својим књижевним кругом Азолани (Gli Asolani).

Дијалекти италијанског

Готово сви романски језици који се говоре у Италији сматрају се стандардним језиком или дијалектима италијанског језика. Једини изузеци су сардинијски и фриулски језик, који су званично признати као регионални језици.

Многи италијански дијалекти могу се сматрати посебним историјским језицима.[1] То су на пример: фриулски, наполитански, сардинијски, сицилијански, лигурски, пијемонтски, венецијански, калабријски и други. Постоје језици који се говоре у Италији, и утицали су на италијански језик, али се не сматрају делом италијанског: албански, грчки, немачки, ладин и окситански.

Фонетика и фонологија

Самогласници

Италијански језик има 7 самогласника.[2]

Italian vowel chart
Самогласници у италијанском језику
  • [i], пример: isola - [ˈiːzola]
  • [e], пример: mela - [ˈmeːla]
  • [ɛ], пример: bella - [ˈbɛlla]
  • [a], пример: pane - [ˈpaːne]
  • [ɔ], пример: rosa - [ˈrɔːza]
  • [o], пример: sotto - [ˈsotto]
  • [u], пример: fuga - [ˈfuːɡa]

Ненаглашени самогласници

Италијански језик разликује 5 ненаглашених самогласника. Међу ненаглашене самогласнике не спадају отворени вокали [ɛ] и [ɔ].

Сугласници

У пољима која садрже два симбола, први одговара безвучном, а други звучном сугласнику.

Сугласници у италијанском језику
билабијални лабио-
дентални
зубни/
алвеоларни
предњонепчани задњонепчани
назални m ɱ n ɲ ŋ*
плозивни p, b , k, ɡ
африкати ʦ, ʣ ʧ, ʤ
фрикативни f, v s, z ʃ
вибранти r
латерални l ʎ
апроксиманти j w

Назали се асимилују када им следи сугласник, на пример, када су испред велара k или ɡ, изговарају се заједно као ŋ.

Италијански језик има дуге и кратке сугласнике (особина геминације). Дужина се може разликовати код свих сугласника, осим ʃ, ts, dz, ʎ, ɲ, који су увек дуги, и z, који је увек кратак.

Звучни посталвеоларни фрикатив ʒ присутан је само у позајмљеним речима. На пример, garage (ɡaˈraːʒ).

Алфабет

Стандардни алфабет (21 слово): Aa Bb Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii Ll Mm Nn Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu Vv Zz

Са диакритиком (30 слова): Aa Àà Bb Cc Dd Ee Èè Éé Ff Gg Hh Ii Ìì Íí Ll Mm Nn Oo Òò Óó Pp Qq Rr Ss Tt Uu Ùù Úú Vv Zz

Примери језика

реч превод стандардни изговор
земља terra ˈtɛɾɾa
небо cielo ˈʧɛlo
вода acqua ˈakkwa
ватра fuoco ˈfwɔko
човек uomo ˈwɔmo
жена donna ˈdɔnna
јести mangiare manˈʤaɾe
пити bere ˈbeɾe
велики grande ˈɡɾande
мали piccolo ˈpikkolo
ноћ notte ˈnɔtte
дан giorno ˈʤɔɾno

Сертификација италијанског језика, CELI

Сертификати италијанског језика потрврђују степен језичке компетенције италијанског језика као страног. Намењени су странцима, као и италијанима који живе у инострантву (потомци италијанских емиграната), али и странцима који су се доселили у Италију. Да бисте полагали ове испите није неопходно да већ поседујете одређене дипломе и титуле.

Како би се испити одржавали и у иностранству посредством испитних центара, Министарство спољних послова је склопило уговор са Универзитетом за у Перуђи – сертификати CELI. Министарство спољних послова Италије признаје овај Универзитет као институцију које издаје сертификате о нивоу језичких компетенција када је у питању италијански језик као страни. Овај сертификат признат је и од стране Министарства просвете и Министарства рада и социјалне политике Италије.

Студије у Италији

Министарство просвете Италије признаје CELI 3 (ниво B2) као сертификат који сведочи о знању италијанског језика неопходног за студије у Италији на италијанском језику.

Испитни центри

У Србији постоје три испитна центра:

1) Италијански институт за културу у Београду;

2) Интернационални образовни систем „Руђер Бошковић” у Београду;

3) Школа страних језика „Академија Александрија” у Нишу.

CELI сертификат

CELI (Certificati di conoscenza della lingua italiana) је један од најпрестижнијих европских језичких сертификата који је у систему квалитета ALTE. CELI испити (и сертификати) су у складу са европским стандардима квалитета ALTE (Association of Language Testers in Europe) и CEF (Common European Framework) Савета Европе.

Нивои и испитни рокови

Сертификат CELI постоји у шест нивоа (А1-C2) и испити се одржавају у три испитна рока: у марту, јуну и новембру. Испити се могу полагати са навршених 16 година, а CELI per adolescenti испит (испит за ученике од 13 до 19 година) постоји у три нивоа (А2, B1 и B2) и одржава се у мајском испитном року у гимназији „Руђер Бошковић” у Београду). Испити за ученике су веома добро прилагођени њиховом узрасту и захтевима у окивру наставног плана и програма.

Структура CELI и CELI per adolescenti

Сваки испит подељен је на два дела: усмени и писмени.

Писмени део испита састоји се из три дела: разумевање текстова читањем, писање и разумевање на слух. Испити трају од сат и петнаест минута до максмималних четири и по сати на највишем нивоу. Оцене А, B и C су пролазне. Уколико се неки део испита не положи (усмени или писмени), тај део се може поново полагати у року од годину дана. У том случају плаћа се 70% од укупне цене испита. Од B2 нивоа у писменом делу ради се и лексика.

Усмени део испита А1, А2, B1 састоји се из три дела (лично представљање, опис фотографије, role play), на нивоу Б2 постоји и препричавање текста, ниво C1 захтева представљање, поређење две фотографије и анализу табеле, а ниво C2 представљање, опис фотофрафије, препричавање текста и коментарисање неких изрека или пословица.

Припрема

Припремну наставу можете похађати у сва три испитна центра, као и у многим школама језика. Припремна настава није обавезна, па се за испите можете припремати и сами.

Пријављивање

Сви заинтересовани за похађање припремне наставе и/или полагање испита за сертификат могу се пријавити на:

1) Italijanski institut za kulturu: corsilingua.iicbelgrado@esteri.it,

2) Internacionalni obrazovni sistem „Ruđer Bošković”: jelena.poznic@boskovic.edu.rs,

3) Škola stranih jezika „Akademija Aleksandrija”: na sajtu škole.

Референце

  1. ^ „Ethnologue web reference for Italian”. Ethnologue.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 4. 2009. Приступљено 21. 4. 2010.
  2. ^ Berloco 2018

Literatura

Спољашње везе

Ана Штајдохар

Ана Штајдохар (Београд, 24. новембар 1979) српска је поп и денс певачица и бивша чланица популарне групе Тап 011. Са групом Тап 011 снимила је два албума, а самостално девет синглова од којих су два дуети са Алексом Јелићем (један, Бели јаблан, извели на Беовизији 2008). Песму Жуте сандале извела је на Радијском фестивалу Србије крајем 2008. године. Наступа редовно у емисији Вече са Иваном Ивановићем.

Године 2008. Ана је завршила студије на Филолошком факутету у Београду, на одсеку за италијански језик и књижевност.Има једну сестру. Презиме им указује на словеначко порекло.

Аоста

Аоста (итал. Aosta, франц. Aoste) град је у северној Италији. Град је средиште најмање италијанске покрајине Долина Аосте. Град је истовремено и најмање покрајинско средиште у држави.

Берн

Берн (нем. Bern, франц. Berne, итал. Berna) је главни град у Швајцарске конфедерације, четврти по величини у (после Цириха, Женеве и Базела). Берн је и главни град и највеће насеље истоименог Кантона Берн.

Град Берн се већ годинама налази међу неколико првих места на списку градова по квалитету живота (уз Цирих и Женеву). Поред тога стари део града, који добро очуван и изузетно уређен, је стављен на списак Светске баштине УНЕСКОа.

Гимназија Светозар Марковић (Ниш)

Гимназија Светозар Марковић је гимназија у Нишу. Основана је 1. септембра 1954. године. Своју образовно-васпитну делатност је најпре обављала у објекту у коме се налазила и гимназија „Стеван Сремац“. Одлуком органа тадашње општине Ниш, 1966. године се преселила у просторије дома ученика средњих школа у Нишу, познатог и као „Дом ЖИШ-а“, који се налази у Улици Бранка Радичевића број 1, и данас ради у овом простору.

Ова гимназија има одељења друштвено-језичког и природно-математичког смера, као и специјална одељења за ученике са посебним способностима за физику и математику. Једина је гимназија у [Ниш]у која у понуди има и француско билингвално одељење.

Гимназија има четири спрата, четири кабинета за информатику, једну салу за физичко васпитање, свечану салу, кабинете за хемију, физику и биологију, ботаничку башту и клуб ученика.

Гимназија ради у две смене, прва почиње у 07:30, а друга у 14:35. Првог септембра у првој смени су први и трећи разред, док су парни разреди у другој смени. Разреди ротирају смене сваке недеље. Свако одељење има своју учионицу.

Гимназија тренутно има по девет одељења у сваком разреду.

У гимназији се уче следећи страни језици: француски, енглески, руски и италијански језик.

Гимназија је добитник многих награда и признања. Постижу се резултати у разним такмичарским областима: математика, физика, информатика, хемија, географија, историја, језици и др.

Иван Клајн

Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937) српски је филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Катедра за италијанистику на Филолошком факултету Универзитета у Београду

Катедра за италијанистику Филолошког факултета Универзитета у Београду основана је 1966. године и једна је од највећих на Филолошком факултету будући да годишње прима око сто студената. Управник катедре је професор др Снежана Милинковић (2013— ).

Лигурија

Лигурија (итал. Liguria) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Ђенова, а познати градови су и Ла Специја, Савона, Империја и Санремо.

Лигурија је позната по изузетно лепо ривијери дуж северних обала Тиренског мора.

Лугано (град)

Лугано (итал. Lugano, ломбард. Lügan, нем. Lauis,, франц. Lugano) је девети по величини град у Швајцарској. Лугано се припада једином италијанском кантону у држави, Кантону Тићино, где је највећи град и најважније привредно средиште, али не и управно седиште кантона (то је мања Белинцона).

Лугано је данас средиште италијанске заједнице у Швајцарској.

Мањински језици у Републици Српској

Устав Републике Српске у свом уводном дијелу дефинише Републику Српску као јединствен и недјељив уставноправни ентитет, земљу конститутивних народа и грађана, у којој Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, Остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској. Положај националних мањина у Републици Српској, који су у Уставу категорисани као Остали, уређује и штити Закон о заштити права припадника националних мањиина Републике Српске Национална мањина у смислу овог закона је дио становништва – држављана Републике Српске који не припадају ни једном од конститутивних народа, а сачињавају је грађани истог или сличног етничког поријекла, исте или сличне традиције, обичаја, вјеровања, језика, културе и духовности и блиске или сродне историјске прошлости и других карактеристика.Република Српска штити положај и равноправност припадника националних мањина: Албанаца, Црногораца, Чеха, Италијана, Јевреја, Мађара, Македонаца, Нијемаца, Пољака, Рома, Румуна, Руса, Русина, Словака, Словенаца, Турака и Украјинаца и других који испуњавају услове припадности националним мањинама.

Осман II

Осман II или Млади Осман (отур. عثمان ثانى [‘Osmān-i sānī], тур. Genç Osman) песнички псеудоним Фариси (тур. Farisî), након што је свргнут са престола прозван је Осман Челебија (тур. Osman Çelebi; 3. новембар 1604. — 20. мај 1622) – 16. Османски султан и 95. Исламски халиф. Од оца Ахмеда I, од мајке Султаније Махфируз Хатиџе. Када је Осман II имао 14 година попео се на престо Османског царства, услед свргавања његовог стрица Мустафе I. Његова мајка га је веома добро образовала. Био је вешт у стрељаштву и мачевању. Знао је да говори арапски и персијски језик. Помиње се такође да је знао и латински, грчки и италијански језик, али о томе ништа није познато нити има неких извора.

Осман II је био амбициозан младић и желео је да постигне достигнућа каква је постигао његов предак Мехмед Освајач. Оженио је ћерке шејхулислама Есада ефендије и Пертев-паше. Султан Осман имао је велике планове, али ниједан од његових великих везира то није могао да спроведе.

Свргнут је са престола услед велике побуне Јањичара, јер је Осман желео да их замени новом савременом војском. Неколицина јањичара и велики везир Кара Давут-паша су убрзо сурово погубили Османа, јер је представљао велику опасност за свог палог стрица Мустафу. Султан Осман II је био први и последњи Османски владар који је био убијен од стране слугу.

Петар Божовић

Петар „Пера“ Божовић (Земун, 22. мај 1946) је српски филмски, позоришни и телевизијски глумац.

Студирао је италијански језик, а глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности, на класи проф. Предрага Бајчетића.

Током вишедеценијске каријере одиграо је близу двеста филмских и ТВ улога, у сарадњи са најзначајнијим југословенским редитељима - од Здравка Велимировића, Пурише Ђорђевића, Душана Макавејева, Крста Папића, Лордана Зафрановића, Срђана Карановића, Горана Паскаљевића, Рајка Грлића, Горана Марковића, Срђана Драгојевића, Мирослава Момчиловића, Стевана Филиповића... Ипак, најупечатљивије ликове по којима га памти публика остварио је у филмовима Живка Николића. Остао је незабораван и ушао у филмске антологије као Зељо у Чуду невиђеном, Ђорђе "Жорж" у Лепоти порока, Начелник Максим у трагикомедији У име народа, доктор за љубавне проблеме у филму 'Чекај ме, ја сигурно нећу доћи, Атифага у филму Нож, Слоба у филму Лепа села лепо горе и инспектор Тртовић у филму Бумеранг.

Остварио је запажене улоге и у позоришту. Играо је на сценама свух београдских позоришта, а у периоду од 1. септембра 1984. до 1. фебруара 1994. био је члан Народног позоришта у Београду. После 25 година се вратио у ово позориште улогом Ахмеда у представи „Хасанагиница”. Ипак, најпознатији је по својим монодрамама, "Рече ми један човек". "Ћераћемо се још" и "Кад будем млађи", које изводи по текстовима Матије Бећковића.

Био је ожењен глумицом Марином Кољубајевом.Добитник је многобројних награда и признања, као што су: Награда Павле Вуисић за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму (2011.), Златни печат за изузетан допринос филмској уметности, две Стеријине награде за улоге у представама "Камен за под главу" (1978.) и "Каролина Нојбер" (1999.), Статуета ћуран за улогу у представи "Хамлет из Мрдуше Доње" (1989.), и других.

Романски језици

Романски језици (или латински језици, неолатински језици, новолатински језици), су подскупина италских језика, а спадају у индоевропске језике. Ова подскупина обухвата језике који потичу од латинског језика. Већина њих се развило из наречја латинског језика, односно „вулгарног латинског“, којим су, по распаду Римског царства, говорили „обични“ људи на просторима које данас заузимају Италија, Португал, Румунија, Француска и Шпанија.

Румунски језик

Румунски језик (рум. română, limba română ) је источноромански језик који се говори у Румунији и Молдавији. Поред латинског, из којег је превасходно настао, на румунски језик су утицали и бројни други језици (дачки, мађарски, украјински, грчки, српски, бугарски, македонски, руски, немачки, и трачки). Дакле румунски језик је настао из латинског и дачког уз утицај многих језика међу којима је најчи утицај црквенословенског, тако да се још од 17. века на територијама Трансилваније, Влашке и Молдавије формирао један језик (са мањим локалним разликама) који је имао разне деноминације (влашки, молдавски, румански), латинску основу и ћирилично писмо.

Светло-тамно

Светло-тамно или кјароскуро (италијански језик chiaroscuro) је израз у сликарству којим се означава употреба контраста светла и сене који утичу на целу композицију дела и такође метод којим се постиже волумен тродимензионалних предмета и фигура. Леонардо је први који је уочио и применио могућности кјароскура и употријебио га за постизање волумена а Каравађо за постизање драме у слици. Такође се користи у фотографији и филму у опису дела која поседују ове карактеристике.

Драматичност сцене у сликарству се постиже осветљењем снопом светла из невеликог често сакривеног извора светла и носи име кјароскуро, односно светло-тамно или тенебризам.

Телугу (језик)

Телугу језик (తెలుగు) је језик из језичке групе дравидских језика, и званични је језик индијске државе Андра Прадеш. Кроз историју, претрпео је велики утицај индоаријевских језика из индоевропске породице. Телугу је највећи дравидски језик, и други језик Индије (после језика хинди) по броју говорника.

Телугу језик припада такозваној групи „чистих језика“ (Suddha Bhaasha) по индијској класификацији, попут бенгалског, гуџарати, марати и хинди језика. Има надимак „италијански језик истока“, јер се све речи у њему завршавају самогласником. Некад га зову и тенугу, што значи „сладак као мед“.

Удине

Удине (итал. Udine, фурл. Udin, словен. Videm) је важан град у северној Италији. Град је средиште истоименог округа Удине и други је по значају град у оквиру италијанске покрајине Фриули-Венеција Ђулија.

Град Удине је средиште историјске области Фријули и главно место где се прича фриулски језик.

Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци

Филолошки факултет у Бањој Луци налази се у саставу Универзитета у Бањој Луци, једног од два државна универзитета у Републици Српској.

Декан Филолошког факултета је проф. др Младенко Саџак.

Филолошки факултет је један од најмлађих факултета на Универзитету у Бањој Луци и у Републици Српској. Формиран је средином 2009. године, а настао је издвајањем студијских програма: Српски језик и књижевност, Енглески језик и књижевност, Њемачки језик и књижевност, Италијански језик и књижевност и српски језик и књижевност и Француски језик и књижевност из састава Филозофског факултета. Накнадно је у саставу Филолошког факултета покренут и студијски програм Руски и српски језик и књижевност.

Настава се изводи на свим студијским програмима на првом и на другом циклусу студија изузев студијског програма Руски и српски језик и књижевност, на којем се настава реализује само на првом циклусу студија.

Студијски програми су организовани према тростепеном моделу (4+1+3) студија.

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.

Романски језици (класификација)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.