Историјско доба

Историјско доба (историја) је дио прошлости коме претходи праисторија, и оно још увек траје. Историјско доба, у ствари, представља развој људске цивилизације. Оно је почело у IV миленијуму прије нове ере, од тренутка проналаска писма. Дијели се на Стари, средњи и Нови вијек и на Савремено доба у ком ми данас живимо. Важно је напоменути да историјско доба не почиње у исто вријеме за све народе. За народе Месопотамије и Египта она је почела око 3000. године прије нове ере, а рецимо за Нову Гвинеју 1900. године.

Периодизација историјског доба

Приликом периодизације историјског доба разни историчари користе разне критеријуме у погледу датирања основних историјских епоха старог, средњег, новог вијека и савременог доба.

  • Традиционално се за почетак старог вијека узима проналазак писма који није могуће прецизно одредити (вјероватно 3200-3000. године прије нове ере).
  • Почетак средњег вијека најчешће означава пад Западно-римског царства 476. године, али се користе и други датуми, као 395. година која означава подјелу Римског царства на Источно и Западно, или 525. година као година укидања Платонове академије у Атини и коначног раскида са античком филозофијом.
  • Нови вијек почиње падом Цариграда 1453. године, или према другима, Колумбовим открићем Америке 1492. године. Поједини историчари, посебно у марксистичкој историографији, сматрају да за крај средњег и почетак новог вијека треба узети француску буржоаску револуцију 1789. године.
  • Савремено доба обухвата период од почетка Првог свјетског рата па до данас. Други као преломни догађај узимају социјалистичку револуцију у Русији 1917.

Види још

Јупитер (бог)

Јупитер отац и господар богова у класичној староримској митологији. Победио је Титане, свргнуо свог оца Сатурна, дао Нептуну море, Плутону пакао, а за себе задржао небо и земљу. Име је добио по врховном богу старих Римљана, ког су Грци звали Зевс.

Јупитер је бог светла. Он шаље грмљавину и муњу, заштитник је правде, истине, ћудоређа, војску зауставља у бегу и досуђује јој победу.

У историјско доба је Јупитер Оптимус Максимус главно божанство Рима. Најстарији храм римског државног култа на капитолију посвећен је Јупитеру, Јунони и Минерви; у њему је сенат доносио одлуке о објављивању рата, ту су се потписивали међународни уговори и војсковође приносили жртве, а победнички императори су на повратку у Рим у тријумфалној поворци најприје полазили у Јупитеров храм. По Римском царству подизани су многи храмови у част Јупитера (најчешће на брежуљцима) који су представљали симбол римске моћи. У част Јупитеру приређивале су се сваке године у септембру луди Романи.

У царско доба често га у култу идентификују са различитим, страним, посебно оријенталним боговима (Јупитер Оптимус Максимус Серапис, Сабазиос, Долицксенус и др.).

Англо-корзиканско краљевство

Англо-корзиканска краљевина била је краткотрајна независна држава успостављена на острву Корзика. Постојала је у периоду од 1794. до 1796. године.

Бела Хрватска

Бела Хрватска је назив за земљу коју су насељавали Бели Хрвати у раном средњем веку. Налазила се у средњој Европи, на подручју између Франачке, Беле Србије, Угарске, Пољске и Кијевске Русије. Према Константину Порфирогениту, Хрвати и Срби су се из Беле Хрватске и Беле Србије у 7. веку доселили на Балканско полуострво. Средиште Беле Хрватске био је град Краков.

Брњичка група

Брњичка група је културна група позног бронзаног доба која је захватала територију јужне Србије. Главна налазишта су некрополе у Доњој Брњици и Грастици код Приштине, Доњој Топоници и Горњој Страживи код Прокупља, Дојевицима и Глоговику на Пештеру.

Војводство Парма

Војводство Парма или Војводство Парма и Пјаченца (италијански: Ducato di Parma e Piacenza) је била држава која је од 1545. до 1859. године постојала на територији Апенинског полуострва.

Грофовија Сицилија

Грофовија Сицилија је била норманска држава која је постојала у периоду од 1071. до 1130. године.

Дорци

Дорци једно су од четири највећа племена античке Грчке која су Дорци, Јонци, Ахајци и Еолци.

Каџари

Каџарска династија или Каџари владали су нововековном иранском државом од 1785. до 1925. године.

Кнежевина Тарент

Кнежевина Тарент је била држава у јужној Италији која је постојала у периоду од 1088. до 1465. године.

Краљевина Шкотска

Краљевина Шкотска (енгл. Kingdom of Scotland, шкотски: Kinrick o Scotland) била је држава на северном делу Велике Британије која је постојала од 843. до 1707. године.

Краљевство Велика Британија

Велика Британија (енгл. Great Britain), званично Краљевство Велика Британија (Kingdom of Great Britain), такође познато као Уједињено Краљевство Велике Британије (United Kingdom of Great Britain), је бивша држава у западној Европи, која је постојала од 1707. до 1801. Настала је спајањем Краљевине Шкотске и Краљевине Енглеске по Акту о Унији из 1707, како би била створена једна држава која би обухватала цело острво Велика Британија. Нови јединствени парламент и влада, са седиштем у Вестминстеру у Лондону, су управљали новим краљевством. Два одвојена краљевства Шкотска и Енглеска су имале заједничког владара још од Џејмса VI, који је постао краљ Енглеске 1603. године као Џејмс I, након смрти краљице Елизабете I.

Краљевство Велике Британије је наследило Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске 1801. када је Краљевина Ирска постала део Уједињеног Краљевства по Акту о унији из 1800. након гушења ирског устанка 1798.

Краљевство Француска (1791—1792)

Краљевство Француска је била краткотрајна уставна монархија која је постојала од 3. септембра 1791. до 21. септембра 1792. године.

Мегара

Мегара (грч. Μέγαρα [Mégara] (Велике куће)) град је у Атици у Грчкој. Налази се у сјеверном дијелу Коринтске превлаке насупрот острва Саламина, који је у древно доба припадао Мегари, а касније га је преузела Атина.

Млетачка република

Млетачка република (итал. Repubblica di Venezia, касније Repubblica Veneta; венец. Repùblica de Venèsia, касније Repùblica Vèneta), била је средњовековна аристократска трговачка република, чији је главни град била Венеција.

Партенопејска република

Партенопејска република (италијански: Repubblica Partenopea) је била вазална француска држава на Апенинском полуострву из 1799. године. Престоница Републике био је град Напуљ.

Република Ђенова

Република Ђенова, односно Пресветла Република Ђенова (итал. Repubblica di Genova, лиг. Repúbrica de Zêna), је била држава на подручју данашње Италије чије је средиште био данашњи италијански град Ђенова, а која је постојала од 11. до 18. века (1797. године). Република је настала у 11. веку, када је Ђенова постала самостална градска комуна.

Године 1797., под Наполеоновим притиском, Ђенова постаје француски протекторат под именом Лигурска република, коју је Француска анектирала 1805. Иако су се Ђеновљани побунили против Француске 1814. године и сами ослободили град, као резултат Бечког конгреса Ђенова је укључена у Краљевину Сардинију.

Република Пиза

Република Пиза (итал. Repubblica di Pisa) била је de facto независна држава на Апенинском полуострву са седиштем у тосканском граду Пизи.

Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске

Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске (енгл. United Kingdom of Great Britain and Ireland) је било званично име Уједињеног Краљевства између 1801. и 1927. Већи део Ирске се одвојио и основао Ирску Слободну Државу. Акт о краљевским и парламентарним титулама из 1927. је изменио назив Парламента Уједињеног Краљевства како би тачније одражавао промене у границама државе и тај закон се сматра тренутком када је промењено и име држави.

Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске је настало 1. јануара 1801. по одредбама Закона о унији из 1800. којим су независна краљевства Велике Британије и Ирске уједињена. Краљевство Велике Британије је настало 1707. године уједињењем некадашњих посебних краљевстава Енглеске и Шкотске.

Данашње Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске је наследник Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске, са истим уставним и парламентарним системима, али заузима само део претходне територије. Јужни део Ирске који се одвојио од уније данас представља Републику Ирску. Он обухвата исту територију као бивша Ирска Слободна Држава, али је усвојио нови устав 1937. године.

Хабзбуршка монархија

Хабзбуршка монархија (њем. Habsburgermonarchie), некад и Аустријска монархија (њем. Österreichische Monarchie) или Дунавска монархија (њем. Donaumonarchie), незваничан је назив који користе историчари за земље и покрајине којим је владао млади аустријски огранак династије Хабзбург до 1780. године, а затим њен насљедник династија Хабзбург-Лорен све до 1918. Монархија је била сложена држава састављена од територија унутар и изван Светог римског царства, уједињена само под једним монархом. Династички главни град је био Беч, осим од 1583. до 1611. године, када је био премјештен у Праг. Од 1804. до 1867. Хабзбуршка монархија је била формално уједињена као Аустријско царство, а од 1867. до 1918. као Аустроугарска монархија.

Глава аустријске гране династије Хабзбург је често био изабрани Свети римски цар све до распада царства 1806. године; од 1415. до распада царства 1806. само Карло VII није био хабзбуршки владар Аустрије. Два ентитета никада нису била погранична, Хабзбрушка монархија је покривала многе земље изван Светог римског царства, а већином Царства су владале друге династије. Хабзбуршка монархија обично није укључивала све територије којим су владали Хабзбурзи. Старија грана династије је владала Шпанијом до 1700, али се обично није укључивала у дефиницију „Хабзбуршке монархије” након владавине Карло V, који је подијелио династију између аустријских и шпанских грана након своје абдикације 1556. године.

Историјска доба

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.