Инђија

Инђија је градско насеље и седиште општине Инђија у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 26.025 становника. Заједно са Србима који чине већински део, на територији Општине живе још Хрвати, Мађари, Словаци, Украјинци, Роми, Македонци, Русини, Руси, Бошњаци, Бугари, Чеси и други. Град Инђија административно припада Сремском округу у Војводини. Инђија је железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга БеоградНови СадСуботица, те Београд—Стара ПазоваРумаСремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд—Нови Сад—Суботица—Будимпешта.

Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км. Од аеродрома Никола Тесла удаљена је око 40 km. Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22 °C, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 °C.

Инђија
Pravoslavna-crkva-indjija
Црква Ваведења Пресвете Богородице
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСремски
ОпштинаИнђија
Становништво
 — 2011.Пад 26025
 — густина584/км2
Географске карактеристике
Координате45°02′34″ СГШ; 20°04′27″ ИГД / 45.042833° СГШ; 20.074166° ИГДКоординате: 45°02′34″ СГШ; 20°04′27″ ИГД / 45.042833° СГШ; 20.074166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина117 м
Површина44,6 км2
Инђија на мапи Србије
Инђија
Инђија
Инђија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22319
22320
Позивни број022
Регистарска ознакаIN / ИН

Географија

Serbia Indija from west IMG 9198
Инђија

Инђија се налази на јужној страни Фрушке горе на средини пута између Београда и Новог Сада. Од Руме је удаљена 25 км, а од Сремских Карловаца 23 км.

Инђија је и железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга, Београд — Нови СадСуботица, те Београд — Стара ПазоваРумаСремска Митровица. Овде се налазе Железничка станица Инђија и Железничка станица Инђија пустара. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд — Нови Сад — Суботица — Будимпешта.

Историја

Инђију први пут помиње деспот Јован Бранковић 1496. године, али сасвим сигурно је да су људи овде живели пре 1455. Док је била под влашћу Османског царства, у Инђији су живели претежно Срби. 1717. године, Инђијом је завладала Хабзбуршка династија, па је град постао феудална област под Марком Пејачевићем.

Средњовековна Инђија била је смештена нешто северније од данашње. Данашњу Инђију основали су Срби из Бешке и насеља Патка код Крчедина 1746, када је град бројао 60 кућа. 1791. године, град већ броји 122 куће и 1.054 становника. Почетком XIX века, Немци и Чеси насељавају Инђију, а крајем истог века долазе и Мађари.

Развој Инђије је уско повезан и са развојем железничке инфраструктуре, која се развила 1883. године из три правца: од Суботице са севера, од Сремске Митровице преко Руме са запада, те од Београда са југоистока. Тако је Инђија постала железничка раскрсница Срема, као и целе Војводине.

Различити рајмови почели су да се одржавају почетком XIX века, у време када је основана државна поштанска служба. Телеграф почиње да ради у Инђији 1850. године, а поштански пренос новца започет је 1886. године. Прва банка је основана 1897. године, као и прва трговачка школа.

Прва електрана у Инђији почиње са радом 1911. године. Индустријски напредак у Инђији је започет оснивањем млинова средином XIX века. Први већи млин на пару, капацитета од десет возила пшенице на дан, направила је компанија из Будимпеште, 1890. године. После млинова, следиле су разне фабрике. Традиција производње намештаја и тепиха, започета је 1876. године. На почетку XX века, основана је позната фабрика за производњу крзна.

У овом периоду Инђија постаје традиционална одредница за трговину и центар успешних трговинских компанија.

Први модеран пут у Србији, пролазио је кроз Инђију још 1939. године.

Између два светска рата, Инђија је била најразвијеније место у Војводини, као и духовни и културни центар Немаца у Сремском региону. После 1944. године и нових сеоба, Инђија поново постаје насељена углавном Србима.

Након Другог светског рата, основане су многе нове фабрике, за широку производњу; од прехрамбених производа, текстила, грађевинског материјала, па до индустрије за обраду метала. Шездесетих година XX века, у Инђији нагло расте број малих и средњих предузећа.

Cara Dušana street in Inđija
Улица Цара Душана у Инђији.
Kulturni centar Inđija
Културни центар Инђија

Привреда

Autlet centar Inđija
Аутлет центар у Инђији.

Развијена је пољопривреда, затим прерада пшенице, воћа и поврћа. Значајно учешће има гумарска, а нешто мање металска индустрија. Индустријски развој је знатно повезан са повољним географским положајем Инђије и добрим железничким и друмским везама.

Данас је општина Инђија једна од најразвијенијих општина Србије. Доминантне привредне гране су пољопривреда, индустрија, мала привреда (производно и услужно занатство), трговина и туризам. Инђија је такође један од најуспешнијих градова у Србији по питању привредног развоја, која важи за изванредну одредницу за привредна улагања (инвестиције).

Почетком 2008. године магазин „Фајненшел тајмз (Financial Times)" доделио је награду општини Инђија и сврстао је на листу 25 најбољих европских дестинација за страна улагања.

На конкурсу „Европски градови и региони будућности“ коју традиционално расписује магазин "FDI Intelligence", део Financial Times-а који анализира тржишта и пружа вредне информације онима који промовишу своју локацију, траже нову бизнис локацију или само анализирају трендове, општина Инђија је почетком марта 2012. проглашена другом најбољом дестинацијом у Европи када је у питању ефективност трошкова улагања.

Неке од компанија које су инвестирале и инвестирају у Инђију су: Грундфос, Thyssenkrupp, Хенкел, Метал Цинкара, Embassy group, Гас Тех, Fashion Park Outlet Centar, Монбат, Енергозелена, ИГБ, Индофуд...

Opstina Inđija - Municipality of Indjija
Територија општине Инђија
Zgrada Opštine
Зграда ОУ Инђија
TQ City
Трг код поште и Тредјуник центар

Туризам

Многобројни културно-историјски споменици, од праисторије до новијег времена, сведоче о бурној прошлости овог подручја. Иако насељеност територије општине датира из праисторије, први писани подаци о самом насељу Инђија потичу из средине XВ века. Остаци римских и средњовековних утврђења и споменик Сланкаменачкој бици говоре о стратешком значају овог подручја уз Дунав, који је кроз историју представљао границу различитих империја. Урбано језгро Инђије потиче са краја XИX и почетка XX века, из периода индустријског развоја и периода насељавања становника немачке националности, када настају зграда Општинске управе, кућа Војновића, Римокатоличка црква светог Петра, зграда Жупног двора и градске куће са уличним фасадама еклектички обликованим са елементима барока, класицизма, сецесије и неоренесансе. Нешто раније настаје црква Ваведења пресвете Богородице која по својим пропорцијама спада међу најлепше и најскладније грађевине у Срему сачуване из XVIII века. Инђија, као центар једне од најразвијенијих и најуређенијих општина у земљи, захваљујући свом убрзаном развоју данас је прерасла у модерно уређену урбану средину. Својом новом пешачком зоном са монументалним тргом, модерном зградом Културног центра, цветним аранжманима и урбаним мобилијаром, Инђија гради имиџ европског града по мери савременог човека. Инђија поседује градски базен са теренима за одбојку и мали фудбал. Базен је отворен за посетиоце током летњих месеци.

Локална самоуправа

На изборима 2016. године, према резултатима гласања и броју добијених гласова листе су освојиле следећи број мандата:

  1. Александар Вучић, Србија побеђује 21 мандат
  2. Др Данило Вишњевац "Зато што волимо Инђију" Петар Филиповић 11 мандата
  3. Ивица Дачић СПС — 3 мандата
  4. СРС — др Војислав Шешељ 2 мандата

Председник општине Инђија је Владимир Гак из Српске напредне странке.

Знаменитости Инђије

1. Дворац грофа Пејачевића — дворац се налази у самом центру Инђије, и под заштитом је државе. Налази се у јако тешком стању. Није отворен за посетиоце! 2. Летњиковац Пејачевића — летњиковац се налази у насељу Јарковци недалеко од Инђије. Није отворен за посетиоце! 3. Вила Станковић — налази се у насељу Чортановци. Није отворена за посетиоце! 4. Дворац грофа Грабовачког — налази се у центру Инђије. У дворцу и дан данас живи породица Грабовачки па стим и није отворена за посетиоце. 5. Кућа Војновића — кућа некадашњег велепоседника Ђорђа Војновића. Кућа је данас претворена у музеј и отворена је за посетиоце. 6. Римокатоличка црква Светог Петра — налази се у самом центру Инђије. Отворена! 7. Православна црква Ваведења Пресвете Богородице — налази се недалеко од центра града. Отворена! 8. Културни центар Инђија — изграђен на темељима некадашњег Соколског дома. Данас отворен за посетиоце! 9. Железничка станица Инђија, датира још из XIX века. 10. Споменик битке код Сланкамена - битка се одиграла 19. августа 1691. године,а споменик је подигнут на истом месту 1892. године.

Школство (Едукација)

У Инђији постоје 13 основних и 3 средњих школа. Школе су:

Средње школе:

  • СШ „ДР Ђорђе Натошевић“ Инђија 4 смера — 8 образовних профила: туристички техничар, конобар, кувар, техничар моделар одеће, женски фризер, мушки фризер, економски техничар, комерцијалиста-оглед.
  • ТШ „Михајло Пупин“ Инђија 3 смера — 9 образовних профила: машински техничар за компјутерско конструисање, инсталатер, механичар хидраулике и пнеуматике, аутомеханичар, електротехничар рачунара, електромеханичар за термичке и расхладне уређаје, електроинсталатер, техничар друмског саобраћаја и возач моторних возила.
  • Гимназија Инђија — 2 смера — природно-математички и друштвено језички смер.

Саобраћај у Инђији

У Инђији постоји следеће врсте превоза путника:

  • Градски саобраћај — две линије А, Б (Насеље Инђија)
  • Приградски саобраћај — две линије А, Б (Цела општина)
  • Железнички саобраћај — једна линија која обухвата следеће станице: Инђија село, Инђија главна, Инђија пустара, Бешка, Чортановци, Чортановци дунав и Карловачки виногради. Железнички саобраћај се спроводи на прузи Загреб — Будимпешта и Београд — Будимпешта. Превоз обављају редовни возови железница Србије. Нпр: воз из Београда креће према Новом саду и он тиме захвата деониоцу Инђија главна — Карловачки виногради и самим тим он обавља превоз путника на наведеној релацији.

Култура

Statue of WW1 heroine Milunka Savić in Inđija3
Споменик хероини из Првог светског рата Милунки Савић у Инђији

Инђија као центар једне од најнапреднијих општина у Србији, захваљујући свом убрзаном развоју, прерастао је у модерну урбану средину. То је град богатог културног живота, у коме се током целе године организују бројна културна дешавања, са акцентом на музичке фестивале. Инђија је позната као добар организатор великих догађаја као што је незаборавни концерт Ред Хот Цхили Пепперс и традиционални Сцена фест који из године у годину помера стандарде културе.

Спорт

Инђија је град који негује спортски дух и културу живљења својих грађана али и пружа добродошлицу свима онима који се баве спортом или желе да своје време у Инђији проведу или употпуне бављењем спортским активностима. На улазу у Инђију из правца Новог Сада налази се спортско-рекреативна зона, где су смештени градски базен и терени за различите спортове као и спортска хала. Инђија, као својеврстан промотер здравог начина живљења и бављења спортом, изабрана је за једног од домаћина Универзијаде[6], која је у Србији одржана у јулу 2009. године.

Демографија

У насељу Инђија живи 21067 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,6 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 8323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 7.758
1953. 8.566
1961. 13.525
1971. 17.892
1981. 21.843
1991. 23.061 22.394
2002. 26.247 27.293
2011. 26.025
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
23.227 89,25 %
Хрвати
  
458 1,75 %
Роми
  
426 1,64 %
Украјинци
  
349 1,34 %
Мађари
  
188 0,72 %
Црногорци
  
117 0,45 %
Југословени
  
104 0,40 %
Македонци
  
53 0,20 %
Словаци
  
52 0,20 %
Словенци
  
31 0,12 %
Немци
  
19 0,07 %
Муслимани
  
16 0,06 %
Бугари
  
12 0,05 %
Руси
  
11 0,04 %
Албанци
  
8 0,03 %
Бошњаци
  
7 0,03 %
Румуни
  
7 0,03 %
Буњевци
  
6 0,02 %
Власи
  
3 0,01 %
Русини
  
1 0,00 %
нису се изјаснили
  
843 3,24 %
регионална припадност
  
292 1,12 %
непознато
  
111 0,43 %
остали
  
51 0,20 %

Славни људи

Градови побратими

Спорт

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Акуминкум

Акуминкум (лат. Acumincum, на српском Градина) је античко утврђење и средњовековна тврђава који су се налазили на обали Дунава, на лесном платоу, код данашњег Сланкамена, у општини Инђија.

Археолошким ископавањима 1995. године утврђено је да је Градина вишеслојно налазиште, чији најстарији слојеви припадају позном брозаном добу и насељу Скордиска од кога су сачувани делови бедема.

У периоду од 1. до 3. века, на основи келтског опидума подигнуто је римско утврђење. Из најстаријег античког слоја од археолошких налаза јављају се керамика, опека и тегуле. Током 2. и 3. века утврђење, као и грађевине унутар њега су обновљене. Зидови су били од камена. Овде је била стационирана кохорта 1. лат. Campanorum). И ово утврђење је било прилагођено конфигурацији терена.

На налазишту су на остацима античке откривени остаци средњовековне тврђаве, која се у изворима 1072. године помиње као Каструм Зеленкамен.

Бања у Старом Сланкамену

Бања у Старом Сланкамену је бања у Републици Србији и најстарија у покрајини Војводини. Налази се у општини Инђија, на обали Дунава и постоји могућност обиласка околине бродом. У близини је Фрушка Гора која је један од најстаријих националних паркова у земљи.

Грб општине Инђија

Грб општине Инђија описан је у Статуту општине Инђија од 21. јула 2008. године. Општина има грб и заставу.

Индијанси Инђија

Индијанси Инђија (енгл. Inđija Indians) су српски клуб америчког фудбала из Инђије. Основани су 2006. године и своје утакмице играју на стадиону Спортског центра "Леје". Тренутно се такмиче у Суперлиги Србије.

Општина Инђија

Општина Инђија налази се у Сремском округу, јужном делу Војводине, 30 km југоисточно од Новог Сада и 40 km северозападно од Београда. Састоји се од 11 месних заједница, а седиште општине је град Инђија.

Према попису становништва из 2011. године, општина Инђија има 47.433 становника и покрива подручје од 384 km².

Прва лига Србије у фудбалу

Прва лига Србије је други степен лигашких фудбалских такмичења у Србији. Од сезоне 2013/14. лига броји 16 клубова. Прва лига Србије је формирана 29. јуна 2006. након распада заједничке државе Србије и Црне Горе и расформирања бивше Друге лиге СЦГ, а лигом управља фудбалски савез Србије. Виши степен такмичења је Суперлига Србије, а нижи Српска лига која има четири групе истог нивоа: Војводина, Београд, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2011/12.

Прва лига Србије у сезони 2011/12. је шесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

У сезони 2010/11. из лиге су испали Земун, Биг Бул Раднички из Шида и Динамо из Врања као најлошије пласирани у претходној сезони, и БАСК који је након одустајања од такмичења у Јелен Суперлиги Србије пребачен у Српску лигу Београд, што је спасило од испадања Колубару. У лигу су се пласирала четири нова клуба, а то су: Раднички из Ниша, Доњи Срем из Пећинаца, Слога из Краљева и Младеновац. Из Суперлиге Србије су испали Инђија и Чукарички из Београда, а у виши ранг такмичења су прешли Раднички 1923 из Крагујевца и Нови Пазар, својеврсном фузијом са првопласираним из претходне сезоне (БАСК).

Два прволасиран клуба ће у следећој сезони играти у Суперлиги Србије на чије место долазе два наслабије пласирана тима Суперлиге из текуће сезоне, док ће четири најслабије пласирана тима испасти у одговарајуће Српске лиге а уместо њих, у следећој сезони ће играти победници српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2012/13.

Прва лига Србије у сезони 2012/13. је седмо такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

У сезони 2011/12. из лиге су испали Срем, Синђелић из Ниша, пожаревачки Млади Радник и Раднички из Сомбора као најлошије пласирани у претходној сезони, а у лигу су се пласирала четири нова клуба: Јединство Путеви из Ужица, Раднички из Нове Пазове, Тимок из Зајечара и београдски ФК Вождовац. Из Суперлиге Србије су испали чачански Борац и Металац из Горњег Милановца, а у виши ранг такмичења су прешли Раднички из Ниша и Доњи Срем из Пећинаца.

Два првопласирана клуба ће у следећој сезони играти у Суперлиги Србије на чије место долазе два наслабије пласирана тима Суперлиге из текуће сезоне. У овој сезони ће уместо уобичајених четири испасти шест најслабије пласираних клубова у одговарајуће Српске лиге због смањења броја клубова од сезоне 2013/14. са 18 на 16, а уместо њих, у следећој сезони ће играти победници српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.

Прва лига Србије у сезони 2013/14. је осмо такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

У сезони 2012/13. је из лиге испало чак 6 најлошије пласираних тимова због смањења лиге са 18 на 16 екипа, а то су: Раднички из Нове Пазове, Телеоптик из Земуна, зрењанински Банат, Младеновац, лазаревачка Колубара и Нови Сад. У лигу су се пласирала четири нова клуба: Слога из Петровца на Млави као победник Српске лиге Запад, Синђелић као победник Српске лиге Београд, Долина из Падине као победник Српске лиге Војводина и Радник из Сурдулице као победник Српске лиге Исток. Из Суперлиге Србије су испали БСК из Борче и Смедерево, а у виши ранг такмичења су прешли крушевачки Напредак и Чукарички.

Хајдук из Куле је на седници одржаној 30. јула 2013. донео коначну одлуку да због лоше финансијске ситуације иступи из Суперлиге. На седници извршног одбора Фудбалског савеза Србије одржаној у петак, 2. августа 2013. донета је одлука да упражњено место попуни београдски Вождовац пошто је испунио три критеријума - спортски (у претходној сезони освојио треће место у Првој лиги Србије), инфраструктурни (нови, савремени стадион на тржном центру са рефлекторима) и финансијски критеријум (то што клуб успешно финансијски послује, без дуговања). Ово тело ФСС одлучило је и да Телеоптик уђе у Прву лигу, пошто је тај тим био први испод црте тимова који су изборили пласман у тај ранг такмичења. Извршни одбор је оценио да нема времена да се организују бараж мечеви за попуну тог места између четири другопласиране екипе из четири групе Српске лиге.Два првопласирана клуба ће у следећој сезони играти у Суперлиги Србије на чије место долазе два наслабије пласирана тима Суперлиге из текуће сезоне. Поред тога, од ове сезоне уводи се и бараж у коме ће се трећепласирана екипа Прве лиге Србије за виши ранг надметати са четрнаестопласираном екипом Суперлиге која ће том приликом покушати да избори опстанак у елити. У овој сезони ће испасти 4 најслабије пласирана клуба у одговарајуће Српске лиге, а уместо њих, у следећој сезони ће играти победници српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2015/16.

Прва лига Србије у сезони 2015/2016. је десето такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

У сезони 2014/15. из лиге су испала 4 најлошије пласирана тима, а то су: Моравац Орион из Мрштана, Јединство Путеви из Ужица, Слога из Краљева и Мачва из Шапца. Уместо њих, у лигу су се пласирала четири нова клуба: Земун као победник Српске лиге Београд, ЧСК Пивара као победник Српске лиге Војводина, Лозница као победник Српске лиге Запад и Динамо Врање као победник Српске лиге Исток. Из Суперлиге Србије су испали Напредак из Крушевца, Доњи Срем из Пећинаца и Раднички 1923 из Крагујевца, а у виши ранг такмичења су прешли Радник из Сурдулице, Јавор Матис из Ивањице и Металац из Горњег Милановца.

На крају сезоне, у виши ранг такмичења (Суперлигу) пласираће се прва два тима. Из лиге ће испасти 4 најлошије пласирана тима. На њихово место, у лигу ће се пласирати два најниже пласирана тима Суперлиге и победници Српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2016/17.

Прва лига Србије у сезони 2016/17. је било једанаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

На крају сезоне, у виши ранг такмичења (Суперлигу) пласирали су се Мачва и Земун. Из лиге су испали Колубара, БСК Борча, ОФК Оџаци и ОФК Београд На њихово место, у лигу ће се пласирати два најниже пласирана тима Суперлиге и победници Српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.

Прва лига Србије у сезони 2017/18. је дванаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

На крају сезоне, у виши ранг такмичења (Суперлигу) пласираће се прва два тима. Из лиге ће испасти 4 најлошије пласирана тима. На њихово место, у лигу ће се пласирати два најниже пласирана тима Суперлиге и победници Српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Иако је првим местом у Српској лиги Војводина обезбедила пласман у Прву лигу Србије, Братство 1946 из Пригревице, Апатин одустаје од учешћа, као и из претходне сезоне другопласирани Омладинац из Нових Бановаца, тако да ће у лиги учествовати трећепласирани тим, ТСЦ из Бачке Тополе

Прва лига Србије у фудбалу 2018/19.

Прва лига Србије у сезони 2018/19. је тринаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

Након 30 одиграних кола по двоструком бод систему лига од 16 клубова се на основу тада утврђеног пласмана дели на две групе од по осам - горњу (Плеј-оф, позиције од прве до осме) и доњу (Плеј-аут, позиције од девете до шеснаесте). Број освојених бодова у првом делу лиге тада се полови (у случају дељења непарног броја, количник се заокружује на први наредни цео број), а даље се такмичење унутар група одвија по једноструком бод систему у укупно 7 кола. По завршетку такмичења у Плеј-офу и Плеј-ауту утврђује се коначни пласман Прве лиге Србије за ту сезону.

Плеј-оф:У виши ранг такмичења (Суперлигу Србије) пласираће се сигурно прва два тима. Поред тога играће се и бараж за пласман у виши ранг. У првој фази баража ће играти трећепласирани против шестопласираног и четворопласирани против петопласираног. У другој фази баража састају се бољи из прве фазе баража. На крају игра се финале између победничке екипе баража Прве лиге Србије и четрнаестопласиране екипе из Суперлиге Србије.

Плеј-аут:Из лиге ће испасти 4 најлошије пласирана тима. На њихово место, у лигу ће се пласирати два или три најниже пласирана тима Суперлиге и прваци Српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Списак споменика културе од великог значаја

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских

својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-

историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

Списак споменика културе у Сремском округу

Следи списак знаменитих места у Сремском округу.

Сремски управни округ

Сремски управни округ се налази у северном делу Републике Србије у оквиру Аутономне покрајине Војводине. Име је добио по географској области Срем, чији се највећи део налази у границама округа. Округ захвата и мали део области Мачве. Због тога се округ пружа и у средњој Европи (Срем) и на Балкану (Мачва). Има укупно 312.278 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Сремска Митровица.

Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.

Суперлига Србије у сезони 2010/11. је пето такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије.

У сезони 2009/10. из лиге су испали Напредак Крушевац и Млади радник Пожаревац, а у лигу су ушла два нова клуба, а то су: Инђија и Севојно. Након завршетка сезоне, Севојно је припојено Слободи из Ужица, тако да ће Суперлигу Србије играти Слобода, под новим именом ФК Слобода Поинт Севојно.

Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.

Суперлига Србије (Линглонг тајер Суперлига Србије) у сезони 2019/2020. је четрнаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. Потписивањем трогодишњег уговора, дана 28. марта 2019. кинеска компанија Линглонг тајер (Shandong Linglong Tire) је постала нови насловни и генерални спонзор фудбалске Суперлиге Србије, која се од сезоне 2019/20 зове Linglong Tire Суперлига Србије.

Доћи ће до промене у систему такмичења, јер се више бодови неће делити након регуларног дела такмичења. Након 30 одиграних кола по двоструком бод систему лига од 16 клубова се на основу тада утврђеног пласмана дели на две групе од по осам - горњу (Плеј-оф, позиције од прве до осме) и доњу (Плеј-аут, позиције од девете до шеснаесте). Даље се такмичење унутар група одвија по једноструком бод систему у укупно 7 кола. По завршетку такмичења у Плеј-офу и Плеј-ауту утврђује се коначни пласман Суперлиге за ту сезону.

Плеј-оф:Најбоље пласирани тим осваја титулу и стиче право учешћа у квалификацијама за Лигу шампиона. Тимови који су такмичење завршили на другој и трећој позицији добијају место у квалификацијама за Лигу Европе. У случају да је неки од три првопласирана клуба уједно и освајач Купа Србије у истој сезони, четвртопласирани тим лиге такође иде у квалификације за Лигу Европе.

Плеј-аут:Два најлошије пласирана тима (позиције 15. и 16. у коначном пласману) испадају из Суперлиге, а од наредне сезоне ће се уместо њих у елитном рангу такмичити два клуба која су заузела најбоље позиције у Првој лиги Србије. Играће се бараж у којем ће учествовати тринаестопласирана и четрнаестопласирана екипа из Суперлиге Србије против тећепласиране и четвртопласиране екипе из Прве лиге Србије.

ФК Инђија

ФК Инђија је српски фудбалски клуб из Инђије и тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Клуб је промовисан у Суперлигу Србије као победник баража за пласман у Суперлигу Србије. Клуб се тако после 8 сезона проведених у Првој лиги Србије вратио у највиши ранг српског фудбала.

Насељена места општине Инђија
Знаменитости и споменици културе
Верски објекти у општини Инђија
Спорт у општини Инђија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.