Инфлација

Инфлација представља пораст општег нивоа цена. Термин инфлација значи надимање или надувавање. Стопа инфлације је стопа промене општег нивоа цена и мери се на следећи начин: инфлациона стопа = (ниво цена (година-t) – ниво цена (година t-1)) / ниво цена (година t-1).[1]

Пример: Године 2003. у Србији су потрошачке цене порасле за 10,5%. Те године су порасле цене многих производних група, као што су: храна, пиће, становање, одећа, саобраћајне услуге, медицинске услуге итд. Тај општи узлазни тренд називамо инфлацијом.

Дефлација представља супротну појаву од инфлације. Одражава се као општи пад нивоа цена. Дефлације су ретке појаве повезане с кризама, као што је то био случај 1930-их и 1989. године. Држава делује активном стабилизационом политиком и уклања дубоке кризе у већини индустријских развијених земаља.

Дезинфлација је смањивање стопе инфлације. У Србији, последње раздобље дезинфлације било је почетком 1993. године, када је висока стопа инфлације, која је бележила вишецифрени ниво, смањена уз помоћ рестриктивне монетарне политике и осталих инструмената економске политике.

Cpis
Раст индекса потрошачких цена у неколико земаља
World Inflation rate 2010

Врсте инфлације

  • Инфлација је стара колико и тржишна привреда. Посматрано на дужи рок, цене расту. Међутим, не значи да инфлација нужно прати пад реалног дохотка. Историја показује да цене расту у време ратова и економских криза, али се више не враћају после ратова и криза на првобитни ниво.[1]

Попут болести која разара ткиво људског организма, тако и инфлација разара привреду. Да би се инфлација санирала, потребно је претходно извршити класификацију у три категорије:

  1. умерена инфлација;
  2. галопирајућа инфлација;
  3. хиперинфлација.

-после дефинисања ових врста инфлација, дефинисаћемо и уравнотежену, неуравнотежену и неочекивану (непредвиђену) инфлацију.

Умерена инфлација

Умерена инфлација подразумева лаган раст цена. То су једноцифрене годишње стопе инфлације. Кад су цене релативно стабилне, људи имају поверење у новац. Људи резонују: новац је једнако вредан данас и готово исто вредан за годину дана, па се исплати држати га.

Пословни људи и обичан (потрошач) свет склапају дугорочне уговоре у домицилној валути, зато што верују да цене неће значајније отићи изван постојећих оквира за робу коју купују или продају. Људи једноставно верују да ће њихова новчана средства задржати своју релативну вредност.

Галопирајућа инфлација

Галопирајућа инфлација представља дво- или троцифрену инфлацију, у распону од 20, 100 или 200% на годину дана. Овакву врсту инфлације могу имати и развијене индустријске земље. Тако су, на пример, Аргентина, Бразил и друге латиноамеричке земље, имале стопе инфлације од 50-700% на годину дана 1970-их и 1980-их година.

Када се галопирајућа инфлација једном укорени у привредно ткиво, настају озбиљни економски поремећаји.

Хиперинфлација

Многе привреде преживе галопирајућу инфлацију, али веома тешко хиперинфлацију. То је време смрти, као кад рак уништава људско тело. Тешко је и поверовати да се хиперинфлација од милион или чак милијарду посто на годину дана може издржати.


Пример:

Почетком 1920-их година, млада Вајмарска Република се борила у покушају да отплати тешке репарације и задовољи своје кредиторе. Није могла довољно позајмити нити толико подићи порезе да би подмиривала владине издатке, па се стога штампао новац. Новчана маса астрономски је порасла од почетка 1922. до децембра 1923, а цене се вртоглаво расле, јер су људи избезумљено настојали да се реше свога новца пре него што потпуно изгуби вредност.
  • Инфлација искривљује релативне цене и смањује економску ефикасност.[1] Тежина инфлације мери се и тиме да ли је била очекивана или није. У том смислу разликујемо:
  1. уравнотежену инфлацију;
  2. неуравнотежену инфлацију и
  3. неочекивану (непредвиђену) инфлацију.

Уравнотежена инфлација

Уравнотежена, антиципирана инфлација подразумева годишњи раст од, на пример 10%. Промена цена никог не изненађује. Све се повећава не 10% (храна, одећа, обућа, плате, камате) итд. У овој ситуацији готово нико не би био забринут. Ефикасност употребе ресурса величине БДП-а остале би непоромењене величине. Једноставно речено, трошкови расту 10%, али и доходак 10% брже. Нема ни зараде ни губитка.

Неуравнотежена инфлација

Неуравнотежена инфлација погађа релативне цене, трошкове и пореска оптерећања. Нпр. имамо неефикасност као последицу неуравнотежене инфлације кад се цене не прилагођавају инфлационим трендовима, као што је случај с новцем и порезом. Ако стопа инфлације порасте 10% на годину дана, тада реална камата на новац пада од 0 на -10% на годину дана. Влада не може исправити овај поремећај.

Непредвиђена инфлација

Непредвиђена - неочекивана инфлација подразумева велика изненађења. Она значајно делује на расподелу дохотка и богатства. Неочекивани скок цена неке ће осиромашити, а друге обогатити, а мало утицати на ефикасност управљања у фабрикама. Ефекти непредвиђене инфлације изазива социјалне проблеме.

Улога инфлације у привреди

Један од ефеката инфлације јесте да генерално инфлаторно окружење обесхрабрује спуштање цена роба и услуга, и посебно надокнада за радну снагу; тако да постаје лакше прилагођавање релативних нивоа цена. Цене многих производа имају по својој природи тенденцију да расту временом, тако да напори да се монетарном или другом политиком одржи стање нулте инфлације (константног нивоа индекса цена) имају веома негативан ефекат, у смислу пада цена, продаје, прихода и коначно нивоа запослености, на друге привредне гране. Стога многи економисти и привредници сматрају да умерен ниво инфлације „подмазује точкове привреде“. Мере којима се одржава потпун ниво стабилности цена могу такође водити (и најчешће воде) до дефлације (константног пада цена), која може бити изузетно деструктивна, и довести до банкрота и рецесије, чак и депресије. На пример, Велика депресија 1929. у Сједињеним Државама била је великим делом изазвана крутом федералном монетарном политиком.

Многи у финансијским круговима сматрају да је „скривени ризик“ од инфлације есенцијалан подстицај да се расположиви капитал инвестира, кроз дужничке, власничке папире, или директно, уместо једноставне, и непродуктивне, акумулације. Са ове тачке гледишта, инфлација је тржишни израз такозване временске вредности новца. Другим речима, ако је (зато што привреда функционише, и новац се може корисно инвестирати) један динар данас некоме вреднији него исти тај динар годину дана касније, онда би и у привреди као целини требало да постоји попуст за „новац у будућности“. На тај начин, из ове перспективе, инфлација представља/квантификује неизвесност у погледу вредност новца у будућности.

Изнад ових, генерално релативно ниских нивоа, међутим, инфлација се сматра све штетнијом по привреду, кроз ефекат „дисконтовања“ (смањивања текуће реалне вредности) претходно обављених економских активности. Посебно, како је инфлација често резултат акција Владе усмерених на повећање количине новца у оптицају, Владин допринос је инфлаторном окружењу (у смисли горе већ објашњене негативне реалне каматне стопе) постаје де факто порез на држање новца, штедњу. Како инфлација расте, овај „порез“ на штедњу расте и охрабрује трошење и позајмљивање, што повећава брзину кружења новца и каматне стопе, што само утврђује и додатно подиже инфлаторни притисак, и коначно ствара зачарани круг. У екстремним случајевима, а такве је могуће избећи једино веома одговорном и независном политиком, ово резултује хиперинфлацијом. Последице су бројне!

  • Повећана несигурност обесхрабрује инвестиције и штедњу.
  • Прерасподела прихода и богатства.
    • Као прво, приходи ће бити прераспоређени од учесника у привреди који зависе од фиксних прихода (на пример пензионера), ка онима који зависе од оперативних прихода или плата, који могу држати корак са инфлацијом.
    • Друго, на сличан начин, ако повериоци из разних разлога нису у стању да се прилагоде инфлацији, богатство ће бити прераспоређено од поверилаца фиксираних облигација ка дужницима. Типичан пример, када је Влада нето дужник, као што је обично случај, на овај начин се овај дуг смањује прерасподелом реалног новца ка Влади. Ово је познато под називом "инфлаторни порез", и узрок је многих привреда палих у хиперинфлацијама због неодговорних Влада.
  • Спољнотрговински ризик: ако је домаћи ниво инфлације виши од спољњег, ово ће ослабити спољнотрговински биланс, а тиме затим и валутни курс.
  • "Трошкови излизаних ђонова": Како инфлација обезвређује готов новац, учесници у привреди ће генерално тежити томе да у сваком тренутку држе што мање ефективног, или лако доступног ликвидног новца, што доноси додатне реалне трансакционе трошкове. (Овај назив се односи, у суптилној шали, на трошкове замене ђонова на ципелама који се излижу због честих одлазака до банке.)
  • "Трошкови менија": Цене које се често мењају такође имају своје реалне трошкове, као на пример ресторани који морају често поново штампати меније. Током хиперинфлације у СРЈ 1993, оваквим трошковима се, само донекле, стало на пут увођењем ад хок „бодова“ као незваничне валуте, чија је вредност била обично везана за курс немачке марке на црном тржишту или друго релативно реално мерило нивоа инфлације.
  • И, коначно, хиперинфлација, која се дешава када се пораст инфлације потпуно отргне контроли, на веома бруталан начин омета нормално функционисање привреде и њене способности да производи.

Слично као горе, у привреди у којој су неки од сектора индексирани инфлацијом (тј. способни су да прате њен раст) а други нису, инфлација врши прерасподелу богатства са неиндексираних сектора овима првима. У малим количинама дакле, инфлација се може сматрати избором монетарне, фискалне, или рецимо развојне политике, обесхрабрујући чување и гомилање ликвидног капитала и подстичући инвестиције. Преко тог нивоа, међутим, ефекат постаје преувеличан, и инвеститори се наједном налазе у ситуацији у којој „инвестирају у инфлацију“, што само даље подстиче инфлацију. Из свих ових разлога, и потребе за ограничавањем инфлације преко малених стопа које дисконтују прошлу економску активност и декуражирају гомилање готовине, највећи број Централних Банака формулишу за основни циљ стабилност цена, уз осетну, али малу и контролисану стопу инфлације као циљ. Независне монетарне институције, међутим, углавном могу реаговати еластично и прилагођавати како своје циљеве, тако и потезе којима се они постижу, општим економским кретањима, те нивоу постигнутог и циљним правцима развоја.

Види још

Извори

  1. 1,0 1,1 1,2 „Inflacija”. Ekonomski rjecnik. Приступљено 31. 1. 2019.
Јужноафрички ранд

Јужноафрички ранд је званична валута у Јужноафричкој Републици а користи се као споредна валута званично у Лесоту и Намибији и незванично у Свазиленду и Зимбабвеу. Скраћеница тј. симбол за ранд је R а међународни код ZAR. Ранд издаје Јужноафричка резервна банка. У 2010. години инфлација је износила 3,6%. Један ранд састоји се од 100 цента.

Уведен је 1961. као замена за јужноафричку фунту у односу 2 ранда за једну фунту.

Постоје новчанице у износима 10, 20, 50, 100 и 200 ранда и кованице у износима 5, 10, 20 и 50 центи као и 1, 2 и 5 ранда.

Авганистански авгани

Авганистански авгани (перс. افغانی, ISO 4217: AFN) је званична валута у Авганистану. Један авгани се дели на сто пула. Симбол за авгани је ؋. Први пут се издаје 1925. као замена за дотадашњу валуту - авганистански рупи. Након инвазије САД 2002. уводи се нови авгани.

Авгани издаје Централна банка Авганистана (Da Afghanistan Bank). Инфлација током 2005. је износила 16,3%%.

Папирне новчанице се издају у апоенима од 1, 2, 5, 10, 20, 50, 100, 500 и 1000 авганија а ковани новац у апоенима од 1, 2 и 5 авганија.

Анголска кванза

Анголска кванза је званична валута у Анголи. Скраћеница тј. симбол за кванзу је Kz а међународни код AOA. Кванзу издаје Национална банка Анголе. У 2009. години инфлација је износила 13,1%. Једна кванза састоји се од 100 центима.

Уведена је 1977. као замена за анголански ескудо (100 лвеија) по курсу 1 кванза за један ескудо.

Постоје новчанице у износима 10, 50, 100, 200, 500, 1.000 и 2.000 кванзи и кованице од 1, 2, 5 кванзи и 10 и 50 центима.

Бангладешка така

Бангладешка така (бенгалски: টাকা) је званична валута у Бангладешу. Скраћеница за лат је Tk а међународни код BDT. Симбол за таку је ৳. Таку издаје Банка Бангладеша. У 2009. години инфлација је износила 5,39%. Једна така састоји се од 100 поиша.

Така је уведена 1972. као замена за пакистански рупи.

Постоје новчанице у износима 1, 2, 5, 10, 20, 50, 100, 500 и 1000 така и кованице 1, 2 и 5 така као и од 1, 5, 10, 25 и 50 поиша.

Брунејски долар

Брунејски долар је званична валута у Брунеју. Међународни код валуте је BND. Симбол за долар је B$. Долар издаје Валутни и монетарни одбор Брунеја. У 2007. години инфлација је износила 0,4%. Један долар састоји се од 100 цента.

Долар је усвојен 1967. као замена за долар Малаје и Британског Борнеа. Данас је везан за курс сингапурског долара.

Постоје новчанице у износима 1, 5, 10, 20, 25, 50, 100, 500, 1000, 10000 долара и кованице од 1, 5, 10, 20 и 50 сена.

Бугарски лев

Лев (скраћено: лв или lv) је новчана јединица Бугарске. Употребљава се од 1881. Дели се на 100 „стотинки“. Назив му произилази из речи „лъв“ - лав у бугарском језику, употребљаван у 19. веку.

Инфлација у 2008. је износила 7,8%.

Код бугарске новчане јединице помеђународном стандарду ISO 4217 је BGN. Употребљавају се и други кодови за лев:

BGL - за вредности пре деноминације из 1999 г.

BGK - за вредности пре деноминације из 1962 г.

BGJ - за вредности пре деноминације из 1952 г.

Бутански нгултрум

Бутански нгултрум (џонгка: དངུལ་ཀྲམ) је званична валута у Бутану. Скраћеница за нгултрум је Nu. а међународни код BTN. Нгултрум издаје Краљевска монетарна управа Бутана. У 2005. години инфлација је износила 5,5%. Један нгултрум састоји се од 100 чертума.

Нгултрум је уведен 1974. и од тада је курсно везан за индијски рупи.

Постоје новчанице у износима 1, 5, 10, 20, 50, 100, 500 и 1000 нгултрума и кованице 5, 10, 20, 25 и 50 филса као и кованица од једног нгултрума.

Вануатски вату

Вануатски вату (енгл. Vanuatu vatu, франц. Vatu) је валута која се користи у Вануату. ИСО код је VUV. Симбол је VT. Инфлација је у 2007. год износила 3,9%.

Етиопски бир

Етиопски бир (амхарски: ብር) је званична валута у Етиопији. Скраћеница тј. симбол за бир је Br а међународни код ETB. Бир издаје Народна банка Етиопије. У 2011. години инфлација је износила 50%. Један бир састоји се од 100 сантима.

Постоје новчанице у износима 1, 5, 10, 50 и 100 бира и кованице од 1, 5, 10, 25 и 50 сантима и 1 бира.

У оптицају је око 10 милијарди евра вредности.

Замбијска квача

Замбијска квача је званична валута у Замбији. Скраћеница тј. симбол за квачу је ZK а међународни код ZMK. Бир издаје Банка Замбије. У 2009. години инфлација је износила 13,5%. Једна квача састоји се од 100 енгвија.

Уведена је 1968. као замена за замбијску фунту у односу 2 кваче за једну фунту.

Постоје новчанице у износима 20, 50, 100, 500, 1.000, 5.000, 10.000, 20.000, 50.000 квачи.

Ирачки динар

Ирачки динар (арапски: دينار عراقي) је званична валута у Ираку. Међународни код је IQD. Симбол за динар је ع.د. Динар издаје Централна банка Ирака. У 2010. години инфлација је износила 1,66%. Један динар састоји се од 1000 филса.

Пре динара коришћен је индијски рупи. Динар је уведен као валута 1932. године.

Постоје новчанице у износима 50, 100, 250, 500, 1000, 5000, 10000 и 25000 динара и кованице 25, 50 и 100 динара.

Кенијски шилинг

Кенијски шилинг је званична валута у Кенији. Скраћеница тј. симбол за шилинг је Ksh а међународни код KES. Шилинг издаје Централна банка Кеније. У 2010. години инфлација је износила 3,2%. Један шилинг састоји се од 100 цента.

Уведен је 1966. као замена за источноафрички шилинг у односу 1 шилинг за један шилинг.

Постоје новчанице у износима 10, 20, 50, 100, 200, 500 и 1000 шилинга и кованице у износима 50 центи као и 1, 2 и 1, 5, 10 , 20 и 40 шилинга.

Македонски денар

Денар је званична валута Северне Македоније. Вредност једног денара је еквивалентна вредности 100 денија. Међународна ознака валуте за денар је MKD, а шифра валуте 807. Валута је уведена 27. априла 1992. године и имала је исту вредност као и динар у том тренутку. Реформа валуте је извршена 1993. када је уведен нови денар који је имао вредност 100 старих денара (MKN). Ковани новац постоји у износима од 1, 2, 5, 10 и 50 денара, а новчанице у износима од 100, 200, 500, 1000 и 2000 денара. Новчанице од 10 и 50 денара су привремено у оптицају, док је новчаница од 5000 денара у фази повлачења. Назив потиче од назива римског новца денаријуса.

У 2014. и 2015. години инфлација је износила -0,3%. У 2016. износила је -0,2%, док је у 2017. години стопа инфлације је износила 1,4%. За 2018. годину предвиђа се инфлација од 1,7%, а за 2019. и 2020. годину стопа инфлације од 2%.Денаре издаје Народна банка Републике Северне Македоније.

Марокански дирхам

Марокански дирхам је званична валута у Мароку. Скраћеница тј. симбол за дирхам је د.م. а међународни код MAD. Дирхам издаје Банка Ал-Магреб. У 2007. години инфлација је износила 2%. Један дирхам се састоји од 100 сантима.

Постоје новчанице у износима 20, 50, 100 и 200 дирхама и кованице у износима 5, 10 и 20 сантима као и ½, 1, 2, 5 и 10 дирхама.

Мјанмарски кјат

Мјанмарски кјат је званична валута у Мјанмару. Скраћеница за кјат је K а међународни код MMK. Кјат издаје Централна банка Мјанмара. У 2009. години инфлација је износила 7,7%. Један кјат састоји се од 100 пја.

Постоје новчанице у износима од 50 пја и 1, 5, 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000 и 5000 кјата и кованице од 1, 5, 10, 25 и 50 пја као и кованице од 1, 5, 10, 50 и 100 кјата.

Новац

Новац (паре или лова) је специфична роба коју је развитак робне производње и размене издвојио из осталог робног света да монополски врши улогу општег еквивалента. На тај начин новац представља прометну вредност која је апстрактан израз целокупног богатства друштвене заједнице, а уjедно служи и као универзално средство за међусобно упоређивање и размењивање свих производа људског рада.Новац је економско добро које служи у размени материјалних добара и услуга између учесника у робном промету. Он је настао као објективна потреба ефикаснијег функционисања робне производње. У току свог историјског развоја улогу новца су обављале веома разлиличите врсте материјала од стоке преко метала до данашњег чистог папирног новца. Развој новца је директно везан за развој робне производње. У почетку су се робе мењале једна за другу (Р-Р) - трампа, у каснијем периоду било је могуће за једну врсту робе добити било коју другу или више њих у истој вредности и на крају се издвојила једна врста робе која је постала општи еквивалент коју су прихватали сви учесници размене, односно новац у данашњем смислу речи.Новац има неколико друштвених функција. У функцији мере вредности, новац својом мањом или већом количином уптребне вредност изражава вредност било које врсте робе. Новац у функцији средстава промета је посредник у размени, где се роба прво продаје за новац а он поново мења за жељену робу (Р-Н-Р). Новац као благо је новац који се повлачи из оптицаја и акумулира јер он као симбол богатства и моћи може да се претвори у било коју другу врсту робе у сваком тренутку. У функцији средства плаћања новац не мора да буде стварно присутан у моменту продаје робе већ се прихвата као имагинарна вредност (претпостављени новац), а стваран новац се појављује тек кад пристигне рок за плаћање робе. Светски новац је такође функција новца која је значајна у међународној размени и најчешће се употребљава као средство плаћања разлике између увоза и извоза.

У оптицају постоје различити облици новца. Метални новац односно кованице су комади метала (најчешће злато) који имају тачно утврђен квалитет, облик и тежину и који је представљају стварну вредност (злато). Папирни новац за разлику од металног нема стварну вредност, јер не зависи од злата већ од цена добара која се могу за њега добити. Као кредитни новац користе се менице (као писмена гаранција да ће купац платити робу у предвиђеном року) и готовински чек (налог банци за исплату одређене суме новца) јер су временом повериоци или продавци схватили да их могу користити у плаћању својих дугова.

Укупна количина новца у оптицају има велики значај у функционисању неке привреде. Када се појави већа количина новца у оптицају таква појава се назива инфлација, а супротно томе мања количина новца у оптицају од потребне се назива дефлација. Нарушавање монетарне равнотеже односно равнотеже између расположиве количине новца и стварне потребе за новцем доводи до застоја у извршавању робно-новчаних трансакција и доспелих обавеза.

Пољски злот

Злот (ISO 4217: PLN) је новчана јединица Пољске. Један злот се дели на 100 гроша. Злот се у Пољској користи од 1924. године. Инфлација у 2010. је износила 2,6%.

кованице (Грош): 1, 2, 5, 10, 20, 50

кованице (Злот): 1, 2, 5

новчанице: 10, 20, 50, 100, 200, 500 zł1. децембра 2007. злот је имао следећу вредност:

1 USD = 2,46 злота

1 EUR = 3,63 злота

1 GBP = 5,08 злота

1 CHF = 2,19 злота

1 CZK = 0,14 злота

1 SKK = 0,11 злота

1 RUB = 0,10 злота

100 JPY = 2,28 злота

Турска лира

Турска лира (тур. Türk lirası) од 1. јануара 2005. године званична валута Републике Турске и Турске републике Северни Кипар.

Након периода веома високе инфлације која је константно била присутна од 1970. године, а нарочито изражене од 1990. године, уз помоћ Светске банке и ММФ-а Турска је успела да изврши корекцију курса, промовишући нову валуту уместо, сада већ старе, турске лире.

У тренутку када је инфлација започела, 1 амерички долар вредео је 9 турских лира, да би почетком 21. века курс износио читавих 1.350.000 турских лира.

1 (YTL/TRY) је еквивалент 1.000.000 турских лира (TL/TRL). 1 нова турска лира састоји се од 100 нових куруша.

Симбол за нову турску лиру (тур. Yeni Türk Lirası) је ₺, међународна ознака TRY, а шифра валуте 949.

На свим кованицама и новчаницама се налази лик Мустафе Кемала Ататурка из разних периода његовог живота.

Курсна листа на дан 1. јануар [2005]. године:

USD 1,00 = 1.325.700,00 TRL = 1,3257 TRY

EUR 1,00 = 1.798.179,00 TRL= 1,79818 TRY

GBP 1,00 = 2.563.061,00 TRL = 2,56306 TRY

CAD 1,00 = 1.114.653,00 TRL = 1,11465 TRY

CSD 1,00 = 23.551,00 TRL = 0,02355 TRY

TRY 1,00 = 0,75432 USD

TRY 1,00 = 0,55612 EUR

TRY 1,00 = 0,39040 GBP

TRY 1,00 = 0,89714 CAD

TRY 1,00 = 42,46141 CSDЗа разлику од турских лира, нова валута има и новчанице у апоенима 50 и 100 нових лира тј. еквивалент 50 и 100 милиона лира.

До краја 2005. године предвиђено је да платежно средство буду паралелно турска лира и нова турска лира.

Инфлација у 2010. је износила 10,61%.

Чешка круна

Чешка круна (чеш. Koruna česká; ИСО 4217 код: CZK, односно 203) је званична валута Чешке Републике од 1993. када је заједно са словачком круном заменила пређашњу чехословачку круну. Локална скраћеница валуте је Kč. Састоји се из 100 хелера (чеш. haléř). Круну издаје Чешка народна банка. Инфлација у 2007. је износила 2,4%.

Инфлација на годишњем нивоу је износила 2,4% у 2008. години.

Курс према евру се током 2004, 2005 и 2006 одржавао на нивоу приближно 1EUR = 28CZK.

Увођење евра је планирано за 2013. али се испоставило да је овај план био превише оптимистичан.

Постоје кованице од 10*, 20*, 50 хелера и 1, 2, 5, 10, 20 и 50 круна.

Новчанице су од 20, 50, 100, 200, 500, 1 000, 2 000 и 5 000 круна.

(*Кованице од 10 и 20 хелера су повучене из оптицаја 1. новембра 2003.)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.