Интифада

Интифада (арапски: انتفاضة — истресање) је уобичајени назив за устанке Палестинаца против Израелa.

Прва интифада

Прва интифада почела је 1987. године, почела се гасити 1991, а прекинута је 1993., након потписивања Споразума из Осла и успостављања Палестинске Народне Самоуправе.

Палестинци су, након израелско-арапских ратова, били остали без своје државе, а Појас Газе и Западна обала постала су окупирана подручја под израелском војном управом. Много незадовољних Палестинаца наставило је да живи у избегличким логорима по окупираним подручјима. Са друге стране, израелски насељеници све чешће граде насеља на палестинском подручју.

Крајем осамдесетих година ситуација је била толико напета да је било довољно убиство једног Јевреја у Гази и прометна несрећа у којој су погинула четворица палестинских избеглица па да 6. децембра 1987. почну велике демонстрације. Приликом протеста један је израелски војник убио Палестинца, што је потакло нове побуне.

Палестинци устројавају своје паравојне јединице и почињу се борити против Израелаца. Притом су противудари израелске, знатно опремљеније војске имали много већи учинак.

То је видљиво и из коначног броја жртава од децембра 1987. до потписивања Споразума из Осла 1993. У том су периоду убијена 1.162 Палестинца, и 160 Израелаца.

Друга интифада

Israeli West Bank Barrier
Зид који су Израелци подигли на Западној обали.

Друга интифада, позната и као Интифада ел Акса, означава израелско-палестински сукоб који је почео у септембру 2000, након што је израелски политичар Аријел Шарон, тада вођа опозицијске странке Ликуд, ушао на простор јерусалимских џамија (велика џамија се зове ал-Акса), гдје је до 1. века стајао јеврејски Храм. У октобарским су се протестима палестинским Арапима придружили и израелски Арапи. Посебно су тешки сукоби између Арапа и израелске војске избили у Назарету и другим градовима Галилеје, где дотада није било сукоба. Кроз неколико месеци наставили су се жестоки протести Палестинаца сваког петка, након молитве у џамији ал-Акса. Сукоби су се наставили у Рамали, Џенину и Гази.

Након линча двојице израелских резервиста, претходно заробљених у Рамали од стране палестинске полиције, сукоби постају трајни. Палестинци почињу с терористичким самоубилачким нападима, који односе многе животе недужних, а израелска војска одговара сравњивањем читавих насеља са земљом и снажним одговорима на најмањи отпор.

У овој Интифади, која још није службено завршена, од 2000. до 2004. убијена су 3.223 Палестинца и 950 Израелаца.

2000

2000. је била преступна година.

2017

2017. је била проста година, која је почела у недељу. 2017. је седамнаеста година 3. миленијума, седамнаеста година 21. века и осма година 2010-их.

28. септембар

28. септембар (28.9.) је 271. дан у години по грегоријанском календару (272. у преступној години). До краја године има још 94 дана.

Амина Абдалах Араф ел Омари

Амина Абдалах Араф ел Омари је измишљена особа и превара коју је креирао и одржавао Американац Том Макмастер. Идентитет је презентован као сиријско-амерички блогер, идентификујући се као лезбијка на свом блогу „Лезбијка у Дамаску“ и подржавајући протесте и побуну у Сирији. Током Побуне у Сирији, представљајући се као Аминина рођака, тврдила је да је Амина отета 6. јуна 2011. Ово је изазвало бурну реакцију у оквиру ЛГБТ заједнице и било је широко коришћено у мејнстрим медијима.

Након извештаја, постаљана су питања која су сумњала у постојање Араф ал Омари. Дана 7. јуна 2011, блогер Лиз Хенри Енди Карвин (новинар Нацоналног јавног радија из Вашингтона) и други су изнели сумњу о идентитуту блогера. Испоставило се да је наводно њена фотографија заправо грађанка Британије без икаквих веза са Сиријом и побуном. Дана 12. јуна, Али Абунимах и Бенџамин Дохерти са сајта Електроник Интифада спровели су истрагу која је указала да је Амина заправо Мекмастер, Американац који живи у Единбургу. Сат времена касније, Том Мекмастер је поставио на Аминином блогу да преузима одговорност и лажне извештаје о њеном хапшењу.

Витлејем

Витлејем (арап. بيت لحم‎ [Bayt Lahm — Беит Лахм] — „Кућа меса“; хебр. בית לחם [Bet Lehem — Беит Лехем] — „Кућа хлеба“; антгрч. Βηθλεέμ [Bethleém, модерно Vithleém]; лат. Bethleem) је град на подручју Палестинске самоуправе с више од 25.000 становника. Град се налази 10 km јужно од Јерусалима. Витлејем је сједиште Витлејемске губерније.

У свету је град познат по томе што је родно мјесто Исуса Христа (према Новом завету). Овде живи једна од најстаријих хришћанских заједница на свету, која због исељавања данас има мали број припадника. Према вјеровању овде је рођен и краљ Давид који је ту и крунисан за краља Израела.

Витлејем је као место Исусовог рођења (у шта неки научници сумњају) данас једно од најпознатијих светских ходочасничких одредишта. У граду се налази Црква Рођења Христовог (Храм Христовог Рођења). Због ескалације израелско-палестинског сукоба, број ходочасника опада.

Друга интифада

Друга интифада (арап. انتفاضة الاقصى‎) – талас насиља који је почео 28. септембра 2000. између палестинских Арапа и Израелаца; такође се назива Интифада ел Акса. Интифада је арапска реч која значи „устанак“ (у буквалном преводу „продрмавање"). Многи Палестинци сматрају интифаду као рат за национално ослобођење против стране окупације, док је многи Израелци сматрају за терористичку кампању.

Интифада се никада није званично завршила. Ипак, релативни успех преговора на самита у Шарм ел-Шејку, примирје са којим су се сложили председник Палестине Махмуд Абас и палестинске паравојне организације, као и релативно мали ниво насиља током 2005, представљао је за многе посматраче њен стварни крај, често приписиван промени палестинске владе након смрти Јасера Арафата и израелском унилатералном попуштању.Број мртвих војника и цивила током целог сукоба од 2000. до 2004. је процењен на 3.223 Палестинаца и 950 Израелаца, иако су ови бројеви критиковани због неразликовања војника и цивила.

Заливски рат

Заливски рат је сукоб између Ирака и коалиционих снага 34 државе под мандатом Уједињених нација и вођством Сједињених Држава, са циљем да се протерају ирачке снаге које су окупирале Кувајт.

Увод у рат је била ирачка инвазија Кувајта 2. августа 1990. године, пратећи недоказану оптужбу Ирака да Кувајт нелегално црпи нафту из извора дуж ирачке границе. Инвазија је била суочена са тренутним економским санкцијама против Ирака од стране Уједињених нација. Непријатељства су почела у јануару 1991, a исход је била одлучна победа коалиционих снага, које су истерале ирачке снаге из Кувајта са минималним губицима у људству. Копнене и ваздушне битке су вођене у Кувајту, Ираку и у граничним деловима Саудијске Арабије. Рат се није проширио изван ових територија, иако је Ирак испалио ракете на израелске градове.

Израелске одбрамбене снаге

Израелске одбрамбене снаге (хебрејски: צה"ל Цахал или צבא ההגנה לישראל Ц'ва Ха-Хагана Ле-Исраел - Снага за одбрану Израела) је назив за израелску армију која се састоји од израелске копнене војске, израелског ратног ваздухопловства и израелске ратне морнарице.

Време оснивања израелске војске поклапа се с временом оснивања државе, годином 1948., а претечу данашњих одбрамбених снага ваља тражити у паравојним јединицама познатим под називом Хагана, посебно у оперативној грани Палмах.

Израелске одбрамбене снаге разликују се од оружаних снага осталих држава на више начина. Од свог настанка, ИОС су биле посебно осмишљене да одговарају јединственој безбедносној ситуацији у Израелу. ИОС су једна од најистакнутијих институција у израелском друштву, утичући на економију, културу и политичку сцену Израела.

Израелско-арапски сукоб

Израелско-арапски сукоб је име за честе војне сукобе између Израела и других арапских држава који се воде од почетка 20. века. Укључује стварање државе Израел као јеврејске отаџбине и односе са суседним арапским државама. Уз сталну напетост, догодило се шест већих међудржавних ратова. Упркос малој територији и жртвама догађања, овај је конфликт један од медијски најприсутнијих свих времена.

Историја Израела

За историју пре државе Израел види Историја ПалестинеДржава Израел' (хеб. מדינת ישראל Medinat Yisrael) је службени назив земље, а њена модерна историја почиње у 19. веку када почиње да се буди јеврејска национална свест, што ће у новим међународним околностима, након два светска рата, и довести до успостављања нове државе на Блиском истоку.

У појму Израел (егип. ysrys; угарит. yśril; хеб. ישראל [yisra'el]; грч. ἰσραήλ; лат. israel) садржан је низ разних значења: надимак једног од праотаца Јевреја, по имену Јаков; израелски народ; назив северног краљевства, од Соломона до пада под асирску власт; назив земље који се поклапа с називом Палестина; име модерне државе Израел.

Палестина (графички роман)

За друга значења, погледајте Палестина (вишезначна одредница).Палестина је графички роман аутора Џоа Сакоа (Joe Sacco) који окупља девет бројева из серије стрипова под називом Палестина. Бави се Првом интифадом против израелске окупације палестинских територија.Прва свеска из серијала Палестина објављена је 1993. године, а укупно их је објављено девет. Године 1993. и 1996. објављена су два тома обједињеног издања, а 2001. роман је објављен у једној књизи. Графички роман Палестина на српском језику је објављен 2007. године у издању Издавачке куће Ренде.

За овај роман Сако је награђен највишим америчким литерарним признањем "Америкен Бук Авард" (American Book Award).

Прва интифада

Прва интифада је био палестински устанак против Израела између 1987. и 1990. Конфронтације су често називане „Рат камења“, због тога што је главно оружје демонстраната било камење.

Након дугог периода резигнације израелском окупацијом, палестинско становништво на територијима Западне обале и појаса Газе осамдесетих је година почело подизати глас против таквог стања. У децембру 1987. у избегличком кампу Џебалија у појасу Газе израелски је оклопни транспортер усмртио четири Палестинца. Локални Палестинци револтирани инцидентом организовали су демонстрације које су се прошириле на остале градове на окупираним територијима. Иако је устанак почео у Гази, жариште се убрзо преместило у град Наблус на Западној обали око којег се налазило више избегличких кампова. Осим Наблуса јако средиште устанка био је и град Рамала са свеучилиштем Бир Зеит.

Устанак је добио назив Интифада, што у слободном преводу с арапског значи „збацивање“. Интифада се разликовала од дотадашњих сличних манифестација палестинског незадовољства по упорности и масовности подршке палестинског становништва. Демонстранти су се сукобили с израелским снагама безбедности које нису биле припремљене за такву врсту сукоба. Немајући одговор на такав неконвенционални начин угрозе израелске националне сигурности, Тел Авив је одговорио репресијом - депортацијама Палестинаца осумњичених за учествовање у устанку те размештањем бројних полицијских и војних јединица уздуж места сукоба. Затворена су арапска свеучилишта, а због недостатка разрађене процедуре за такве војнополицијске акције при сузбијању просведа, израелски су војници често прекорачивали овласти у поступању.

Броја жртава од децембра 1987. до потписивања Споразума из Осла 1993. је 1.162 убијена Палестинца и 160 Израелаца.

Хамас

Хамас (арап. حماس‎ Hamās, акроним од арап. حركة المقاومة الاسلامية‎ Harakat al-muqāwama al-islāmiyya, што приближно значи „Исламски покрет отпора“, док се тај израз у арапском користи за „одушевљење") је палестинска исламска организација која се од Европске заједнице, САД као и од доста других земаља свијета карактерише као терористичко удружење. Уско је повезана са муслиманским братством. Њен прокламовани циљ је уништење Израела и успостављање исламске теократије на том, као и на подручјима Газе и Западне Обале.У новијој историји је позната и успјешно дјелује као политичка партија у палестинским аутономним областима. У јануару 2006, ова група је побиједила на палестинским парламентарним изборима, гдје је освајањем апсолутне већине мандата у парламенту, збацила са власти до тада владајућу фракцију Фатах.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.