Интерпол

Међународна полицијска организација (енгл. International Police Organization), верб. скр. Интерпол (од енгл. INTERPOLакр. скр. ИНТЕРПОЛ), је организација која се бави међународном полицијском сарадњом. Основана је 1923. године као Међународна криминалистичка полицијска комисија (енгл. International Criminal Police Commission), а своју телеграфску адресу усвојила је 1956.[4] Не треба је мешати с Међународном полицијом, која има активну улогу као униформисана полиција у ратом захваћеним земљама.

Интерпол је пета по величини међународна организација по броју држава чланица, после Универзалне поштанске уније, ФИБА (Међународне кошаркашке федерације), Уједињених нација и ФИФА-е (Међународне фудбалске организације). Има 194 земаља чланица које Интерполу обезбеђују буџет од 113 милиона долара (2017). (Поређења ради, Европол има буџет од 100 милиона годишње.) Седиште организације је у Лиону, Француска. Њен садашњи председник је Менг Хонгвеј — заменик министра за јавну сигурност у Кини, а генерални секретар Јирген Шток — академик и стручњак за безбедност из Немачке.

Да би задржао политичку неутралност, устав Интерпола забрањује његово мешање у злочине који не обухватају више земаља чланица,[5] или политичке, војне, верске или расне злочине.[6] Његов рад усмерен је на јавну сигурност, тероризам, организовани криминал, ратне злочине, производњу и продају дрога, кријумчарење оружја, трговина белим робљем, прање новца, дечју порнографију, привредни криминал, рачунарски криминал, злочине против интелектуалне својине и корупцију.

У 2013. Генерални секретаријат Интепола имао је 756 запослених и 181 националних бироа. Интерполових потерница је издато око 34.920 те године.

Међународна полицијска организација
Интерпол
Interpol logo
Лого Интерпола
Map of the member states of Interpol 2018
Чланице Интерпола, новембар 2018.
Датум оснивања7. септембра 1923.
Типмеђународна организација
СедиштеЛион,
 Француска
Чланови194 државе
Службени језициенглески, арапски, француски, шпански
ПредседникКим Џонг Јанг
 Јужна Кореја
Генерални секретарЈирген Шток
 Немачка
ПодпредседникАлександар Прокопчук
 Русија
Матична организацијаГенерална скупштина Интерпола
(Interpol General Assembly)[1][2]
Број запослених756 (2013)[3]
Веб-сајтwww.interpol.int

Историја

Интерпол је основан у Аустрији 7. септембра 1923. године (пре 96 година и 69 дана) као Међународна криминалистичка полиција (ICP). После Аншлуса (немачке анексије Аустрије) 1938, организација је пала под утицај Нацистичке Немачке, а седиште комисије пресељено је у Берлин 1942. године. Нејасно је, међутим, да ли су и у коликој мери досијеа ИЦП-а коришћена за потребе нацистичког режима.

После Другог светског рата 1945, европски савезници Белгија, Француска, Скандинавија и Велика Британија обновили су организацију под именом Међународна криминалистичка полицијска организација. Седиште је установљено у Сен Клуу, граду у близини Париза, где је остало до 1989. године, када је пресељено у Лион.

Методологија

Свака земља чланица има свој Национални централни биро (NCB) у коме раде њени држављани. Ови бирои су тачке са комуникацију са Генералним секретаријатом Интерпола, регионалним бироима и другим земљама чланицама у циљу пружања помоћи у међународним истрагама и откривању и хапшењу одбеглих криминалаца. Ово је посебно важно у земљама које имају више полицијских и обавештајних служби; централни биро је јединствена комуникациона тачка за стране службе, које можда не разумеју сложеност система безбедности у појединим земљама с којима желе да сарађују. На пример, Национални централни биро САД се налази у Министарству правде САД. На тај начин се обезбеђује одговарајућа размена података.

Интерпол има велику базу података неразјашњених злочина и осуђених и осумњичених криминалаца. У било које време држава чланица има приступ одређеним деловима базе података и њене полицијске снаге проверавају информације кадгод се деси неки већи злочин. Разлог лежи у чињеници да рецимо кријумчари дроге или слични криминалци имају међународне везе, и да врше кривична дела у више земаља.

Од 2002. године, Интерпол има и базу података о изгубљеним или украденим идентификационим и путним документима, на основу које државе чланице могу да провере да ли су документи издати од друге земље валидни. Често се, на пример, дешавају злоупотребе пасоша тако да ова база олакшава посао царинским службама држава чланица у откривању лажних пасоша. Почетком 2006. године база је имала преко десет милиона идентификационих докумената, чији су нестанак или крађа пријављени, а очекује се да ће број расти с бројем земаља које Интерполу шаљу своје листе изгубљених докумената.

Земље чланице

Подбирои

Чланице УН без чланства

Делимично признате земље без чланства

Референце

  1. ^ „Constitution of the International Criminal Police Organization – INTERPOL” (PDF). INTERPOL. 1956. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 2. 2016. Приступљено 12. 3. 2016.
  2. ^ „General Regulations of the International Criminal Police Organization – INTERPOL” (PDF). Interpol, Office of Legal Affairs. 1956. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 7. 2. 2016. Приступљено 12. 3. 2016.
  3. ^ „Annual Report 2013” (PDF). Interpol. 2014. стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 31. 3. 2017. Приступљено 31. 3. 2017.
  4. ^ „Name and logo”. INTERPOL. Приступљено 31. 3. 2017.
  5. ^ О Интерполу.
  6. ^ ICPO-INTERPOL Constitution and General Regulations Archived [Date missing] at the Portuguese Web Archive. ICPO constitution, article 3.

Спољашње везе

Јинглак Шинаватра

Јинглак Шинаватра (тајл. ยิ่งลักษณ์ ชินวัตร; Сан Камфенг, Чијанг Мај, 21. јун 1967) бивши је премијер Тајланда . Пре доласка на ову функцију била је председник бангкошке компаније за купопродају некретнина SC Asset Co., Ltd. Млађа је сестра бившег премијера Таксина Шинаватре. Кинеског и тајландског је порекла. Рођена је и одрасла у месту Сан Камфенг, Чијанг Мај на северу Тајланда. У школи и на факултету је била популарна због лепоте и памети. Школовала се у САД као стипендиста америчке владе, као и у својој земљи. Говори енглески и кинески језик. У мају 2011. тајландска опозициона странка Феу Тај, која окупља Таксинове присталице, номиновала је Јинглак као премијерског кандидата на парламентарним изборима. Њена странка је освојила довољно места у Представничком дому за већинску владу. Дана 5. августа 2011. постала је прва жена на челу Тајланда. 2014. је ухапшена због корупције, 2016. јој је суђено, а 2017. је осуђена на пет година затвора на Тајланду. Јинглак Шинаватра се није појавила на суђењу на изрицању своје затворске казне и своје судске пресуде. Побегла је из земље, тајландске власти су расписале међународну потерницу за њом. Интерпол је тражи. 2018. године, бројне гласине и трачеви постоје где се налази, усликана је у Лондону и у Дубаију. Током свог мандата, била је једна од најмоћнијих жена у Азији и у свету, разговарала је са Бараком Обамом, Владимиром Путином, Си Ђинпингом... Када је побегла са Тајланда заједно са сином, понела је и велику количину новца за собом, неки тврде да ће се 2018. вратити натраг у земљу и предати тајландским властима, да одслужи своју затворску казну. 27. јуна 2019. Влада Републике Србије јој је доделила српско држављанство.

Јохан Шобер

Јохан Шобер (нем. Johann Schober; Перг, 14. новембар 1874 — Гутенбрун, 19. август 1932) је био аустријски полицајац и политичар. Он је једини човек у историји који је у три наврата био канцелар Аустрије.

Џулијан Асанж

Џулијан Пол Асанж (енгл. Julian Paul Assange; Таунсвил, 3. јул 1971.) је аустралијски новинар и интернет активиста. Најпознатији је по свом раду на интернет сајту „Викиликс”, чији је гласноговорник и уредник. Пре радње на страници, био је студент физике и математике и програмер.

Анте Готовина

Анте Готовина (острво Пашман код Задра, ФНРЈ, 12. октобар 1955) је бивши хрватски генерал и бивши припадник Легије странаца, где је после петогодишњег стажа стекао француско држављанство.

Након подизања оптужнице од стране Хашког трибунала и бега, ухапшен је на Канарским острвима 7. децембра 2005, а хашки процес против Готовине, као и генерала Маркача и Чермака започео је 11. марта 2008, а 15. априла 2011. године Хашки трибунал га је неправоснажно осудио на 24 године робије, због злочина почињеним над Србима у Операцији Олуја 1995. године. Међутим, 16. новембра 2012. Жалбено веће Хашког трибунала га је ослободило свих оптужби због недоказане одговорности и истог дана пуштен је на слободу.

Беназир Буто

Беназир Буто (синди: بینظیر ڀھٽو , урду: بینظیر بھٹو; Карачи, 21. јуна 1953 — Равалпинди, 27. децембар 2007) је била прва жена на челу једне постколонијалне муслиманске државе. Била је кћерка бившег премијера и председника Пакистана Зулфикара Али Бутоа.

Беназир Буто је изабрана за премијера Пакистана 1988, али ју је након 20 месеци уз подршку војске сменио председник, Гулам Ишак Кан, искористивши Осми амандман устава да распусти парламент и распише нове изборе. Поново је изабрана 1993, али ју је три године касније разрешио тадашњи председник Фарук Легари, услед разних корупционих скандала. Године 2006, на захтев владе Пакистана, Интерпол је издао налог за хапшење ње и њеног мужа.. Беназир Буто је имала двојно држављанство, пакистанско и британско.

Добитница је 5 почасних доктората.

Интерпол (вишезначна одредница)

Интерпол може бити:

Интерпол, обавештајна служба

Интерпол (музичка група), америчка музичка група

Интерполова потерница

Интерполова потерница (енгл. Interpol notice — досл. „обавештење/проглас/нотис Интерпола”) међународно је упозорење-објава које издаје Интерпол ради размене информација о злочинима, криминалцима и претњама — из полиције у земљи чланици (или од ауторизованог међународног ентитета) за одговарајуће службе широм света. Информације које се преносе преко потернице тичу се појединаца који су тражени за озбиљне злочине, а вежу се и за нестале особе, неидентификована тела, могуће претње, бекства из затвора те modus operandi криминалаца.Постоји осам врста нотиса, од којих је седам означено бојама према функцији: црвена, плава, зелена, жута, црна, наранџаста и љубичаста. Најпознатија је црвена потерница (енгл. Red Notice), која је „најближи инструмент за међународни налог за хапшење у употреби данас”. Осма специјална потерница издаје се на захтев Савета безбедности Уједињених нација.

Потернице које издаје Интерпол настају или сопственом иницијативом организације или су засноване на захтевима од Националних централних бироа (енгл. National Central Bureaus, NCB) њених земаља чланица или ауторизованих међународних ентитета као што је Организација уједињених нација и Међународни кривични суд. Све потернице су објављене на Интерполовом сигурном веб-сајту. Изваци из потерница могу такође бити објављени и на Интерполовом јавном веб-сајту ако се ентитет који то захтева слаже.

Интерпол може једино да објави потернице које су у складу са свим одговарајућим правним условима. На пример, потерница се неће објавити ако нарушава Интерполов устав — који организацији забрањује подузимање активности политичког, војног, религијског или расног карактера. Интерпол може да одбије издати потернице ако сматра да то није препоручљиво или је потенцијално ризично.

Потернице могу да буду издате на било којем од четири званична језика Интерпола: енглески, француски, шпански и арапски.

Криза на северу Косова и Метохије

Криза на северу Косова и Метохије је политичка криза која је избила као последица неуспелих преговора о царинским печатима средином јула 2011. године у којима Србија није хтела да прихвати косовска државна обележја. На ту одлуку Србије привремене косовске инстутуције су одговориле агресивно увођењем ембарга на српску робу и увођењем забране за пролазак камиона и других теретних возила из Србије, под образложењем спречавања илегалног шверца на северу Косова. Додатне компликације су настале када су Косовске власти наредиле својим полицијским специјалним јединицама Роса да заузму административне прелазе Јариње и Брњак. Срби сазнавши за упад Косовских специјалних јединица, одговорили су постављањем барикада, блокадама свих магистралних и других путева и посипањем шљунка по коловозу. Ова криза је формално окончана Бриселским споразумом између Владе Србије и привремених косовских институција, потписаним 19. априла 2013, али криза и даље траје јер албанска страна не жели да се придржава постигнутог договора. Пошто албанска страна углавном није поштовала постигните договоре у споразуму, потписан је нови Текст споразума о Заједници српских општина, Споразума о енергетици и Споразума о телекоуникацијама 25. августа 2015. године. Међутим албанске власти под жестоким притиском опозиције и честим немирима у Приштини одбијају да промене устав самопроглашене државе и признају Заједницу српских општина, а притом траже пуну контролу над енергетским сектором и телекомуникацијама на читавој територији Косова и Метохије.

Дана 8. октобра 2016. године, Скупштина Косова усвојила је у другом читању Нацрт закона о металуршком комбинату Трепча којим се предвиђа 80 % власништва владе у Приштини над Трепчом и улазак владе у могућа партнерства са приватним сектором. Радници тог рударског комбината су запретили затварањем тог рудника и обуставу производње. Дана 14. јануара 2017. године, воз (декорисан фрескама српских манастира на Косову и Метохији и натписима Косово је Србија) који је ујутру из Београда кренуо за Косовску Митровицу заустављен је поподне у Рашкој, на последњој станици пре административне линије са Косовом и Метохијом. Након демонстрације силе и претњи са косовске стране администативне линије да ће пруга бити минирана и информација да ће машиновођа и путници бити похапшени, одлучено је да се воз са станице у Рашкој врати за Београд.

16. јануара 2018. године ујутру убијен је један од најпознатијих политичких представника Срба на Косову и Метохији Оливер Ивановић испред канцеларије своје странке у Косовској Митровици. 26. марта је дошло до ескалације на северу Косова и Метохије када су привремене косовске институције дан раније забраниле директору канцеларије за Косово и Метохију посету Косовској Митровици, а затим у току тог дана ухапсиле Марка Ђурића његовог помоћника Жељка Јовића..

Лион

Лион (франц. Lyon, лат. Lugdunum) је главни град региона Рона-Алпи и департмана Рона у источној Француској.

Град се налази на ушћу реке Саоне у реку Рону. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 472.305. Лион је после Париза и Марсеља трећи највећи град у Француској. Са око 1,3 милиона житеља у ширем градском подручју (некадашњи регион Лионез), лионска област је друга највећа у земљи, после париске.

Недалеко од града се налазе виноградарске области Божоле (северно) и Обале Роне (јужно). Град је познат и као центар француске гастрономије.

Лион је седиште међународне полицијске организације Интерпол.

Међународни савет музеја

Међународни савет музеја (енгл. International Council of Museums, ICOM, српска скраћеница: МСМ), основан 1946. године, је једина глобална организација музеја и музејских стручњака, посвећена промоцији и заштити природног и културног наслеђа, садашњег и будућег, материјалног и нематеријалног.

Са око 30.000 чланова у 137 земаља, МСМ мрежа музејских стручњака који делују у широком спектру музеја и наслеђа, и њихових дисциплина.

Милан Пантић

Милан Пантић (Драгово, ФНРЈ, 18. децембар 1954 — Јагодина, Србија, СРЈ, 11. јун 2001) је био српски новинар из Јагодине који је убијен 11. јуна 2001. под неразјашњеним околностима.

Мирјана Марковић

Мирјана Мира Марковић (Брежане, код Пожаревца, 10. јул 1942 — Москва, 14. април 2019) је била српска политичарка, доктор наука, редовни професор социологије на Природно-математичком факултету у Београду у пензији и супруга бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића. Била је лидер политичке партије Југословенска левица.

Николина Љиљанић

Николина 'Нина' Љиљанић (рођена 1999 или 2000 — нестала 23. јануара 2015) била је петнаестогодишња девојчица из Даниловграда. Дана 23. јануара 2015. године, нестала је у вечерњим сатима. Након полицијског разговора са породицом, пријатељима и родбином, полиција је закључила како се Нина самовоњно искрала из куће током ноћи. Зна се да је са собом понела батеријску лампу коју је два дана пре нестанка затражила од брата. Један од комшија рекао је како је око 23:30 сати на дан нестанка видео одсјај батеријске лампе у дворишту Нинине куће. Био је збуњујућ податак то што се искрала током ноћи иако се плашила мрака. Наредног дана, око 13 сати родитељи су схватили да Нине нема. На кревету су биле играчке и постељина који су били покривени деком и намештени тако да изгледа као да је Нина у кревету. Њен отац је рекао како ништа није наговештавало да ће Нина нестати. У првих три дана од нестанка, полиција, пријатељи и родбина претражили су терен у пречнику од три километра око њене куће. Током потраге, Нинин отац је сазнао како је она била заљубљена у једног младића, но ни он није знао где је она. Даниловград и Подгорица (у којој је Нина похађала Средњу медицинску школу) били су пуни плаката са њеном фотографијом и обавештењем да је нестала. Како би се помогло у потрази, дат је и њен опис: дуга смеђа коса, смеђе очи, висина од 158 центиметара а њени родитељи су рекли шта је највероватније носила на себи у ноћи нестанка: сиве хеланке, црну јакну и дубоке патике.

Пре нестанка, Нина је оставила велики разлог за бригу, са статусима на свом фејсбук профилу. Они су упућивали на то да је очајна те да се спрема да оде.

Чак је и Подгорички Интерпол расписао међународну потрагу за Нином.

Нинино беживотно тело пронађено је 15. марта 2015. године око 12:30 сати у реци Зети после 52 дана потраге. Тело је пронађено код места Блатина. Полиција је утврдила да се утопила у реци, но није установљен разлог зашто је Нина отишла од куће. На телу није било трагова насиља тако да је установљено да смрт није наступила насилним путем.

Пинк Пантер (вишезначна одредница)

Пинк Пантер се може односити на:

Пинк Пантер, измишљени лик

Пинк Пантер, филм из 1963.

Пинк Пантер, филм из 2006.

Пинк Пантер 2, филм из 2009. (наставак филма из 2006)

Пинк Пантери, међународна банда лопова драгог камења са простора бивше Југославије, којој је ово име дао Интерпол

Полиција Србије

Полиција Србије је део Министарства унутрашњих послова Републике Србије које обавља послове државне управе Републике Србије. Под Полицијом Србије или полицајцима се сматрају униформисане и неуниформисане полицијске службенике, припаднике управа и јединица, као што су: Управа криминалистичке полиције, Управа полиције, Управа саобраћајне полиције, Управа граничне полиције, Управе за обезбеђење, Јединица за заштиту, Оперативни центар, Специјална антитерористичка јединица, Противтерористичка јединица, Хеликоптерска јединица и Жандармерија.

Пошаљи човека у пола два

Пошаљи човека у пола два је југословенски филм из 1967. године. Режирао га је Драгољуб Ивков, а сценарио су писали Милан Николић и Душан Јанићијевић.

Придњестровље

Придњестровље (молд. Приднестровье, рус. Приднестро́вье, укр. Придністров'я), званично Придњестровска Молдавска Република (молд. Република Молдовеняскэ Нистрянэ, рус. Приднестровская Молдавская Республика, укр. Придністровська Молдавська Республіка), или Транснистрија, Трансдњестрија, Трансдњестар, Трансдњестровље, Задњестровље, је фактички независна непризната држава која се отцепила од Молдавије (молдавске власти је сматрају побуњеном покрајином у саставу Молдавије). Фактички је независна од 2. септембра 1990. године. Површина је 4.163 km², међутим због географског положаја уз реку Дњестар има границу дугу 816 km, па личи на издужено острво дуго 400, а широко 10 km. Становништво чини 520.700 људи, претежно словенског, романског и туркијског порекла (32,1% Молдавци, 30,4% Руси, 28,8% Украјинци, 2,5% Бугари остатак чине Гагаузи, Пољаци и други). Службени језици по уставу ПМР су: молдавски (ћирилица), руски и украјински. Главни град је Тираспољ са 135.700 становника. Остали већи градови су Бендер и Дубасари.

Савезна Република Југославија

Савезна Република Југославија (скраћено СР Југославија или СРЈ) била је држава која је створена 27. априла, 1992, одлуком Скупштине СФРЈ, као заједничка држава Републике Србије и Републике Црне Горе. Војводина и Косово и Метохија имале су, услед мултиетничности, статус аутономних покрајина у оквиру Републике Србије, али са много мање надлежности, у односу на оне из времена СФРЈ.

Савезна Република Југославија је настала распадом СФРЈ, почетком деведесетих година 20. века. Постојала је до фебруара 2003. године, када је створена државна заједница са именом Србија и Црна Гора.

Хоакин Гузман Лоера

Хоакин Арчивалдо Гузман Лоера (шп. Joaquín Archivaldo Guzmán Loera, IPA: [xoaˈkin artʃiˈβaldo ɡuzˈman loˈeɾa]; 25. децембар 1954. или 4. април 1957) је мексикански краљ дроге који заповеда Синалоанским картелом, криминалном организацијом названој по мексичкој пацифичкој држави Синалои, где је и формиран. Гузман Лоера, због своје висине од 1,68 m познатији као „Ел Чапо” Гузман (шп. El Chapo Guzmán, изговор: el ˈtʃapo ɡuzˈman — „ниски Гузман”), постао је мексички највећи нарко-бос 2003. године, после хапшења његовог ривала Осијела Карденаса који управља Голфским картелом. До фебруара 2014. године сматран је „најмоћнијим трговцем дрогом на свету”, како су га називали челници Америчког министарства финансија.Магазин Форбс је 2011. Гузмана сврстао у ред најмоћнијих људи на свету за 2009. (41. место), 2010 (60. место) и 2011. годину (55. место). Носио је титулу 10. најбогатијег Мексиканца (1140. место у свету) 2011. године, са свеукупним богатством процењеним на 1 милијарду америчких долара. Магазин га такође назива „највећим краљем дроге свих времена”, а Управа за сузбијање дроге САД (DEA) процењује да је Гузман надмашио утицај и досег Пабла Ескобара, те га сада сматра „кумом света дроге”. Чикашка комисија за криминал је 2013. Гузмана прозвала „државним непријатељем број један” због његовог утицаја у криминалним мрежама и миљеима Чикага, иако не постоје јасни докази да је Гузман боравио у овом граду. Последња особа која је носила претходно поменуту титулу и имала „углед” какав је важио за Ел Чапа био је Ал Капоне крајем двадесетих и почетком тридесетих година 20. века.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.