Интернет у Србији

Интернет у Србији (тадашњој Југославији ) појавио се 28. фебруара 1996. године, на дан Универзитета у Београду[1], када је национална академска мрежа преко провајдера BeotelNet спојена на Интернет. Сви интернет сервиси постају доступни корисницима у Југославији, али су ипак били ограничени на академски круг. Исте године почињу с радом први домаћи комерцијални провајдери чиме се доступност интернета проширује и на неакадемски део Србије односно постаје доступан свим корисницима. У Србији има око 150 регистрованих фирми које су добављачи интернет услуга [2]

Историјат

Повезивање Србије на интернет је почело крајем 1980-их повезивањем Универзитета у Београду на тадашњу европску академску мрежу (EARN). Са почетком рата у бившој СФРЈ и увођењем санкција све везе са EARN-ом су прекинуте. Тек крајем 1995. године везе су поново успостављање и почиње прво комерцијално пружање интернет услуга широкој популацији. Чести су били кварови на мрежи прекидања оптичког кабла са Мађарском итд. После демократских промена 2000. долази до убрзаног развоја телекомуникацијоне инфраструктуре повећања интернет брзина у 2005. интернет линк Србије је достигао 3Gbps. Данас у Србији више од 60% домаћинстава има приступ интернету.

Брзине интернета

Брзине интернет везе које се тренутно нуде у Србији зависе од начина преноса података:

  • Дајл ап (повезивање путем телефонске линије)

Брзине се крећу од 32 до 112 Кбпс према кориснику.

  • xДСЛ

Стандардне брзине на xДСЛ-у су:

  • 5 Мбпс / 1 Мбпс
  • 10 Мбпс / 1 Мбпс
  • 20 Мбпс / 1 Мбпс
  • 30 Мбпс / 2 Мбпс
  • 50 Мбпс / 2 Мбпс
  • 100 Мбпс / 2 Мбпс

Већа вредност представља проток према кориснику, а нижа проток од корисника.

xДСЛ услуге пружа велики број интернет добављача широм Србије.

  • Кабловски интернет

Стандардне брзине протока према кориснику на кабловском интернету су:

  • у пакетима са неограниченим протоком на месечном нивоу 2 Мбпс, 4 Мбпс, 6 Мбпс, 8 Мбпс, 10 Мбпс, 15 Мбпс, 25 Мбпс, 40 Мбпс, 50 Мбпс и 120 Мбпс (код појединих добављача у понуди се могу јавити и пакети од 5 Мбсп, 35 Мбпс); У зависности од тога да ли се корисник обавеже на коришћење услуге на одређени временски период стандардне најниже понуђене брзине могу бити и 15 Мбпс.
  • у пакетима на мерење протока брзине су од 5 до 10 Мбпс код појединих добављача.

Агрегација код кабловског интернета, у зависности од добављача, креће се од 1/2 до 1/16 у корист протока ка кориснику.

Услуге кабловског интернета пружају СББ, ПТТ КДС, Иком, Радијус Вектор и АВКом. Једино СББ услуге кабловског интернета пружа у 21. граду у Србији и опслужује близу 90% од укупног броја корисника кабловског интернета, док остали добављачи ову услугу пружају само у Београд уз напомену да и Радијус Вектор поседује своју мрежу у Инђији, Обреновцу, Лапову, Баточини, Варварину и др.

  • Бежични интернет

Стандардне брзине на бежичном интернету су:

  • у пакетима са неограниченим протоком на месечном нивоу 768 Кбпс, 1 Мбпс, 2 Мбпс, 4 Мбпс, 10 Мбпс и више (у зависности од добављача у понуди има и следећих брзина 128, 256, 400, 512, 800, 1500 Кбпс);
  • у пакетима на мерење протока иду и до 5 Мбпс у зависности од добављача.

Стандардна агрегација је од 1/2 до 1/8 у корист протока према кориснику.

  • ГПРС

Стандардне брзине на ГПРС-у који је део мобилних телекомуникација је:

  • до 53,6 Кбпс (проток према кориснику).

ГПРС услуге пружају сва три домаћа национална мобилна оператера.

  • ЕДГЕ

Стандардне брзине на ЕДГЕ мрежи која је део мобилних телекомуникација су:

  • до 236,8 Кбпс (проток према кориснику).

ЕДГЕ услугу у Србији пружају сви оператери мобилне телефоније.

  • УМТС

Стандардне брзине на УМТС-у (HSPA+) који је део мобилних телекомуникација су:

  • до 42 Мбпс/5,76 Мбпс у корист протока према кориснику.[3]

УМТС услуге пружају сва три домаћа национална мобилна оператера.

Поменуте мобилне технологије се користе како за приступ интернету путем мобилног телефона тако и преко рачунара (мобилни широкопојасни интернет).

Добављачи услуга

Најзначајнији добављачи широкопојасног интернета у Србији су:

Број корисника

Подаци закључно са 31. 12. 2012

Према последњим извештајима у Србији постоји 4.726.896 прикључака на широкопојасни интернет. Укупан број корисника интернет у Србији је 5.038.924. Број корисника интернета према начину, технологији, повезивања (сви наведени подаци се не односе на АП Косово и Метохија, јер подаци из те покрајине нису доступни):[2]

  • Дајл ап

20.440 корисника

  • АДСЛ

659.878 корисника

  • Кабловски интернет

331.281 корисника

  • Бежични интернет

62.013 корисника

  • Мобилни (3Г) широкопојасни интернет

291.588 корисника

  • Укупан број претплатника 3Г мреже

3.662.919 корисника

  • Сви остали начини приступа интернета

10.805 корисника

Референце

  1. ^ РЦУБ - Историјат
  2. 2,0 2,1 РАТЕЛ Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 24, 2015) (на језику: енглески) - Извештај о раду
  3. ^ mts

Спољашње везе

Akademska mreža Srbije

Akademska mreža Republike Srbije AMRES javna je informaciono-komunikaciona ustanova koja upravlja obrazovnom i naučno-istraživačkom računarskom mrežom Republike Srbije. AMRES je 2010. godine osnovala Vlada Republike Srbije sa ciljem da svim obrazovnim, naučno-istraživačkim organizacijama i drugim korisnicima obezbedi pristup i korišćenje interneta i informatičkih servisa u zemlji, kao i veze sa nacionalnim i internacionalnim mrežama.

AMRES infrastruktura obuhvata naučno-istraživačku i obrazovnu računarsku mrežu Republike Srbije u funkcionalnom i tehničkom smislu, spoljne veze koje je povezuju sa okruženjem (Internet, GÉANT, ostali provajderi itd.) i serversko-računarsku infrastrukturu. Na AMRES mrežu danas je povezano više od 2 000 obrazovnih i naučno-istraživačkih institucija, a pristup internetu i brojnim drugim servisima ostvaruje preko milion učenika, studenata i istraživača. Može se slobodno reći da Akademska mreža Srbije predstavlja jedan od najznačajnijih resursa naučno-istraživačkog i obrazovnog rada i nosilac je razvoja informatičkog društva.

Yunet International

Yunet International d.o.o. je Managed Service Provider koji uspešno posluje na tržištu Srbije više od 20 godina.

Добављач интернет услуге

Добављач интернет услуга или интернет сервис провајдер (енгл. Internet service provider, скраћено ИСП) је компанија која својим корисницима омогућава услугу прикључивања на Интернет и повезане сервисе.

У колоквијалном говору скраћено се употребљава израз провајдер.

Сам израз је енглеског порекла (енгл. Internet Service Provider) и у преводу значи добављач интернет услуге.

Приступ Интернету се омогућава на више начина: модемски, кабловски, АДСЛ-ом.

Осим приступа Интернету, провајдери углавном омогућавају још и електронска пошта, хостовање веб презентација, регистрацију домена и друго.

ЕУнет

ЕУнет је Интернет бренд у Србији. Под брендом послују две компаније: ЕУнет ДОО који је и власник бренда и YUnet International DOO, при чему је ЕУнет посвећен хостингу и развоју софтвера, а YUnet жичном или бежичном приступу Интернету.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.