Инсекти

Инсекти (лат. Insecta) су најмногобројнија класа животиња.[3][4] Врло су разнолики по облику и начину живота;[5] већином су малих размера; тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха; на глави имају пар писака и три пара усних делова; на грудима са доње стране имају три пара чланковитих ногу а са горње два пара крила, ређе један пар или су без њих. Према грађи крила и усног апарата деле се на многобројне редове: тврдокрилце, опнокрилце, правокрилце, лептире, двокрилце, риличаре итд. Развијају се преображајем (метаморфозом) која може да буде потпуна (обухвата jaje, ларву, лутку и одраслог инсекта) или непотпуна (без стадијума лутке). Играју значајну улогу у природи, као опрашивачи биљака, a многи су велике штеточине пољопривредних и шумских култура или паразити човека (бува, стеница) и домаћих животиња (обад, голубачка мушица). Многи су преносиоци епидемичних болести човека и стоке (тифус, маларија, спаваћа болест). Многи су корисни као паразити и предатори штетних инсеката; директно су корисни пчела и свилопреља.

Процењује се да постоји око 800.000 описаних врста инсеката, што је више од броја свих осталих врста животиња заједно. Инсекти живе на свим местима на Земљи, у свим окружењима, мада је јако мали број инсеката прилагођен животу у мору. Постоји око 5.000 врста Odonata, 2.000 Mantodea, 20.000 скакаваца, 170.000 лептира, 120.000 мушица, 82.000 hemiptera, 350.000 буба, и 110.000 врста мрава и пчела. Наука о инсектима се зове ентомологија.[6][7]

Инсекти
Временски распон: карбон—данас[1][2]
Insect collage
У смеру казаљки на сату од горе лево: играјућа мува (Empis livida), дугоноси жижак (Rhinotia hemistictus), ровац (Gryllotalpa brachyptera), немачка оса (Vespula germanica), царски гумени мољац (Opodiphthera eucalypti), (Harpactorinae)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Insecta

L., 1758.
поткласе

Погледајте таксономију

Опис

Robal
Анатомија инсекта A - Глава (cephalon); B - Груди (thorax) C - Трбух (abdomen) 1. антена 2. доње оцеле 3. горње оцеле 4. око 5. мозак (церебрална ганглија) 6. prothorax 7. дорзална артерија 8. трахеје 9. мезоторакс 10. метаторакс 11. предње крило 12. задње крило 13. стомак 14. срце 15. јајник 16. задње црево 17. анус 18. вагина 19. нерви (абдоминална ганглија) 20. малпигијеве цевчице 21. pillow 22. канџе 23. тарзус (tarsus) 24. тибија (tibia) 25. фемур (femur) 26. трохантер (trochanter) 27. предње црево 28. торакална ганглија 29. кук, кокса (coxa) 30. пљувачне жлезде 31. подждрелна ганглија 32. усни апарат

Класа инсеката обухвата око милион описаних врста што чини 2/3 укупног броја врста на нашој планети, а по неким мишљењима њихов број је далеко већи и износи између 10 и 30 милиона врста. Осим по бројношћу врста инсекти доминирају и по бројношћу јединки унутар сваке врсте. Процењује се да је укупна биомаса инсеката на Земљи 12 пута већа од биомасе целокупног становништва. Инсекти имају огроман значај како у природи тако и за човека, тако да је развијена посебна наука, ентомологија, за њихово проучавање.

Обзиром на развиће, инсекти се деле у две групе:

  • аметаболни инсекти, који имају директно развиће;
  • метаболни инсекти који имају развиће метаморфозом.

Метаболни инсекти могу бити:

  • хемиметаболни инсекти или
  • холометаболни инсекти.

Хемиметаболни инсекти у развићу пролазе кроз три стадијума:

Холометаболни кроз четири развојна ступња:

Пресвлачење и метаморфоза су под утицајем јувенилног хормона. Понашање инсеката је веома сложено, поготово социјалних (образују друштва). На понашање утичу егзохормони (луче их егзокрине жлезде) названи феромони.

На телу инсеката разликују се три региона:

  • глава (cephalon),
  • груди (thorax) и
  • трбух (abdomen).

На глави имају један пар антена на којима су чуло додира и мириса. Усни екстремитети (мандибуле и два пара максила) граде, у зависности од начина исхране, различите типове усних апарата:

Очи инсеката су сложене фацетоване које се одликују мозаичким видом. Инсекти су у стању да разликују облик, удаљеност, покрете па чак и боју.

Груди се састоје од три сегмента на којима се налазе три пара ногу за ходање. Поред ходања они могу да обављају и друге функције – копање, пливање, скакање и др. На другом и трећем грудном сегменту се, код крилатих инсеката, налазе два пара крила. На трбуху нема екстремитета, али се код неких група на последњем сегменту налазе остаци екстремитета у виду наставака, као што су легалица и жаока.

Етимологија

Наука која се бави инсектима назива се ентомологија, а стручњаци за инсекте су ентомолози. Ентомологија је опсежна по подручју деловања, те се дели на ошту и примењену ентомологију. Популарна је широм света, те се њоме осим научника баве и бројни аматери, те бројна научна и стручна удружења.[8]

Морфологија

Опис спољашњег изгледа (морфологија) инсеката, односи се на одрасле сполно зреле јединке, а не на ларве.

Величина инсеката јако варира. Већина инсеката је дуга од једног до 20 mm. Али постоје и врсте дужине од 0,2 mm, као и они који су дуги 16 а широке 6 cm (Titanus giganteus), или чак до 33 cm дугих јединки паличњаци (Phasmatodea). Тело инсекта може бити издужено, спљоштено или мање-више кугласто.

Тело свих инсеката изграђено је од хитина, који може бити крут (чврсти делови) или еластичан (повезивање чврстих делова). Јасно је подељено на 3 основна дијела: главу (Caput), прсиште (Thorax) и стомак (Abdomen). На оклопу се разликује леђна страна (дорзална), трбушна страна (вентрална), те бочне стране (плеуралне). Сваки део хитинског вањског оклопа састоји се од појединачних сраслих сегмента: леђних плочица (тергити), трбушних плочица (стернити) и бочних плочица (плеурити). Отвори кроз које инсекти дишу (стигме) отварају се бочно, те у телу прелазе у густи капиларни сплет дишних цевчица трахеја помоћу којих дишу, а број трахеја јако варира од врсте до врсте.

Глава инсекта: очи, пипци, усни апарат

Calliphora sp Portrait
Портрет инсекта

Глава инстекта настала је спајањем 6 ембрионалних колутића, што се одражава на вањске и унутрашње структуре. На горњој страни главе се налази један пар пипака с чулима за мирис, а са сваке стране главе је по једно сложено око. Сложено око се може састојати и од хиљада мањих окашаца. Многе врсте (цврчци, осе, пчеле, мрави) имају и додатне једноставне очи на темену, а служе им за лакше сналажење у мраку. Многе пећињске врсте немају очи. На доњој страни хитинске чауре главе се налазе по три пара усних органа: горња усна (одозго затвара уста), горња и доња чељуст и доња усна, са пипалима. Ти усни органи су прилагођени (врста хране, начин прехране) за грижење (термити), бодење (комарци), лизање (пчеле) и сисање (лептири). Начин прехране у уској је вези с начином кретања, па је неки ловац месождер нпр. трчак хитар, биљождер нпр. гусеница се често добро пење, а неки разлагач нпр. балегар добро копа. Ту су и разне комбинације с летењем и без летења, специјализације грађе чељусти ловца за већи и мањи плен, или грађе рила биљождера (нпр. дужина рила лептира или бумбара) за посебне биљке.

Груди

Motion of Insectwing
Приказ рада летних мишића. Истезањем и стискањем тела унутарње хватиште крила мења положај (горе-доле) у односу на вањско хватиште и крила се помичу. а крила
б хватишта крила
ц леђнотрбушни (дорсовентрални) мишићи д уздужни мишићи.
Beetle middle leg
Ноге инсткта састоје се од 6 чланака. Делови ноге на примеру ноге:
a: кук (coxa);
b: ножни прстенак (trochanter);
c: бедро (femur);
d: цеваница (tibia);
e: стопало (tarsus);
f: предстопало (praetarsus);
g: канџе (ungues).

Груди је део на којем су смештене ноге и крила. Главна функција прсишта је покретачка. Инсекти су једини крилати чланконошци. У прсишту су смештени и снажни и издржљиви мишићи, који омогућују покретање ногу и крила. Прса се, бројећи од главе, деле на три дела: прототоракс, мезоторакс и метаторакс, тј. предње, средње и стражње груди. Сваки прсни колутић носи свој пар ногу, а средњи и задњи имају и свој пар крила. Што се инсект више служи крилима прсни колутићи су збијенији, што се више служи ногама колутићи су раздвојенији. На сваком делу налазе се плочице, длачице, рупице, шавови. У прсишту су смештени предњи део пробавног, нервног и респираторног система, те су њиме повезани глава и стомак.

Крила

Инсекти углавном имају два пара крила иако су неким врстама посебним прилагођавањима крила деломично или посве нестала. Налазе се с горње стране средњег и задњег прсног колутића. Обликом и величином прилагођена су њиховим животним потребама. Дневни лептири лагано лепршајући замахну крилима око 9 пута у секунди, ноћни лептири 70-80 пута, пчеле скоро 200 пута, а муве више од 300 пута.

Разноврсност облика крила и распореда ребара на њима омогућава распознавање група инсеката. Код вретенаца су оба пара једнаке опнасте структуре и покрећу се независно, код већине других инсеката предња и задња крила се покрећу заједно. Код мрежокрилаца су крила испрекрштана ребрима, код опнокрилаца и лептира су задња крила мања од предњих, код двокрилаца су задња крила смањена у незнатне маљице, код равнокрилаца су задња крила већа од предњих, код корњаша су предња крила хитинизирана у тврдо покриље испод којега је пресложен много већи опнасти задњи пар крила, код полукрилаца је јаче хитинизирана само предња половина предњих крила. Крила су посве нестала код паразита: бува, ваши, стеница, пећињдких инсеката. Крила су нестала само код женки свитаца, неких грбица, код смоквине ковнарице (Blastophaga psenes) су само мужјаци без крила. Без крила су радници мрава и термита, док су полни облици крилати. Паразитска мува, овчија ушара (Melophaus ovinus) лети около док не нађе домаћина, а кад заседне на домаћину одбаци крила.

Ноге

Према употреби ноге могу бити ходалице, тркалице, пливалице, копалице, скакалице, грабилице, сабиралице, чистилице. Ходалице су ноге код већине инсеката, тркалице су јаке ноге за трчање (нпр. код трчка), пливалице су сплоштене и круте стражње ноге, на рубовима проширене дугим длакама (код водених полукрилаца), копалице су кратке и раширене предње ноге (код роваца), скакалице су јако продужене стражње ноге са снажним бедрима (код скакаваца, бува), грабилице су савијене предње ноге тако да је бут придружен бедру омогућава хватање плена (код богомољке), сабиралице су длакаве стражње ноге за сабирање цветног праха (у цветара), чистилице су нежне и длакаве предње ноге (код лептира).

Трбух

Трбух је стражњи дио инсекта у којему се налази највећи део утробе па се због тога његов волумен може мењати. Састоји се од 11 колутића, који су у неких инсеката срасли, а код неких утиснути једни у друге. Код одраслих облика трбух нема екстремитете, док се код гусеница и неких опнокрилаца на трбуху развијају лажне ножице. На задња два колутића чешћи су танки чланковити дршци (стyли) или наставци (церци), нпр. код воденоцветова и ухолажа. На задњем се колутићу налази анални отвор и органи за парење.

Анатомија

Нервни ситем

Нервни ситем чини низ нервних чворова (ганглија), који су лествичасто повезани. Ганглија главе сложене је структуре. Најразвијенија је код задружних опнокрилаца, и то јаче у радилица него код полних животиња. Код различитих се инсеката опажа повезаност између величине мозга и ступња активности. Мозак пчеле је 1/174 део тела, а гундеља 1/3290. Са нервним системом повезана су чула и поједини органи, код неких инсекта су видни живци већи од остатка мозга.[9][10][11]

Из 3 прсне ганглије живци излазе у ноге, а из средње и стражње прсне ганглије у крила. Симпатички нервни систем опскрбљује нервима утробу.

Дисање и крвоток

Инсекти дишу преко ектодерма кроз дисајне цеви (уздушнице, трахеје), чији огранци залазе у све органе. Ваздух улази у трахеје кроз отворе на површини тела – стигме које се налазе са бочне стране у паровима и помоћу њих се врши размјена гасова између ткива и спољашње средине. Крвоток је отвореног типа што значи да нема артерија, вена и капилара него се крв слободно разлева по телесној шупљини инсеката. Боја инсекатске крви може бити зелена, смеђа, црвена или жута и у њој су заступљена само бела крвна зрнца тзв. леукоцити.

Пробава и екскреција

Пробавни систем се састоји предњег, средњег и задњег црева. У предњем цреву се налази ждрело које је јако мишићаво. Једњак је танак и наборит, у облику је праве цеви.

Полни органи

Код већине инсеката је јасно изражено полно дволичје. Двополци (хермафродити) су ретки. Полне жлезде су парне, леже у задњем делу, већином имају заједнички отвор испред аналног отвора. Неки се инсекти паре само једном у животу, а спера одложена у семеној врећици женке оплођује јаја годинама (нпр. код пчелиње матице). Женке неких врста имају посебну легалицу за полагање јаја.

Животни простори

Инсекти су раширени по свим континентима и у свим климатским подручјима. Најчешће су копнене животиње, само понеки живе у слаткој води, а мали број у мору. То су организми који у свом телу садрже преко 50% воде и чији губитак доводи до пропадања, као што у сувишку доводи до угибања. Битан су чинилац у природи: разарају мртву органску материју, помажу при оплодњи биљки (30% европских цветница опрашују инсекти), преносе заразне болести, паразитирају на биљкама и животињама. Опстају на температури од -40 до 48 степени и изван те границе ниједна врста не може преживети.

Начин живота

Инсекти су често добри летачи. Неки могу без одмарања прелетјети неколико стотина километара. Број замаха крилима варира од 6 до 10 у секунди код крупних дневних лептира, око 250 у секунди код пчела, а код комараца око 1.000 у секунди.

Трајање живота одраслог инсекта врло је различито: воденоцветокрилаши живе неколико сати, лептири неколико месеци, пчелиња матица 5 година, а неки мрави и до 15 година.[12]

Размножавање и развој

Укратко: јаје - ларва - лутка - одрасли инсекат

Одрасли полно зрели инсект има довршен развој, па се назива и завршеним инсектом. Такав облик настаје дуготрајним растом, сазревањем и телесним преобликовањем низа млађих развојних облика, па живот инсекта свакако траје дуже од неколико дана, или недеља. Развој започиње оплодњом јајета, при чему се развија заметак (ембрион). То је тзв. заметни (ембрионални) развој. Старији заметак сазрева и настаје ларва, која је спремна за живот изван јајета. Након пробијања и изласка из јајета, ларве се морају хранити и расти. Зато су живахне и најчешће покретљиве, да могу дохватити храну. Приликом раста, морају одбацивати делове тела који не расту, тј. пресвлаче се. Пресвлачење се догађа код ларви свих врста инсеката. Осим раста, догађа им се и промена облика преобразба (метаморфоза).

Има више типова развоја инсеката, а најлакше је разликују два основна типа преобразбе:

1. непотпуни преображај

Ларве оних врста којима млади већ након изласка из јаја наликују одраслима (скакавци, богомољке, бубашвабе, стенице, ухолаже итд.) не морају да се потпуно промене да би изгледали као одрасли. Након сваког пресвлачења ларве постају све веће и све сличније одраслима, те у задњем пресвлачењу задобију и крила и полне органе.

  1. потпуна преобразба

Код другог типа развоја, ларве, иако се пресвлаче и расту, нису нимало сличне одраслима, него стално имају црволик изглед. Таква је већина инсеката (осе, пчеле, мрави, муве, лептири, корњаши, итд.). Лептирове ларве, иако су црволике, имају посебан назив гусјенице. Да би млади црволики инсекти постали одрасли комарци, корњаши итд., морају се потпуно и нагло променити. Задњим пресвлачењем ларве, уместо још веће црволике ларве, испод старе коже извирује нови и сасвим друкчији облик - лутка. Живот у облику лутке привидно је миран. Лутка се не помиче и не храни, али се у унутрашњости животиње догађају велике модификације органа. Кад лутка сазри, пуца њена спољашња површина, а из унутрашњости излази одрасли инсекат. Крила му олакшавају кретање, ради проналаска нових простора и партнера за продужење врсте. Почиње животна фаза одраслог инсекта.

Еволуција

Инсекти су се развили од Annelida.[13] Најстарији облици налазе се у слојевима средњега девона.[14][15]

Производња звука и слух

Цвркање скакавца

Инсекти се најчешће оглашавају помоћу органа за стридулацију. Он се састоји од два тврда, назубљена, хитинска дела тела (зрикала) која се брзим покретима међусобно тару. Зрикање или чегртање зависи од структуре зупчаника, брзине превлачења и од придодатих резонатора. Положај зрикала може бити на предњим крилима, на ногама, прсима или стомаку. Зрикало често имају само мужјаци који се на тај начин јављају женкама.

Значај инсеката

  • Инсекти паразити и преносиоци заразних болести :
Beharibumbar
бумбар

Таксономија

Класификација
Insecta
Dicondylia
Pterygota

Кладограм живих група инсеката,[16] са бројевима врста у свакој групи.[7] Моуће је да су Apterygota, Palaeoptera, и Exopterygota парафилетске групе.

Традиционална систематика, која је базирана на морфологији или изгледу, обично даје хексаподама ранг суперкласе,[9]:180 и идентификује четири групе унутар ње: инсекти (Ectognatha), скокуни (Collembola), Protura, и Diplura, при чему су задње три груписане заједно као Entognatha на бази интернализованих делова уста. Хијерархијски односи су прошли кроз бројне промене са напретком метода базираних на еволуционој историји и генетичким подацима. Садашње становиште је да су хексаподе полифилетске (где задњи познати предак није био члан групе), при томе класа Entognatha има засебну еволуциону историју од Insecta.[17] За многе традиционалне, на изгледу базиране таксоне је показано да су парафилетски, тако да уместо коришћења рангова попут подкласа, надред, и подред, показано је да је боље да се користе монофилетске групе (у којима је задњи познати претходник члан групе). Следеће представља најбоље подржано монофилетско груписање класе Insecta.

Инсекти се могу поделити у две групе које су историјски третиране као подкласе: бескрилни инсекти, познати као Apterygota, и крилни инсекти, познати као Pterygota. Apterygota се састоји од примитивног бескрилног реда Zygentoma. Archaeognatha сачињава Monocondylia на бази облика њихових вилица, док су Zygentoma и Pterygota груписане заједно као Dicondylia. Могуће је да Zygentoma нису монофилетски, са фамилијом Lepidotrichidae, већ да су систеринска група Dicondylia (Pterygota и преосталих Zygentoma).[18][19]

Paleoptera и Neoptera су крилати редови инсеката који се диференцирају по присуству отврднутих делова тела званих склерити, и код Neoptera, мишића који омогућавају да се њихова крила равно преклопе преко стомака. Neoptera се може даље поделити на метаморфозно некомплетне (Polyneoptera и Paraneoptera) и комплетне групе. Показало се да је тешко да се појасне односи између редова код Polyneoptera, зато што константан прилив нових налаза условљава ревизије таксона. На пример, испоставило се да је Paraneoptera сроднија са Endopterygota него са осталим члановима Exopterygota. Недавни молекулани налази да су традиционални редови ваши Mallophaga и Anoplura произашли из Psocoptera је довело до формирања новог таксона Psocodea.[20] Предложено је да Phasmatodea и Embiidina формирају Eukinolabia.[21] Сматра се да Mantodea, Blattodea, и Isoptera формирају монофилетску групу Dictyoptera.[22]

Могуће је да је Exopterygota парафилетска у односу на Endopterygota. Питања која су произвела полемике укључују заједничко груписање Strepsiptera и Diptera као Halteria на бази редукције једног пара крила – што је становиште које нема јаку подршку ентомолошке заједнице.[23] Neuropterida се често спајају или раздвајају по хировима таксономиста. За буве се сад сматра да су блиско сродне бореидним мекоптеранима.[24] Многа питања остају отворена у погледу основних релација међу редовима ендоптеригота, а посебно Hymenoptera.

Изучавање класификације или таксономије инсеката се зове систематска ентомологија. Ако је фокус на спедифичном реду или фамилији, термин може да постане специфичан за тај ред или фамилију, на пример систематска диптерологија.

Галерија

Muscamuva

Мува (Musca domestica)

Vespula-vulgaris

Обична оса (Vespula vulgaris)

Tettigonia-viridissima

Скакавац Tettigonia viridissima

Osolika-muva

Syrphus luniger

Cetonia-aurata-ruzimna-buba

Cetonia aurata

Bombus-terrestris-bumabr

Bombus terrestris

Parenje bubamara

Бубамаре у љубавном заносу

Limenitis archippus Cramer

Limenitis archippus

Plumpollen0060

Пчела

Circulionidae Green River Fm

Фосил бубе Phyllobius calcaratus

Hoverflies mating midair

Врста Simosyrphus grandicornis се пари у лету.

Референце

  1. ^ Engel, Michael S.; Grimaldi, David A. (2004). „New light shed on the oldest insect”. Nature. 427 (6975): 627—630. Bibcode:2004Natur.427..627E. PMID 14961119. doi:10.1038/nature02291.
  2. ^ Rice, C. M.; Ashcroft, W. A.; Batten, D. J.; Boyce, A. J.; Caulfield, J. B. D.; Fallick, A. E.; Hole, M. J.; Jones, E.; Pearson, M. J.; Rogers, G.; Saxton, J. M.; Stuart, F. M.; Trewin, N. H.; Turner, G. (1995). „A Devonian auriferous hot spring system, Rhynie, Scotland”. Journal of the Geological Society, London. 152 (2): 229—250. doi:10.1144/gsjgs.152.2.0229.
  3. ^ Chapman 2006
  4. ^ Wilson, E.O. „Threats to Global Diversity”. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2015. Приступљено 17. 5. 2009.
  5. ^ Erwin, Terry L. (1982). „Tropical forests: their richness in Coleoptera and other arthropod species”. Coleopt. Bull. 36: 74—75.
  6. ^ Novotny, Vojtech; Basset, Yves; Miller, Scott E.; Weiblen, George D.; Bremer, Birgitta; Cizek, Lukas; Drozd, Pavel (2002). „Low host specificity of herbivorous insects in a tropical forest”. Nature. 416 (6883): 841—844. PMID 11976681. doi:10.1038/416841a.
  7. 7,0 7,1 Erwin 1997
  8. ^ Harper, Douglas; McCormack, Dan (2001). „Online Etymological Dictionary”. Online Etymological Dictionary. LogoBee.com. стр. 1. Приступљено 1. 11. 2011.
  9. 9,0 9,1 Gullan & Cranston 2005, стр. 494–528
  10. ^ Tracey, J; Wilson, RI; Laurent, G; Benzer, S (2003). „painless, a Drosophila gene essential for nociception”. Cell. 113 (2): 261—273. PMID 12705873. doi:10.1016/S0092-8674(03)00272-1.
  11. ^ Sømme, LS (14. 1. 2005). „Sentience and pain in invertebrates” (PDF). Norwegian Scientific Committee for Food Safety. Приступљено 30. 9. 2009.
  12. ^ Hrvatska opća enciklopedija, Leksikografski zavod Miroslav Krleža. 2004. ISBN 978-953-6036-36-3.
  13. ^ Grimaldi & Engel 2005.
  14. ^ „Palaeos invertebrates:Arthropoda”. Palaeos Invertebrates. 3. 5. 2002. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2009. Приступљено 6. 5. 2009.
  15. ^ Misof, et.al., Bernhard (2014). „Phylogenomics resolves the timing and pattern of insect evolution”. Science. 346 (6210): 763. doi:10.1126/science.1257570. Приступљено 4. 12. 2014.
  16. ^ „Insecta”. Tree of Life Web Project. 2002. Приступљено 12. 5. 2009.
  17. ^ Kendall, David A. (2009). „Classification of Insect”. Приступљено 9. 5. 2009.
  18. ^ Gilliott 1995, стр. 96
  19. ^ Kapoor 1998, стр. 48.
  20. ^ Johnson, K. P.; Yoshizawa, K.; Smith, V. S. (2004). „Multiple origins of parasitism in lice”. Proceedings of the Royal Society of London. 271 (1550): 1771—1776. PMC 1691793Слободан приступ. PMID 15315891. doi:10.1098/rspb.2004.2798.
  21. ^ Terry, M. D.; Whiting, M. F. (2005). „Mantophasmatodea and phylogeny of the lower neopterous insects”. Cladistics. 21 (3): 240—257. doi:10.1111/j.1096-0031.2005.00062.x.
  22. ^ Lo, Nathan; Tokuda, Gaku; Watanabe, Hirofumi; Rose, Harley; Slaytor, Michael; Maekawa, Kiyoto; Bandi, Claudio; Noda, Hiroaki (2000). „Evidence from multiple gene sequences indicates that termites evolved from wood-feeding cockroaches”. Current Biology. 10 (13): 801—804. PMID 10898984. doi:10.1016/S0960-9822(00)00561-3.
  23. ^ Bonneton, F.; Brunet, F. G.; Kathirithamby, J. & Laudet, V. (2006). „The rapid divergence of the ecdysone receptor is a synapomorphy for Mecopterida that clarifies the Strepsiptera problem”. Insect Molecular Biology. 15 (3): 351—362. PMID 16756554. doi:10.1111/j.1365-2583.2006.00654.x.
  24. ^ Whiting, M. F. (2002). „Mecoptera is paraphyletic: multiple genes and phylogeny of Mecoptera and Siphonaptera”. Zoologica Scripta. 31 (1): 93—104. doi:10.1046/j.0300-3256.2001.00095.x.

Литература

  • Kapoor, V.C. C. (1998). Principles and Practices of Animal Taxonomy. 1 (1 изд.). Science Publishers. стр. 48. ISBN 978-1-57808-024-3.
  • Gilliott, Cedric (1995). Entomology (2 изд.). Springer-Verlag New York, LLC. стр. 96. ISBN 978-0-306-44967-3.
  • Grimaldi, David; Engel, Michael S. (2005). Evolution of the Insects. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82149-0.
  • Gullan, P.J.; Cranston, P. S. (2005). The Insects: An Outline of Entomology (3 изд.). Oxford: Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-1113-3.
  • Reaka-Kudla, M. L.; D. E. Wilson; E. O. Wilson (ур.). Biodiversity II. Joseph Henry Press, Washington, D.C.
  • Erwin, Terry L. (1997). Biodiversity at its utmost: Tropical Forest Beetles. стр. 27—40. In: Reaka-Kudla, M. L.; D. E. Wilson; E. O. Wilson (ур.). Biodiversity II. Joseph Henry Press, Washington, D.C.
  • Michael Chinery: Field Guide to Insects of Britain and Northern Europe. 3. izdanje. Harper Collins, 448 S. 1993. ISBN 978-0-00-219918-6.
  • Michael Chinery: Pareys Buch der Insekten. Franckh-Kosmos, o. O. 328 S. 2004. ISBN 978-3-440-09969-8.
  • Bernhard Klausnitzer: Insecta (Hexapoda), Insekten, in: W. Westheide, R. Rieger (ed): „Spezielle Zoologie Teil 1: Einzeller und Wirbellose Tiere“; Gustav Fischer Verlag, Stuttgart, Jena.
  • Christopher O’Toole: Faszinierende Insekten. Bechtermünz Verlag, 223 S. ISBN 978-3-8289-1584-8.
  • E. Stresemann (Begr.), H.-J. Hannemann, B. Klausnitzer, K. Senglaub: Exkursionsfauna von Deutschland, Wirbellose: Insekten. 9. Aufl. Spektrum Akademischer Verlag, Heidelberg/Berlin 959 S. 2000. ISBN 978-3-8274-0922-5.
  • Бей-Биенко, Григорий Яковлевич (1980). Общая энтомология: учеб. для ун-тов и сельхозвузов. 3.. М.: Высш. шк. стр. 416.
  • Захваткин, А. Ю.. (2001). Курс общей энтомологии. М.: Колос. стр. 376. ISBN 978-5-10-003598-5.
  • Родендорф, Борис Борисович; Расницын, Александр Павлович (1980). Историческое развитие класса насекомых. 175. Тр. Палеонтолог. ин-та АН СССР. М.: Наука. стр. 256.
  • Росс, Г.; Росс, Ч.; Росс. Д. (1985). Энтомология. М.: Мир. стр. 572.
  • Тыщенко, Виктор Петрович (1986). Физиология насекомых: учеб. пособие для студ. ун-тов, обучающихся по спец. «Биология». М.: Высш. шк. стр. 303.
  • Брайен, В. М.. (1986). Длусский, Геннадий Михайлович, ур. Общественные насекомые: экология и поведение. М.: Мир. стр. 400.
  • Варли Дж. К.; Градуэлл Дж. Р.; Хассел, П. М.. (1978). Экология популяций насекомых. М.
  • Воронцов, И. А. (1982). Лесная энтомология. 4.. М.: Высш. шк. стр. 384.
  • Тамарина, А. Н. (1990). Основы технической энтомологии. М.: Изд-во МГУ. стр. 202.
  • Шванвич, Борис Николаевич (1949). Курс общей энтомологии: введение в изучение строения и функций тела насекомых. М.—Л.: Сов. наука. стр. 900.
  • Щёголев, Н. В. (1980). Сельскохозяйственная энтомология. М. стр. 450.
  • Яхонтов, В. В.. (1969). Экология насекомых. М.: Высш. шк. стр. 488.
  • Акимушкин, И. И.. (1993). Мир животных. Мир животных: Насекомые. Пауки. Домашние животные. 3. М.: Мысль. ISBN 978-5-244-00444-1.
  • Гетгелюк, П.; Альбуи, В. (2008). Насекомые. М.: Мир книги. стр. 224. ISBN 978-5-486-02567-9.
  • Насекомые. Минск: Белфакс. 1995. стр. 80. ISBN 978-985-407-011-7.
  • Станек, Я. В.. (1977). Иллюстрированная энциклопедия насекомых. Прага: Артия. стр. 560.

Спољашње везе

Glossata

Glossata је подред инсекта реда лептира који укључује све натпородице мољаца и лептира који имају спирални пробосцис. (Остали подредови: Zeugloptera, Aglossata, и Heterobathmiina).

Hexapoda

Hexapoda је назив за подтип зглавкара, који уједно представља и најбројнију савремену групу животиња. Назив на грчком значи „шест ногу", што је једна од морфолошких карактеристика ове групе. У групу Hexapoda спадају инсекти, као и мање групе (редови) који су раније сматране инсектима (Collembola, Protura и Diplura).

Phasmatodea

Phasmatodea (паличњаци, инсекти гранчице, инсекти листови, фазмиде) је ред правокрилних инсеката (Orthopterida) карактеристичних по својој мимикрији - опонашању листова и грана, али и лишајева или листова у стељи. Ред обухвата више од 3000 савремених врста, које насељавају тропске, суптропске и умерене области планете. Највећи диверзитет врста присутан је у тропским областима. Најдужи савремени инсект је из овог реда - Pharnacia kirbyi са Борнеа може да нарасте до 55,5 cm.

Psocoptera

Књишке ваши (Psocoptera) су ред ситних крилатих инсеката, који обухвата више од 5500 врста. Величина књишких ваши креће се од 1 до 10 mm дужине, а најчешће се могу наћи међу старим папиром (књигама, отуда народно име) или на кори дрвећа. Ред књишких ваши најсроднији је правим вашима.

Zrikavci

Zrikavci (Tettigoniidae) su familija insekata iz reda pravokrilaca. Naziv su dobili po karakterističnom zvuku, koji proizvode specijalnim aparatom. Ovaj aparat za proizvodnju zvuka sastoji se od osnova prednjih krila. Osnova levog krila je zadebljala i insekt je prevlači preko membranozne osnove desnog krila, proizvodeći tako svoju zriku. Stručni naziv za zriku je „stridulacija“ (gudanje).

Familija zrikavaca obuhvata preko 6400 vrsta, klasifikovanih u 22 potfamilije. Sve zrikavce, sem jedinstveno građenog aparata za proizvodnju zvuka, karakterišu i duge antene (duže od polovine tela), četvoročlani tarzusi, timpanalni organ na tibijama prednjih nogu, i bočno spljoštena legalica sabljastog izgleda (prisutna kod ženki).

Mužjaci zrikavaca tokom kopulacije daruju ženke „bračnim poklonom“ u vidu spermatofilaksa koji ženka pojede. Ovim dodatnim ponašanjem tokom samog čina reprodukcije mužjaci povećavaju verovatnoću oplođenja, čime osiguravaju ostavljanje potomstva.

Бескичмењаци

Бескичмењаци (лат. Invertebrata) су животиње без развијених кичмених пршљенова. Већина животиња (око 97% свих животиња на нашој планети) су управо бескичмењаци. У оквиру ове групе животиња најбројнији, доминантни су зглавкари који обухватају око 70% свих познатих врста животиња. Највећи број врста међу зглавкарима поседују инсекти који су доминантне животиње на планети Земљи, како по броју врста тако и по бројности самих популација. Осим инсеката, око половина бескичмењака живи у мору.

Биљни комарац

Биљни комарци или комари (лат. Chironomidae) су породица двокрилаца са дугим антенама који се могу наћи свуда по свету. Они су блиско повезани са фамилијама Ceratopogonidae, Simuliidae и Thaumaleidae. Многе врсте личе на комарце, али им недостају љуспе на крилима и издужен усни апарат какав имају комарци.

Гусеница

Гусеница је назив за ларве лептира (инсекатски ред Lepidoptera). Већина се храни биљном храном, али постоје и ентомофагни облици.

Космос-2229

Космос-2229, познат и под именима Бион-10 и Биокосмос-10, је један од преко 2400 совјетских вјештачких сателита лансираних у оквиру програма Космос.

Сателит је био намијењен за биолошка истраживања. Учествовало је 9 земаља и ЕСА. Ношено је више организама: 2 мајмуна, инсекти, водоземци, биљке и ћелије.

Крилати инсекти

Крилати инсекти (Pterygota, Metabola) представљају поткласу инсеката која обухвата највећи број данашњих врста (око 97%). Имају крила или су она секундарно редукована код појединих група (ваши, буве и др). Крила се развијају на другом (мезоторакс) и трећем грудном сегменту (метаторакс), који заједно чине птероторакс. Читав грудни регион развијенији је него код других група Hexapoda. Трбушни регион је изграђен из 8-11 сегмената, код неких група завршава се парним филаментозним наставцима (церцима). Једино у групи водених цветова постоји и средњи филамент. Усни апарат, прилагођен начину исхране, може бити за сисање, лизање, бодење, сркање, грицкање, а може да буде и мешавина ових типова. Парење се одвија копулацијом, а развиће је непотпуном или потпуном метаморфозом са одсуством пресвлачења код адултних јединки. Изузетак су водени цветови, код којих се адултни субимаго пресвлачи.

Монокотиледоне биљке

Монокотиледоне биљке (класа Liliopsida, скривеносеменице) представљају веома важну групу скривеносеменица које доминирају великим деловима земље и које су економски веома важне биљке.

Највећа породица монокотиледоних биљака је Orchidaceae (орхидеје), којој су својствени веома комплексни цветови због тога што их инсекти врло специфично опрашују.

Друга по величини породица, Poaceae или Gramineae (праве траве), еволуирала је у другом правцу и постала специјализована за опрашивање преко ветра. Траве производе мале цветове који могу да се скупе у веома уочљивим групама.

Мува

Муве или мухе су у ширем значењу речи веома распрострањени инсекти који припадају подреду Brachycera и чести су у близини људских насеља.

Према грађи у улози усног апарата муве се деле на две групе:

муве које сишу крв и имају усни апарат за бодење и сисање; у ову групу спадају породице:

Stomoxydae

Glossinidae

муве чији је усни апарат прилагођен за лизање па не сишу крв, а припадају им, између осталих, породице:

Muscidae,

Calliphoridae.

Муве-шкорпије

Ред мува-шкорпија („Mecoptera") представља групу холометаболних крилатих инсеката са веома богатом еволуционом историјом. Најуочљивија карактеристика мува-шкорпија је вентрално извучена рилица са усним апаратом за грицкање. Име муве-шкорпије добиле су на основу изгледа мушких полних органа код фамилије Panorpidae, који подсећају на жаоку шкорпија. Овај ред обихвата 9 савремених фамилија са око 600 врста. Зоогеографски, ред је коспомолитски распрострањен и присутан на свим континентима, али ниже таксономске категорије често поседују реликтне и ендемичне ареале.

Ноге

Ноге су парни екстремитети животиња који носе тежину тела и помажу у одржавању положаја и стабилности тела приликом кретања. Може постојати један или више пари ногу, те стога постоји основна подела на бипеде (код људи, птице; бипедализам), квадрупеде или тетраподе (код сисара, гуштера, водоземаца), хексаподе (инсекти), центипеде и милипеде (стоноге).

Ноге човека одговарају задњим екстремитетима осталих копнених кичмењака. Нога је сачињена од једног или више сегмената и омотана мишићима, што јој омогућава покретљивост. Код бројних животиња, стопало је одвојени орган на завршном (дисталном) делу ноге.

Пролетњаци

Пролетњаци (Plecoptera) су ред крилатих инсеката са богатом и дугом еволуционом историјом. Савремена светска фауна обухвата преко 3.500 врста пролетњака, и нове врсте се још увек откривају. Овај ред је скоро космополитски распрострањен (одсуствује једино на Антарктику).Сматра се да су пролетњаци једна од најпримитивнијих група класе Neoptera. Њихови блиски сродници су идентификовани међу врстама из геолошких периода креде и доњег перма, док су прави пролетњаци познати из фосила који су нешто мало млађи. Према данашњим подацима сматра се да они воде порекло из мезозоичког периода.Пролетњаци обитавају на јужној и северној хемисфери, и популације су прилично различите, мада еволуциона евиденција сугерише да су врсте прешле екватор много пута пре него пто су поново постале географски изоловане.Пошто су ларве свих пролетњака неотпорне на загађеност животне средине, ови инсекти се користе као биоиндикатори.

Риличари

Риличари (лат. Hemiptera) су ред крилатих инсеката са усним апаратом за сисање (пробосцисом, рилицом). Обухвата око 80.000 врста, а међу познатије спадају цврчци, стенице, биљне ваши и штитасте ваши.

Цваст

Цваст представља скуп цветова на заједничкој осовини. Биолошки значај цвасти је у томе што груписање цветова олакшава опрашивање јер инсекти за кратко време обиђу више цветова када су они груписани и лакше их уочавају у лишћу. Исто тако, цвасти са пуно ситних цветова лакше се покрећу ваздухом, што је важно за биљке које се опрашују ветром.

Заједничка осовина је вретено цвасти, које може да се грана:

моноподијално или

симподијално.У зависности од тога како се вретено грана разликују се два основна типа цвасти:

1. рацемозне и

2. цимозне.

Цврчци

Цврчци су крилати инсекти из фамилије Cicadidae. Цврчци могу бити различите величине. Имају мембранозна крила, уста су им подешена за бодење и сисање, а хране се биљним соковима. Многе врсте имају апарат за цврку на првом трбушном пршљену (зато су и добили назив цврчци). Неке врсте скачу, а велики број живи у шуми. Познатије крупне форме су: Cicada plebeja L. и Tettigia orni L. које средином лета производе познату монотону цврку.

Штитасте ваши

Штитасте ваши (лат. Coccoidea) су крилати инсекти (Pterygota) из реда Homoptera. To су познати паразити биљака који се размножавају овипарно, ововивипарно и вивипарно, а неке и партеногенетски.

Први ступањ ларви је са функционалним ногама и покретан је, а каснији ступњеви ларви, као и женке адулти, могу да буду сесилне са редукованим ногама или без ногу, са рилицом забоденом у биљку хранитељку. Одрасли мужјаци су без или са крилима од којих су задња редукована. Код мужјака усни апарат је редукован и не хране се у одраслом ступњу.

Калифорнијска штитаста ваш (Aspidotus perniciosus) најчешће напада јабуке и крушке и то младе гране и гранчице, а када је велика зараза, налази се и на плодовима. Једна врста ових ваши која живи на кактусима користи се за добијање кармина.

Monocondylia
-Archaeognatha - 470
Apterygota
-Zygentoma<200
-Monura
Paleoptera
-Ephemeroptera- 2.500–<3.000
-Odonata- 6.500
Neoptera
-Blattodea – 3.684–4.000
-Coleoptera – 360.000–400.000
-Dermaptera – 1.816
-Diptera – 152.956
-Embioptera – 200–300
-Hemiptera – 50.000–80.000
-Hymenoptera – 115.000
-Lepidoptera – 174.250
-Mantodea – 2.200
-Mecoptera – 481
-Megaloptera – 250–300
-Neuroptera – 5.000
-Notoptera – 30
-Orthoptera – 24.380
-Phasmatodea – 2.500–3.300
-Phthiraptera – 3.000–3.200
-Plecoptera – 2.274
-Psocoptera – 5.500
-Raphidioptera – 210
-Siphonaptera – 2.525
-Strepsiptera – 596
-Thysanoptera – 5.000
-Trichoptera – 12.627
-Zoraptera – 28

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.