Индекс хуманог развоја

Индекс хуманог развоја, скраћено ИХР, (енгл. The UN Human Development Index (HDI)), формула је којом се мере сиромаштво, писменост, образовање, животни век, и други фактори за земље света. Многи преко ове формуле сврставају земље у развијене (земље првог реда), у развоју (земље другог реда) и земље трећег света. До ове је формуле дошао пакистански економиста Махбуб ал Хак, а Програм Уједињених нација за развој је користи од 1993. године у свом годишњем извештају о развоју.

ХДИ мери просечна достигнућа у земљама по три основне ствари у људском развоју:

  • О дугом и здравом животу, мереном према животном веку од рођења.
  • Знању, мереном према писмености. Такође се узима у обзир основно, средње, као и постотак уписа.
  • Пристојном стандарду живота, мерено према БДП-у по становнику, према ППП-у у америчким доларима.

Сваке године, земље чланице УН-а се рангирају према овој формули. Земље које су на врху листе то често наглашавају, како би привукле образоване мигранте. Као алтернативно мерење, користи се Индекс сиромашних земаља.

2018 HDI
Мапа света на којој су истакнуте категорије Показатеља људског развоја по државама (подаци из 2017. године, објављени 14. септембра 2018)
2018 UN Human Development Report
Мапа света на којој су истакнуте категорије Индекса људског развоја (подаци из 2017.године, објављени у септембру 2018)
     Веома висок      Висок      Средњи      Низак      Недоступни подаци

Метод за израчунавање

У општем случају, како би се трансформисана основа променљива, рецимо , у индекс без мерне јединице између 0 и 1 (што омогућава здружавање различитих пописа), следећа формула се користи:

  • -индекс =

где и представљају најнижу и највишу вредност променљиве коју може постићи, респективно.

Индекс хуманог развоја (ИХР) стога представља просек следећа три главна пописа:

  • Животни век =
  • Степен образовања =
  • Писменост код одраслих (ALI) =
  • Годишњи упис ђака (GEI) =
  • Бруто друштвени производ =

LE: Животни век
ALR: Степен писменост одраслих
CGER: Комбиновани коефицијент броја ђака
GDPpc: Друштвени производ по глави становника према куповној моћи грађана у доларима

Извештај за 2011. годину

Сви подаци који следе су за 2011. годину.[1]

Најразвијеније земље (ХДИ од 0.943 до 0.846)

  1.  Швајцарска (↑ 2)
  2.  Аустралија (=)
  3.  Холандија (↑ 4)
  4.  САД (=)
  5.  Нови Зеланд (↓ 2)
  6.  Канада (↑ 2)
  7.  Ирска (↓ 2)
  8.  Лихтенштајн (↓ 2)
  9.  Немачка (↑ 1)
  10.  Шведска (↓ 1)
     Норвешка (=)
  1.  Швајцарска (↑ 2)
  2.  Јапан (↓ 1)
  3.  Хонгконг (↑ 8)
  4.  Исланд (↑ 3)
  5.  Јужна Кореја (↓ 3)
  6.  Данска (↑ 3)
  7.  Израел (↓ 2)
  8.  Белгија (=)
  9.  Аустрија (↑ 6)
  10.  Француска (↓ 6)
  1.  Словенија (↑ 8)
  2.  Финска (↓ 6)
  3.  Шпанија (↓ 3)
  4.  Италија (↓ 1)
  5.  Луксембург (↓ 1)
  6.  Сингапур (↑ 1)
  7.  Чешка (↑ 1)
  8.  Уједињено Краљевство (↓ 2)
  9.  Грчка (↓ 7)
  10.  УАЕ (↑ 2)

Дно листе (ХДИ од 0,344 до 0,286)

  1.  Гвинеја (↓ 4)
  2.  Централноафричка Република (↓ 2)
  3.  Сијера Леоне (↓ 4)
  4.  Буркина Фасо (↓ 2)
  5.  Либерија (↓ 2)
  6.  Чад (↓ 2)
  7.  Мозамбик (↓ 1)
  8.  Бурунди (↓ 1)
  9.  Нигер (↓ 1)
  10.  ДР Конго (↓ 1)

Земље југоисточне Европе и Балканског полуострва

21.  Словенија (↑ 8)
29.  Грчка (↓ 7)
38.  Мађарска (↓ 2)
46.  Хрватска (↑ 5)
50.  Србија (↑ 1)
54.  Румунија (=)
55.  Црна Гора (↓ 5)
59.  Бугарска (↑ 3)
70.  Албанија(↓ 6)
74.  Босна и Херцеговина (↓ 6)
78.  Република Македонија(↓ 7)

Највише рангиране државе по Индексу људског развоја

На годишњој листи држава највише рангираних по Индексу људског развоја, Норвешка је највише рангирана 14 пута, Канада 8 пута, Јапан 3 пута и Исланд 2 пута.

2018. (2017)  Норвешка
2016. (2015)  Норвешка
2015. (2014)  Норвешка
2014. (2013)  Норвешка
2013. (2012)  Норвешка
2011. (2011)  Норвешка
2010. (2010)  Норвешка
2009. (2007)  Норвешка
2008. (2006)  Исланд
2007. (2005)  Исланд
2006. (2004)  Норвешка
2005. (2003)  Норвешка
2004. (2002)  Норвешка
2003. (2001)  Норвешка

2002. (2000)  Норвешка
2001. (1999)  Норвешка
2000. (1998)  Канада
1999. (1997)  Канада
1998. (1995)  Канада
1997. (1994)  Канада
1996. (1993)  Канада
1995. (1992)  Канада
1994. (????)  Канада
1993. (????)  Јапан
1992. (????)  Канада
1991. (1990)  Јапан
1990. (????)  Јапан

Референце

  1. ^ HDI 2011 Statistics, Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе

Аргентина

Аргентина (шп. Argentina), званично Аргентинска Република (шп. República Argentina), држава је у Јужној Америци. Према северу се граничи са Боливијом и Парагвајем; према североистоку са Бразилом; према истоку са Уругвајем и према западу са Чилеом. На истоку излази на јужни део Атлантског океана.

Простире се на површини од 2.780.400 km2, што је сврстава на осмо место у свету, друго у Латинској Америци, и прво међу земљама шпанског говорног подручја.

Аргентина полаже право на део Антарктика, Фолкландска тј. Малвинска острва и на Јужну Џорџију и Јужна Сендвичка Острва.

Аргентина се сматра регионалном силом и једном од истакнутијих латиноамеричких земаља. Чланица је група Г-15 и Г-20 највећих економија. Оснивач је Уједињених нација, Светске банке, Светске трговинске организације, Меркосура, Унасура, Заједнице латиноамеричких и карипских држава и Организације иберо-америчких држава.

Захваљујући стабилној политичкој ситуацији, величини тржишта и расту високотехнолошког сектора, сврстава се у средње развијене земље са веома високим индексом хуманог развоја.Људи су на подручју Аргентине присутни од палеолита. Шпанска колонизација је почела 1512. године. Аргентина је наследница Вицекраљевства Рио де ла Плата, шпанске прекоморске колоније основане 1776. године. Након рата за независност (1810–1818) уследио је грађански рат који је трајао до 1861. године, а окончан је новим устројством земље као федерације провинција са главним градом Буенос Ајресом. Након тога долази до великог прилива усељеника и великог привредног развоја: почетком 20. века Аргентина је била седма најбогатија држава на свету.Међутим, након 1930, поред тога што је до половине 20. века била међу петнаест најбогатијих држава, дошло је до политичке нестабилности и периодичних економских криза захваљујући којима је постала недовољно развијена земља.

Економија Грчке

Економија Грчке је 48. највећа економија на свету са номиналним бруто домаћим производом (БДП) од 192.691 милијарди долара годишње. То је такође 55. највећа економија на свету по паритету куповне моћи, на 288.418 милијарди долара годишње. Од 2017. године Грчка је седамнаеста највећа економија у Европској унији од 28 чланица. Према проценама ММФ-а за 2017. годину, Грчка се налази на 39. и 49. месту на свету са 18.637 долара и 27.737 долара за номинални БДП по глави становника и паритету куповне моћи по глави становника.Грчка је развијена земља са економијом заснованом на услугама (82,8%) и индустријским секторима (13,3%). Пољопривредни сектор је у 2015. години допринео 3,9% националне економске производње. Важне грчке индустрије укључују туризам и транспорт. Са 18 милиона међународних туриста у 2013. години, Грчка је била седма најпосећенија земља у Европској унији и 16. на свету. Грчка трговачка морнарица је највећа на свету, а бродови у власништву Грчке чине 15% укупне глобалне тонаже од 2013. године. Повећана тражња за међународним поморским саобраћајем између Грчке и Азије резултирала је без преседана у инвестицију у поморској индустрији.Земља је значајан пољопривредни произвођач унутар ЕУ. Грчка има највећу економију на Балкану и она је важан регионални инвеститор. Грчка је била највећи страни инвеститор у Албанији 2013. године, трећи у Бугарској, налази се у топ 3 у Румунији и Србији и најважнији је трговински партнер и највећи страни инвеститор у Македонији. Грчка телекомуникацијска компанија ОТЕ постала је снажан инвеститор у бившој Југославији и у другим балканским земљама.Грчка је класификована као напредна економија са високим приходима и била је оснивач Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и Организације црноморске економске сарадње (БСЕЦ). Земља се придружила ономе што је сада Европска унија 1981. године. 2001. године, Грчка је усвојила евро као своју валуту, замењујући грчку драхму по курсу од 340,75 драхма по евру. Грчка је чланица Међународног монетарног фонда и Светске трговинске организације, а рангирана је на 34. месту на Ернст & Јанговом индексу глобализације 2011. године.Други светски рат (1939—1945) је уништио економију земље, али високи нивои економског раста који су уследили од 1950. до 1980. године називани су грчким економским чудом. Од 2000. године Грчка је забележила висок ниво раста БДП-а изнад просека Еврозоне, који је износио 5,8% у 2003. и 5,7% у 2006. години. Последична велика светска економска криза и грчка криза владиног дуга, централни фокус на ширу европску дужничку кризу, снизили су економију у оштар пад, са реалним стопама раста БДП-а од -0,3% у 2008. години, -4,3% у 2009. години, -5,5% у 2010. години, -9,1% у 2011. години, -7,3% у 2012. години и -3,2% у 2013. години. Током 2011. године јавни дуг земље достигао је 356 милијарди евра (172% номиналног БДП-а). Након преговора о највећем реструктурирању дуга у историји са приватним сектором, Грчка је у првом кварталу 2012. године смањила оптерећеност државног дуга на 280 милијарди евра (137% БДП-а). Грчка је остварила реалну стопу раста БДП-а од 0,7% у 2014. години, након 6 година економског опадања, али се смањила за 0,3% у 2015. години и за 0,2% у 2016. години.

Израел

Израел (хебр. ישראל — Јисраел; арап. إسرائيل — Исраил), или званично Држава Израел (хебр. מדינת ישראל; арап. دولة إسرائيل) је блискоисточна и парламентарна република на источној обали Средоземног мора. Граничи се са Либаном на северу, Сиријом на североистоку, Јорданом на истоку и Египтом на југозападу. Израел је једина држава у свету у којој већину становника чине Јевреји и као таква у својим законима дефинисана је као јеврејска и демократска држава.

Израел је прогласио своју независност 14. маја 1948. године. Само дан касније био је нападнут од стране суседних арапских држава. Од тада, Израел је неколико пута ратовао са суседима, окупиравши притом неколико територија, укључујући Западну обалу, Синајско полуострво, појас Газе и Голанску висораван. Израелска влада је потписала мировне споразуме са Египтом и Јорданом али напори да се проблеми реше дипломатским путем имали су само ограничен успех. Граница са Западном обалом није званично дефинисана од стране Израела, а као разлог томе наводе се сложеност и нерешеност политичке ситуације.

Према подацима Државног завода за статистику из фебруара 2011. у Израелу живи 7.718.600 људи од чега су 5.818.200 Јевреји. Арапско становништво је друга највећа етничка група која укључује и муслимане и хришћане. Остале мањине су Друзи, Адигејци и Самарићани. Према попису из маја 2010. укључујући и око 300.000 расељених Арапа који живе у источном Јерусалиму и на Голанској висоравни, ове нејеврејске мањине има 1.579.700.Израел је развијена држава са демократским уређењем и парламентарним системом. Једнодомни Кнесет је највиши законодавни огран са 120 чланова. Државом управља председник владе, често називан и као премијер Израела. На основу номиналног друштвеног производа израелска Привреда је била 41. Привреда света у 2008. години, док је индекс хуманог развоја једна од највећих у региону. Главни град државе је Јерусалим, иако није међународно прихваћен као такав. Израел је 2010. године постао чланица Организације за економску сарадњу и развој.

Либија

Либија (арап. ليبيا), или званично Држава Либија (арап. دولة ليبيا), држава је региона Магреб на северу Африке на обали Средоземног мора. Налази се између Египта на истоку, Судана на југоистоку, Чада и Нигера на југу и Алжира и Туниса на западу.

Са површином од 1.759.540 км² Либија је четврта по величини држава афричког континента и 16. у свету.

Након стицања потпуне независности крајем 1951. Либија је постала краљевина које се као таква одржала све до Првосептембарске револуције из 1969. године. Од тада је државом управљао пуковник Муамер ел Гадафи чија је владавина окончана избијањем Рата у Либији (2011).

Либијска Џамахирија

Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија (арап. الجماهيرية العربية الليبية الشعبية الإشتراكية العظمى, латиницом Al-Jamāhīriyyah al-ʿArabiyyah al-Lībiyyah aš-Šaʿbiyyah al-Ištirākiyyah al-ʿUẓmā) био је службени назив за Либију од 1977. до 2011. под вођством пуковника Муамера ел Гадафија.

Мексико

Мексико (шп. México), званично Сједињене Мексичке Државе (скраћ. СМД; шп. Estados Unidos Mexicanos, скраћ. EUM), држава је у Северној Америци која се на северу граничи са САД, на југоистоку са Гватемалом и Белизеом, на западу са Тихим океаном, а на истоку са Мексичким заливом и Карипским морем.Површина Мексика износи 1.972.550 km² и по томе је 13. држава у свету.

Главни и највећи град Мексика је Мексико Сити, а други већи градови су Екатепек де Морелос, Гвадалахара, Пуебла, Сијудад Хуарез, Тихуана, Монтереј и Леон.

Број становника Мексика, према подацима из 2015. године, износио је 125.280.000, што је на 11. месту на свету.У преколумбовском Мексику постојале су многе индијанске културе које су створиле напредне цивилизације као што су Олмеци, Толтеци, Теотивакан, Запотеци, Маје и Астеци.

Шпанија је 1521. године покорила ову територију и организовала је у Нову Шпанију.

Мексико је стекао независност од Шпаније 1810. године.Период после стицања независности обележиле су привредне нестабилности, Америчко-мексички рат и територијални уступци САД, грађански рат, два царства и диктатура. Диктатура је 1910. године довела до Мексичке револуције, што је довело до доношења Устава из 1917. и успостављања данашњег политичког система.

Према Светској туристичкој организацији, Мексико привлачи највише страних туриста у Латинској Америци, док је у светским размерама на десетом месту. Томе доприносе и културни и природни локалитети које је Унеско уврстио у Светску баштину; има их 31, што Мескико сврстава на прво место у Америци и шесто у свету.

Према бруто домаћем производу, Мексико је четрнаеста глобална економија, а по паритету куповне моћи налази се на једанаестом месту у свету.Према извештају УН из 2011, мексички индекс хуманог развоја је био 0,770, те се Мексико нашао на 57. месту у свету. Међутим, расподела богатства је неуједначена, јер у земљи постоје крајеви са различитим људским развојним индексом; неки крајеви су високо развијени попут Немачке, а неки сиромашни као Бурунди.Такође, Мексико је једна од земаља са највећим климатским диверзитетом у свету, сматра се једном од 17 земаља света са мегадиверзитетом; у Мексику се налази 10—12% светске биолошке разноврсности, а такође је и дом за преко 12.000 ендемских врста.Политички, Мексико је демократска, федерална република која се састоји од 32 државе, то јест од 31 државе и једног федералног округа.

Седиште владе и синдиката налазе се у Мексико Ситију, чија територија је одређена као федерални округ.

Миранда (држава Венецуеле)

Миранда (шп. Estado Miranda), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни и највећи град је Лос Токес. Ова савезна држава покрива укупну површину од 7.950 км ² и има 3.028.965 становника (2011).

Миранда је друга савезна држава по броју становника у Венецуели, после државе Зулија. Држава има врло висок Индекс хуманог развоја у Венецуели. Самим тим, али и због других чињеница, Миранда представља важан политички, економски, културни и комерцијални центар у Венецуели.

Побуна у Јемену (2011)

Побуна у Јемену након након почетне фазе и револуције у Тунису, догодила са истовремено са египатском револуцијом и другим масовним протестима на Блиском истоку почетком 2011. У раној фази, протести у Јемену су у почетку били против незапослености, лоших економских услова и корупције, као и против предлога владе за измену устава. Захтеви демонстраната су били позив за јеменског председника Алија Абдулаха Салеха да поднесе оставку.

Главне демонстрације од преко 16.000 демонстраната су одржане у Сани, главном граду Јемена 27. јануара. Дана 2. фебруара, Салех најавио да се неће кандидовати за реизбор у 2013. и да неће предати власт свом сину. 3. фебруара, 20.000 људи протестовало против владе у Сани, док су други протестовали у Аденском, југу Јемена. „Дан беса“, расписује Тавакел Карман, док је војска наоружаних припадника Генералног народног конгреса одржала провладин скуп у Сани. У „Петак беса“ 18. фебруара, на десетине хиљада Јеменаца учествовало је у антивладиним демонстрацијама у Таизи, Сани и Адену. На „петак без повратка“, 11. марта, демонстранти су позвали на збацивање Салеха, где је убијено троје људи. Више протеста је одржано и у другим градовима, укључујући и Ал Мукала, где је убијена једна особа. Дана 18. марта, демонстранти су у Сани су отворили ватру и резултат је 52 смртних случајева.

Почевши од краја априла, Салех је пристао да се савет за сарадњу и посредовање бави само да се врати пре заказаног потписивања три пута. Трећи пут, 22. маја, ГЦЦ изјавио је суспензију својих напора да посредује у Јемену. Дана 23. маја, Салех је одбио да потпише споразум транзиције. Шеик Ал-Ахмар Садик, шеф Хасхид племенске Федерације, изјавио је подршку опозицији. Са његовим наоружаним присталицама, дошао је сукоб са снагама безбедности у главном граду Сани. Тешке уличне борбе су уследиле, су обухватале артиљеријско и минобацачко гранатирање.

Салех и неколико других је повређено, а најмање петоро људи је погинуло 3. јуна у бомбардовању председничких једињења када се експлозија поцепала кроз џамију. Извештај о сукобу је донео контроверзе о томе, да ли је напад изазвао гранатирање или подметнута бомба. Следећег дана, потпредседник Абд. ал Рабу Мансура Ал Хади је преузео вршење дужности председника, док је Салех одлетео је за Саудијску Арабију да се лечи. Демонстранти су славили победу и да је дошло време за трансфер власти, али јеменски званичници инсистирали на томе да је Салехово одсуство било привремено и да ће се ускоро вратити у Јемен да настави своју дужност службеног положаја. Почетком јула Влада је одбацила захтеве опозиције, укључујући и формирање прелазног савета са циљем формалног преноса енергије из тренутне администрације да техничка влада треба да надгледа Јемен. У одговору, фракције опозицијех су најавиле формирање своје 17-члано прелазно веће 16. јула, иако је заједнички састанак уговорен које би' требало да се постигне договор о функционисању као кишобран за многе јеменске опозиционе групе током устанка рекао Савјет који заступа и одговара њиховим плановима за земљу.

Покрајине Јужноафричке Републике

Јужна Африка је подељена на девет покрајина. Уочи општих избора 1994. године, бивше територије Јужне Африке, познате и као Бантустани, поново су интегрисане и четири постојеће покрајине подељене су на њих девет. Дванаести, тринаести и шеснаести амандман Устава променили су административне границе седам покрајина.

Сао Пауло (држава)

Сао Пауло (порт. São Paulo) је једна од 26 бразилских држава. Име је добио по Апостолу Павлу. Сао Пауло је најбогатија држава у Бразилу, као и велики индустријски центар, тако да га често називају „локомотивом Бразила“. Сао Пауло учествује у БДП бразила са 33,9%. Има други највећи индекс хуманог развоја и БДП по глави становника, четврту најнижу стопу смртности новорођенчади, трећи најдужи очекивани животни век и трећу најнижу стопу неписмености од бразилских федералних јединица, и убедљиво је најбезведнија држава у Бразилу. Сам Сао Пауло је богатији од Аргентине, Уругваја, Парагваја и Боливије заједно. Кад би Сао Пауло био независна држава, по номиналном БДП би се налазио међу првих 20 држава у свету (процена из 2010). Економија Сао Паула је најразвијенија у Бразилу.Са преко 45 милиона становника у 2017, Сао Пауло је држава са највише становника у Бразилу, има највише становника од свих поднационалних територијалних јединица на америчком континенту, и трећа је најнасељенија полилтичка јединица у Јужној Америци, иза остатка Бразила и Колумбије. Локално становништво је једно од најразноврснијих у Бразилу, а чине га већином Италијани, који су имигрирали у Бразил крајем 19. века; Португалци, који су колонизовали Бразил и успоставили прва европска насеља у региону; домородачки народи; африканци који су доведени из Африке као робови током колонијалне ере и мигранти из других делова Бразила. Осим тога, у етничком саставу Сао Паула су присутни још и Арапи, Немци, Шпанци, Јапанци, Кинези и Грци.

Сиромаштво

Сиромаштво је мањак материјалних добара потребних за задовољење најважнијих потреба сваког појединца, породице или веће друштвене групе. Према дефиницији ОУН, сиромашни су сви они чији је начин живота, комфор и достојанство испод стандарда који се сматрају нормалним у друштву у којем живе. Сиромаштво се мери променљивим нормама одређеног друштва и његових делова. По тим критеријумима сиромаштво се дели на беду или апсолутно сиромаштво, релативно сиромаштво, пауперизам и ново сиромаштво.

Апсолутно сиромаштво, екстремно сиромаштво, или деституција односи се на потпун недостатак средстава неопходних за задовољавање основних личних потреба као што су храна, одећа и склониште. Праг којим се дефинише апсолутно сиромаштво се сматра приближно истим, независно од трајне локације или ере особе. С друге стране, релативно сиромаштво се јавља кад особа која живи у датој земљи не ужива одређени минимални ниво „животног стандарда” у поређењу са остатком становништва те земље. Стога, праг којим се дефинише релативно сиромаштво се дефинише варира од једне земље до друге, или од једног друштва до другог.Сиромаштво може бити и нематеријално (духовно) и дефинише се као мањак нематеријалних добара благотворних за човека. Духовно сиромаштво може бити генетски условљено (интелигенција, урођена физичка конституција, таленти..), као и последица деловања социјалне средине (писменост, говор, култура, морал, амбиције, образовање, информисаност...). Духовно сиромаштво не мора бити у корелацији са материјалним, па тако духовно сиромашни људи могу бити доброг материјалног статуса и обратно.

Материјална оскудица, која с времена на време погађа већину особа или друштвених група, није сиромаштво, али само уколико је у оквирима који не угрожавају опстанак и/или квалитет живота појединца или друштвене групе. С друге стране, било каква оскудица која угрожава психофизички интегритет појединца или друштвене групе, сматра се сиромаштвом и, изузев случајева добровољног одрицања (као подвижништво монаха или својевољно одрицање од непотребног и сувишног), сматра се проблемом појединца, породице и државе.Духовно сиромаштво може угрозити опстанак на сличан начин као и материјално, поготово у оним заједницама које немају увид у духовне капацитете и потребе својих чланова или, због материјалног сиромаштва, нису у стању да им обезбеде духовну надградњу. Због тога су многе такве заједнице пропадала и нестајале, без обзира на њихову првобитну материјалну моћ.

Редукција сиромаштва је још увек главно питање (или објектив) многих међународних организација као што су Уједињене нације и Светска банка.

Списак афричких земаља према индексу хуманог развоја

Табела представља индекс хуманог развоја за земље Африке, укључене у Извештај о хуманом развоју у оквиру Програма за развој Уједињених Нација.

Шри Ланка

Шри Ланка, званично Демократска Социјалистичка Република Шри Ланка (раније име Цејлон, а позната и као Сри Ланка), острвска је држава у јужној Азији. Северозападно од Шри Ланке налази се Индија а југозападно је Малдивски архипелаг. Писана историја Шри Ланке дужа је од 3.000 година али постоје и теорије да су на овом острву постојале преисторијске људске насеобине пре 125.000 година. Захваљујући свом географском положају и обали погодној за изградњу лука имала је велики стратешки значај од древног Пута свиле до Другог светског рата.Шри Ланка је мултикултурна земља, у којој се среће мноштво религија, народа и језика. У њој живе Синхалези, шриланчански и индијски Тамили, Маври, Бургери, Малајци, Кафири и домородачки народ Веда. На острву је присутно богато будистичко наслеђе а најстарији будистички спис у Шри Ланки је Палијски канон настао 29. године пре нове ере. Новију историју земље обележио је тридесетогодишњи грађански рат завршен 2009. године победом владиних снага над организацијом Ослободилачки тигрови тамилског илама.По друштвеном уређењу Шри Ланка је унитарна република са председничким системом. Законодавна власт је смештена у Сри Џајаварденепура Котеу, предграђу пословног средишта и највећег града у држави Коломба. Шри Ланка је значајан произвођач чаја, кафе, драгуља, кокоса, гуме и цимета. Острво обилује тропским шумама и разноврсним крајоликом са богатом флором и фауном.

Шри Ланка има дугу историју у међународној сарадњи, као оснивач Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу и једна од чланица Уједињених нација, Комонвелта, Г77, и Покрета несврстаних. Једина је земља у јужној Азији која има висок индекс хуманог развоја.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.