Инвестиције

Инвестиције (енгл. Investment Expenditures) су новчани издаци за капитална добра (која чине фабрике, опрема, машине, залихе...) који се користе да би се остварила производња нових добара и услуга. Улагања - готовина, хартије од вредности, друга имовина, укључујући имовинска права, друга права која имају новчану вредност, уложена у предмете предузетничке и (или) друге делатности у циљу остваривања профита и (или) постизања другог корисног ефекта.[1]

Реч инвестиција је латинског порекла (investitio) што значи улагање капитала у неки уносан посао. Основна карактеристика инвестиција је да је то улагање средстава/капитала у неки посао који не доноси одмах корист, већ после извесног времена.

Референце

  1. ^ „Ризици инвестиционих пројеката.”.

Извори

  • Мали економски речник. ISBN 978-86-7474-031-6.
30. април

30. април (30.04) је 120. дан у години по грегоријанском календару (121. у преступној години). До краја године има још 245 дана.

Бихар

За истоимену област у Европи, погледајте чланак Бихар.Бихар је савезна држава Индије са површином од 94.164 km² и 82.878.796 становника (стање: 1. јан. 2001). Налази се у источном делу Индије. Главни град је Патна. Северно од Бихара је Непал. Утар Прадеш се налази западно, Џарканд је јужно, а Западни Бенгал је источно. Бихар лежи у плодној долини Ганга. Културно представља хиндијско срце Индије. Реч Бихар потиче од санскритске речи Вихара, која је значила будистичке манастире, којих је било јако много у Бихару.

Познат је по екстремном сиромаштву и лошем образовном систему.

Буркина Фасо

Буркина Фасо (франц. Burkina Faso) (понекад насловљена само као Буркина) је континентална држава у западној Африци. Она има површину од 274.200 km2 (105.900 sq mi) и граничи се са шест земаља: Малијем северу, Нигером на истоку, Бенином на југоистоку, Ганом и Тогом на југоистоку и Обалом Слоноваче на југозападу. Раније се звала Горња Волта, а садашњи назив добила је 4. августа 1984. године. Према процени Уједињених нација из јулу 2018. ова земља је имала 19.751.651 становника. Буркина Фасо je франкофонска земља, тако да је франсуски званични језик владе и привреде. Око 40% популације говори Моси језик. Престоница земље је Уагадугу.

Република Горња Волта је успостављена 11. децембра 1958. године као самоуправна колонија у оквиру Француске заједнице, а 5. августа 1960. је стекла потпуну независност, са Морисом Јамеогом као председником. Након протеста студената и синдиката, Јамеога је изгубио власт у државном удару из 1966. године, предвођеном Сангулом Ламизаном, који је постао председник. Његова владавина се подударала са Сахелском сушом и глађу, и суочен с проблемима утицаја традиционално моћних синдиката у земљи, он је био смењен у државном удару из 1980. године, који је предводио Саје Зербо. Поново суочавајући се са отпорима синдиката, Зербова влада је оборена у државном удару из 1982. године, који је предводио Жан-Батист Уедраого. Вођа љевичарске фракције Уедраогове владе, Тома Санкара, постао је премијер, али је нешто касније завршио у затвору. Напори да се он ослободи довели су до поновног државног удара из 1983. године, након чега је он постао председник. Санкара је преименовао земљу у Буркина Фасо и покренуо је амбициозни социо-економски програм који је укључивао националну кампању за остваривање писмености, аграрну реформу на селу, конструкцију железнице и путева, и успоставио законске регулација зе спречавање женског гениталног сакаћења, присилних бракова и полигамије. Санкара је збачен са власти и убијен у државном удару из 1987. године који је предводио Блез Компаоре. Погоршани односи са бившим колонизатором Француском и савезником Обалом Слоноваче били су наведени као разлог за државни удар.

Године 1987, Блез Компаоре је постао председник и након једног наводног покушаја државног удара из 1989. године, он је поново изабран 1991. и 1998. године. Изборе је бојкотовала опозиција и имали су веома мали одзив. То је био случај и са изборима из 2005. године. Он је остао шеф државе све док није био збачен са власти путем општег омладинског преврата 31. октобра 2014, након чега је прогнан у Обалу Слоноваче. Мишел Кафандо је затим постао прелазни председник земље. Дана 16. септембра 2015. је дошло до војног државног удара против Кафандове владе, који је спровео Пук председничког обезбеђења, бивша Компаорева председничка гарда. Дана 24. септембра 2015, под притиском Афричке уније, ECOWAS и оружаних снага, војна хунта је пристала да преда власт, и Мишел Кафандо је поново постављен за привременог председника. На општим изборима одржаним 29. новембра 2015, Рок Марк Кристијан Каборе је однео победу у првом кругу са 53,5% гласова и положио је заклетву као председник 29. децембра 2015.Године 2018 ЦИА Светска чињенична књига даје овај преглед проблема са којима се суочава Буркина Фасо. „Земља је доживела терористичке нападе у свом главном граду 2016, 2017. и 2018. године и наставља да мобилизује ресурсе за борбу против терористичких претњи”. Године 2018. неколико влада је упозорило своје грађане да не путују у северни део ове земље и у неколико провинција у источном региону. ЦИА извештај исто тако новоди да „висок раст популације у Буркини Фасо, понављајуће суше, свеприсутна и трајна несигурност снабдевања храном и ограничени природни ресурси резултирају лошим економским проспектима за већину њених грађана.” Извештај је оптимистичан у неким аспектима, посебно у погледу активности које се спроводе уз помоћ Међународног монетарног фонда. „Нови трогодишњи ИМФ програм (2018—2020), одобрен 2018. године, омогућиће влади да умањи буџетски дефицит и очува критичну потрошњу на друштевене услуге и приоритетне јавне инвестиције.”

Буџет

Буџет је, у општем случају, списак планираних прихода и расхода појединца, фирме, организације, локалне заједнице или државе за одређени период, обично за једну годину.

Велика криза

Велика криза (позната још као и Велика депресија) је глобални економски крах који је почео 1928. године и трајао до 1939. Сматра се за најдужи и најоштрији суноврат индустријализованог Западног света до велике рецесије.

Почетак Велике кризе се узима 29. октобар 1929. године, дан познат као Црни уторак, када је дошло до пада берзе у Сједињеним Државама, што је резултовало драстичним падом производње роба и услуга, драматичним растом незапослености и акутном дефлацијом. Због културно-социолошких последица овог догађаја, које су биле најизраженије у САД, Велика депресија се налази на другом месту на листи по разорном утицају на друштво, одмах иза Грађанског рата.

Почетак и снага Велике депресије разликују се међу државама. Депресија је посебно била тешка и дуга у САД и државама Европе, мање у Јапану и већем делу Латинске Америке. Постоји више фактора који су утицали на настанак Велике кризе, а највжнији узроци су, између осталог, пад агрегатне тражње, финансијска паника и јуриш на банке и несинхронизоване економске политике националних влада.

Златни стандард, који је блиско повезивао све државе света у мрежу фиксних девизних курсева, играо је кључну улогу у трансмисији америчког економског суноврата ка другим земљама. Опоравак од Велике депресије је у великој мери подстакнут одбацивањем златног стандарда и политиком фискалне и монетарне експанзије, премда монетарна политика у то време још није била у потпуности детерминисана. У условима златног стандарда, ове политике не би биле могуће. Велика депресија довела је до фундаменталних промена економских институција, а кључну улогу у економској теорији и политици је одиграо Џон Мејнард Кејнс, који је поред успостављања макропривреде и доктрине фискалне експанзије, остао упамћен по изјави: „Дуг рок не постоји. На дуги рок сви смо мртви.“

Велимир Илић

Велимир Веља Илић (Чачак, 28. маја 1951) српски је политичар, министар без портфеља, задужен за вандредне ситуације, бивши министар: за грађевину и урбанизам (2012—2014), за капиталне инвестиције (2004—2007) и инфраструктуру (2007—2008) у Влади Србије и председник политичке странке Нова Србија.

Златник

Златници спадају у најстарије видове новца.Прве златне новчиће у историји исковао је лидијски краљ Крез око 560. п. н. е., недуго након што је прве сребрњаке израдио краљ Феидон из Аргоса око 700. п. н. е.

Златници су веома дуго одржали примарну функцију новца, а престали су да се користе тек почетком 20. века. Већина земаља у свету престала је да израђује златнике као монету до 1933. године.

Међутим, позлаћени новчићи (који нису израђени од злата) се и даље користе у многим земљама.

Макроекономија

Макроекономија потиче од грчких речи macros (велики) и oikonomia (привреда), што значи да проучава економске агрегатне величине. Другим речима, бави се проучавањем проблема друштвене привреде, као целине, где се варијабле своде на мали број глобалних величина, тј. комплексних агрегатних величина.

У том смислу макроекономија се бави изучавањем појава, процеса и проблема, као што су: аутпут, бруто домаћи производ, нето домаћи производ, друштвени бруто производ, друштвени производ, национални доходак, потрошња, штедња, инвестиције, економски раст, спољнотрговинска размена, друштвена репродукција, платни биланс, циклична кретања привреде, буџет, фискална и монетарна политика, агрегатна тражња и понуда, запосленост, инфлација итд. Према томе, макроекономија проучава фyнкционисање и управљање економијом у целини.

Макроекономија добија на значају после велике економске кризе (1929-1939. године), када су обелодањени економски проблеми са несагледивим последицама, који се нису могли разрешити путем механизма Смитове „невидљиве руке“. Међу економистима је то најбоље уочио Џон Мејнард Кејнс (1883-1946. године), те се настанак наведена макроекономија теорије и политике везује за његово име.

Монетарна политика

Монетарна политика је скуп правила, прописа, мера и инструмената којима се у монетарној сфери друштвене репродукције регулише ниво, структура и динамика новчане масе, као и циркулација новца у прометним каналима репродукције.

Монетарна политика представља примењену научну област која се састоји из емисионе, кредитне и девизне политике, а уско је повезана са фискалном политиком у склопу финансијске, односно макроекономске политике.

Eкспанзивна монетарна политика је оријентисана на давање олакшица за функционисање банкарског система и тржишта новца. (смањење камата за кредите, на пример) Доприноси оживљавању економије у земљи.

Уколико говоримо о експанзивној монетарној политици, кључно питање се односи на то шта се дешава уколико смањимо камате за кредите. Смањењем камате, становништво и привреда ће бити заинтересованија да подижу кредите из банака, тај новац ће уложити у одређене инвестиције, запослиће се нова радна снага...

Рестриктивна монетарна политика је оријентисана на ограничавање тражње за новцем и кредитима и утиче на смањење кредитне активности пословних банака.

Монетарну политику утврђује и спроводи централна банка. У Србији је то Народна банка Србије.

Нови заједнички подухват за благостање, образовање и ослобођење

Нови заједнички подухват за благостање, образовање и ослобођење (енгл. New Joint Endeavour for Welfare, Education and Liberation, скраћено "New JEWEL", што дословно значи: „Нови драгуљ"), такође познат као Покрет Њу Џул (енгл. New JEWEL Movement, NJM) је била марксистичко-лењинистичка политичка партија, која је деловала на Гренади 1970-их и почетком 1980-их година.

Основана је 11. марта 1973. уједињењем две радикално леве странке — Заједнички подухват за благостање, образовање и ослобођење (JEWEL) и Покрета за народне скупштине (Movement for Assemblies oft he People, MAP) кога је водио млади адвокат Морис Бишоп. Под Бишоповим вођством Покрет се брзо наметнуо као водећа странка опозиције према режиму премијера Ерика Гејрија, који је 1976. оптужен за изборну превару. На Гренади је тада почело да тиња народно незадовољство, што је Покрет нагнало да почне с припремама за оружану револуцију. Основана је Национална ослободилачка армија (NLA) као војно крило странке, а 12 њених вођа је послано у Гвајану на војну обуку. Дана 13. марта 1979. године, у тренутку када је Гејри био на службеном путу у Њујорку, снаге НЛА су преузеле надзор над радио-станицом, касарнама и полицијским станицама, а самим тиме и власт над острвом.

Вођа НЈМ, Морис Бишоп, је потом суспендовао дотадашњи гренадски устав те прогласио Народну револуционарну владу са собом на челу. Све политичке странке осим НЈМ су забрањене, те је НЈМ де факто завела једнопартијски систем, који се ослањао на комунистичку Кубу, те друге државе тадашњег Источног блока. Бишоп је њихову помоћ користио за низ инфраструктурних пројеката којима је настојао да побољша животни стандард обичних Гренађана, а због чега је стекао велику популарност.

Бишоп је истовремено настојао и да одржи својеврсну дистанцу према Источном блоку, како би привукао западне инвестиције, односно економију темељио на туризму. Због тога је дошао у сукоб с тврдолинијашком фракцијом у НЈМ на чијем је челу био Бернард Корд, као и војском. Почетком октобра 1983. Корд је Бишопа оставио у кућни притвор, али је 19. октобра дошло до масовних протеста приликом којих је Бишоп привремено ослобођен. Војне снаге лојалне Корду су, међутим, угушиле ту побуну, приликом чега је Бишоп заједно са својим присталицама стрељан. Истог дана је генерал Хадсон Остин извршио још један пуч, сменио Корда и прогласио војну хунту. Она је потрајала шест дана, јер је амерички председник Роналд Реган насиље на Гренади искористио као изговор за војну интервенцију. Њоме је марксистички режим срушен, а већина преживелих вођа НЈМ ухапшена, чиме је та странка престала да постоји.

Присталице Мориса Бишопа су године 1984. организовале Патриотски покрет Морис Бишоп (МБПМ) који се 2002. утопио у Народни лабуристички покрет (ПЛМ).

Одиша

Одиша је савезна држава Индије са површином од 155.707 km² и 36.706.920 становника (стање: 1. јан. 2001). Налази се на источној обали Индије. На северу се граничи са Џаркандом, на североистоку са Западним Бенгалом, на истоку је Бенгалски залив, на југу је Андра Прадеш и на западу је Чатисгар. Релативно дуга обала је без добрих лука, сем једне у Парадипу. Уски обални појас заједно са делтом реке Маханади је изузетно плодан.

У Ориси се налази Хиракунд брана, најдужа брана на свету. Током године има јако много кише, а жетва је два пута годишње. Одиша је позната и по јаким циклонима. Октобра 1999. тропски циклон 05B изазвао је велику штету и 10.000 мртвих.

Уриса је позната по својим храмовима у Конарку, Пурију и Бубанешвару. Одиша је популарна туристичка дестинација. Хиљаде туриста посећују Пури са Џаганат храмом близу мора, Конарк са храмом Сунца и Лингараја храм у Бубанесвару.

Одиша има дугу обалу и има велико минерално богатство на стратешкој локацији. Због тога привлачи стране инвестиције у челичане, прераду алуминија, електране, рафинерије и инфраструктуру. Постаје доста значајна и за информационе технологије и као аутсорсинг центар.

Односи Црне Горе и Аустрије

Односи Црне Горе и Аустрије су инострани односи Црне Горе и Републике Аустрије.

Петер Пелегрини

Петер Пелегрини (свк. Peter Pellegrini; Банска Бистрица, 6. октобар 1975) је тренутни премијер Словачке и бивши заменик премијера за инвестиције и информисање.

Привреда Србије

Привреда Србије је модерна и прати модел слободног тржишта. Највећи сектор српске привреде Републике Србије је сектор услуга/терцијални сектор, који обухвата укупно 63,8% БДП. Потом следи индустријски сектор (23,5% БДП) и пољопривредни сектор (12,7% БДП). Крајем 80-их година, на почетку економске транзиције из планске привреде у тржишну, Србија је имала повољну позицију у односу на регион. Та позиција је изгубљена због економских санкција од 1992. до 1995. годиине (које су, између осталог, резултовале и у обарању рекорда хиперинфлације), као и због НАТО бомбардовања 1999. године.

Након доласка Војислава Коштунице на власт 2000. године, држава Србија уводи нове законе за лакшу приватизацију привреде, и од тада следи експоненцијални економски раст базиран на продаји компанија, са највећим растом између 2006. и 2008. Номинални БДП по глави становника је скочио са $1,160 у 2000. години на $6,158 у 2011. години. Процењује се да је номинални БДП Србије у 2010. години износио $43,6 милијарди. БДП ППП за 2010. износи $80,6 милијарди, односно $10,897 по глави становника. У 2010. години, Србија је имала готово највећи економски раст од свих земаља у региону, који је износи 1,9% (реални раст). Тренутни велики економски проблеми Србије су висока стопа незапослености (11,9%, подаци из септембра 2018.) као и високи спољнотрговински дефицит, ($6,9 милијарди). Трговински дефицит се драстично смањио у односу на 2008. годину када је достигао готово $12 милијарди. Такође, покривеност увоза извозом је умногоме повећана са 32% 2004. година на чак 58,5% 2010.

Последњих година, Србија је била сведок инвестиција великих страних фирми. Просечан реални раст у последњих 10 година је 4,45%. Србија има релативно мали удео државне администрације у односу на остале земље европе као део БДП: свега 20,6%. Приватна потрошња износи 74,3% БДП а инвестиције 28,6%.

Током светске финансијске кризе 2008. и 2009. године, влада председника Владе Мирка Цветковића повукла је низ потеза за које неки аналитичари тврде да су спасили земљу и банкарски систем од економског краха. На пример, повећана је државна гаранција за све улоге у банкама на 50.000 евра, чиме је обухваћено преко деведесет одсто свих улога. Економски аналитичари сматрају да је то једна од мера које су сачувале српски банкарски систем, а банке су саопштиле да је тренд повлачења улога заустављен и да је од почетка 2009. године приметан раст штедних улога.

Путеви Србије

Јавно предузеће „Путеви Србије“ је предузеће у власништву Републике Србије, надлежно за управљање државним путевима у републици (око 17.000 км дужине).

Саксонија

Саксонија (нем. Sachsen, глсрп. Sakska, лат. Saxonia), званично Слободна Држава Саксонија (нем. Freistaat Sachsen, глсрп. Swobodny Stat Sakska), је савезна држава Немачке. На северу се граничи са Бранденбургом, на северозападу са Саксонија-Анхалтом, на западу са Слободном државом Тирингија, а на југозападу са Слободном државом Баварска. Поред тога, граница на истоку је међународна граница са Пољском, а на југу са Чешком.

Светска банка

Светска банка (енгл. World Bank) је међународна организација, основана децембра 1945. године која је одговорна за обезбеђивање финансија и давање савета земљама како би се повећао економски развој и смањило сиромаштво, али и очувале међународне инвестиције. Седиште се налази у Вашингтону, а локалне канцеларије постоје у 124 земље. Састоји се од две институције: Међународне банке за обнову и развој (IBRD), и Међународне асоцијације за развој (IDA). Светска банка је компонента Групе светске банке.

Званично објављени циљ Светске банке је смањење сиромаштва. Међутим, према њеним Члановима споразума, све њене одлуке морају бити усмерене на посвећеност промоцији страних улагања и међународне трговине, као и олакшавању капиталних инвестиција.

Хрватска

Хрватска (хрв. Hrvatska), званично Република Хрватска (хрв. Republika Hrvatska), унитарна је парламентарна република у средњој и југоисточној Европи, са излазом на Јадранско море. Главни град је Загреб, који чини једну од примарних подјела земље, заједно са још двадесет жупанија. Хрватска заузима површину од 56.594 km² и има 4,28 милиона становника.

Хрвати су на подручје данашње Републике Хрватске стигли у 6. вијеку. Током 8. вијека основали су двије кнежевине. Томислав је постао први краљ 925. године, уздигавши Хрватску у статус краљевине. Краљевина Хрватска је постојала скоро два вијека, достигавши свој врхунац током власти Петра Крешимира IV и Дмитра Звонимира. Хрватска је ушла у персоналну унију са Угарском 1102. године. Године 1527, суочена са османским освајањима, Цетински сабор је поставио Фердинанда I на хрватски пријесто. Током раног 19. вијека, дио земље који је освојила Француска је постао Илирске провинције, док је остатак у саставу Аустрије постао Краљевина Хрватска и Краљевина Славонија. Након завршетка Првог свјетског рата, 1918. године простор данашње Хрватске се налазио у саставу непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба која се издвојила из Аустроугарске и затим се са Србијом ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Квинслишка Независна Држава Хрватска, која је настала уз подршку фашистичке Италија и нацистичке Њемачке, постојала је током Другог свјетског рата. Послије рата, Хрватска је постала конститутивна република Федеративне Народне Републике Југославије, уставно била је социјалистичка држава. Хрватска је 25. јуна 1991. године прогласина независност од СФРЈ, која је ступила на снагу 8. октобра исте године. Након отцјепљења отпочео је Рат у Хрватској, који је трајао четири године.

Хрватска је развијена земља са високим животним стандардом. Она је у међународним односима средња сила, чланица је Европске уније, Организације уједињених нација, Савјета Европе, Организације Сјеверноатлантског споразума, Свјетске трговинске организације и оснивач је Уније за Медитеран. Активан је учесник у мировним снагама ОУН, учествоала је у мисији НАТО-а у Авганистану и била је нестална чланица Савјета безбједности ОУН у периоду 2008—2009. Од 2009, интезивно је инвестира у инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.

Услужни сектор домонира хрватском привредном, слиједи га индустријски сектор и пољопривреда. Међународни туризам је значајан извор прихода током љетног периода, смјештајући Хрватску на 18 позицију најпопуларнијих туристички одредница на свијету. Држава контролише дио привреде, са знатним владиним издацима. Најважнији трговински партнер Хрватске је Европска унија. Унутраши извори производе значајан дио енергије у Хрватској. Хрватска пружа социјалну заштиту, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање, уз подршку културе кроз разне институције и корпоративне инвестиције у медије и издалаштво.

Штедња

Штедња уопштено значи чување и одлагање материјалних добара и новца, на пример улагањем у банку или рецимо у пензијски фонд.

Проводи се одгађањем односно ограничавањем потрошње за одређено време или тако што се чувају добра од бескорисног или друштвено мање корисног трошења у односу на друге потребе. Велико екеномско значење има штедња средстава за рад, предмета рада и радне снаге.

Разликује се материјална, новчана, индивидуална, колективна, добровољна и присилна штедња. Због њеног великог значења за друштво свака земља води бригу о штедњи, оснива за то посебне установе, различитим мерама подстиче становништво да штеди и брине се да уштеде буду рационално искориштене. Посебно је распрострањена штедња новца, и то улагањем новца у штедне установе, банке или поштанске штедионице. За ту сврху штедне установе издају посебне штедне књижице. Гомилањем многобројних ситних штедних улога прикупљају се велика новчана средства, која се могу искористити за постизање крупник економских или других друштвених циљева.

Године 1924. у Милану основан је Међународни институт за штедњу. Истовремено је уведен и Светски дан штедње (31. октобар), када се посебно запажа пропаганда штедње преко најразличитијих средстава јавног информисања, додјељују се штедишама разлчичите награде и сл. У макроекономском смислу штедња се може поистоветити са акумулацијом.

У ширем смислу, штедња значи смањење трошкова.

За разлику од инвестиције која је такође улагање новца, штедња нема елементе ризика.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.