Извршна власт

Извршна власт има задатак да спроводи законе које је донијела законодавна власт и интерпретирала судска власт. У општем смислу, извршну власт чини влада. Зависно од политичког система на челу владе може бити премијер (Уједињено Краљевство и друге) или предсједник (Сједињене Америчке Државе и друге). Неке државе су хибриди, што значи да имају и премијера и предсједника (Француска, Србија и друге). Такав систем назива се и бицефални (двоглави) систем извршне власти.

У зависности од политичког система зависи и моћ владе. У САД предсједник нема директног уплива на доношење закона али располаже могућношћу одлажућег вета над предлогом закона који је прошао у Конгресу, а слично је и са судском влашћу (Врховним судом). Неки теоретичари тврде да пошто предсједник бира судије Врховног суда он има утицај на њих. Међутим, ово је ријешено тиме да предсједник има право да бира новог судију тек када један од пријашњих умре или оде у пензију (судије у Врховном суду раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде. У Уједињеном Краљевству ситуација је другачија. Влада у Уједињеном Краљевству има директан утицај на законодавну власт и на судску власт. Разлог томе је што у влади премијера сједи и лорд канцелар. Човјек који држи ту позицију ради у Дому лордова (судска власт - има право запошљавати и смјењивати судије), сједи у Дому комуна (законодавна власт) али такође има мјесто и у кабинету владе (извршна власт). Овај политички орган је најстарији у Уједињеном Краљевству (основан је прије 1000 година), међутим његова позиција смета либералној демократији Уједињеног Краљевства. Ради тога у посљедње вријеме лабуристичка странка, заговара укидање позиције лорда канцелара и издвајање судија из Дома лордова које би ставио у Врховни суд сличан ономе у САД.

Види још

Бургундија-Франш-Конте

Бургундија-Франш-Конте је нови адмнистративни регион који је формиран 1. јануара 2016. спајањем региона: Бургундија (или Бургоња) и Франш-Конте. Регион обухвата 47.784 km² и у њему живи 2.816.814 становника.

Највећи град региона је Дижон у коме се налази извршна власт региона. Други по величини је Безансон у коме засједа савјет региона.

Државни савјет Уједињеног Краљевства

Државни савјет Уједињеног Краљевства (енгл. Privy Council of the United Kingdom, Her Majesty's Most Honourable Privy Council) формално је највиша извршна власт у Уједињеном Краљевству.

Европска комисија

Европска комисија је извршни орган Европске уније, својеврсна Влада Европске уније. Уз Европски парламент и Савет Европске уније представља један од три главне институције које управљају Унијом. Председник и чланови Комисије се бирају од стране земаља чланица пошто су претходно одобрени од стране Европског парламента.

Комисија је извршни орган институционалног система Уније:

Има право да даје нацрте закона и потом их представи Парламенту и Савету;

Као Унијино извршно тело, одговорно је за имплементирање Европског законодавства (директиве, регулације, одлуке), буџет и програме усвојене од стране Парламента и Савета;

Понаша се као чувар Поступака и, заједно са Судом правде, уверава се да се закон Заједнице правилно примењује;

Представља Унију на међународној сцени и преговара око међународних договора, углавном на пољу размене и сарадње.

Еквадор

Еквадор (шп. Ecuador), званично Република Еквадор (шп. República del Ecuador) држава је у Јужној Америци. Према северу се граничи са Колумбијом, према истоку и југу са Перуом, док према западу излази на Пацифички океан. Поред Чилеа, једина је држава Јужне Америке која се не граничи са Бразилом. Еквадору припадају и острва Галапагос удаљена око хиљаду километара према западу. Простире се на 283.520 km². Главни град је Кито, док је највећи град Гвајакил. Главни и службени језик је шпански којим говори око 94 % становништва. Поред шпанског у службеној употреби су и Кичва, Шуар, и још једанаест других језика.

Еквадор је тренутно на 71. месту по економској конкурентности.

За Еквадор је карактеристично да се у њему налази велики број ендемских биљних и животињских врста, што га сврстава међу седамнаест земаља са најразноврснијом флором и фауном на свету. Уставом Еквадора, усвојеним 2008, по први пут су законом дефинисана права природе, тј. права екосистема.

Еквадор је председничка република која је независност од Шпаније стекла 1809. а од Велике Колумбије 1830. године.

Император сверуски

Император сверуски (рус. Император Всероссийский) био је самодржавни и неограничени монарх који се налазио на челу Руске Империје. Императори сверуски су владали од 1721. до 1917. године.

Лесото

Лесото (енгл. Lesotho, сот. Lesotho; понегде и Басуто), или званично Краљевина Лесото (енгл. Kingdom of Lesotho, сот. Muso oa Lesotho), је држава на југу афричког континента. Лесото нема излаз на море и потпуно је окружена територијом Јужноафричке Републике. Лесото је такође и држава чланица Комонвелта.

Лорд канцелар

Лорд канцелар (енгл. Lord Chancellor) или лорд високи канцелар (енгл. Lord High Chancellor) био је до 2005. највиши судија Енглеске и Велса и својеврсни министар правде Уједињеног Краљевства, а до 2006. и предсједавајући Дома лордова.Данас је државни секретар за правду и чувар Великог печата. Други је по части државни великодостојник.

Невладина организација

Невладине организације су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи у последње две деценије и уско је повезан са појмом цивилног друштва. Без схватања појма цивилног друштва није могуће у потпуности схватити овај појам. Поред термина „невладина организација“ користи се и термин „удружење грађана“.

Једна корисна дефиниција цивилног друштва је да је оно “Сфера институција, организација и појединаца лоцирана између породице, државе и тржишта у којој људи учествују волонтерски да унапреде заједничке интересе.”

Област преклапања представља место где се снаге државе (законодавна, судска и извршна власт), бизниса и грађана обједињује да би се креирао нормативни простор за демократију, друштвену одговорност и заштиту јавних интереса.

Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је:

Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група

Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности

Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религијских и културних веровања и активности

Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу

Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик. Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.

Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:

Извршна власт

Судска власт

Законодавна власт

Медији

Локална власт

Независне одговорне (ревизорске) организације као што су:

Изборна комисија

Комисија за људска права

Комисија за борбу против корупције

Канцеларија главног ревизора

Канцеларија Врховног тужиоца

Омбудсман (јавни адвокат)

Удружења грађана

Берза

УниверзитетКао што се види простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк.

Основна подела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи).

Парламентарна република

Парламентарна република или парламентарна уставна република је облик републике која дјелује под парламентарним системом власти, гдје легитимитет извршна власт (влада) добија од законодавне власти (скупштина). Постоји велики број различитих парламентарних република. Већина има јасну разлика између шефа владе и шефа државе; гдје шеф владе држи стварну власт, баш као у уставним монархијама. Неке имају спојене улоге шефа државе и шефа владе, као у предсједничком систему, али са зависношћу од законодавне власти.

Парламентарни систем

Парламентарни систем или парламентаризам је назив за друштвено-политичко уређење у коме је извршна власт неке земље чврсто повезана, односно подређена законодавној власти коју чини парламент. То значи да парламент бира извршну власт (коју обично води шеф владе), те је у случају изласавања неповјерења способан замјенити. Зависно од тога да ли је шеф државе монарх или предсједник парламентарни систем може бити:

Уставна монархија

Парламентарна републикаПарламентарни систем се разликује од предсједничког у коме је начелно оштро извршена диоба власти, односно извршна и законодавна власт су међусобно одвојене. Својствени хибрид постоји у тзв. полупредсједничком систему.

Политички систем Италије

Политички систем Републике Италије је дефинисан Уставом Италије. Политика Италије се спроводи кроз парламентарну републику са вишепартијским системом. Италија је демократска република од 2. јуна 1946. године, када је укинута монархија на народном референдуму и изабрана конститутивна скупштина за израду устава, који је проглашен 1. јануара 1948. године.

Извршну власт врши Савјет министара, који предводи предсједник Савјета министара. Законодавна власт је распоређена првенствено на два дома Парламента, а затим на Савјет министара који може предлагати закона и држати већину у оба парламентарна дома. Судска власт је независна од извршне и законодавне власти. Њу предводи Врховни савјет судства, тијело којим предсједава Предсједник, који је и шеф државе, иако је ова дужност одвојена од свих грана власти. Тренутни предсједник је Серђо Матарела, а предједник Савјета министар је Ђузепе Конте.

Економист интелиџенс јунит је Италију рангирао 2017. године као слабу демократију. Висок степен фрагментације и политичке нестабилности, који често доводе до краткорочних коалиционих влада, карактеристичан је за италијански политички систем. Италија је од краја Другог свјетског рата до данас имала укупно 61 владу.

Политички систем Северне Македоније

Политика Северне Македоније Северна Македонија је суверена, самостална, демократска и социјална држава. Државна власт је подијељена на законодавну, извршну и судску.

Председник Сједињених Америчких Држава

Председник Сједињених Америчких Држава (енгл. President of the United States of America) је шеф државе и шеф владе у САД.

Представничка демократија

Представничка или посредна демократија је назив за друштвено-политичко уређење демократског типа у којој власт настаје темељем избора на којима грађани бирају своје представнике - само представнике извршне и/ли судске, односно чланове представничких тијела (скупштина) као законодавне власти - а који потом доносе одлуке у њихово име.

На свијету постоје различити облици представничке демократије који се разликују око тога да ли је шеф државе насљедни монарх или изабрани председник, односно да ли је извршна власт подређена скупштини (као у парламентарном систему), односно постоји јасна подјела власти (као у тзв. пресједничким републикама попут САД).

Представничка демократија се наводи као алтернатива, односно као супротност концепту тзв. непосредне демократије, иако у појединим државама оба система могу постојати кроз различите облике референдума.

Предсједник Турске Републике

Предсједник Турске Републике (тур. Cumhurbaşkanı) обавља функције шефа државе и шефа владе у Турској.

Он представља и заступа Турску Републику, чува њену цјеловитост, обезбјеђује спровођење Устава и организује координисано функционисање државних органа.

Предсједнички систем

Предсједнички систем или систем предсједничке владе је уставно-политички систем организације власти у коме је начелно оштро извршена диоба власти на законодавну, извршну и судску, те је свака самостална у подручју које јој је уставом додјељено. Ус­пос­тав­љен је Уставом САД из 1787., као пр­ви об­лик ус­тав­не предсједничке вла­де у сви­је­ту. У предсједничком систему предсједнику државе повјерена је извршна власт, а парламенту законодавна власт, чиме је у једној особи кумулирана атрибуција шефа државе и премијера. Предсједник државе начелно не може утицати на положај и рад парламента, међутим он то може чинити посредно или непосредно (преко представника своје странке у парламенту или „порука нацији“).

Амерички модел снажно је утицао на његово увођење у многобројним државама, без обзира на то каква су начела, околности и политички разлози условили такво опредјељење. У већини земаља тзв. Трећег свијета такав уставни оквир послужио је као основа за развој предсједничког система, у коме је остварена готово потпуна доминација државног поглавара у систему организације власти. Смјена врха власти у тим државама војним или државним ударом није неуобичајна.

Република Ирска

Ирска (ир. Éire, [ˈeː.ɾʲə]; енгл. Ireland, [ˈaɪərlənd]), позната и као Република Ирска (ир. Poblacht na hÉireann; енгл. Republic of Ireland), је суверена држава која покрива приближно пет шестина острва Ирске, на обали северозападне Европе. Главни и највећи град је Даблин, смештен на источном делу острва, чије је градско подручје дом око једне трећине од укупно 4,7 милиона становника. Држава једину копнену грницу дели са Северном Ирском, делом Уједињеног Краљевства. Окружена је Атлантским океаном, са Келтским морем на југу, Пролазом Светог Ђорђа на југоистоку и Ирским морем на истоку. Ирска је унитарна, парламентарна република, са изабраним председником који служи као шеф државе. Шефа владе, премијера, бира доњи дом парламнета.

Ирска Слободна Држава је настала 1922. године као резултат Англо-ирског споразума. Практично је постала република, са изабраним председником, под уставом из 1937. године, када је именована као „Ирска“. Званично је проглашена републиком 1949. Чланица Организације уједињених нације је постала у децембру 1955. Придружила се Европској економској заједници, која ће касније постати Европска унија, 1973. године. Држава није имала службене односе са Северном Ирском већим делом двадесетог века, али су током 1980-их и 1990-их ирска и британска влада су радиле са северноирским партијама на резолуцији која би решила сукобе на том простору. Након потписивања Белфастког споразума 1998. године, ирска влада и северноирска извршна власт су сарађивале на великом броју области политике преко Министарског савета Север/Југ.

Ирска спада међу најбогатије земље према БДП-у по глави становника. Након придруживања Еврпској економској заједници, Ирска је усвојила неколико либералних економских закона који су омогућили рапидан економски раст. Земља остварила значајан напредак од 1995. до 2007, и за то време је постала позната као „Келтски тигар“. Раст је заустављен финансијском кризом која је почела 2008. године, заједно са избијањем светске финансијске кризе 2007. године.

Свети синод

Свети синод (грч. Ιερά Σύνοδος) црквени је законодавни или извршни орган. На његовом челу стоји црквени поглавар (предстојатељ).

У неким православним помјесним црквама свети синод је сабор свих епархијских архијереја и самим тим врховна власт. У тим црквама обично постоји и стални синод, црквено тијело ужег састава које је носилац извршне власти. Нпр. у Грчкој православној цркви постоји Свети архијерејски синод (црквенозаконодавна власт) и Стални свети синод (извршна власт).У другим православним црквама свети синод је само извршни орган док се црквенозаконодавни орган назива архијерејски сабор или сабор епископа. Нпр. у Српској православној цркви постоји Свети архијерејски сабор (црквенозаконодавна власт) и Свети архијерејски синод (извршна власт). Исто тако, у Руској православној цркви постоји Архијерејски сабор и Свети синод.Осим црквенозаконодавне или извршне власти свети синод врши и судску власт над архијерејима. Сходно томе, према канонском праву, синод у свом саставу мора имати најмање тројицу архијереја. Тело које се издаје за синод, а не задовољава канонске предуслове за пуноправан рад, означава се као "псеудо-синод".

Судска власт

Судска власт је једна од три основне гране власти и њен задатак је да примјењује и тумачи законе које је донијела законодавна власт (легислатива).

У либералним демократијама судска власт треба да има апсолутну независност од осталих грана власти. У САД, судска власт је одвојена од остале двије и постоји у облику Врховног суда (енгл. The Supreme Court). Неки теоретичари расправљају да извршна власт има утицаја на амерички Врховни суд јер председник Сједињених Америчких Држава лично бира судије. Међутим, противаргументи су да предсједник има право да бира судију тек када један од њих умре (судије у Врховном суду САД раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде (начело сталности судијске функције).

Примјер, гдје у либералној демократији постоји мијешање нивоа власти је у Уједињеном Краљевству. Наиме, у Влади Уједињеног Краљевства постоји мјесто за лорда канцелара (енгл. Lord Chancellor), који је уједно и најстарији политички орган у држави (основан најкасније 1066. године, а вјероватно и раније). Проблем је у томе што је он шеф судства (има право да бира и отпушта све судије у држави), сједи у Дому лордова - горњем дому Парламента (законодавна власт) и има мјесто у Влади (извршна власт). Теоријски, он има већу политичку моћ од премијера (има и већу плату). Овај проблем мучи британску политичку јавност већ неко вријеме. Уједињено Краљевство, као једна од првих држава либералне демократије, себи не би смјела допустити то мијешање. Међутим, пошто су Британци традиционалисти овај проблем није лако ријешити (исти проблем је постојао са прихватањем евра). У јуну 2003. године Тони Блер, тадашњи премијер Уједињеног Краљевства, је најављивао да ће укинути функцију лорда канцелара и да ће на његово мјесто поставити британски Врховни суд. Противаргументи су били традиција, велики трошкови за изградњу Врховног суда итд.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.