Изабела I од Кастиље

Изабела I од Кастиље (шп. Isabel I de Castilla; рођена је 22. априла 1451. у месту по имену Мадригал де лас Алтас Торес, а умрла је 26. новембра 1504. у Медини дел Кампо) била је краљица Кастиље и Леона. Она и њен супруг, Фернандо II од Арагона, били су још и познати као Католички краљеви, јер су предводили Реконкисту у борби против Мавара и извојевали коначну победу над њима протеравши их са Иберијског полуоства 1492. године.[1]

Била је кћерка Хуана II од Кастиље и његове друге жене, Изабеле од Португала, као и сестра претходног престолонаследника, Енрикеа IV. Њеном удајом за Фернанда II Арагонског уједињене су Кастиља и Арагон (1479.) и створени темељи јединствене шпанске државе и будућег колонијалног царства. Током њихове владавине успостављен је суд инквизиције (1480.), протерани су Јевреји, а заузимањем Гранаде 1492. дефинитивно је сломљена власт Мавара. Исте године опремили су експедицију Кристофера Колумба која је открила Америку, а 1503. су од Француске преотели Напуљску краљевину.[2]

Изабела I Католичка
IsabellaofCastile03
Изабела I Католичка
Датум рођења22. април 1451.
Место рођењаМадригал де лас Алтас Торес, Кастиља
Датум смрти26. новембар 1504. (53 год.)
Место смртиМедина дел Кампо
Кастиља
ДинастијаТрастамара
ОтацХуан II од Кастиље
МајкаИзабела од Португала
СупружникФернандо II од Арагона
ПотомствоХуана I од Кастиље, Изабела од Арагона и Кастиље, Хуан од Арагона и Кастиље, Марија од Арагона и Кастиље, Катарина од Арагона
ПретходникЕнрике IV од Кастиље
НаследникХуана од Кастиље
Потпис
Isabella I of Castile Signature

Детињство

О месту и датуму рођења Изабеле I од Кастиље је историјски расправљано, јер у то време када су се рађале девојчице нико није био свестан важности коју би та девојчица могла имати у будућностти. Мадригал, њен завичај, тада је било мало село, у ком је живела њена мајка, Изабела де Авиз, по којој је и добила име, које у то време није било често у Шпанији.

Две године касније, у Тордесиљасу, родио се њен брат Алфонсо. Док се доста раније као плод брака између Хуана II од Кастиље и Марије од Арагона, родио Енрике, Изабелин полубрат по оцу, који је ступио на трон 1454. као Енрике IV.

По смрти свога оца, Изабела је послата са својом мајком и братом Алфонсом у град Аревало, где је гледала нападе лудила своје мајке. То је био период великих потешкоћа, чак и оних економских. Тада се била посветила читању религиозних књига. Такође је постала пријатељица са Беатрис де Силвом (1424—1491), којој је помогла при оснивању Реда Безгрешног Зачећа и ком је донирала дворове Галиана у граду Толеду. Друге важне личности у овом периоду њеног живота су били Гутијерез де Карденас, његова супруга Тереса Енрикес и Гонсало Ћакон.[3]

Живот на двору

Године 1461, Изабела и њен брат су послати у Сеговију, место где се налазио и двор, јер се приближавало рођење краљевске кћерке, Хуане од Кастиље. Убрзо су јој краљеви непријатељи дали надимак ”Белтранка”, ширећи гласине да је она кћерка Белтрана де ла Куеве. Један део племства се супротставио краљу Енрикеу и подржао је његовог дванаестогодишњег полубрата Алфонса, који је покушао да га скине са власти у Авилиној фарси. Изабела је била уз Алфонса све време. Међутим, он је преминуо 1468. у Кардењоси, највероватније, услед тровања. Упркос притисцима племства, Изабела је одбила да се прогласи краљицом док је Енрике IV био жив. Насупрот, успела је да убеди полубрата да јој додели титулу Принцезе од Астуријаса, на једној конзервативној церемонији која се одржала у месту Торос де Гисандо 19. септембра 1468. године, позната као Пакт из Гисанда.

Изабела је тада постала наследница круне, јер велики део племства није сматрао Хуану од Кастиље легитимним наследником, због сумњи да није кћерка Енрикеа IV. Од овог тренутка Изабела одлази да живи у Окању, вилу Дон Хуана Паћека, маркиза од Виљене. Краљица затим почиње дипломатске контакте са другим краљевским кућама, да би склопила брачни уговор који ће јој донети корист.[3]

Ferdinand of Aragon, Isabella of Castile
Изабела Католичка и Фернандо II од Арагона.

Брачни споразуми

Од своје треће године, Изабела је била верена за Фернанда, сина Хуана II од Арагона.

Међутим, шест година касније, Енрике IV је прекинуо овај споразум, како би је верио са принцем Карлосом. До брака није дошло будући да се Хуан II од Арагона оштро противио томе. Такође су били неуспешни покушаји Енрикеа IV да је венча са краљем Алфонсом V од Португала, двадесет година старијим од ње. Године 1464, Изабела га је одбила, стављајући разлику у годинама у први план. Са само шеснаест година, била је верена за Педра Хирона, који је тада имао четрдесет три године, али ни до овог брака није дошло, будући да је Хирон умро, из непознатих разлога, на путу до своје веренице.

Будући да је договор у Гисанду подразумевао да Изабелин брак мора бити одобрен од стране кастиљанског монарха, Енрике IV је поново покушао да успостави брак између Изабеле и Алфонса V од Португала. Његови планови тицали су се и веридбе своје ћерке за принца Хуана, наследника Алфонса V од Португала. На тај начин, Изабела би била пребачена у суседно краљевство, и након смрти свог мужа, престо Португала и престо Кастиље прешли би у руке Хуана II од Португала и супруге Хуане. Изабела није пристала.

Након тога, краљ је покушао да је вери за Карлоса од Валоа, брата Луја XI, на шта Изабела поново није пристала. Француски монарх је потом тражио руку Енрикеове ћерке Хуане, за свог брата. Пре него што је упознао вереницу, Карлос умире 1472. године.

У међувремену, Хуан II од Арагона је покушао тајно да преговара са Изабелом око венчања са својим сином, Фернандом. Изабела је сматрала да је он био најбољи кандидат, али како су били у сродству, била им је потребна папска була како би ступили у брак. Папа, међутим, није потписао овај документ, плашећи се негативних последица које би то могло донети, како су и краљевства Кастиље, Португалије и Француске била против брака Изабеле и Фернанда.

Изабелини сарадници су фалсификовали наводну булу потписану од стране папе Пија II, јуна 1464. године, у којој је Фернанду дозвољено да ступи у брак са било којом принцезом са којом је у крвном сродству. Изабела је пристала, те је 5. марта 1469. године потписан уговор. Из страха да им краљ Енрике не поквари планове, маја 1469, Изабела бежи из Окање, где је била под надзором Хуана Паћека, одлази у Авилу са изговором да жели да посети гроб свога брата. Са друге стране, Фернандо, прерушен у просјака прелази Кастиљу у тајности. Коначно, 19. октобра 1469. године ступају у брак у граду Ваљадолиду.

Брак је изазвао сукоб са краљем Енрикеом. Године 1471., папа Сикст IV шаље кардинала Родрига Борџију у Шпанију као папског изасланика, за измирење различитих политичких питања на полуострву, укључујући и овај споразум. Са собом је донео булу - (Bula de Simancas) - коју би им дао у замену за град Гандију, која би припала његовом сину Педру Луису. Изабела и Фернандо су испоштовали свој део договора 1485.[4]

Владавина

Није било предвиђено да Изабела буде краљица, али је смрт њеног брата Енрикеа IV довела до тога. Упркос томе, годину дана након тога, око себе је имала око 35.000 људи спремних да се боре до смрти за своју краљицу. Тада је почео рат за наслеђе Кастиље који је трајао до 1479, а вођен је између Изабелиних партија и партија Изабелине братанице Хуане. Рат је окончан Миром у Алкасовасу на којем су Изабела и Фернандо признати као краљеви Кастиље.

Током ратова које је водио њен муж Фернандо, увек је била у позадини заједно са својом децом. Одиграла је значајну улогу у рату за Гранаду, где је војницима одржала говор како би им подигла самопоуздање. Осим тога, радила је са лекарима и заједно са њима помагала повређеним војницима. У војним походима краљеви су сарађивали са Гонсалом Фернандезом од Кордобе који је имао велику улогу у освајању Гранаде, у ратовима у Италији и освајању Кефалоније 1500. године.

Финансирала је Кристофера Колумба за његове путеве, упркос критикама суда. Неки кажу да је продавала свој драгоцени накит како би успела да му да довољно средстава. Споразумом из Тордесиљаса 1494. потписаним са Португалијом, одређена је линија границе поделе Новог света која се налазила на 46. меридијану западно од Гринича, где је сва земља која се налазила источно од ове линије припала Португалији, а земља западно од ње, припала је Шпанији.

Изабела и Фернандо су урадили много тога што је утицало на Шпанију током следећих векова. Побољшали су комплетну администрацију краљевства, увели Свету инквизицију 1480. године, прво у Кастиљи, а потом и у Арагону, створили Свето братство; групу наоружаних људи који су се борили против криминала и тиме учинили тржиште и економију сигурнијим. Гранада је пала 1492, а исте године су коначно протерани Јевреји и Муслимани едиктом у Гранади. Тада је почела и евангелизација становништва. Изабела и Фернандо су 19. децембра 1496. булом Si convenit добили титулу Католички краљеви коју им је предао папа Александар VI. Такође им је доделио и Златну ружу 1500. године.[5]

Isabella I of Castile Signature
Потпис Изабеле I од Кастиље

Смрт

Написавши тестамент, 12. октобра 1504. године, Изабела је наредних неколико месеци ишчекивала смрт у Краљевској Палати. Умрла је од рака материце исте године, 26. новембра.

Првобитно је била сахрањена у манастиру Сан Франсиско од Алхамбре, у једноставном сандуку, по сопственој жељи. Након неког времена, њени посмртни остаци, заједно са телом њеног супруга Фернанда Католичког, премештени су у Краљевску Капелу у Гранади. Њихова ћерка Хуана Прва и њен супруг, Филип Лепи, су, својевремено, били сахрањени на истом месту. Поред њих, тамо почива и тело Изабелиног унука Мигела, сина Мигела Првог Португалског и Изабелине најстарије ћерке Изабеле, који је умро мало након што је навршио две године живота.

У музеју Краљевске Капеле, налазе се круна краљице Изабеле, која је поред тога донирала и велики број слика Сандра Ботичелија, Дирка Баутса, Рохира ван дер Вејдена, Ханса Мемлинга и осталих познатих сликара тог доба.

Тестамент и наследство

Оригинал краљичиног тестамента се чува у Краљевском Манастиру Свете Марије од Гвадалупеа. Једна копија је послата манастиру Света Исабела од Алхамбре у Гранади, а друга у катедралу у Толеду, одакле је од 1575. године премештена у Главни Архив у Симанкасу.

У тестаменту је навела да њени наследници треба да се потруде у циљу освајања и наметања хришћанства северној Африци, имајући увек за пример Реконкисту Иберијског полуострва. Након смрти, престо је наследила њена ћерка Хуана Прва, али је убрзо проглашена неспособном за владање, због менталне болести. Хуану је наследио њен супруг Филип Лепи, а убрзо потом, Шпанијом је завладао њихов син Карлос I.

Њена борба за изједначавање права покореног америчког становништва са правима становника Шпаније, омогућила јој је добијање титуле борца за људска права од стране Луиса Суареса Фернандеза, упркос њеној верској нетолерантности. Године 1864, сликар Едуардо Росалес је приказао моменат у ком Исабела Католичка диктира свој тестамент, у делу Исабела Католичка диктира свој тестамент.[6]

Период након смрти

Током 16. и 17. века, историчари су се углавном бавили ликом краља Фернанда, док је Изабелина фигура била у сенци. Краљ Фернандо је описиван као великодушан, љубазан, умерен човек, увек спреман да преговара, док је Изабела осликана као неумољива, оштра и сурова жена. Почетком 19. века објављено је дело Elogio de la Reina Católica у којем се по први пут у центру пажње налазила краљица, док је лик краља био у другом плану. У овом делу је аутор позитивно осликао краљицу Изабелу; истакао је њене врлине. Ово дело је утицало на многе историчаре касније, све до средине 20. века. Краљ Фернандо VII, након што се вратио у Шпанију 1815. године, успоставља апсолутизам и ствара орден Изабеле Католичке, високо знамење које и данас-дан додељује шпанска влада. Касније, шпански либерали и романтичари 19. века настојали су да имају позитивну слику католичких краљева, које су сматрали последњим националним монарсима.

Од 1938. године, Франкова диктатура је у потпуности користила фигуру и симболе Изабеле Католичке у својој пропаганди. Године 1958. надбискуп из Ваљадолида Хосе Гарсија и Голдарас је започео процес којим је Изабела проглашена за светицу. Сачинио је групу историчара чији је задатак био да истакну најважније ствари из краљичине биографије. Луис Суарес Фернандез писао је о протеривању Јевреја. На ту тему је објавио неколико књига. Остали чланови ове групе били су Антонио Румеу де Армас и Мигел Анхел Ладеро Кесада. Овај процес траје и дан-данас.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Енрике II од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
8. Хуан I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Хуана Мануел од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
4. Енрике III од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Пере IV од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
9. Елеонора Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Елеонора од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
2. Хуан II од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Едвард III Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
10. Џон од Гента (=26)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Филипа од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
5. Катарина Ланкастерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Педро I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
11. Констанца од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Maria de Padilla
 
 
 
 
 
 
 
1. Изабела I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Педро I Португалски
 
 
 
 
 
 
 
12. Жоао I Португалски (=28)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Тереза Лоуренцо
 
 
 
 
 
 
 
6. John, Lord of Reguengos de Monsaraz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Џон од Гента (=10)
 
 
 
 
 
 
 
13. Филипа од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Бланш од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
3. Изабела од Португала, краљица Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Жоао I Португалски (=12)
 
 
 
 
 
 
 
14. Афонсо I, војвода од Брагансе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Inês Peres Esteves
 
 
 
 
 
 
 
7. Изабела од Брагансе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Нуно Алварес Переира
 
 
 
 
 
 
 
15. Beatriz Pereira Alvim
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Leonor de Alvim
 
 
 
 
 
 

Потомство

Изабела и Фернандо су имали петоро деце:

  • Принцеза Изабела од Астуријаса (1470—1498) била је верена за инфанта Алфонса од Португала, али се након његове смрти удала за његовог рођака Мануела 1495. године. Носила је титулу краљице Португала од 1495. до 1498. године. Рађа сина Мануела (Мануел де Пас) и умире на порођају 1498. године.
  • Принц Хуан од Астуријаса (1478—1497) се 1497. године оженио са Маргаритом од Аустрије (кћерком немачког императора Максимилијана I Хабзбуршког). Међутим, Хуан убрзо умире од туберкулозе. Након његове смрти, Маргарита одлази у Шпанију где се брине о свом рођаку Карлосу, будућем императору Карлосу V.
  • Хуана I, принцеза од Астуријаса и краљица Кастиље (1479—1555) 1496. године се удала за Филипа Лепог, војводу Бургоње (такође сина Максимилијана I). Постала је наследница нове династије која ће владати Шпанијом вековима - Хабзбурговаца. Филип је од оца наследио Аустрију, а од мајке Холандију и постао Свети Римски Цар. Тако је Шпанију повезао са својим осталим територијама. После смрти Изабеле Католичке, кратко је владао Кастиљом заједно са Хуаном, као Фелипе I. Две године касније, после његове смрти, Кастиља добија за новог владара његовог најстаријег сина Карла I. Фернандо, мада је у теорији био само владар Арагона, услед Хуаниног лудила и младости свог унука, суштински влада Кастиљом све до своје смрти 1516. године.
  • Марија од Арагона и Кастиље (1482—1517) се 1500. године преудала за мужа своје покојне сестре Изабеле, Мануела I од Португала. Имала је десеторо деце.
  • Катарина Арагонска (1485—1535) се 1502. године удала за принца Артура. Међутим он је умро неколико месеци касније. Године 1509. се преудала за брата свог покојног мужа, Хенрија VIII, краља Енглеске.[7]

Референце

  1. ^ Isabel la Católica
  2. ^ Biografía de Isabel I de Castilla - Isabel la Católica - quién es, información, obras, historia, vida, biografía resumida, quién fue, resumen
  3. 3,0 3,1 Mujeres en la historia: La reina, Isabel I de Castilla (1451-1504)
  4. ^ Isabel I la Católica, reina de Castilla · National Geographic en español. · Secciones
  5. ^ Isabel I, la Católica - Presentación
  6. ^ Isabel, las conquistas militares de la Reina más famosa de la pequeña pantalla - ABC.es
  7. ^ Biografía de la Reina Isabel - Región de Murcia Digital
Претходник:
Енрике IV од Кастиље
Краљица Кастиље и Леона
(1474—1504)

Наследник:
Хуана I од Кастиље

Спољашње везе

1451

1451 је била проста година.

1504

1504. је била преступна година.

Елизабета од Аустрије, краљица Француске

Елизабета од Аустрије (Беч, 5. јул 1554- Беч, 22. јануар 1592) је била супруга Шарла IX Валоа. Била је кћерка Максимилијана II и Марије Хабзбуршке.

Жоао III од Португалије

Жоао III Португалски (Лисабон, 7. јун 1502- Лисабон, 11. јун 1557) је био краљ Португалије. Био је син Мануела I и Марије од Арагона и Кастиље.

Изабела (кратер)

Кратер Гилбер је велики ударни метеорски кратер на површини планете Венере. Налази се на координатама 29,8° јужно и 155,8° западно (планетоцентрични координатни систем +Е 0-360) и са пречником од 175 км други је по величини кратер на овој планети.

Кратер је име добио у част шпанске кастиљанске краљице Изабеле I од Кастиље (1451—1504), а име кратера је 1994. усвојила Међународна астрономска унија.Од кратера се ка југу и југоистоку протежу два, и до неколико стотина километара дуга линијска структурна подручја испуњена наслагама насталим услед удара. Ова подручја су на радарским снимкама означена светлијим нијансама. Јужни продужетак делимично окружује некадашњи овални вулкански штит пречника око 40 км. Југоисточни продужетак је ишаран сложеном и релативно густом мрежом канала и гребена, и на крајњем истоку се спаја са избаченим материјалом из мањег ударног кратера Кон (пречника око 20 км). Научници претпостављају да су ови токови настали таложењем истопљеног стеновитог материјала насталог као последица метеорског удара (стене се услед великих температура топе и испаравају у атмосферу, а потом се акумулирају око кратера). Слични процеси примећени су и на Земљи као последица изразито снажних вулканских ерупција. Дно кратера је доста равно и на радарским снимкама се види као нешто тамнија област.

Изабела од Арагона и Кастиље

Изабела од Арагона и Кастиље (шп. Isabel de Aragón y Castilla) или Изабела од Трастамаре и Трастамаре (шп. Isabel de Trastámara y Trastámara; рођена је у Дуењасу 2. октобра 1470. а умрла је у Сарагоси 28. августа 1498) била је принцеза од Астурије, престолонаследница Круна Арагона и Кастиље, као и краљица Португалије.

Била је најстарија кћерка Католичких краљева. Изненадна смрт њеног осам година млађег брата Хуана 1497. је претворила у принцезу од Астурије и престолонаследницу Кастиље и Арагона.

Била је верена са Алфонсом од Португала (1475—1491), али овај је умро одмах након венчања те се Изабела онда венчала са његовим рођаком Мауелом, који је наследио португалски престо. Са њим је имала само једног сина, Мигела који је међутим, умро кад је имао само годину дана. Да је поживео, претворио би се прво у принца од Астурије, и престолонаследника круна Арагона и Кастиље као и Португала. Изабела је умрла на порођају.

Кристина од Данске

Кристина од Данске (Ниборг, 1522 - Алесандрија, 10. децембар 1590)

је био краљ Норвешка, Данска. Био је син Кристијан II Дански и Изабела од Аустрије.

Максимилијан III Аустријски

Максимилијан (1558 – 1618) је био аустријски надвојвода.

Марија Хабзбуршка

Марија Хабзбуршка и Авиз, позната као Марија од Аустрије (рођена је 21. јуна 1528. у Мадриду, а умрла је 26. фебруара 1603. године у месту по имену Виља Монте у Шпанији) је била је најстарија кћерка Карла V, цара Светог римског царства и шпанског краља, и Изабеле од Португала, кћерке Мануела I од Португала.

По наређењу свог оца, Марија се удала за свог рођака, Максимилијана II, сина Карловог брата, Фердинанда I. По захтеву свог оца, били су регенти у Шпанији у току његових дугих одсистема из земље. Од 1552. године се трајно настањује у Бечу. Након смрти свог мужа 1576, вратила се у Шпанију, где је и умрла.

Деца:

Ана од Аустрије (1549—1580), четврта жена Филипа II од Шпаније и мајка Филипа III од Шпаније

Фердинанд од Аустрије (1551—1552).

Рудолф II (1552—1612), цар Сцетог римског царства.

Ернест од Аустрије (1553—1595), надвојвода од Аустрије

Изабела од Аустрије (1554—1592). удала се за Шарла IX, француског краља и постала краљица Француске.

Марија од Аустрије (1555—1556).

Матија (1557—1619), цар Светог римског царства

Максимилијан III од Аустрије (1558—1618).

Алберто од Аустрије (1559—1621).

Венцел од Аустрије (1561—1578).

Фридрих од Аустрије (1562—1563).

Марија од Аустрије (1564).

Карло од Аустрије (1565—1566).

Маргарита од Аустрије (1567—1633). Замонашила се.

Леонор од Аустрије (1568—1580).

Марија од Арагона и Кастиље

Марија од Арагона и Кастиље је рођена 29. јуна 1482. у Кордоби, а умрла је 7. марта 1517. у Лисабону. Била је трећа кћерка Католичких краљева и краљица Португала удавши се за краља Мануела I.

Венчање је одржано 30. октобра 1500. године када је Мануел остао удовац након смрти Маријине старије сестре, Изабеле од Арагона и Кастиље 1498.

Имала је десеторо деце:

Жоао III, краљ Португала (1502—1554)

Изабела од Португала (1503—1539), удата за Карла V

Беатриз (1504—1538), удата за Карла III, војводе од Савоје

Луис (1506—1555), војвода од Беже

Фернандо (1507—1534), војвода од Гварде и Транкоса

Алфонсо (1509—1540), кардинал од Португала

Марија (1511—1513)

Енрике I (1512—1580), краљ Португала

Едуардо (1515—1540), војвода од Гимараиса, ожењен Изабелом Брагансом

Антонио (1516)

Матија, цар Светог римског царства

Матија (нем. Matthias; Беч, 24. фебруар 1557. — Беч, 20. март 1619.) је био владар из династије Хабзбурга, краљ Угарске од 1608. (као Матија II), краљ Чешке од 1611. и цар Светог римског царства од 1612. године.

Био је четврти син цара Максимилијана II и његове супруге Марије из шпанске гране Хабзбурга. Оженио се Аном, ћерком његовог стрица Фердинанда, надвојводе од Аустрије. Брак је био безчедан, а Матија је 1595. наследио Аустријско надвојводство од стрица.

Матијин старији брат, цар Рудолф II, поставио га је 1593. за намесника Аустрије. У овом периоду Матија је склопио пријатељство са бечким бискупом Мелхијором Клезлом који му је доцније постао главни савезник. У периоду Дугог рата (1593—1606) хабзбуршке војске су се сукобиле са Османлијама око превласти над северном Угарском и Ердељом. Угарско протестантско племство је 1605. искористило прилику да покуша да збаци власт католичких Хабзбурга. Рудолф је овластио Матију да угуши побуну што је овај и учинио, мада је Бечки мир из 1606. потврдио начело верских слобода у Угарској.

Победа из 1605. помогла је Матији да се 1606. наметне за породичног старешину аустријских Хабзбурга. Његов ексцентрични и болешљиви брат Рудолф II морао је а га одреди за свог наследника. Уз помоћ Скупштине државних сталежа Аустрије, Угарске и Моравске Матија је 1608. натерао брата да му препусти угарску круну, а 1611. и круну Чешке.

Након Рудолфове смрти почетком 1612. Матија је најзад добио дуго жељену титулу цара Светог римског царства. Уз подршку бискупа Клезла спроводио је политику верске толеранције дарујући слободу вероисповести и друге привилегије протестантима у Аустрији и Моравској. Оваква политика изазвала је противљење присталица противреформације, на првом месту Матијиног брата од стрица Фердинанда. Прашка дефенестрација из 1618, којом је започет Тридесетогодишњи рат, заоштрио је прилике у Светом римском царству, као и односе међу самим Хабзбурзима. Услед старости и болести Матија је 1617. препустио власт над Чешком Фердинанду II, а 1618. и над Угарском. Фердинанд II је након Матијине смрти 1619. наследио и царски престо.

Рудолф II, цар Светог римског царства

Рудолф II (нем. Rudolf II.; Беч, 18. јул 1552 — Праг, 20. јануар 1612) је био владар из династије Хабзбурга, краљ Угарске (1572–1608), краљ Чешке (као Рудолф II, 1575–1611), надвојвода Аустрије (1576–1608) и цар Светог римског царства (1576–1612).

Рудолф II је био веома незаинтересован за владарске обавезе и послове, али је био велики љубитељ и покровитељ науке и уметности. На његовом двору боравили су, као дворски астрономи и астролози, Тихо Брахе и Јохан Кеплер, као и низ значајних маниристичких уметника.

Себастијан I од Португалије

Себастијан I од Португалије (Ribeira Palace, 20. јануар 1554- Ksar el-Kebir, 4. август 1578) је био краљ из династије Династија Авиз. Био је син João Manuel, Prince of Portugal и Хуана од Аустрије.

Уговор из Санта Феа

Уговор из Санта Феа између Кристифора Колумба и Католичких краљева потписан је у Санта Феу (Гранада) 17. априла 1492. Њиме су Колумбу додељене титуле адмирала светског океана, вицекраља, генералног гувернера и дона, као и десетина богатства које стекне на планираном путовању. Документ је сачињен у стандардном облику за Кастиљу 15. века: поједине ставке уговора уређене су у поглавља. Иако ово није формални уговор, он је ипак резултат ранијих преговарања.

Кад је Колумбов предлог у почетку одбијен, Изабела I од Кастиље сазвала је другу скупштину, састављену, између осталих, од морнара, филозофа и астролога, како би се пројект преиспитао. Стручњаци су сматрали апсурдном удаљеност између Шпаније и Индијâ коју је Колумбо израчунао. Монарси су такође почели да сумњају, али група утицајних дворјана уверила их је да ће у случају неуспеха пројекта губитак бити мали, а добит јако велика ако он успе. Међу овим саветницима били су толедски надбискуп Ернандо де Талавера, бележник Луис де Сантанхел и виши дворски службеник Хуан Кабреро. Краљевском секретару Хуану де Коломи наређено је да формулише поглавља. Требало је 3 месеца да се уговор припреми јер су монарси били заузети другим стварима. Запечаћен је у привременом логору у Санта Феу, на периферији опкољене Гранаде.

Оригинална верзија није сачувана. Најстарија сачувана копија налази се у потврдама које је Круна издала у Барселони 1493. Изостављање речи "Азија" навело је неке историчаре да предложе како Колумбо никад није намеравао да иде тамо, већ само да открива нове земље. 2009. године уговор је уврштен у УНЕСКО-в регистар "Памћење света“.

Хуан од Арагона и Кастиље

Хуан од Арагона и Кастиље (шп. Infante Juan de Aragón y Castilla) је био друго од четворо деце Католичких краљева. Родио се у 28. јуна 1478. у Севиљи, а умро је 4. октобра 1497. у Саламанки. Био је престолонаследник Круне Арагона и Круне Кастиље, те је носио титулу принца од Астурије, као и принца од Хероне, војводе од Монблана, грофа од Сервере и господара Балагера.

Оженио се априла 1497. у катедрали у Бургосу са надвојвоткињом Маргаритом од Аустрије, кћерком цара Максимилијана I и Марије од Бургундије. Имали су само једно дете које је било мртворођено.

Шест месеци након венчања, умро је у Саламанки од туберкулозе. Након његове смрти, његова сестра, Изабела је била проглашена принцезом од Астурије и Хероне, то јест, престолонаследницом Круна Арагона и Кастиље.

Хуана Белтранка

Хуана од Трастамаре (шп. Juana de Trastamara; Мадрид, 28. фебруар 1462 — Лисабон, 12. април 1530), позната још и као Хуана Белтранка (шп. Juana la Beltraneja), била је кастиљанска принцеза, кћерка Енрикеа IV и Жоане од Португалије. На основу гласина да је краљ Енрике IV био импотентан, с обзиром да није имао порода у свом претходном браку који је трајао 13 година и који је папа Никола V поништио јер се претходно утврдило да се брак све те године уопште није конзумирао, у јавности је одувек постојала јака сумња да је Хуана заиста његова кћерка, што је довело до многих потреса у краљевству, а након његове смрти, и до петогодишњег грађанског рата за престо.

Велики део кастиљанског племства је тврдио да је Хуанин прави отац био заправо племић Белтран де ла Куева, војвода од Албукерка, за кога се сумњало да је краљичин љубавник, а на основу његовог веома брзог успона на двору.

Енрике је прво под притиском племства потписао споразум у ком престо оставља свом брату Алфонсу, а кад је овај напрасно умро, био је присиљен да потпише други споразум у ком као престолонаследницу Кастиље проглашава своју полусестру, Изабелу. Међутим, тај споразум је садржао и клаузулу која је обавезивала Изабелу да се уда само уз Енрикеово одобрење, тако да кад се она тајно венчала са Фернандом II од Арагона, Енрике је сматрао да је уговор прекршен, те је прогласио Хуану својом наследницом. Након његове смрти, разбуктао се грађански рат око престола између Изабелиних и Хуанинин присталица, који се завршио пет година касније, победом Изабеле, која је постала Изабела I од Кастиље.

Са 13 година постала је краљица Португалије — 1475. године удала се за потругалског краља, Алфонса V, што је довело до четворогодишњег португалско-кастиљанског рата у којем је Алфонсо био побеђен (1479) и присиљен да се одрекне брака са Хуаном, а самим тим и на право на кастиљански престо.

Хуана је имала 17 година (1479) када је била присиљена да се повуче у манастир Санта Клара де Коимбра у Португалији, где ће провести остатак свог живота, све до своје смрти 1530.

Хуана од Аустрије

Хуана од Аустрије или Хуана Хабзбуршка рођена је у Мадриду 24. јуна 1535. а умрла је у Ескоријалу, 7. септембра 1573. Била је надвојвоткиња од Аустрије и шпанска принцеза.

Важност Хуане од Аустрије долази од њеног порекла, јер је била унука, кћерка, мајка и сестра царева и краљева. Била је унука Филипа Лепог и Хуане Луде са очеве стране и Мануела I од Португалије и Марије од Арагона и Кастиље са мајчине стране; кћерка Карла V и Изабеле од Португалије, сестра Филипа II, и мајка португалског краља Себастијана I.

Хуана од Кастиље

Хуана I од Кастиље (шп. Juana I de Castilla; Толедо, 6. новембар 1479 — Тордесиљас, 12. април 1555) је била шпанска краљица. У историји је позната и као Хуана Луда, због своје опсесивне љубави према свом супругу, Филипу Лепом, која је на крају и учинила да изгуби разум. Прво је била инфанта од Кастиље и Арагона, затим надвојвоткиња од Аустрије, војвоткиња од Бургундије и Бребанта и грофица од Фландрије. Након смрти своје мајке, краљице Изабеле I од Кастиље, постала је и краљица Кастиље и Леона, Галиције, Гранаде, Севиље, Мурсије, Гибралтара и Канарских острва као и Западних Индија (1504—1555) и Арагона, Наваре, Напуља и Сицилије (1516—1555), поред других титула као што су кнегиња од Барселоне и господарица од Бискаје. Све те титуле је наследила од својих родитеља, Изабеле I од Кастиље, и Фернанда II од Арагона, и тиме је ујединила Шпанију под једном круном почев од 16. јануара 1516. Иако је проглашена ментално неспособном за владање и затворена је у Тордесиљасу, формално ће владати заједно са својим сином, Карлом I од Шпаније до своје смрти, 1555. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.