Игњат Станимировић

Игњат Станимировић (Суботица, 18. октобар 1812Београд, 12. јануар 1878), је био ректор и један од првих професора београдског Лицеја, прве више школе у Србији. Станимировић је био професор опште статистике и умног права криминалнога.

Игњат Станимировић
Ignjat Stanimirović
Игњат Станимировић
Датум рођења18. октобар 1812.
Место рођењаСуботица
Аустријско царство
Датум смрти12. јануар 1878. (65 год.)
Место смртиБеоград
Кнежевина Србија
Пољестатистика, право
ШколаБеоградски Лицеј
Познат поректор Лицеја 1843./44.

Биографија

Професор Станимировић је рођен 18. октобра 1812. године у Суботици.[1]

На предлог Стефана Радичевића, „попечитеља просвештенија“, године 1840. отворено је Правно одељење у оквиру Лицеја, који се још увек налазио у Крагујевцу. На правном одељењу су се предавали стручни предмети и оно представља претечу Правног факултета и уједно прву правну школу у Србији. У Правно одељење ступало се по завршетку Филозофског одељења, а први професори на њему били су Јован Стерија Поповић и Игњат Станимировић.[2]

Игњат Станимировић је радио као професор на Лицеју три године - 1840/41 у Крагујевцу и две школске године 1841/42, 1842/43 у Београду. Од 26. октобра 1842. године, професор Станимировић је обављао дућност шефа образовног одељења, а његову позицију је наследио Сергије Николић.[3] Функцију ректора београдског Лицеја обављао је у периоду 1843./1844. године.[4] Редовни члан Друштва српске словесности био је од 1. августа 1844. године.[5] За почасног члана Српског ученог друштва изабран је 29.јула 1864. године. Обављао је и функцију члана Апелационог суда.

Умро је 12. јануара 1878. године у Београду.

Остало

Једна од улица у београдској општини Звездара носи име Игњата Станимировића.[6]

Референце

  1. ^ Факултет
  2. ^ http://serbum.com/?p=1232
  3. ^ http://anali.ius.bg.ac.rs/Annals%202008/Annals%202008%20p%20195-215.pdf
  4. ^ Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду
  5. ^ „Члан САНУ[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2014. Приступљено 12. 1. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  6. ^ „Mapa Srbije, Beograd - Map of Serbia, Belgrade[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 12. 1. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Београдски Лицеј

Лицеј или Лицеум Књажества сербског је прва виша школа у Србији, отворена октобра 1838. године у Крагујевцу, а 1841. године је премештена у Београд и смештена у Конак кнегиње Љубице. Лицеј је постојао до 1863. када прераста у Велику школу.

Списак чланова Друштва српске словесности

Друштво српске словесности је основано 1841, али је прве чланове добило маја 1842. године. Рад друштва је био прекинут од августа 1842. до августа 1844. Друштво српске словесности је укинуо кнез Михаило 27. јануара 1864. Међтутим, убрзо је основано Српско учено друштво и чланови Друштва српске словесности су могли писмено да се изјасне да ли се прихватају чланства у новооснованом друштву.

На овој страници се налази списак чланова Друштва српске словесности у периоду 1841-1864.

Списак чланова Српског ученог друштва

Српско учено друштво је основано 29. јула 1864. и на тај начин наставило рад суспендованог Друштва српске словесности. Оснивање Српске краљевске академије 1887. године и приступање већег броја чланова друштва академији довео је до осипања чланства и спора са академијом. Проблем је решен на тај начин што је 1892. године спојено Српско учено друштво са Српском краљевском академијом. Чланови који нису били изабрани за дописне и редовне чланове академије, добили су статус почасних чланова.

На овој страници се налази списак чланова Српског ученог друштва у периоду 1864-1892.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Списак ректора Београдског Лицеја
Први
Вишегодишњи
Једногодишњи

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.