Игор Милановић

Игор Милановић (рођен 18. децембра 1965) је бивши југословенски и српски ватерполиста.

У својој каријери одиграо је 349 утакмицу за југословенску репрезентацију и постигао 540 голова. Освојио је две златне олимпијске медаље, две златне медаље на Светском првенству, златну медаљу на Европском првенству и два пута био је био у победничком тиму на ФИНА купу.

На клупском нивоу играо је за ВК Партизан, Рому, Црвену звезду,Младост, Будванску ривијеру и Каталуњу.

На отварању Олимпијских игара 1996 у Атланти је носио заставу СР Југославије.

Уврштен је у Ватерполо кућу славних 13. маја 2006. Од лета 2008. до јуна 2009. радио је као први тренер Студента.

У јуну 2009. изабран је за првог тренера Партизана, са којим је освојио Евролигу 2010/11., победом од 11:7 над италијанским Про Реком у Риму. У лето 2012. повукао се са места првог тренера првог тима Партизана и након тога је постао шеф стручног штаба за све категорије ВК Партизан. Од 2014. тренер је италијанског тима Про Реко. Као тренер Про Река освојио је Лигу шапиона, Лигу и Куп Италије у сезони 2014/15.

Игор Милановић
VK Partizan - Eurolegue Final Four Rome 2011
Игор Милановић (клечи) на фајнал фору Евролиге 2011.
Личне информације
Датум рођења 18. децембар 1965.
Место рођења Београд
Југославија
Држављанство  Србија
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1980—1989
1989—1991
1991—1992
1992—1994
1994
1994—1995
1995—1996
ВК Партизан
ХАВК Младост
ВК Црвена звезда
ВК Рома
ВК Будва
ВК Каталуња
ВК Партизан
Репрезентативна каријера
1984—1992
1992—1996
Југославија Југославија
Савезна Република Југославија СР Југославија
Тренерска каријера
Previous teams coached
ГодинеКлубови
2008—2009
2009—2012
2014—2015
2015—2018
2019—
ВК Студент
ВК Партизан
ВК Про Реко
ВК Галатасарај
ВК Црвена звезда

Клупски трофеји (као играч)

Клупски трофеји (као тренер)

Спољашње везе

1965

1965. је била проста година.

ЈСД Партизан

Југословенско спортско друштво Партизан је основано 4. октобра 1945. године у Београду, под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе. На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.

Међу првим његовим секцијама су фудбалска и атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. Последњи су основани теквондо (1996), флорбол (2007) и женски ватерполо клуб (2009). Спортско друштво је асоцијација двадесет и седам клубова у двадесет и четири спорта. Партизан је најтрофејније спортско друштво у Србији.Председник спортског друштва Партизан је Милорад Вучелић. Потпредседници су Ненад Голијанин и Андреа Арсовић.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1984.

Спортистима Југославије је ово били петнаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу била заступљена са 140 учесника који су учествовали у 16 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стрељаштво, фудбал и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили рекордан број медаља, укупно осамнаест. Број осамнаест је био подељен са рекордним бројем од седам златних, четири сребрне и седам бронзаних медаља. Златне медаље су освојене у боксу (Антон Јосиповић), ватерполу (мушка репрезентација Југославије), рукомету (мушка репрезентација Југославије), (женска репрезентација Југославије), рвању (Шабан Трстена и Владо Лисјак) и кајаку и кануу (Матија Љубек и Мирко Нишовић).

Југославија на Летњим олимпијским играма 1988.

Спортистима Југославије је ово били шеснаесто и последње заједничко учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1988. у Сеулу била заступљена са 155 учесника који су учествовали у 18 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, гимнастика, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стони тенис, стрељаштво, тенис, фудбал и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили дванаест медаља, три златне, четири сребрне и пет бронзаних медаља. Златне медаље су освојене у стрељаштву (Јасна Шекарић и Горан Максимовић) и ватерполу (мушка репрезентација Југославије).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

ВК Галатасарај

ВК Галатасарај (тур. Galatasaray Erkek Sutopu Takımı) је ватерполо клуб из Истанбула, Турска. Тренутно се такмичи у Првој лиги Турске.

Клуб је основан 1910. године. Са 26 титула у националном првенству је најтрофејнији турски клуб, испред Истанбул ЈиК-а који има 25 титула.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

ВК Црвена звезда

Ватерполо клуб Црвена звезда је ватерполо клуб из Београда, Србије и део СД Црвена звезда. Интересантно је да је Црвена звезда једини клуб који је три узастопне сезоне, 1985-1987, играо и Прву и Другу савезну лигу. За освајање медаља на Олимпијским играма, Светским и Европским шампионатима 28 бивших играча Ватерполо клуба Црвена звезда добило је доживотно звање Заслужног спортисте.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1984.

Деветнаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1984. у Лос Анђелесу, САД. За олимпијски турнир се пријавила укупно 12 репрезентација, са укупно 146 играча. Победник турнира и олимпијски шампион по други пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација САД а на треће место се пласирала репрезентација Западне Немачке.

У прелиминарној фази дванаест екипа је било подељено у три групе. Тимови из сваке групе који су заузели прва два места су се квалификовали у групу за позиције од 1 до 6 места а тимови са трећег и четвртог места из сваке прелиминарне групе су се квалификовали у утешну групу која се борила за позиције од 7 до 12 места. Репрезентације које су се пласирале на првих осам места су се аутоматски квалификовале за ФИНА Светски куп у ватерполу за мушкарце који се одржао 1985. године у Дуизбургу, Немачка.

Олимпијски ватерполо турнир је био одржан у периоду од 1. до 10. августа у спортском комплексу Raleigh Runnels Memorial Pooly. Ватерполо турнир, на коме је одиграно укупно 48 утакмица, посматрало је 118.247 гледалаца.

Олимпијски турнир је био погођен неучествовањем дела земаља, олимпијских чланица, које су бојкотовале ове Олимпијске игре. Турнир у ватерполу је био доста окрњен неучествовањем земаља припадница Варшавског уговора и још неких социјалистичких земаља (од јачих репрезентација нису учествовале представници Совјетског Савеза, Мађарске и Кубе).

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1988.

Двадесети ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1988. у Сеулу, Јужна Кореја. За олимпијски турнир се пријавила укупно 12 репрезентација, са укупно 156 играча. Победник турнира и олимпијски шампион по трећи пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација САД а на треће место се пласирала репрезентација СССРа.

У прелиминарној фази дванаест екипа је било подељено у две групе. Тимови из сваке групе који су заузели прва два места су се квалификовали у у полуфинале а тимови са трећег и четвртог места из сваке прелиминарне групе су се квалификовали у утешну групу која се борила за позиције од 5 до 8 места, док су репрезентације које су заузеле пето и шесто место у групи стекле право да се боре за пласман од девцетог до дванаестог места. Олимпијски ватерполо турнир је био одржан у периоду од 19. септембра до 1. октобра.

Ватерполо репрезентација Северне Македоније

Ватерполо репрезентација Северне Македоније представља Северну Македонију на међународним ватерполо такмичењима.

Учествовала је на два Европска првенства и једном Светском првенству.

СР Југославија на Летњим олимпијским играма 1996.

ЛОИ одржане у Атланти, САД су биле прво учешће спортиста из СР Југославије на Летњим олимпијским играма.

СР Југославија је на ове игре овај пут послала 68 такмичара који су учествовали у 13 спортских дисциплина (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, стрељаштво, џудо). Најуспешнији представник је била Александра Ивошев која је освојила две медаље, златну и бронзану, у стрељаштву.

Светски куп у ватерполу 1987.

5. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 10. до 17. маја у Солуну у Грчкој.

Учествовало је 8 репрезентација које су играле по једноструком бод систему, а победник је била екипа Југославије која је сакупила највише бодова у својих 7 утакмица.

Светски куп у ватерполу 1989.

6. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 11. до 16. јуна у Западном Берлину у Западној Немачкој.

Учествовало је 8 најбоље пласираних репрезентација са олимпијских игара 1988. које су биле подељене у две групе по четири. По две првопласиране екипе су се пласирале у полуфинале, а остале су играле утакмице за пласман од 5. до 8. места.

Списак носилаца заставе Србије и Црне Горе на олимпијским играма

Ово је списак носилаца заставе Србије и Црне Горе на олимпијским играма.

Носиоци заставе носе националну заставу своје земље на церемонији отварања олимпијских игара.

Списак олимпијаца СР Југославије (Србије и Црне Горе)

Списак олимпијаца СР Југославије и ДЗ Србије и Црне Горе (1992-2006) је списак олимпијаца који су се такмичли под заставама Савезне Републике Југославије и Државне Заједнице Србије и Црне Горе на Олимпијским играма. На списку се налазе СРЈ олимпијци који су се на ЛОИ 1992. такмичили под олимпијском заставом као независни учесници, а на ЗОИ 1994. било им је забрањено учешће. За олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ). За олимпијце након раздвајања СЦГ погледајте Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

ХАВК Младост

Хрватски академски ватерполо клуб Младост (ХАВК Младост) је ватерполо клуб из Загреба, Хрватска. Основан је 1946., а тренутно се такмичи у Првој лиги Хрватске.

Про Реко - Побједник ЛЕН Лиге шампиона 2014/15.
Летње
Зимске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.