Игор Колаковић

Игор Колаковић (4. јун 1965, Подгорица) је црногорски одбојкашки тренер, бивши одбојкаш и некадашњи селектор репрезентације Србије. Тренутно је селектор репрезентације Ирана

Селектор Србије је постао 2006. године, а од онда је освојио по једно злато и бронзу на Европским првенствима, једну бронзу на Светском првенству и два сребра и једну бронзу у Светској лиги. Водио је репрезентацију Србије до 2015. године.

Игор Колаковић
Igor Kolaković 20190508 15
Личне информације
Датум рођења4. јун 1965.(54 год.)
Место рођењаПодгорица, СФРЈ
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1979—1987
1987—1991
1991—1993
1993—1994
1994—1997
Будућност Подгорица
Партизан
Будућност Подгорица
Партизан
Будућност Подгорица

Трофеји

Као играч

Партизан

Као тренер

Будућност Подгорица

АЦХ Волеј

  • Првенство Словеније (2) : 2010/11, 2011/12.
1965

1965. је била проста година.

Александар Гиговић

Александар Гиговић (20. април 1983, Крагујевац - 28. јул 2007, Ивањица) је био српски одбојкаш који је провео читаву каријеру у Радничком из Крагујевца.

Гиговић је почео да тренира одбојку са 11 година. Почео је на позицији техничара, али је касније прешао на позицију примача сервиса, где се и доказао као одличан играч. Доласком Дејана Брђовића у клуб, 2002. године, Раднички је почео да бележи сјајне резултате. Велики део заслуга за то је припадао и Гиговићу. У сезони 2006/07. Раднички је био најпријатније изненађење првенства и регуларни део првенства завршио је на челној позицији. И Гиговић је играо у невероватној форми. Због својих одличних игара и велике борбености постао је љубимац публике, која је на сваком мечу скандирала његово име. Навијачи, а и сви у клубу са великим ентузијазмом су дочекали почетак плеј–офа, очекујући да ће их популарни Гига предводити до прве титуле. У првом мечу плеј–офа, млада нада Крагујевчана се повредила. Без свог најбољег играча Раднички бива елиминисан од краљевачке Рибнице.

Игор Колаковић, селектор репрезентације, је изоставио Гиговића са списка играча за Светску лигу и због тога је био жестоко критикован од стране стручне јавности. Гига добија позив да наступи за универзитетску репрезентацију на Универзијади у Бангкоку. Репрезентација се припремала за ово такмичење у Ивањици. Неколико дана од почетка припрема, 28. јула 2007, Гиговић је преминуо у сну, док се одмарао после јутарњег тренинга. Његова изненадна смрт је шокирала Србију и читаву одбојкашку и спортску јавност.

Гиговић је сахрањен 30. јула 2007. у Крагујевцу, на гробљу Бозман. Сахрани је присуствовало неколико хиљада људи, међу којима и његови клупски другови, мушка и женска репрезентација, високи градски функционери и функционери савеза.

Убрзо након његове смрти, клуб је донео одлуку да организује турнир, у знак сећања на свог најбољег играча. Први Меморијални турнир Александар Гиговић је почео 28. септембра 2007. године, уз учешће Војводине, Будућности и Работничког. Овај дводневни турнир се игра последње недеље септембра, пред сам почетак првенства.

Гиговић је 26. децембра 2007, постхумно награђен наградом спортског друштва Раднички. Ову награду је примио његов отац.

Европско првенство у одбојци 2007.

Европско првенство у одбојци 2007. је било 25. по реду. Одржано је од 6. до 16. септембра 2007. у Москви и Санкт Петербургу.

Европско првенство у одбојци 2011.

Европско првенство у одбојци 2011. је 27. по реду Европско првенство у одбојци у организацији ЦЕВ-а. Првенство је одржано од 10. до 18. септембра у Аустрији и Чешкој.

Титулу је освојила репрезентација Србије победивши у финалу репрезентацију Италије са 3:1.

ОК Партизан

ОК Партизан је одбојкашки клуб из Београда. Основан је 1946. године. Клуб је део Југословенског спортског друштва Партизан.

Одбојкашка репрезентација Србије

Одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

2006— СрбијаЈугословенски олимпијски комитет је прогласио одбојкашку репрезентацију за најбољу мушку екипу 2000. године, када је постала олимпијски победник у Сиднеју. Олимпијски комитет Србије им је доделио исту награду 2010. и 2013. године.

Светско првенство у одбојци 2010.

17. Светско првенство у одбојци за мушкарце 2010. је одржано у Италији од 25. септембра до 10. октобра 2010. На првенству су учествовале 24 репрезентације које су у предтакмичењу биле подељене у шест група са по четири екипе.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Срби у Црној Гори

Срби у Црној Гори, односно црногорски Срби или Срби Црногорци, су дио српског народа са подручја данашње Црне Горе. Према попису становништва из 2011. године, у Црној Гори живи 178,110 припадника српског народа, што чини 28,73% становништва. Додатних 2103 грађана се изјаснило као Срби-Црногорци, док се 1833 грађана изјаснило као Црногорци-Срби, што укупно чини 0,64% становништва Црне Горе. Поред тога, од укупног броја етничких Црногораца, њих 74,806 је исказало српски језик као матерњи, а додатних 10,082 грађана који су се изјаснили као национално неопредјељени, такође су исказали српски језик као матерњи. У укупном збиру, чак 265,895 грађана се изјаснило за српски језик као матерњи, што чини 42,88% становништва Црне Горе. Према истом попису, од укупног броја Срба у Црној Гори (178,110), њих 175,052 је исказало припадност православљу, док преостали дио чине Срби католици, Срби муслимани и припадници других вјероисповијест.Према традиционалној регионалној подјели, Срби настањују сљедеће историјске и географске области у данашњој Црној Гори: Стара Црна Гора, Брда, Стара Херцеговина, Бока Которска, Приморје и Горње Полимље. Према регионалној припадности, Срби у Црној Гори се могу називати: Црногорцима, Старохерцеговцима, Брђанима, Бокељима, Приморцима или Полимцима.

Почевши од 2006. године, када је Црна Гора стекла независност, положај српског народа у тој држави је почео убрзано да се погоршава, под притиском организоване десрбизације и форсиране црногоризације, која се спроводи у свим областима друштвеног живота. Иако су Срби у преамбули Устава Црне Горе из 2007. године поменути непосредно након етничких Црногораца, у склопу набрајања народности, положај српског народа у Црној Гори није правно регулисан, што представља извор бројних проблема и спорова, не само у односима са државним властима, већ и унутар саме српске заједнице.

Србија на Летњим олимпијским играма 2008.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала други пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала са 92 такмичара у 11 спортова, 8 појединачних и 3 екипна.

Шеф мисије Србије била је Снежана Лакићевић-Стојачић.

Заставу Србије на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носила је Јасна Шекарић.

Србија на Летњим олимпијским играма 2012.

Србија је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовала трећи пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Боје Србије на Олимпијским играма у Лондону 2012. бранило је 116 спортиста у 15 спортова, 12 појединачних и 3 екипна, а у олимпијском тиму се налазило 80 спортиста и 36 спортисткиња.

По први пут у историји Србија је имала представнике у теквондоу те штафету у пливању.

Заставу Србије на церемонији отварања је носио Новак Ђоковић, освјач бронзане медаље на Олимпијским играма у Пекингу 2008., а затварања олимпијска победница у теквонду Милица Мандић.

Церемонији свечаног отварања присуствовао је и председник Србије Томислав Николић.

Србија је освојила укупно 4 медаље. По једну златну, сребрну и две бронзане, заузевши тако 42. место у укупном поретку.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.