Ивањица

Ивањица је градско насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 12.350 становника (према попису из 1991. било је 11.093 становника), док је према резултатима пописа из 2011. било 11.715 становника.

Ивањица
Ivanjica 2011
Ивањица 2011
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМоравички
ОпштинаИвањица
Становништво
 — 2011.Пад 11715
Географске карактеристике
Координате43°34′29″ СГШ; 20°13′31″ ИГД / 43.574833° СГШ; 20.225333° ИГДКоординате: 43°34′29″ СГШ; 20°13′31″ ИГД / 43.574833° СГШ; 20.225333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ивањица на мапи Србије
Ивањица
Ивањица
Ивањица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број32250
Позивни број032
Регистарска ознакаIC

Географија

Ивањица је место у југозападној Србији. Налази се у котлини у подножју обронака Голије и Јавора, на обали реке Моравице, на 468 мнв. [1]

Историја

Ivanjica, razglednica od 1941
Ивањица 1941. године

Још пре настанка града, Ивањицу и околину насељавали су Римљани, о чему сведоче остаци њихове културе. Очувана су њихова гробља, а у селу Куманица још увек постоји стари римски мост. У турско доба, територија Ивањице припадала је Сјеничкој нахији. Ту се некада налазила путна станица - хан, на путу из Сјенице и Нове Вароши за Пожегу и Чачак. Терен око хана био је сав у њивама, по чему је Ивањица и добила име.[1]

Први помен Ивањице из 1505. године, записан је у књизи задужења у Дубровачком архиву.[2]

Указом Кнеза Милоша из 1833. године Ивањички крај је припојен Србији.[2] Наложио је тадашњем капетану среза Сими Јаковићу да се на месту где се налазило село Прилике подигне насеље. И сам је на овом терену имао имање, па је почео да га продаје дошљацима из Сјенице и Нове Вароши.[1] Следеће године започела је изградња града.[2] Капетан је ту подигао среску канцеларију, па по њему један део Ивањице и данас носи назив Јаковића поље.[1]

Године 1836, подигнута је црква у Ивањици, а са њом је и насеље почело да се шири и развија. Међутим, дест година касније 1846. избио је пожар, при чему су изгореле скоро све куће, тако да је Ивањица морала поново да се обнавља. Постоје подаци да је том приликом чак и руски цар дао помоћ за Ивањицу, у износу од 100 дуката.[1]

Инфраструктура

У њој се налази и једна од најстаријих хидроелектрана у Србији изграђена 1911. години. У овој варошици је основан и најстарији фудбалски клуб Јавор. Ово мало место је данас једно перспективно туристичко место,[3][4] већ годинама важи за ваздушну бању, а планина Голија на чијим се обронцима налази Ивањица проглашена је за резерват биосфере. Кроз Ивањицу пролази државни пут М21-1, а предвиђена је изградња савременог ауто-пута (Ауто-пут Пожега-Бољаре) упоредо са постојећим путем.

Telekom Srbija
Земаљска сателитска станица Ивањица

Дана 7. јуна 1974. у Ивањици је пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у тадашњој Југославији, која је омогућила комуникационе везе са целим светом.[5]

Култура

Носиоци културног развоја у општини Ивањица су бројне институције и организације, од којих водећу улогу имају Дом културе „Ивањица“ и Библиотека „Светислав Вуловић“ са богатом традицијом од преко 140 година. Основана је 1868. године као Ивањичко читалиште. Дом културе „Ивањица“ основан је 1984. године. Пре његовог оснивања, културну делатност општине обављали су Народна библиотека и Народни универзитет у оквиру којих се налазио и сада „стари биоскоп“. Капацитети Дома културе „Ивањица“ састоје се од просторија Народне библиотеке и читаонице, галерија, 2 сале (мала, плава,150 седишта, велика 550 седишта, користи се и као биоскопска дворана), неколико учионица и осталих пратећих просторија. Укупан користан простор ове установе је 4000 м2. Овде се налазе библиотека „Светислав Вуловић“, просторије „Ивањичког радија“, Канцеларије за младе општине Ивањица, Спортског савеза општине и КудеС - организатора фестивала Нушићијада.

Ивањица је домаћин неколико културно-уметничких манифестација од којих је највећа Нушићијада која се одржава крајем августа сваке године. Нушићијада је фестивал који се одржавао у Ивањици од 1968. до 1972. године у организацији ивањичког Дома културе. Био је то фестивал филмске комедије, трајао је 6 дана, одржавао се у првој недељи септембра и привлачио културни свет тадашње Југославије. Памти се, како по културним садржајима, тако по доброј атмосфери, кафани и шали, јер је то био „празник хумора и весеља”. Носи име по великом комедиографу, Браниславу Нушићу, чија је госпођа министарка своме зету, Чеди, претила изгнанством и реченицом „Виђен си за Ивањицу!”. Крај света из времена Нушићевих комада постаће неколико година центар културних збивања старе Југославије, да би онда неколико деценија чекао повратак свог фестивала у новом руху и старом сјају.

Обновљена Нушићијада се поново одржава од 2010. године коју тада посећује око 10000 посетилаца, 2011. око 30000, 2012. између 35000 и 40000 посетилаца.

Образовање

Одмах по припајању Ивањице и Моравичког краја Србији, 1834. године отворена је школа у овом месту. Претходне године отворена је школа у Миланџи, прва у овом крају. У Ивањици раде две основне школе од укупно девет у општини. У граду се такође налазе и Гимназија и средња Техничка школа, а од скоро раде и неки истурени смерови приватних факултета као што је Туристичко-угоститељски факултет универзитета Сингидунум. Ивањица има и два дечја вртића Ђурђевак отворен 1978. године, и Звончица отворен 1985. године.

Медији

На територији општине Ивањица раде три локална електронска медија и један кабловски оператер, који својим програмима обогаћују информисаност грађана. Поред њих, грађани општине имају пријем сигнала националних телевизијских и радио станица, међутим у сеоским срединама покривеност телевизијским сигналом је прилично лоша. Градско језгро има задовољавајући пријем слике и радио сигнала, захваљујући и општини која је на неколико кота поставила ТВ репетиторе за пријем телевизијске слике.

Знамените личности

Знамените личности рођене у Ивањици:

Демографија

У насељу Ивањица живи 9587 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40.1 година (39,4 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 3756 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године).

Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.532
1953. 1.829
1961. 2.082
1971. 5.507
1981. 8.765
1991. 11.093 11.012
2002. 12.350 12.567
2011. 11.715
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
12.226 98,99 %
Роми
  
24 0,19 %
Црногорци
  
23 0,18 %
Југословени
  
17 0,13 %
Македонци
  
8 0,06 %
Горанци
  
7 0,05 %
Хрвати
  
5 0,04 %
Муслимани
  
3 0,02 %
Украјинци
  
1 0,00 %
Словенци
  
1 0,00 %
Руси
  
1 0,00 %
Мађари
  
1 0,00 %
Буњевци
  
1 0,00 %
непознато
  
17 0,13 %

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Србија знаменитости и лепоте, група аутора, Књижевни преглед, Београд 1965
  2. 2,0 2,1 2,2 Ивањица интернет портал: Историјски подаци Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 18, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 1. 2. 2013.
  3. ^ Ивањица: Родно место сеоског туризма (Б92, 21. јануар 2013)
  4. ^ Ивањица: Здравље уз „Небеске сузе“ („Вечерње новости“, 18. октобар 2013)
  5. ^ Четрдесет година ивањичке сателитске станице
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Брезова (Ивањица)

Брезова је котлина у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 551 становника (према попису из 1991. било је 624 становника). Центар Брезовске котлине су село Катићи.

У географском смислу Брезова и подручје ивањичке општине познати су под именом Моравички Стари Влах. МЗ Брезова сачињава села Брезова, Шареник, Клекова, Равна Гора, Пресека итд. Њен центар Катићи удаљен је од Ивањице 24 km. Својом територијом се граничи са општинама Нова Варош и Ариље као и ивањичким месним заједницама Прилике и Кушићи.

Васиљевићи (Ивањица)

Васиљевићи су насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 64 становника (према попису из 1991. било је 81 становника).

Вионица (Ивањица)

Вионица је насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 279 становника (према попису из 1991. било је 337 становника).

Гимназија Ивањица

Гимназија је самостална образовно-васпитна установа, једна од две средње школе у Ивањици, са адресом Улица 13. септембар бр. 58. На основу својих нормативних аката као и на основу решења број 531-134/98 од 11. 02. 1998. године, уписана је у регистар код Окружног привредног суда у Ужицу, и регистрована као самостална образовно-васпитна установа.

Драгачево

Драгачево је област у западној Србији оивичена планинама Овчар, Јелица, Чемерно, Троглав и Голубац. Област заузима површину од 661 km², а највећи део области (454 km²) припада општини Лучани. Остатак припада општинама Чачак, Краљево, Ивањица, Ариље и Пожега.

Кроз Драгачево протичу реке Бјелица, Моравица и Западна Морава.

Дубрава (Ивањица)

Дубрава је насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 1839 становника (према попису из 1991. било је 1901 становника).

Кладница

Кладница је насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 362 становника (према попису из 1991. било је 439 становника).

Село Кладница као месни центар налази се на 20km од Сјенице, на путном правцу Сјеница—Ивањица, на надморској висини у центру села од 1052 метра. Гледано географски то је северно од Сјенице на тромеђи општина Сјеница, Ивањица и Нова Варош. Непосредно испод школе протиче Ријека Кладница која извире испод планине Јавор.

Рељеф је планински са највишом тачком Гобељића Крш са 1445 м.н.в. сам назив Кладница потиче од ријечи Кладници. Подручје је пашњачко шумског карактера где се истиче шумски комплекс Огријевац. Клима је субпланинска на прелазу из континенталне у планинску. Зиме су дуге хладне и снеговите и обично трају од 6-8 месеци када се температуре спуштају И до 30 степени. Просечна температуре у току године је 8,5 степени.

Основна школа покрива шире подручје од месне заједнице Кладница и то село Лепојевиће, општина Нова Варош и заселак Радевићи општина Ивањица. Укупна површина сеоског подручја је 1002km².

Манастир Ковиље

Манастир Ковиље се налази под планином Јавор, у селу Смиљевцу, на десној страни реке Ношнице, у засеоку који је по манастиру добио име. Посвећен је Св. арханђелима Гаврилу и Михајлу. Налазио се почетком 20. века "у поткриљу горе зване Ковиље". Припада Епархији жичкој српске православне цркве.

Манастир Придворица

Манастир Придворица изграђен је у 12. веку, у исто време када и суседна Студеница, налази у околини Ивањице, у месту Придворица. Има статус споменика културе од великог

значаја.

По архитектонским карактеристикама типичан је представник средњовековне рашке школе. Црква Преображења је једнобродна, једнокуполна грађевина са полукружном апсидом на истоку. Спољна фасада је украшена фризом слепих аракада.

Саградио га је слуга који је редио при двору Немањића око 1195. године па отуда име Придворица. О томе сведоче незнатни, али вредни остаци фресака у горњим зонама храма. У почетку је ово био женски манастир,што потврђује Немањина повеља манастиру Студеници. Монахиње су се бавиле ткањем и вештине преносиле аутохтоном становништву, о чему сведочи потпуно аутентичан стил ткања у овим крајевима, затим вековима помесна црква, да би од 2007. године био поново проглашен манастиром, мушким. У манастиру живе настојатељ манастира и два искушеника. Придворица се налази на двадесетосмом километру пута од Ивањице према Студеници.Сама грађевина је током средњег века доживела две обнове што јој је у многоме изменило спољни изглед. Први пут после 1557, а други пут средином деветнаестог века. Током друге обнове постављен је иконостас који је живописао на дверима потписани Сретен Протић Молеровић 1835. године. Црква манастира Придворица посвећена је Преображењу Господњем. Манастир је један од ретких који имају свој грб.

Међуречје (Ивањица)

Међуречје је насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 156 становника (према попису из 1991. било је 142 становника).

Овде се налази Основна школа „Вучић Величковић”.

Моравички управни округ

Моравички управни округ се налази у централном делу Србије. Обухвата град и општине:

Град Чачак градско насеље Чачак,

Општина Горњи Милановац градско насеље Горњи Милановац,

Општина Лучани градска насеља Лучани и Гуча

Општина Ивањица градско насеље Ивањица.Има укупно 212.149 становника (Попис 2011.). Седиште округа је у граду Чачку.

Посебно место у споменичкој баштини Чачка и околине имају богомоље: манастири и цркве. Десет манастира у Овчарско-кабларској клисури, названи су Српском Светом гором. Неки од њих су подигнути у доба српске властеле Немањића, Лазаревића и Бранковића. У ових десет манастира вековима су чуване старе рукописне књиге, а неке од њих су овде и настале.

Чачак је велики привредни центар Србије. У привреди доминантно место има индустрија.

Мочиоци (Ивањица)

Мочиоци су насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 143 становника (према попису из 1991. било је 140 становника).

Општина Ивањица

Општина Ивањица се налази у Моравичком управном округу, на југозападу Србије. По површини је једна од највећих општина у Србији. са површином 1.090 km2, од чега је половина под шумама. Седиште општине је градско насеље Ивањица.

Општина има 18 месних заједница, највећа по површини је Остатија, (112 km2), док је по броју становника највећа Ивањица.

Парк природе Голија

Парк природе Голија налази се у југозападној Србији, на планинама Голија, Радочело и Чемерно. Захвата површину од 75.183 ha у оквиру општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница. Овај простор проглашен је парком природе у јулу 2001. године, а део парка (површине 53.804 ha) је исте године УНЕСКО-в програм „Човек и биосфера" прогласио резерватом биосфере „Голија–Студеница“. Парк природе Голија сматра се и објектом геонаслеђа Србије, значајним биљним подручјем (IPA) Средње и источне Европе, као и потенцијалним Емералд подручјем.

Влада Републике Србије поверила је Голију на старање јавном предузећу „Србијашуме“, чија шумска газдинства „Голија“ (Ивањица), „Столови“ (Краљево) и „Шумарство“ (Рашка) обављају послове заштите и развоја овог парка природе.

Прва лига Србије у фудбалу

Прва лига Србије је други степен лигашких фудбалских такмичења у Србији. Од сезоне 2013/14. лига броји 16 клубова. Прва лига Србије је формирана 29. јуна 2006. након распада заједничке државе Србије и Црне Горе и расформирања бивше Друге лиге СЦГ, а лигом управља фудбалски савез Србије. Виши степен такмичења је Суперлига Србије, а нижи Српска лига која има четири групе истог нивоа: Војводина, Београд, Запад и Исток.

Смиљевац (Ивањица)

Смиљевац је насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 165 становника (према попису из 1991. било је 243 становника). Стари назив насеља је Трђа (Трћа). У атару села се налази Манастир Ковиље.

Списак споменика културе у Моравичком округу

Следи списак знаменитих места у Моравичком округу.

Стара чаршија у Ивањици

Стара чаршија у Ивањици је назив за ширу просторно-амбијенталну целину сконцентрисану око центра града, која је 1987. године проглашена за непокретно културно добро као просторно-културно-историјска целина од великог значаја. Строги центар града, пре свега главна улица Милинка Кушића, задржао је аутентичан изглед из половине XIX века. Већина објеката изграђена је након Великог пожара из 1846. године, који је захватио ову варош на граници Кнежевине Србије и спалио је готово до темеља.

ФК Јавор Ивањица

ФК Јавор Матис је српски фудбалски клуб из Ивањице. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије. Утакмице игра на стадиону ФК Јавор, који може да прими 3.000 гледалаца. Боје клуба су црвена и бела.

Клуб се пласирао у Суперлигу Србије, након што је у Првој лиги Србије завршио на другом месту у сезони 2018/19. Клуб се тиме вратио у највиши ранг након једногодишње сезоне проведене у Првој лиги Србије.

Насељена места
Знаменитости и
споменици културе
Верски објекти
Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.