Иван Сарић

Иван Сарић (Суботица, 27. јун 1876Суботица, 23. август 1966) је био буњевачки[1][2][3] свестрани спортиста; атлетичар, рвач и један од оснивача фудбалског клуба у Суботици, а исто тако и један од најзначајнијих пионира југословенског ваздухопловства. Као познати бициклиста и мотобициклиста такмичио се и побеђивао на многим тркама широм Европе. Завршио је трговачку академију, живео и радио као књиговођа у свом родном граду.

Иван Сарић
Szárits János
Сарић с медаљама и признањима освојеним на спортским тамичењима
Датум рођења27. јун 1876.
Место рођењаСуботица
 Аустроугарска Аустроугарска
Датум смрти23. август 1966. (90 год.)
Место смртиСуботица
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ

Биографија

Бициклизам

Ivan Sarić on a bicycle
Иван Сарић на бициклу (око 1900.)

Бициклизмом се почео бавити 1891. и то вожњом на бициклу са великим точком. На првој међународној трци у Печују 1896. освојио је друго место. Прва места на 10 километара освојао је на првенству Угарске 1897. и 1898. и првенству Аустрије 1899. у Бечу, где је био и првак на 25 километара. Успешно је искористио околност да је живео у Аустроугарској монархији и да је могао да се такмичи и на првенствима Аустрије и Угарске, као и да је као Србин из прека био добродошао на српским такмичењима. Био је шампион три земље. На првенству Угарске у Будимпешти 1900. освојо је прво место у дисциплини на 100 км. и пет других места у осталим дисциплинама. Исти успех постиже и у Новом Саду на 100 км. На првенству Србије у Београду осваја прво место на 1 км и 25 км. Том приликом су суботички фудбалери, под вођством Сарића демонстрирали у Топчидеру игру лоптом — фудбал. На првенству Бачке 1901. у Суботици осваја прво место на 25 км. Успешно је завршио још 50 других такмичења.

Ваздухопловство

Сарићев авион (лево) и његов авион у Музеју југословенског ваздухопловства, Београд

Saricavion
Saric1AirplaneMuseumYUAF
Sarić1
Споменик Ивану Сарићу у Суботици

Из Краљевине Србије први је авионом летео престолонаследник Александар I Карађорђевић, 1909. године у посети Француској.[4] Непуних седам година после летова браће Рајт и пола године пре лета првог Југословена Едварда Русијана, Сарић је као први човек са ових простора успешно летео на авиону сопствене конструкције и израде, Сарић бр. 1.

За време боравка у Паризу 1909. Иван Сарић упознао је неке пионире авијације и одушевио се њиховим пројектима, а највећи утисак на њега оставио је француски инжењер и пилот Луј Блерио, који је те године први авионом прелетео Ламанш у свом једнокрилцу. Вративши се у Суботицу, одлучио је да направи сопствени авион. У првом моделу мотор је био стране конструкције, троцилиндрични „делфос” од 24 коњске снаге, али је за следећи модел и мотор био његове конструкције. Труп авиона „Сарић 1“, саграђен од приручних материјала као што су дрво, ланено платно, точкови мотоцикла и клавирске жице, завршен је исте, 1909. године. На суботичком Градском тркалишту, у лето 1910. године, вршио је прве пробне летове истовремено увежбавајући се да и сам пилотира. Први јавни лет је изведен 16. октобра 1910. с хиподрома у Суботици, коме је присуствовало око седам хиљада грађана Суботице. Летећи на висини од 30 метара обишао је читаво коњичко тркалиште.

Седиште авиона од прућа је сачувано и налази се у Музеју ваздухопловства код аеродрома Сурчин - Београд. У Музеју се такође налази и реплика авиона „Сарић-1“ у чијој изради је помагао и сам Иван Сарић. Почетком 1911. године Иван Сарић је усавршавао конструкцију свог авиона коме је дао назив „Сарић 2“. За ову летелицу сам је конструисао и мотор.

Први светски рат прекинуио је Сарићеву летачку делатност, али је конструкторским радом наставио да се бави целога живота. Иако самоук, био је даровит конструктор и проналазач различитих техничких изума. У ваздухопловству, поред авиона, конструисао је моторе, елисе и 1917. године је саградио и модел хеликоптера који је на пробама показао одличне резултате.

Доживео је дубоку старост као пензионер у Суботици. Био је активан у спортским и техничким друштвима, почасни члан Ваздухопловног савеза Југославије, Ауто-мото савеза Југославије, те почасни члан Ауто-мото друштва „Победа“ из Суботице. Добитник је великог броја признања. Умро је у Суботици 23. августа 1966. године у 91. години живота. Својим делом Иван Сарић се сврстава међу најзначајније пионире југословенског ваздухопловства. Аеро-клуб у Суботици носи његово име[5], као и једна улица у београдском насељу Миријеву.

Види још

Референце

  1. ^ Невен, бр. од недеље 16. октобра 1910.
  2. ^ Вечерње новости: „Србин иза браће Рајт“, бр. од 5. август 2010.
  3. ^ Политикин забавник: „Иван Сарић лети у небо“, стр. 6, бр. од 12. новембра 2010.
  4. ^ Златомир Грујић: Авијација Србије и Југославије 1901 - 1994, НИУ „Војска“, Београд 1997
  5. ^ Кратка биографија Ивана Сарића на веб страни mojheroj.com

Спољашње везе

16. октобар

16. октобар (16.10.) је 289. дан у години по грегоријанском календару (290. у преступној години). До краја године има још 76 дана.

1876

1876. је била проста година.

1966

1966. је била проста година.

23. август

23. август (23.08) је 235. дан у години по грегоријанском календару (236. у преступној години) До краја године има још 130 дана.

27. јун

27. јун (27.6.) је 178. дан године по грегоријанском календару (179. у преступној години). До краја године има још 187 дана.

Аеродром Суботица

Аеродром Суботица (IATA: нема, ICAO: LYSU), познат и као аеродром Биково, је спортски аеродром недалеко од града Суботице у Војводини, у Србији.

Бицикл

Бицикл (лат. bi; грч. κύκλος – круг, коло, точак) је копнено превозно средство на два точка које покреће возач (бициклиста) својом снагом помоћу педала. Почео је да се користи у 19. веку у Европи, и до раног 21. века, више од једне милијарде је произведено широм света. Њихова бројност далеко премашује бројност аутомобила, у погледу укупног броја и броја појединачних модела. Они су главно транспортно средство у многим регијама. Они исто тако пружају популарну форму рекреације, и адаптирани су за употребу као дечије играчке, одржавање генералне кондиције, војне и полицијске премене, у курирској служби, за бициклистичке трке и бициклистичке акробације.

Према неким изворима бицикл је конструисао Микеланђело и први бицикл је био без педала. Био је од дрвета и возио се одгуривањем ногама као тротинет. У 19. веку бицикли су били са веома великим предњим точком на коме су биле фиксно монтиране педале.

Основни облик и конфигурација типичног усправног или „сигурносног бицикла” се у малој мери променила од времена првог модела са ланчаним преносом који је развијен око 1885. Међутим многи детаљи су побољшани, посебно од настанка модерних материјала и дизајна помоћу рачунара. Тиме је омогућена пролиферација специјализованог дизајна за многе типове бициклизма.

Изум бицикла је имао енормни утицај на друштво, у погледу културе и унапређења модерних индустријских метода. Неколико компоненти које су коначно играле кључну улогу у развоју аутомобила су иницијално развијене за употребу у бицикловима, укључујући кугличне лежајеве, пнеуматске гуме, ваљчане ланце и жичане точкове.

Буњевци

Буњевци су етничка група насељена претежно у Бачкој, око Суботице, затим у Барањи, Банату, и Мађарској (у чонградској и пештанској жупанији). Према попису становништва из 2011. године, на територији Србије било их је укупно 16.706, што је чинило 0,23 % од укупног становништва земље. На основу процене, у општини Суботица је међу Буњевцима, исте године било 7.240 особа или 46,58 %, које нису користиле буњевачки говор као свој матерњи језик, а у општини Сомбор је било око 1.671 или 81,19 % таквих случајева. Популација Буњеваца, у њиховом традиционалном завичају, показује дугорочни тренд смањивања (од 70,5 хиљада у 1910. години, њихов број је, у 2002. години, опао на 40,1% те популације; део ове буњевачке популације из 1910. године, у протеклом веку је обухваћен хрватском националном заједницом у Војводини и Мађарској). Народна скупштина Мађарске је одбила захтев тамошњих Буњеваца да им се призна статус националне мањине, пре свега се водећи стајалиштем Мађарске академије наука да су Буњевци етничка група Хрвата, као и због негодовања Хрватског националног већа у тој земљи, који је поднео приговор Уставном суду (додуше, сам приговор је одбијен пошто је постојао довољан број потписа поднет државном гласачком одбору).

Ваздухопловство

Ваздухопловство је делатност везана за летење у ваздушном простору. Подразумева и обједињује све људске активности везане за летење с механичким справама, званим ваздухоплови. Појам ваздухоплов укључује све летелице с вишекратном употребом, са погоном и без њега, код којих се дејство гравитације уравнотежава са силом узгона, која се остварује са фиксном или с ротационом узгонском површином, званом крило, или са лакшим гасом од ваздуха, смештеним у резервоарима. Ваздухоплови могу бити пилотирани и непилотирани. У својој прогресивној историји од једног века, ваздухоплови су се веома брзо развијали, у велики број хеторогених врста, а у дивергентним правцима. Пример су, за упоређење, свемирска летелица Спејс шатл и класична једрилица. Сасвим су различитог изгледа, концепције и намене.

Ваздухопловство чини велики скуп чиниоца, са различитим појмовима. Од припреме специфичног кадра па све до изласка ваздухоплова из оперативне употребе, као и сва пратећа инфраструктура.

Према својој намени и функцији, ваздухопловство се дели у две велике групације:

Цивилно ваздухопловство

Војно ваздухопловство

Историја Суботице

Историја Суботице може се на основу писаних и материјалних извора пратити дубоко у средњи век, али континуирано тек од коначног ослобођења града од Турака (1697. године) и његовог насељавања Србима и Буњевцима.

Луј Блерио

Луј Блерио (франц. Louis Blériot; Камбре, 1. јул 1872 — Париз, 1. август 1936) је био француски летач и конструктор авиона.

Његови почеци у авијацији су били мање него успјешни. Градио је читав низ летјелица, са машућим крилима и других, али тек у периоду 1900—1903. успијева да створи донекле успјешан модел. Углавном је послије тога градио авионе једнокрилце. Његов тип из 1906. има мотор са три цилиндра.

Блерио је најпознатији по првом успјешном прелијетању канала Ламанш 25. јула 1909. између Калеа и Довера. Пријеђена удаљеност је била око 40 km, вријеме 37 минута, а висина лета 50-100 метара.

У Првом свјетском рату његови типови су били врло значајни у француском ратном ваздухопловству, а продавани су и другим државама. Спад VII и Спад XIII су били нарочито успјешни ловци.

Блерио је давао допринос развоју ваздухопловства до краја живота и први је носилац пилотске дипломе Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ).

Михаило Мерћеп

Михаило Мерћеп (Дубровник, 1864 — Београд, 1937) је био свестрани спортиста, светски путник и авантуриста; интелигентан, окретан, предузимљив и успешан пословни човек; глава многобројне породице и један од пионира авијације на просторима Балкана. Бавио се пилотирањем и конструисањем авиона.

Модест Дулић

Модест Дулић (Београд, СФРЈ, 1. октобар 1973) српски је политичар и спортски функционер. Био је градоначелник Суботице. По струци је професор физичког васпитања. Брат је политичара Оливера Дулића.

Похађао је Техничку школу Иван Сарић. Дипломирао је 1998. на факултету за физичку културу у Београду. Прво му је радно место после дипломе било место професора у Основној школи „Матко Вуковић“ у Суботици.

Од октобра 2000. до 2004. године био је члан суботичке градске власти задужен за спорт. Након тога обављао је дужност покрајинског секретара за спорт и омладину (2004—2012). У међувремену постао је градоначелник града Суботице 2012. године као члан Демократске странке, наследивши Сашу Вучинића. Са места градоначелника смењен је 21. новембра 2013. године.

Ото Лого

Ото Лого (Београд, 15. август 1931 — Београд, 4. јануар 2016) био је српски вајар.

Политехничка школа Суботица

Политехничка школа Суботица основана је октобра 1945. године. После Другог светског рата, на иницијативу Удружења инжињера и техничара, основана је Техничка средња школа из које су се изнедриле данашње: Техничка школа "Иван Сарић", Хемијско-технолошка школа и Политехничка школа.

Сарић бр. 1

Сарић бр. 1 је једнокрилни једноседи авион мешовите конструкције, претежно направљен од дрвета и платна, са неувлачивим класичним стајним трапом. Конструисао га је пионир југословенског ваздухопловства Иван Сарић 1910. године, по угледу на авион Луја Блериоа, али са доста оригиналних решења. била је то прва летелица направљена на простору Југославије.

Спортско ваздухопловство

Спортско ваздухопловство је заједнички назив за све врсте летења безмоторним или моторним летелицама, којима се настоји постићи извршење неког спортског задатка и то такмичењима, рекордима и освајањем спортских признања. Спортско ваздухопловство обухвата ове гране:

балонство,

једриличарство,

моторно летење,

моделарство (вазухопловно и ракетно),

падобранство,

астронаутику (само рекорде) и моторно летење,

као и делатности: аматерску градњу летелица, ваздухопловно образовање и пропаганду.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Фестивал буњевачки писама

Фестивал буњевачки писама је музички фестивал у Суботици који организује Хрватска глазбена удруга Фестивал буњевачки писама. Фестивал је настао 2000. године када је основан и Иницијативни одбор Фестивала. Следеће године исти је преиначен у Организациони одбор, а те године је одржан и I. Фестивал буњевачки писама.Главни је циљ Фестивала стварање нових композиција које су везане за живот, културу и обичаје бачких Хрвата, као и афирмација хрватских умјетника у Бачкој - складатеља, текстописаца, музичких инструменталиста и вокалних солиста.

Фестивал је волонтерски, а песме се изводе премијерно.

Музика и текст одсликавају и представљати бачке Хрвате, односно њихове обичаје из живота. При чему текст мора бити писан на матичном буњевачком говору, икавици, а допуштено је и писање на ијекавици.

До 2009. године фестивал је организован под окриљем Хрватског културног центра Буњевачко коло, а од 2010. организује га Хрватска глазбена удруга Фестивал буњевачки писама. Фестивал се одржава у спортској дворани Средње техничке школе "Иван Сарић".

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.