Иван Клајн

Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937) српски је филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Иван Клајн
IvanKlajn
Иван Клајн
Датум рођења31. јануар 1937.(82 год.)
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија

Биографија

Рођен је у Београду као син Хуга Клајна (1894—1981) и Стане (1905—1986) рођене Ђурић. По оцу је хрватско-јеврејског порекла.[1] Завршио је 1961. студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. Као редовни професор на том факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременога српског језика. Клајнова најзначајнија дела су Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971; италијанско издање: Influssi inglesi nella lingua italiana, Фиренца, 1972), Творба речи у савременом српском језику (I-II, Београд 2002–2003)}, Италијанско–српски речник (прво издање: Београд, 1996; пето издање: Београд, 2011). Речник језичких недоумица најчешће је штампана његова књига (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.

Ожењен је Александром која је такође професор италијанског језика, и имају сина.

Књиге и чланци

Од 1974. године пише двонедељне рубрике о проблемима савременог српско(хрватског) језика, најпре у Борби, затим у Политици и у Илустрованој Политици“, а последњих десетак година у НИН-у.

Од првог броја је главни уредник лингвистичког часописа Језик данас, који издаје Матица српска. Објавио је већи број радова у лингвистичким часописима и 18 књига:

  • Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971)
  • Историјска граматика шпанског језика (Београд, 1977)
  • Разговори о језику (Београд, 1978)
  • Језик око нас (Београд, 1980)
  • Речник језичких недоумица (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981)
  • О функцији и природи заменица (Београд, 1985)
  • Писци и писмењаци (Нови Сад, 1994)
  • Испеци па реци (Нови Сад, 1998)
  • Италијанско-српски речник (досад пет издања; последње: Београд, 2011)
  • Речник нових речи (Нови Сад, 1992)
  • Лингвистичке студије (Београд, 2000)
  • Странпутице смисла (Београд, 2000)
  • Творба речи у савременом српском језику — први део (Београд, 2002)
  • Творба речи у савременом српском језику – други део (Београд, 2003)

Заједно са Павлом Ивићем, Митром Пешиканом и Браниславом Брборићем написао је Језички приручник у издању Радио-телевизије Београд (1991). У зборнику Српски језик на крају века (1996) написао је одељак о лексици. Његов Речник језичких недоумица доживео је шест издања. За Италијанско-српски речник (друго издање, 2000) добио је награду италијанске владе.

Преводилаштво

Превео је већи број књига са италијанског и енглеског језика. Његов превод комедије Ђордана Бруна "Свећар" изводио се у Атељеу 212 у Београду. Један је од приређивача српског издања Кембричке енциклопедије језика (Београд, 1995) Дејвида Кристала и један је од преводилаца (уз Бориса Хлебеца) српског издања Енциклопедијског речника модерне лингвистике (Београд, 1988) истога аутора.

Чланства

Члан је Савета Вукове задужбине. Члан је Одбора за стандардизацију српског језика и председник Комисије за односе са јавношћу и решавање неодложних питања.. Сарадник је Матице српске.

Енигматика

У загребачком Вјесниковом квизу (и његовим посебним издањима) објавио је неколико чланака са енигматском тематиком, као и неколико загонетки (нпр. палиндромних реченица) или задатака повезаних са језиком. Део његових енигматских доприноса споменут је у књизи Комбинаторика у играма речи Алојза Буљана (Матица хрватска — огранак Новска, Новска, 2003).

Извори

  1. ^ Ivan Klajn: Krleža me je učio tajnama fine književnosti Nikolić, Aleksandar, (18. julij 2011.), Blic

Литература

Спољашње везе

31. јануар

31. јануар је тридесет први дан у години у Грегоријанском календару. 334 дана (335 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Алехандро Гонсалес Ињариту

Алехандро Гонсалес Ињариту (шп. Alejandro González Iñárritu, IPA: /aleˈxandɾo gonˈsales iˈɲaritu/; 15. август 1963, град Мексико) мексички је филмски режисер, писац и продуцент.

Гајица

Гајица, позната још и као бошњачка латиница, српска латиница или хрватска латиница, облик је латиничког писма који се користи у бошњачком, српском и хрватском језику. Првобитну гајицу уобличио је хрватски лингвиста Људевит Гај 1835. године, заснивајући је на Јан Хусовој чешкој латиници. Незнатно измијењен облик се користи у словеначком, црногорском и македонском језику, при чему у македонском служи за латинизацију. Павле Ритер Витезовић предлагао је идеју за правопис хрватског језика, по којој би сваки глас имао свој знак. На српској ћирилици примјењен је сличан концепт, а озваничио га је 1818. године српски лингвиста Вук Стефановић Караџић. Ова идеја је инспирисала Људевита, који је извршио реформу хрватске варијатне латиничког писма, убацујући нова слова заснована на чешкој абецеди.

Бошњачки и српски језик правописом одређују једнаку употребу латинице и ћирилице, док се у хрватском језику користи само латиница.

Домине

Домине за играње су мале правоугаоне плочице подељене на два једнака поља, која могу бити оба празна или означена са једном до шест тачкица.Свака плочица домине има предњу и задњу страну, односно лице и наличје, при чему је у једном комплету наличје свих домина исто, док је предња страна подељена вертикалном цртицом на два једнака дела, у којима се налази одређени број тачкица. Стандардни комплет се састоји од 28 правоугаоних плочица, од којих је на сваком пољу највише по 6 тачкица. Постоји и комплет од 45 домина на којима се налази највише по 8 тачкица на оба поља. Прве домине су биле направљене од папира, да би тек касније почеле да се праве од дрвета и слоноваче.

Интерпелација

Интерпелација (лат. interpellatio од interpellare - упасти у реч, прекидати нечији говор питањем) је квалификовано посланичко питање. Од обичних питања се разликује по томе што се поводом интерпелације отвара расправа у пленуму парламента и спроводи гласање. Док је код посланичког питања основни циљ добијање информације, код интерпелације се ради о претресању и оцењивању политике владе. Посланици који интерпелирају захтевају од владе да образложи и оправда неке своје поступке и мере.

Интерпелацијом се напада политика владе, с намером да се покаже да је погрешна и штетна по државне интересе. Ако влада није успела да се успешно одбрани од напада опозиционих интерпеланата, врло је вероватно да ће после интерпелације следити гласање о поверењу. Због тога, у неким политичким околностима, расправа поводом интерпелације, може да значи најаву одласка владе. Уколико је осуда политике владе такве природе да у основи негира њен дотадашњи политички курс, онда ће влада бити приморана било да прихвати диктат нове парламентарне већине, било да одступи.

Интерпелација није опасна само за владу, већ и за парламентарну опозицију, поготово ако иза владе стоји јасна парламентарна већина. Из политичког дуела са опозицијом влада може изаћи чак ојачана. Зато посланици не покрећу интерпелацију, ако нису сигурни да могу својом критиком и аргументима бар уздрмати углед владе у редовима владиних присталица, народних посланика, или барем у широј публици. Интерпелација је по својој тематици шира од посланичког питања. Итерпелацјом се такође тражи објашњење владе о једном конкретном, већ свршеном поступку или о неким догађајима за које влада носи или мора да сноси одговорност.

По завршетку претреса о интерпелацији спроводи се гласање, које по владу може бити неповољно, без обзира што се, по правилу, не може поставити предлог за гласање о поверењу. Обично се прво гласа о предлогу за прелаз на дневни ред, прост прелаз у којем нису садржане никакве квалификације владиног рада. Влада пристаје да се најпре гласа о овом предлогу, уколико није у стању да обезбеди мотивисани прелаз, који је за њу најповољнији. Само ако парламент не би прихватио ове предлоге, пристуа се гласању о предлозима који садрже евентуалну похвалу или осуду владиног рада.

Кадија

Кадија или кадијиница/кадиница (арап. قاضى‎) судија односно судиница је у муслиманском свету, који суди према шеријату — исламском верском закону. С обзиром на то да ислам не прави разлику између духовног живота и материјалне стварности, кадије (али не и кадинице) могу се бавити свим правним проблемима муслимана.

Карта (игра)

Карта (лат. charta, према грч. chártẽs лист папируса) за играње је парче круте дебеле хартије или картона, четвороугаоног облика са сликом или бројевима. Да би се играле карте неопходно је имати шпил (нем. spiel - игра), односно свежањ или паковање карата, обично 52. Шпил се дели на четири знака или боје, од којих свака има по 13 карата:

♠ лист или пик црне боје

♣ детелина или треф црне боје

♥ срце или херц црвене боје

♦ ромб или каро црвене бојеУ свакој боји су карте са бројевима од један (назива се ас) до десет, као и три слике:

жандар, који се такође назива дечко или пуб и означава се словом J

краљица или дама и означава се латиничним словом Q

краљ или поп, означава се словом KОсим тога, сваки шпил би требало да има једног или два џокера, који се у неким играма користе као замена за било коју другу карту. Потоје и шпилови од само 32 карте, док је за неке игре потребно више од једног шпила.

Коштана срж

Коштана срж (лат. Medulla osium), у литератури често погрешно названа костна срж, меко је ткиво смјештено у коштаним шупљинама. Коштана срж одраслих производи крвна зрнца.

Награда Вукове задужбине

Награда Вукове задужбине је једна од најугледнијих награда која се додељује сваке године. Награда се састоји од плакете и новчаног износа.

Награда се додељује свечано а за 2006. годину је додељена у згради председника републике.

Уручењу награде присуствују представници владе, сарадници и дародавци Вукове задужбине.

Досадашњи добитници су:За 1990. награду су добили:

за науку - Миле Недељковић „Годишњи обичаји у Срба“

за уметност - Младен Лесковац „Сабрана дела Лазе Костића“За 1991. награду су добили:

за науку - Мирослав Пантић „Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века“

за уметност - Вида Огњеновић – „Је ли било кнежеве вечере (драма и режија)“За 1992. награду су добили:

за науку - Живан Милисавац „Историја Матице српске“

за уметност - Новица Петковић „Сабрана дела Момчила Настасијевића“За 1993. награду су добили:

за науку - Радош Љушић „Вожд Карађорђе I“

за уметност - Светислав Божић „Литургија Св. Јована Златоустог“За 1994. награду су добили:

за науку - Момчило Спремић „Деспот Ђорђе Бранковић и његово доба“

за уметност - Драгослав Михаиловић „Гори Морава“За 1995. награду су добили:

за науку - Драгиша Живковић „Европски оквири српске књижевности“

за уметност - Бранко В. Радичевић „Сујеверице и друге речи III“За 1996. награду су добили:

за науку - Василије Крестић „Грађа о Србима у Хрватској и Славонији (1848-1914)“

за уметност - Босиљка Поповић-Кићевац „Ретроспективна изложба“За 1997. награду су добили:

за науку - Милош Благојевић „Државна управа у српским средњовековним државама“

за уметност - Матија Бећковић „Хлеба и језика“За 1998. награду су добили:

за науку - Војислав Кораћ, Марица Шупут „Архитектура византијског света“

за уметност - Миодраг Јовановић изложба и каталог „Урош Предић“За 1999. награду су добили:

за науку - Даница Петровић „Хиландарски ктитори у православном појању“

за уметност - Гојко Суботић „Зборник Манастир Хиландар“За 2000. награду су добили:

за науку - Радивој Радић „Страх у позној Византији 1180—1543“

за уметност - Миро Вуксановић „Семољ гора“За 2001. награду су добили:

за науку - Динко Давидов „Сентандрејска саборна црква“

за уметност - Олга Јеврић изложба скулптура САНУ, пролеће 2001.За 2002. награду су добили:

за науку - Александар Лома „Пракосово“

за уметност - Божидар Петровић изложба „Старе српске куће као градитељски подстицај“За 2003. награду су добили:

за науку - Иван Клајн „Творба речи у савременом српском језику I“

за уметност - Рајко Петров Ного „Недремано око“За 2004. награду су добили:

за науку - Војислав С. Јовановић са коауторима „Ново брдо“

за уметност - Душан Оташевић ретроспективна изложба 1965-2003За 2005. награду су добили:

за науку - Коста Николић „Драгољуб Михаиловић“

за уметност - Иван Јевтић за „Концерт за кларинет, клавир и оркестар“Награду за 2006. годину, је уручио академик Дејан Медаковић, а добили су је:

за науку - Биљана Јовановић-Стипчевић за књигу „Београдски паримејник“

за уметност – Ивица Млађеновић за Осми београски тријенале светске културеЗа 2007. награду су добили:

за науку - Бошко Сувајџић „Иларион Руварац и народна књижевност“

за уметност - Мирољуб Тодоровић за збирку поезије „Плави ветар“За 2008. награду су добили:

за науку - Мирјана Детелић „Епски градови“ - лексикон

за уметност - Драгомир Брајковић „Моје се зна“За 2009. награду су добили:

за науку - Предраг Палавестра за књигу „Историја српске књижевне критике: 1768-2007“

за уметност - Славољуб Галић за изложбу „Снови Хиландара“За 2010. награду су добили:

за науку - Ненад Љубинковић за књигу „Трагања и одговори: студије из народне књижевности и фолклора I“

за уметност - Никола Кока Јанковић за изложбу скулптура и цртежа у Галерији САНУ 2010. годинеЗа 2011. награду су добили:

за науку - Снежана Самарџија за књигу „Облици усмене прозе“

за уметност - Сава Стојков за изложбу у априлу 2011. године у просторијама Музеја Војводине у Новом СадуЗа 2012. награду су добили:

за науку - Михаило Војводић за књигу „Стојан Новаковић – у служби националних и државних интереса“

за уметност - Михајло Митровић за књигу „Архитектура Београда 1950-2012“за 2013. награду су добили:

за науку - Драгољуб Живојиновић за књигу „La Dalmazia o morte“

за уметност - Ђорђе Сибиновић за „Речник поезије“за 2014. награду су добили:

за науку - Соња Петровић за књигу „Сиромаштво у фоклорној традицији Срба од 13. до 19. века: прилог проучавању народне културе“

за уметност - Бојан Оташевић за изложбу слика „Разговори са пријатељима“ у галерији Народног музеја у Крагујевцу 2014.за 2015. награду су добили:

за науку - Драгољуб Златковић за двотомно дело „Речник пиротског говора“, Службени гласник, 2014. године

за уметност - Милисав Савић за књигу „La sans pareille“

за дело посвећено Вуку - Милован Витезовић за целокупно дело, посебно ТВ серију Вук Караџић и монографију „Вук наш насушни“за 2016. награду су добили:

за науку - Јелица Стојановић за књигу „Пут српског језика и писма“

за уметност - Бисерка Рајчић за преводе „Галицијских прича” Анджеја Стасјука, „Неурачунљиво” Еве Зоненберг и „Венецијанског портрета” Густава Херлинга Груђинског.за 2017. награду су добили:

за науку - Борис Милосављевић за књигу „Слободан Јовановић: теорија”

за уметност - Михаило Ђоковић Тикало за изложбу у Галерији „Лазар Возаревић” у Сремској Митровици од 9. до 31. маја 2017.за 2018. награду су добили:

за науку - Марта Фрајнд за књигу „У трагању за Лазом Костићем”

за уметност - Миливоје Павловић за оглед „Непресушна веродостојност књижевне кореспонденције” који чини уводни део књиге Миливоја Павловића „Писма са двоструким дном – Преписка између Добрице Ћосића и Владе Стругара и друге епистоле”.

Палиндроми

Палиндроми (од грч. πάλιν (palin): натраг, опет, поново + грч. δρóμος (dromos): правац, пут, смер; трчање, утрка, тркалиште, тркачка стаза = грч. παλινδρομος (palindromos): који се враћа, повратан) су речи, изрази, реченице, бројеви или други низови знакова и симбола (и од њих сачињене веће целине) који имају одређено значење било да се читају унапред, било уназад (нпр. „поп“, „сив вис“; „3“, „1001“, „123“, „1+1“; хемијска ознака „С-С“; логички закон „А=А“…), односно одоздо и одозго (нпр. „69“, „оно“, „сос“).

Правопис српскога језика

Правопис српскога језика у издању Матице српске један је од нормативистичких приручника који се баве српским језиком и ортографијом. Аутори приручника су лингвисти Мато Пижурица (уједно и главни редактор измењеног и допуњеног издања), Митар Пешикан и Јован Јерковић. Редакторску групу чине и Милорад Дешић, Бранислав Остојић и Живојин Станојчић.Рецензенти првог издања су Павле Ивић и Иван Клајн, а измењеног и допуњеног Иван Клајн и Драго Ћупић. Главни аутор првобитног текста је Митар Пешикан. Припрему новог издања, као пројекат Одељења за књижевност и језик Матице српске у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, финансирало је тада постојеће Министарство науке Републике Србије, а штампање је омогућило Министарство културе Републике Србије.

Списак лингвиста

Списак лингвиста.

_

Сретењски орден

Сретењски орден је одликовање Републике Србије установљено 26. октобра 2009. године „Законом о одликовањима Републике Србије“. Аутор идејног решења Сретењског ордена је академски вајар Никола Вукосављевић, редовни професор академије ликованих уметности у Београду на предмету вајање.

Српска ћирилица

Српска ћирилица је адаптација ћирилице за српски језик, коју је 1811. године уобличио српски лингвиста Вук Стефановић Караџић. Писмо се користи у српском и бошњачком језику. Незнатно измијењени облик се користи у црногорском језику.

Караџић је српску ћирилицу засновао на претходном „славеносрпском” писму, по принципу „пиши као што говориш, а читај као што је написано”, уклањајући застарјела слова и слова која представљају јотоване самогласнике, уводећи слово Ј из латинице умјесто њих, и додавају неколико сугласника за специфичке звуке у српској фонологији. Хрватски лингвиста Људевит Гај 1835. године, водећи се истим принципима, уобличио је хрватску латиницу заснивајући је на чешкој латиници.

Бошњачки и српски језик правописом одређују једнаку употребу ћирилице и латинице. Српску ћирилицу су као основ за македонску ћирлицу користили Крсте Мисирков и Венко Марковски.

Субјекат (граматика)

Субјекат је један од два главна реченична члана. Њиме је изречен вршилац радње или носилац стања или особина саопштених у предикату. Он је независан, самосталан у реченици и може бити исказан речју, синтагмом или реченицом.

У функцији субјекта су најчешће именице, именичке заменице и бројеви, али и друге врсте речи:

Град лежи на левој обали Дунава. (именица)

Они су били вредни радници. (именичка заменица)

Липов мед је замирисао. (именичка синтагма)

Певати је лепо. (глагол у инфинитиву)Последњи доноси сладолед. (придев)

Седамдесет је дељиво са два. (број)

Данас је дневни лист. (прилог)

Чуло се тик-так. (узвик)У многим реченицама субјекат није експлицитно исказан. У том случају одређује се према глаголском лицу. Најчешће се изоставља у два случаја:

а) Ако је предикат у првом или другом лицу једнине (ја, ти) или множине (ми, ви), лична заменица тада није неопходна.

Зваћу те ујутру.

Причаш гласно.

Познајете ли овог господина?б) Субјекат у трећем лицу може се налазити у некој од претходних реченица.

(Нећу више даправим те колаче.) Захтевају превише времена.Предикат се са субјектом слаже у лицу, броју и роду(ако глаголски облик разликује род). У реченици је субјекат обично на почетку, мада може стајати и на другим местима у оквиру реченице:

Ана одговара историју.

Историју одговара Ана.

Сувенир

Сувенир (франц. souvenir успомена) је предмет који се купује на путовањима за успомену на одређен догађај, место или особу. Он треба да носи посебну ознаку туристичке дестинације одакле потиче, аутентичност и лаку препознатљивост, као и да пружа ширу слику о земљи, региону или месту из ког потиче. Он представља верни доказ тог поднебља или средине, због чега би требало да је у њој и произведен.

Текбир

Текбир (арап. تَكْبِير‎) термин је који означава арапску фразу Алаху акбар (арап. الله أكبر‎), обично превођен као „Бог је велики”, „Бог је највећи” или „Бог је већи”. То је уобичајено исламски арапски израз који муслимани користе у различитим контекстима; у формалној молитви, у позиву за молитву (езан), као неформално испољавање вјере, у тешким временима или да би се изразила одлучна одлука.

Хекатомба

У Античкој Грчкој, хекатомба (гр. ἑκατόμβη) је била жртва од стотину бикова или волова (гр. εκατό = 100 ; βοῦς = бик, во). У Хомеровим еповима, овим изразом означавају се жртве од 12 до 100 грла стоке. Нуђене су грчким боговима Атини, Аполону и Хери за време посебних верских свечаности. Израз се често користио за било какве жртве у већим количинама.

У фигуративном значењу: огромна страдања у рату, за време епидемије и сл.

Шифон

Шифон (франц. chiffon - прња, крпа, трица) врста је бељеног танког платна, који се употребаљава за рубље и постељину. Шифон се прави од памука, свиле или синтетичких влакана. Он може да поприми скоро сваку боју. Поједини типови шифона направљеног од полиестара се тешко боје. Под лупом шифон подсећа на фину мрежу, што му даје делимичну транспарентност.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.