Ивана Шпановић

Ивана Шпановић (Зрењанин, 10. мај 1990) је српска атлетичарка, која се такмичи у скоку удаљ. Тренер јој је Горан Обрадовић Челе (Јани Хајду до 2010), чланица је и наступа за Атлетски клуб Војводина из Новога Сада.[1]

На Светском првенству 2013. године у Москви освојила је бронзану медаљу што је била и прва медаља за Србију на светским првенствима у атлетици. Бронзану медаљу је освојила две године касније на Светском првенству у Пекингу. На Европском првенству у дворани 2015. у Прагу је освојила златну медаљу уз рекорд.[2] Ивана је на Светском првенству у дворани 2018. године освојила златну медаљу у Бирмингему, а 2016. године сребрну медаљу у Портланду.

У мају 2016. године је била на првом месту светске ранг листе у скоку у даљ.[3] Победница је Дијамантске лиге за 2016. годину и 2017. годину. Два пута је изабрана за најбољу српску спортисткињу у избору Олимпијског комитета Србије, и то 2013. и 2015. године.

Највећи успех у каријери је остварила на Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру када је узела бронзану медаљу, резултатом 7.08 m, што је био нови национални рекорд Србије на отвореном.

Дана 5. марта 2017. године освојила је златну медаљу на Eвропском првенству у дворани и поставила нови национални рекорд 7,24 као и најбољи светски резултат у овој сезони и трећи свих времена у дворани.[4][5]

Ивана Шпановић
Ivana Španović (2017)
Ивана Шпановић (2017)
Личне информације
ДржављанствоСрбија српско
Датум рођења10. мај 1990.(29 год.)
Место рођењаЗрењанин
Србија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија
Висина1,76 м
Маса67 кг
Спортске информације
СпортСкок удаљ
Петобој
КлубАК Војводина, Нови Сад
Достигнућа и титуле
Лични рекорд(и)7,24 м (скок удаљ у дворани)
7,10 м (скок удаљ на отвореном)
4.240 бодова (петобој у дворани)
НаградеНајбоља спортисткиња по избору ОКС (2013, 2015)
видети још

Каријера

Први успеси и рекорди Србије

На светском првенству за јуниоре 2006. године била је седма. Прву медаљу на светском првенству осваја 2007. године у конкуренцији млађих јуниора. Са прескочених 6,41 м освојила је сребро. На светском првенству за јуниоре 2008. је победила са оствареним резултатом 6,61 м. Учествовала је и на Олимпијским играма 2008. у Пекингу, и такмичила се у дисциплини скок удаљ. После два преступа у трећем покушају је скочила 6,30 м. Тај резултат јој није био довољан за пласман у финале. У укупном пласману заузела је тридесето место.

Од 2006. до 2008. године је три пута побеђивала на јуниорским првенствима Србије, у дисциплини скок удаљ. У сениорској конкуренцији је у истој дисциплини постала првак 2008. године. Дневни лист Спорт ју је 2008. прогласио за српског младог спортисту године. Иванина мајка Весна такође је бивша атлетичарка. Иванин први тренер је био Јани Хајду,[6] а сада је Горан Обрадовић-Челе. Она је чланица и наступа за Атлетски клуб Војводина из Новога Сада.

Учествовала је и на Универзијади 2009. у Београду. На њој је победила скоком од 6,64, што је био за 17 цм бољи резултат од другопласиране Рускиње Ирине Крјачикове. Ивана је свој најбољи скок извела у петој серији. То је била прва златна медаља за Србију освојена на Универзијади у Београду.

На Европском првенству за јуниоре 2009. одржаном у Новом Саду поправила је свој лични рекорд на 6,71 м али јој ни то није било довољно за злато. Била је друга иза Рускиње Дарије Клишине која је поставила нови рекорд првенства од 6,80 м.

Учествовала је на Европском првенству у Хелсинкију 2012. године у скоку у даљ. Није се пласирала у финале, а у квалификацијама је скочила 6,33 метара и заузела 15. место.[7]

Поред националних рекорда у скоку удаљ на отвореном и у дворани, Ивана држи рекорд у петобоју и трци на 60 метара у дворани. На светском првенству у атлетици одржаном у Москви, августа 2013. Ивана је освојила бронзану медаљу са својим новим личним рекордом 6,82. Крајем године је проглашена за спортисткињу године од стране Олимпијског комитета Србије и Удружења спортских новинара Србије, као и за најбољу атлетичарку Балкана.

На Првенству Балкана у атлетици које се одржавало у Истанбулу у Турској, Шпановић је 22. фебруара 2014. године оборила државни рекорд у скоку удаљ резултатом 6,92 м. Том приликом је освојила златну медаљу.

Олимпијска медаља, европска и светска првакиња

527 zilveren medaille spanovic (15008971092)
Ивана Шпановић

Ивана Шпановић, једина представница Србије, на Светском првенству у дворани 2016. освојила је сребрну медаљу резултатом 7.07 што је нови национални рекорд Србије. Пошто је тај резултат бољи и од рекорда на отвореном, то је и апсолутни рекорд Србије у скоку удаљ за жене. Ово је највећи успех српских атлетичара на светским првенствима од када се такмиче под именом Србије. Постигнути резултат 7,07 је девети на светској ранг листи свих времена у женској конкуренцији у дворани, а шести на европској ранг листи.

После 60 година освојена је атлетска медаља за Србију на Олимпијским играма.[8] Ивана је освојила бронзану медаљу 2016. у Рију, поставивши нови национални рекорд, скоком од чак 7,08 метара. Шпановићева је освојила своју осму медаљу у низу, који траје још од Москве 2013.[9]

Сезону 2016. Ивана је завршила титулом у Дијамантској лиги са укупно пет тријумфа на митинзима у Шангају, Ослу, Стокхолму, Лозани и Паризу.[10]

Дана 5. марта 2017. освојила је златну медаљу на Eвропском првенству у дворани у Београду. Поставила је нови национални рекорд 7,24 као и најбољи светски резултат сезоне у дворани и трећи резултат свих времена, иза чувене Хајке Дрекслер и Галине Чистјакове.[4] Освојила је митинг Дијаманстске лиге Атлетисима 2017. у Лозани 6. јула 2017, најдуже је скочила у четвртој серији, 6,79 метара, те оставила иза себе Американке Шакелу Сондерс, Тијану Бартолету и Рускињу Дарију Клишину.[11]

На Светском првенству 2017. у Лондону изборила је финале скоком у првој серији, на крају је заузела четврто место и после девет узастопних такмичења остала без медаље.[12] На финалу Дијамантске лиге у Бриселу, Ивана је заузела прво место скоком у последњој серији, освојивши други пут то такмичење у каријери.[13]

Ивана је освојила златну медаљу на Светском дворанском првенству 2018. у Бирмингему, до злата је дошла скоком 6,96 м у четвртој серији.[14] Трећу узастопну златну медаљу је освојила на Европском дворанском првенству 2019. године у Глазгову.[15]

Приватни живот

Завршила је Средњу пољопривредну школу у Зрењанину.[16] Иванини родитељи су Љубиша и Весна Шпановић, који су се такође бавили спортом. Има једног брата који се зове Немања и старији је три године од ње.[17]

Опрема и спонзорства

Ивана је у октобру 2016. представила нову спортску опрему компаније Nike у оквиру кампање „Nike Tech Fleece”. Прва је домаћа спортисткиња која је постала лице глобалне Најки кампање, и на тај начин се уврстила у екипу најбољих светских спортиста који су уз њихов бренд попут Рафаела Надала, Кристијана Роналда и Кобија Брајанта.[18]

Ивана је заштитно лице FOX бренда компаније Вимпорт и снимила је рекламни спот.[19]

Лични рекорди

На отвореном

Дисциплина Резултат Датум Место
Скок удаљ 7,10 м 11. септембар 2016. Србија Београд, Србија
Троскок 13,78 м 14. јун 2014. Србија Београд, Србија
100 м 11,90 с 18. мај 2013. Србија Сремска Митровица, Србија

У дворани

Дисциплина Резултат Датум Место
Скок удаљ 7,24 м 5. март 2017. Србија Београд, Србија
60 м 7,31 с 31. јануар 2015. Србија Нови Сад, Србија
Петобој 4.240 бодова 19. јануар 2013. Србија Нови Сад, Србија

Значајнији резултати

Година Такмичење Локација Место Резултат
 Србија и Црна Гора
2005. Светско првенство за млађе јуниоре Мароко Маракеш, Мароко 8. 5,97 м
 Србија
2006. Светско првенство за јуниоре Кина Пекинг, Кина 7. 6,23 м
2007.
Европско првенство у атлетици у дворани Уједињено Краљевство Бирмингем, УК 18. 6,18 м
Светско првенство за млађе јуниоре Чешка Острава, Чешка 2. 6,41 м
Европско првенство за јуниоре Холандија Хенгело, Холандија 2 (кв) 6,24 м
Европски олимпијски фестивал младих Србија Београд, Србија 2. 6,20 м
2008.
Светско првенство за јуниоре Пољска Бидгошч, Пољска 1. 6,61 м
Олимпијске игре Кина Пекинг, Кина 30. 6,30 м
2009.
Универзијада Србија Београд, Србија 1. 6,64 м
Европско првенство за јуниоре Србија Нови Сад, Србија 2. 6,71 м
2010. Европско првенство Шпанија Барселона, Шпанија 8. 6,60 м
2011. Европско првенство за млађе сениоре Чешка Острава, Чешка 2. 6,74 м
Светско првенство Јужна Кореја Тегу, Јужна Кореја НС НС
2012. Европско првенство Финска Хелсинки, Финска 15. 6,33 м
Олимпијске игре Уједињено Краљевство Лондон, УК 11. 6,35
2013. Европско првенство у дворани Шведска Гетеборг, Шведска 5. 6,68 м
Светско првенство Русија Москва, Русија 3. 6,82 м
2014. Светско првенство у дворани Пољска Сопот, Пољска 3. 6,77 м
Европско првенство Швајцарска Цирих, Швајцарска 2. 6,81 м
2015. Европско првенство у дворани Чешка Праг, Чешка 1. 6,98 м
Светско првенство Кина Пекинг, Кина 3. 7,01 м
2016. Светско првенство у дворани Сједињене Америчке Државе Портланд, САД 2. 7,07 м
Европско првенство Холандија Амстердам, Холандија 1. 6,94 м
Олимпијске игре Бразил Рио, Бразил 3. 7,08 м
2017. Европско првенство у дворани Србија Београд, Србија 1. 7,24 м
Светско првенство Уједињено Краљевство Лондон, УК 4. 6,96 м
2018. Светско првенство у дворани Уједињено Краљевство Бирмингем, УК 1. 6,96 м
Медитеранске игре Шпанија Тарагона, Шпанија 1. 7,04 м
2019. Европско првенство у дворани Уједињено Краљевство Глазгов, Шкотска 1. 6,99 м
Flag of Europe.svg Европа
2014. Континентални куп Мароко Маракеш, Мароко 2. 6,56 м

Победе на митинзима

Дијамантска лига

2013
  • Шведска Стокхолм
2014
  • Сједињене Америчке Државе Јуџин
  • Швајцарска Цирих
2015
2016
Diamond blue.svg Победница Дијамантске лиге
2017
Diamond blue.svg Победница Дијамантске лиге

World Challenge

2015
  • Немачка Берлин
2016
  • Хрватска Загреб

Међународни дворански митинзи

2014
  • Шведска Стокхолм

Светска ранг листа скакачица удаљ свих времена у дворани

Стање 21. маја 2018.[20]

Пласман Резултат Име Држава Место Датум ССВ
1 7,37 Хајке Дрекслер  Источна Немачка Беч, Аустрија 13. фебруар 1988. 1.
2. 7,30 Галина Чистјакова  СССР Липецк, СССР 28. јануар 1989. 4.
3. 7,24 Ивана Шпановић  Србија Београд, Србија 5. март 2017. 9.
4. 7,23 Бритни Рис  САД Истанбул, Турска 11. март 2012. 11.
5. 7,20 Лариса Бережна  СССР Гомељ, СССР 5. фебруар 1989. 13.
6. 7,17 Јелена Хлоптонова  СССР Кишињев, СССР 16. фебруар 1985. 17.
7. 7,13 Џеки Џојнер-Керси  САД Атланта, САД 5. март 1994. 22.
8. 7,09 Хелга Ратке  Источна Немачка Берлин 24. фебруар 1985. 28.
9. Инеса Кравец Olympic rings without rims.svg ЗНД Москва, ЗНД 1. фебруар 1992. 30.
10. 7,05 Јоланда Чен  СССР Гомељ, СССР 4. фебруар 1989. 45,

* Скакачице чија су имена подебљана још су активне

Одликовања и награде

  • Најбоља млада спортисткиња Србије (2008)
  • Најбоља спортисткиња Војводине (2008, 2013, 2014)
  • Најбоља атлетичарка Балкана (2013, 2015)
  • Најбоља спортисткиња по избору УСНС (2013–2016)
  • Најбоља спортисткиња по избору ОКС (2013, 2015)
  • Спортиста године по избору РТВ (2013)
  • Мајска награда (2014)
  • Републички орден Карађорђеве звезде трећег реда — За нарочите заслуге у представљању Србије и њених грађана и постигнуте резултате у области спорта.[21]
  • Орден Његоша првог реда — За рад и достигнућа у области спорта и заслуге на пољу јавне дјелатности и активности којом се доприноси општем напретку и афирмацији Републике Српске.[22]

Види још

Референце

  1. ^ „AK Vojvodina - O klubu - Dokumenti”. AK Vojvodina. 10. 4. 2015. Приступљено 08. 08. 2017.
  2. ^ „Ivana rekordom do zlata u Pragu!”. Б92 спорт. 07. 03. 2015. Приступљено 08. 08. 2017.
  3. ^ „SRPSKA KRALJICA Španovićeva prva na svetskoj rang listi!”. Блиц. 20. 5. 2016. Приступљено 20. 5. 2016.
  4. 4,0 4,1 „Španovićeva trećim skokom svih vremena do zlata!”. Б92. 05. 03. 2017. Приступљено 05. 03. 2017.
  5. ^ „Чудо Иване Шпановић – 7,24 м”. Политика. 05. 03. 2017. Приступљено 08. 08. 2017.
  6. ^ „First impressions – Ivana Spanovic”. 23. 5. 2016. Приступљено 10. 8. 2017.
  7. ^ „21st European Athletics Championships, Olympic Stadium — All Results”. 10. 4. 2015. Приступљено 08. 08. 2017.
  8. ^ „EVO I BRONZE: Ivana donela medalju u atletici posle 60 godina!”. mozzartsport.com. 18. 8. 2016. Приступљено 18. 8. 2016.
  9. ^ „Medalja i od Ivane Španović - BRONZA!”. Mondo. 18. 8. 2016. Приступљено 18. 8. 2016.
  10. ^ „Španovićeva drugim mestom u Cirihu završila sezonu iz snova!”. Mondo. 01. 09. 2016. Приступљено 01. 09. 2016.
  11. ^ „POVRATAK ŠAMPIONKE Dijamantska liga: Ivana Španović posle povrede osvojila Lozanu”. Blic. 06. 07. 2017. Приступљено 09. 08. 2017.
  12. ^ „Ивана Шпановић без медаље на СП”. РТРС. 11. 8. 2017. Приступљено 12. 8. 2017.
  13. ^ „Ivana PRESREĆNA zbog ZLATA u Briselu, pominjala i London!”. Srbija Danas. 01. 09. 2017. Приступљено 04. 09. 2017.
  14. ^ „Konačno krunisana – Ivana Španović prvak sveta!”. b92 sport. 04. 03. 2018. Приступљено 05. 03. 2018.
  15. ^ „Ivana Španović treći uzastopni put prvak Evrope!”. b92 sport. 03. 03. 2019. Приступљено 03. 03. 2019.
  16. ^ „Ivana Španović: Dve godine srećne ljubavi”. Žena. 26. 4. 2017. Приступљено 10. 8. 2017.
  17. ^ „Ona je prava lepotica, ali ni brat ne zaostaje za njom! Pogledajte kako izgleda Nemanja ŠPANOVIĆ”. Blic. 27. 10. 2014. Приступљено 10. 8. 2017.
  18. ^ „Ивана Шпановић је ново заштитно лице „Најка. РТС. 11. 10. 2016. Приступљено 10. 8. 2017.
  19. ^ „FOX skok - premijera nove reklame”. 01. 12. 2016. Приступљено 10. 8. 2017.
  20. ^ „Светска ранг листа какачица удаљ свих времена сајт ИААФ”. IAAF. 20. 5. 2018. Приступљено 20. 5. 2018.
  21. ^ „Tomislav Nikolić povodom Dana državnosti odlikovao 84 ličnosti i institucije”. Blic. 13. 2. 2017. Приступљено 15. 2. 2017.
  22. ^ „Додик одликовао Ивану Шпановић”. РТРС. 16. 10. 2018. Приступљено 16. 10. 2018.

Спољашње везе

Александар Мењков

Александар Александрович Мењков (рус. Александр Александрович Меньков, Минусинск 7. децембар 1990) је руски атлетичар, чија је специјалност скакач у даљ.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2014 — скок удаљ за жене

Такмичње у скоку удаљ у женској конкуренцији на Европском првенству у атлетици 2014. у Цириху одржано је 12. и 13. августа на стадиону Лецигрунд.

Титулу освојену у Хелсинкију 2012, одбранила је Елоаз Лезије из Француске.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2016 — скок удаљ за жене

Такмичење у скоку удаљ у женској конкуренцији на Европском првенству у атлетици 2016. у Амстердаму одржано је 6. и 8. јула на Олимпијском стадиону.

Титулу освојену у Цириху 2014, није бранила Елоаз Лезије из Француске.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2018 — скок удаљ за жене

Такмичење у скоку удаљ у женској конкуренцији на Европском првенству у атлетици 2018. у Берлину одржано је 9. и 11. августа на Олимпијском стадиону.

Титулу освојену у Амстердаму 2016 бранила је Ивана Шпановић из Србије.

Европско првенство у атлетици у дворани 2015 — скок удаљ за жене

Такмичење у скоку удаљ у женској конкуренцији на 33. Европском првенству у у дворани 2015. у Прагу одржано је 6. и 7. марта у мулти-спортској 02 Арени.

Титулу освојену у Гетеборгу 2013. није бранила Дарија Клишина из Русије

Европско првенство у атлетици у дворани 2017 — скок удаљ за жене

Такмичење у скоку удаљ у женској конкуренцији на 34. Европском првенству у у дворани 2017. у Београду одржано је 4. и 5. марта у Комбанк арени.

Титулу освојену у Прагу 2015. одбранила је Ивана Шпановић из Србије.

Европско првенство у атлетици у дворани 2019 — скок удаљ за жене

Такмичење у скоку удаљ у женској конкуренцији на 35. Европском првенству у дворани 2019. у Глазгову одржано је 2. и 3. марта у Емиратес арени.

Титулу освојену у Београду 2017. одбранила је Ивана Шпановић из Србије. То је била њена трећа узастопна златна медаља.

Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — скок удаљ за жене

Такмичење у скоку удаљ у женској конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2013. у Москви одржано је 10. и 11. августа на стадиону Лужники.

Титулу светске првакиње из Тегуа 2011. одбранила је Американка Бритни Рис.

Двоструки бранилац титуле светске првакиње, актуелна олимпијска победница и водећа светска лидерка Бритни Рис, једва се провукла кроз квалификације, као последња клавификована такмичарка. Њен резултат 6,57 имала је и њена сународница Фунми Џимо, а Рис се пласирала јер је њен други најбољи скок износио такође 6,57, док Џимова није имала други исправан скок. Шара Проктор је била најбоља од три такмичарке, које су испуниле задату норму, односно аутоматски кваликиковане.

У првој серији скокова у финалу, Бритни Рис је била на нивоу резултата из квалификација са 6,50, док је Блессинг Окагбаре скочила на 6,89 метара. Рисова је започела другу серију са 7,01 што је било далеко испред осталих. Најближа јој је била Волга Содарава што је после друге серије укупно било треће место. У петој серији, Ивана Шпановић, поставља српски национални рекорд са 6,82, што је био исти резултат који је направила Сударава. Окагбаре је побољшала свој резултат ит прве серије на 6,99, само 2 цм мање од Рисове. У петој серији Рисова је скочила 6,95. Окагбарин последњи покушај био је 6,96, поново близу, али сувише кратак за победу. За треће место судије су морале рачунати други најбољи резултат Садараве и Шпановићеве. Шпановићева је у првој серијиу скочила 6,70, тако да је првим скоком добила бронзу испред Судараве са 6,66.

Светско првенство у атлетици у дворани 2014 — скок удаљ за жене

Скок удаљ у женској конкуренцији на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржано је 8. и 9. марта у Ерго Арени у Сопоту (Пољска).

Титулу освојену у Истанбулу 2012, није бранила Бритни Рис из САД.

Скок удаљ

Скок удаљ у атлетици, је спортска дисциплина, у којој атлетичар изводи скок из залета, са одразом једне ноге ради постизања што веће дужине. Постоји и скок удаљ без залета са одразом је из места са обе ноге.

Србија на Европском првенству у атлетици на отвореном 2016.

Србија је учествовала на 23. Европском првенству 2016. одржаном у Амстердаму, Холандија, од 6. до 19. јулa. Репрезентацију Србије на њеном петом учешћу на европским првенствима на отвореном од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом, представљало је 11 спортиста (5 мушкараца и 6 жена), који су се такмичили у 9 дисциплина.

У укупном пласману Србија је са једном златном и једном бронзаном медаљом поделила 14. место са Хрватском и Грчком, што је најбољи пласман Србије на Европским првенствима на отвореном до данас. Ивана Шпановић је освојила златну медаљу након 26 година, а то је уједно и прва златна медаља за Србију на првенству од њене независности.

У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)) Србија је са седам учесника у финалу заузела 20 место са 20 бодова, од 38 земаља које су имале представнике у финалу. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.

Србија на Европском првенству у атлетици у дворани 2015.

Србија је учествовала на 33. Европском првенству у дворани 2015 одржаном у Прагу, Чешка, од 5. до 8. марта. Ово је било пето Европско првенство у атлетици у дворани од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом.

Репрезентацију Србије представљало је 6 учесника (3 мушкарца и 3 жене) који су се такмичили у шест дисциплина (3 мушке и 3 женске).

Тамара Салашки је са 16 година 4 месеца и 16 дана постала најмлађа атлетичарка Србије учесница свих европских првенства у дворани, на којима је Србија учествовала до 2015.

Репрезентативци Србије су освојили 2 медаље, 1 злато (Ивана Шпановић) и 1 сребро (Асмир Колашинац). Резултат Иване Шпановић у скоку удаљ 6,98 м је нови рекорд Србије и најбољи европски резултат сезоне у дворани.

У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)) Србија је са 2 учесника у финалу била 20. са 15 бодова, од 33 земље које су имале представнике у финалу. Укупно је учествовало 49 земаља.

Србија на Европском првенству у атлетици у дворани 2017.

Србија је учествовала на 34. Европском првенству у дворани 2017 одржаном у Београду, Србија, од 3. до 5. марта. Ово је било шесто Европско првенство у атлетици у дворани од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом.

Репрезентацију Србије представљало је 12 учесника (7 мушкараца и 5 жена) који су се такмичили у 11 дисциплина (6 мушких и 5 женских).

На овом првенству Србија је делила 11 место по броју освојених медаља са 1 освојеном медаљом (1 златна) коју је освојила Ивана Шпановић. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Србија је са 3 учесника у финалу заузела 21 место са 12 бодова.

Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Србија је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа, учествовала четврти пут као самостална земља, са 8 спортиста у исто толико атлетских дисциплина.Ово је било најуспешније светско првенство за српске атлетичаре. Ивана Шпановић је донела прву медаљу за српску атлетику на светским првенствима. Представници Србије су освојили две бронзане медаље, поставили 4 национална рекорда и у укупном пласману по броју освојених медаља делили 31 место са представницима Шпаније, од укупно 206 земаља учесница и 38 земаља које су освајале медаље. Још бољи пласман умали су у табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)), делила је 25 место са Шведском са 12 бодова. По овом основу бодове су добили представници 60 земаља.

Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Србија је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа, учествовала пети пут као самостална земља, са пет атлетичара у шест атлетских дисциплина., На овом првенству представници Србије су освојили једну бронзану медаљу. Овим успехом Србија је делила 32 место у укупном пласману освајача медаља. Поред медаље, оборен је и национални рекорд у скоку удаљ.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Србија је са 2 учесника у финалу делила 41. место са 8 бодова, од 68 земаља које су имале представнике у финалу. На првенству је учествовало 207 земаља чланица ИААФ.

Србија на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Србија је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта. У четвртом самосталном учешћу на светским првенствима у дворани, репрезентацију Србије представљала су 2 такмичара (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у две дисциплине. Поред спортиста у Сопот су отпутовали и њихови тренери: Никола Томашевић и Горан Обрадовић-Челе и физиотерапеут Александра Јоветић., , Ово је било најуспешније светско првенство у дворани за српске атлетичаре. Ивана Шпановић је донела прву медаљу за српску атлетику на светским првенствима у дворани.

На овом првенству Србија је по броју освојених медаља делила 26. место са једном бронзаном медаљом. У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)) Србија је са 1 учесником у финалу делила 30. место са 6 бодова.

Србија на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Србија је учествовала на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта. У петом учешћу на светским првенствима у дворани, репрезентацију Србије представљала је 1 атлетичарка, који се такмичила у скоку удаљ. Једина представница Србије на Светском првенству у дворани 2016. Ивана Шпановић, освојила је сребрну медаљу резултатом 7.07 што је нови национални рекорд Србије. Пошто је тај резултат бољи и од рекорда на отвореном, то је и апсолутни рекорд Србије у скоку удаљ за жене. Ово је највећи успех српских атлетичара на светским првенствима од када се такмиче под именом Србије. Постигнути резултат 7,07 је девети на светској ранг листи свих времена у женској конкуренцији у дворани, а шести на европској ранг листи.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Србија је са 1 учесницом у финалу делила 19. место са 7 бодова.

Србија на Светском првенству у атлетици у дворани 2018.

Србија је учествовала на 17. Светском првенству у атлетици у дворани 2018. одржаном у Портланду од 1. до 4. марта. У шестом учешћу на светским првенствима у дворани, репрезентацију Србије представљало је 4 атлетичара (1 атлетичар и 3 атлетичарке), који су се такмичили у 3 дисциплине (1 мушка и 2 женске). , На овом првенству представници Србије су освојили једну златну медаљу. Овим успехом Србија је делила 10 место у укупном пласману освајача медаља. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Србија је са 1 учесницом у финалу делила 26. место са 8 бодова.

Србија на светским првенствима у атлетици у дворани

Србија је до сада шест пута самостално учествовала на Светским првенствима у дворани. Први пут је учествовала на 12. Светском првенству 2008. у Валенсији.

Светска првенства у атлетици у дворани одржавају се сваке две године од првог одржаног 1987.

Атлетичари Србије су учествовали на већини тих такмичења, као део неколико југословенских репрезентација од првог Светског првенства у дворани одржаном у Индијанаполису, до једанаестог 2006. у Москви:

СФР Југославија (1987—1991)

СР Југославија (1993—2001)

Србија и Црна Гора (2003—2006)Своју прву медаљу Србија је освојила на Светском првенству у дворани 2014. у Сопоту када је Ивана Шпановић у скоку удаљ освојила бронзану медаљу.

Прву златну медаљу освојила је Ивана Шпановић у скоку удаљ и ушла у историју српске атлетике, као прва атлетичарка Србије која постала првак света у некој од атлетских дисциплина. Занимљиво је да је све три медаље са светских првенстава у дворани освојила Ивана Шпановић.

После Светског првенства 2018. Србија по броју освојених медаља дели 50 место са репрезентацијом Бермуда са по једном златном, сребрном и бронзаном медаљом.

Мушкарци
Жене
мушкарци
Жене
Добитници награде за најбољег младог спортисту по избору Спорта
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.