Ивана Максимовић

Ивана Анђушић Максимовић (рођена 2. маја 1990. у Београду) је српска спортисткиња и репрезентативка Србије у стрељаштву. Овим спортом бави се од 2002. године и до 2013. била је чланица стрељачког клуба „Нови Београд Ушће“, а крајем 2013. прешла је у новоосновани стрељачки клуб „Академија Максимовић“. Бележи запажене успехе прво као вишеструки шампион државе у јуниорским и сениорским категоријама, а касније и на међународним такмичењима. Била је носилац заставе Србије на церемонији отварања Олимпијских игара 2016. у Рију.

Ћерка је Горана Максимовића, ранијег српског стрелца и освајача златне медаље на Летњим олимпијским играма у Сеулу 1988. године.

Ивана Анђушић Максимовић
Личне информације
Држављанство Србија
Датум рођења2. мај 1990.(29 год.)
Место рођењаБеоград,
 СФРЈ
Висина162 cm
Спортске информације
СпортСтрељаштво
КлубСтрељачки клуб „Академија Максимовић“
Достигнућа и титуле
НаградеМајска награда (2013)

2010.

Светско првенство (Минхен): бронзана медаља (МК пушка 50м тростав, екипно са Андреом Арсовић и Лидијом Михајловић).

2011.

Светски куп (Ј. Кореја): бронзана медаља (ваздушна пушка 10м, појединачно), квалификација за Олимпијске игре 2012. године.

2012.

Европско првенство (Финска): сребрна медаља (ваздушна пушка 10м, екипно са Андреом Арсовић и Драганом Тодоровић).

Олимпијске игре 2012.

Учесница је Летњих олимпијских игара 2012. године у дисциплинама ваздушна пушка 10м и МК пушка тростав 50м.

4. августа 2012. као другопласирана квалификује се у финале дисциплине МК пушка тростав 50м, у коме истог дана задржава своју позицију и осваја сребрну медаљу. Ово је друга медаља коју је Србија освојила на Олимпијади 2012. године и укупно 100. медаља Србије на Олимпијским играма.[1][2]

Остало

Ивана је ћерка познатог српског и југословенског првака у стрељаштву, Горана Максимовића. Од 2015. године је у браку са кошаркашем Данилом Анђушићем. Ивана је велики навијач Црвене звезде.[3]

Извори

  1. ^ „Ivana Maksimović osvojila 100. medalju za Srbiju, srebro u streljaštvu!”. Olimpijski komitet Srbije. 4. 8. 2012. Приступљено 5. 12. 2018.
  2. ^ „Srebrna Ivana Maksimović donela 100. medalju za Srbiju!”. Blic. 4. 8. 2012. Приступљено 5. 12. 2018.
  3. ^ Она за Звезду а он за Партизан

Спољашње везе

1990

1990. је била проста година.

Девета гимназија „Михаило Петровић Алас”

Девета гимназија "Михаило Петровић Алас" је средња школа смештена у Новом Београду, на углу Булевара маршала Толбухина (до 2016. под називом Улица Гоце Делчева) и Улице Париске Комуне. Школа је основана 1961. године, а име је добила по најзначајнијем српском математичару Михаилу Петровићу Аласу.

Дочек испред скупштине у Београду

Дочек испред скупштине у Београду је устаљен обичај који је прерастао у синоним за успех Србије у спорту. Након распада СФР Југославије (1991.) спортисти СР Југославије су у последњој деценији 20. века били често трофејни у екипним спортовима (кошарци, одбојци, ватерполу). Након великих успеха грађани спремају велик дочек најчешће у парку испред скупштине Београда тј. Старог двора, а понекад и испред Народне скупштине Србије, док спортисти излазе на балкон. Програм често прате и музичке групе. Традиција је настављена и у наредној деценији када је поред спортсих успеха позрадвљен и тријумф на културној сцени - победа Србије на Песми Евровизије. Са успоном српских тенисера по први пут су дочекани и тенисери, овај пут не као представници екипног спорта него као појединци: Новак Ђоковић, Јелена Јанковић, Ана Ивановић. Након освајања Дејвис купа 2010. дочекани су и тенсери Србије као екипа.

Група људи често прави дочек и на самом аеродрому, по доласку спортиста. Такође се организује и у осталим градовима широм Србије, за оне спортисте који су из тог града.

Широм света је популаран сличан начин прославе и најчешће се посвећују репрезентативним и клупским успесима у фудбалу, као и освојеним одличјима на Олимпијским играма.

ОШ „Стеван Синђелић“ Велики Поповић

Основна школа „Стеван Синђелић“ је осморазредна школа у Великом Поповићу. Њој територијално припадају и четвороразредне школе у Богави, Брестову, Медвеђи, Балајнцу и Јасенову. Носи име познатог српског војводе Стевана Синђелића.

СД Црвена звезда

Спортско друштво Црвена звезда из Београда је спортско друштво које обухвата велики број клубова који се такмиче у одређеним спортским дисциплинама. Клубови Црвене звезде су освојили 703 трофеја. Од тога 680 титула националног шампиона, националног купа или суперкупа, 8 титула европског првака, 12 титула регионалног шампиона и 3 титуле светског првака. Црвена звезда је најуспешније спортско друштво у Србији.Навијачи СД Црвена звезда називају се Делије север. Навијачка група је основана 1989. године. У оквиру спортског друштва постоје готово сви спортови, али најпознатији је ФК Црвена звезда.

Списак познатих Срба

Ово је списак познатих Срба и људи који су на неки начин повезани са Србима или Србијом.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Спорт у Србији

Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис. Србија је била домаћин Летње Универзијаде 2009, Светског првенства у воденим спортовима 1973, европских првенстава у фудбалу, кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису, гимнастици, џудоу, рвању, веслању... Сваке године се одржавају Београдски маратон и бициклистичка трка кроз Србију.

Министар за омладину и спорт у Влади Републике Србије је Вања Удовичић.

Олимпијски комитет Србије је основан 1910. године. Актуелни председник је Владе Дивац. Спортски савез Србије је организација која има надлежност за неолимпијске спортове.

Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије, СФР Југославије, Независних учесника, СР Југославије и Србије и Црне Горе. Од 2006, односно ЛОИ 2008, спортисти наступају као репрезентативци Србије. Међународни олимпијски комитет и већина осталих међународних спортских организација признаје Србију за директног наследника резултата свих претходних држава.

Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан (њихови навијачи су Гробари) и СД Црвена звезда (навијачи Делије).

Запажени репрезентативни успеси, као и неки у популарним појединачним спортовима, се често прослављају на улицама и трговима широм државе, а традиционално се организује и дочек испред скупштине у Београду.

Србија на Европским играма 2015.

Србија је учествовала на 1. Европским играма 2015. одржаним од 12. до 28. јуна у главном граду Азербејџана Бакуу.

Право наступа изборило је на основу европских и светских листа или на основу успеха на квалификационим такмичењима 132 учесника, 74 у 17 индивидуалних спортова и 58 у 5 екипа три екипна спорта.

На свечаном отварању Игара заставу Србије носила је олимпијска победница у теквонду Милица Мандић, а на затварању Игара кошаркаш Душан Домовић Булут.

Србија на Летњим олимпијским играма 2012.

Србија је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовала трећи пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Боје Србије на Олимпијским играма у Лондону 2012. бранило је 116 спортиста у 15 спортова, 12 појединачних и 3 екипна, а у олимпијском тиму се налазило 80 спортиста и 36 спортисткиња.

По први пут у историји Србија је имала представнике у теквондоу те штафету у пливању.

Заставу Србије на церемонији отварања је носио Новак Ђоковић, освјач бронзане медаље на Олимпијским играма у Пекингу 2008., а затварања олимпијска победница у теквонду Милица Мандић.

Церемонији свечаног отварања присуствовао је и председник Србије Томислав Николић.

Србија је освојила укупно 4 медаље. По једну златну, сребрну и две бронзане, заузевши тако 42. место у укупном поретку.

Србија на Медитеранским играма 2013.

Србија је учествовала на 17. Медитеранским играма 2013 одржаном у Мерсину, Турска, од 20. до 30. јуна. Ово су биле друге Медитеранске игре од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом.

Боје Србије на Медитеранским играма у Мерсину 2013. бранило је 151 спортиста у 23 спорта, 20 појединачних и 3 екипна

Заставу Србије на церемонији отварања је носила Ивана Максимовић.

Србија је освојила укупно 34 медаље: 12 златних и по 11 сребрних и бронзаних, освојивши, заузевши тако 8. место у укупном поретку.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Стрељаштво на Летњим олимпијским играма 2012.

Стрељаштво се на Олимпијским играма 2012. у Лондону појавило по 25. пут у олимпијском програму. Такмичења су одржавана на специјалном олимпијском стрелишту изграђеном на платоу испред Краљевске артиљеријске касарне у Гриничу од 28. јула до 5. августа.

На турниру је учествовало укупно 387 стрелаца из 108 земаља који су се такмичили у укупно 15 дисциплина (9 у мушкој и 6 у женској конкуренцији).

Једна од занимљивости везана за такмичаре у дисциплини пиштољ лежи у чињеници да је законом у Енглеској забрањено организовано пуцање из пиштоља, те су такмичари морали добити специјалне дозволе за ову дисциплину.

Стрељаштво на Летњим олимпијским играма 2012 — МК пушка тростав 50 метара за жене

Такмичење у стрељаштву у дисциплини МК пушка тростав 50 m у женској конкуренцији на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону одржано је 4. августа у Краљевском стрељачком центру.

Стрељаштво на Летњим олимпијским играма 2012 — ваздушна пушка 10 метара за жене

Такмичење у стрељаштву у дисциплини ваздушна пушка 10 метара у женској конкуренцији на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону одржано је 28. јула у Краљевском стрељачком центру.

Учествовала су укупно 56 стрелкиња из 40 земаља, а такмичење се одвијало у два дела. Кроз квалификације пласман у финале обезбедило је 8 најбољих. Златну медаљу освојила је Ји Силинг из Кине, сребро је припало Пољакињи Силвији Богацкој, док је бронзано одличје освојила још једна Кинескиња Ју Дан.

У квалификацијама су учествовале и две стрелкиње из Србије. Андреа Арсовић је са 365 кругова заузела 15. место док је Ивана Максимовић била 37. са 392 круга.

Стрељаштво на Летњим олимпијским играма 2016 — ваздушна пушка 10 метара за жене

Такмичење у стрељаштву у дисциплини ваздушна пушка 10 m у женској конкуренцији на Летњим олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру одржано је 6. августа на стрелишту Националне олимпијске стрељане.

Учествовала је укупно 51 стрелкиња из 37 земаља, а такмичење се одвијало у два дела. Кроз квалификације пласман у финале обезбедило је 8 најбољих стрелаца, а резултати из квалификација нису се преносили у финале. Златну медаљу освојила је деветнаестогодишња Вирџинија Трешер из САД са погођених 208,0 кругова, сребро је припало Кинескињи Ду Ли, док је бронзано одличје припало браниоцу златне медаље из Лондона, Кинескињи Ји Силинг.

У квалификацијама су учествовале и две стрелкиње из Србије. Андреа Арсовић, која се уочи такмичења налазила на првом месту светске ранг листе у овој дисциплини, заузела је тек 26. место са погођених 413,5 кругова, док је Ивана Максимовић била 12. са 415,4 круга. Репрезентативка БиХ Татјана Ђекановић заузела је 35. позицију са 410,8 погођених кругова.

Због промене система такмичења који се први пут применио на овим Играма, попстигнути резултати победница у квалификацијама и финалу су уједно били и олимпијски рекорди.

Летње
Зимске
Летње
Зимске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.