Ибарски Колашин

Ибарски Колашин је назив за област која се простире уз реку Ибар, на северу Косова и Метохије и на југу Рашке области. Највеће место у Ибарском Колашину је Зубин Поток, а већа села су Угљаре, Зупче, Газиводе, Чечево, Вељи Брег, Брњак, Оклаце и Рибариће. Становништво из Оклаца је махом насељавано из Црне Горе, племена Кучи. Из Оклаца и Брњака су се људи углавном селили у Смедерево, Краљево или Крагујевац. Оклаце има засеоке Станиће, Јанковиће, Ковачевиће, Добриће,...

Jezero Gazivode
Језеро Газиводе

У долини Ибра, на простору Ибарског Колашина, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века изграђена је брана и формирана акумулација језеро Газиводе у оквиру Система Ибар - Лепенац, који је требало да снабдева косовску котлину водом којом би се наводњавала поља све до Урошевца. Други део Система, језеро Лепенац није реализован, али су канали овог система били изграђени све до Приштине. Водом из Јжјезера Газиводе снабдевају се Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Вучитрн и околна насеља. Његовом изградњом расељена су српска села у долини Ибра, од Рибарића до Зубиног Потока. Од онда је почело интензивније исељавање народа Ибарског Колашина.

За Ибарски Колашин раније се употребљавао назив Стари Колашин. Становници Ибарског Колашина зову се Колашинци. Најстарија школа у овоме крају основана је пре 150 година у манастиру Дубоки Поток.

Садашње становништво Ибарског Колашина већином је насељено из Црне Горе и Херцеговине, и то у 18. веку и почетком 19. века. Није искључено да је по неко домаћинство остало од ранијег становништва (пр „Збјег” на огранцима планине Мокре у кањону Црне ријеке). Становништво, дошавши у нову постојбину, донело је са собом старе обичаје и навике, нешто донетог изгубили, а ново попримили, те се може рећи, као да су ту од давнина, и да су створили нешто специјално, што би се могло назвати „колашинско” (певање, гуслање, стваралаштво-умотворине, ношња, обичаји и др.). Говор становништва Ибарског Колашина је херцеговачког типа.[1]

Kosovo3
Област Ибарског Колашина на карти Косова и Метохије

Види још

Референце

  1. ^ Божовић 1997, стр. 146.

Литература

  • Божовић, Благоје (1997). Народни живот у Ибарском Колашину. Зубин Поток: Ј. П. "Стари Колашин". стр. 146. ISBN 978-86-7967-090-8. COBISS.SR 74927372
Бабудовица

Бабудовица (алб. Babudovicë) је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Чешановиће. Историјски и географски припада Ибарском Колашину. После ослобађања од турске власти место је у саставу Рашког округа, у срезу дежевском, у општини рајетићској и 1912. године има 51 становника.

Балинце (Вучитрн)

Балинце (алб. Balincë) насеље је у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Село је након 1999. године познато и као Балај (алб. Balaj). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 323 становника, већину становништва чинили су Албанци.

Букош (Вучитрн)

Невољане (алб. Bukosh) насеље је у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.171 становника

Газиводе (језеро)

Језеро Газиводе је вештачко језеро настало 1977. године преграђивањем реке Ибра у њеном горњем току.

Горњи Стрмац

Горњи Стрмац (алб. Stërnaca e Epërme) је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Горњи Срмац на којој се налази атар насеља износи 1.162 ha.

Драгиша Бојовић

Драгиша Бојовић (18. мај 1964. Бање, Ибарски Колашин) је српски историчар књижевности, књижевни критичар, теолог, песник и професор Универзитета у Нишу.

Дрен (Зубин Поток)

Дрен (уобичајенија је ијекавска варијанта Дријен код локалног становништва) је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Дрен површине 919 ha. Историјски и географски не припада Ибарском Колашину, већ Подгору. Насеље је на јужним обронцима Мокре Горе испод превоја на планини. Оивичено је висовима Курилом (1.458 м), Голешом (1.142 м) на југу, и Вражјом Главом (1.557 м) на северозападу. Засеоци носе називе према породицама које у њима живе: Радојевићи, Рашковићи, Радичевићи, Мутавџићи и Костовићи. Дрен је место које је на веома важном комуникацијском путу било у прошлости јер је преко његове територије водио пут преко превоја на Мокрој Гори, а који је повезивао Метохију, Ибарски Колашин и Рашку област. Установљено је да је на простору села у прошлосту вађена руда. Насеље је доста окренуто Метохији и селима Суво Грло (Согрло) у општини Исток и општини Србица, и селу Црколез у општини Исток. Са безбедносног становишта, положај је прилично неповољан јер представља најисутеније село општине Зубин Поток према насељима са албанском етничком већином. У периоду 1952-1955. године насеље је било у саставу Општине Црколез у склопу Источког среза.

Дријен

Дријен може бити:

Дријен (Дервента), насељено мјесто у општини Дервента, Република Српска, БиХ

Дријен (Какањ), насељено мјесто у општини Какањ, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ

Дријен (Зубин Поток), насељено мјесто у општини Зубин Поток, Ибарски Колашин, Србија

Зубин Поток

Зубин Поток (алб. Zubin Potoku) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северозападном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачком управном округу. Према процени из 2011. године било је 1.724 становника.

Зупче

Зупче је село које се налази на крајњем истоку општине Зубин Поток. Историјски и географски припада Ибарском Колашину. Једно је од често помињаних села на Косову и Метохији, пре свега од завршетка НАТО бомбардовања 1999. када је српско становништво остало да живи у овом селу упркос опасности и притисака од стране Албанских екстремиста.

Ибарски Колашин (књига)

Ибарски Колашин - природа и традицијска култура је књига која представља зборник радова истраживача Балканолошког института САНУ о карактеристикама и причама из Ибарског Колашина. Радови су настали сабирањем великог броја научних радова разних аутора као и сабирањем великог броја исказа мештана Ибарског Колашина. Главни уредник овог издања је Др Миљана Стојановић, док су остали аутори Милош Луковић, Биљана Сикимић, Светлана Ћирковић и Смиљана Ђорђевић.

Рад истраживача је започет 2001. године и имао је неколико циклуса. Захваљујући посредништву др Миљане Стојановић, истраживачки тим Балканолошког института САНУ успоставио је сарадњу са Скупштином општине Зубин Поток, којој се придружио и Дом здравља у Зубином Потоку. Тако је организован теренски рад истраживача и то у децембру 2004., мају 2005. и јулу 2006. године.

Колак

Колак је српско презиме. Презиме Колак није уобичајено, али се код Срба среће врло рано и по учесталости се (по неким истраживањима) налази на 800. месту у Србији. Међутим, оно није само презиме већ и име братству. Братство Колак чине и они који имају друга презимена, али у предању чувају успомену на своје старо презиме и порекло. Истраживања порекла становништва има дугу традицију у српској науци. Најзначајнији резултати објављени су у Српском етнографском зборнику Српске академије наука и уметности, где је објављена и студија др. Милисава Лутовца, Ибарски Колашин — антропогеографска истраживања. У овој првој целовитој студији о Колашину, поред других родова, помињу се и Колаци, односно Колаковићи.

Колашин (вишезначна одредница)

Колашин може бити:

Колашин, град у историменој општини, Црна Гора

Горњи Колашин, област између општина Колашин и Мојковац, Црна Гора

Доњи Колашин, област око реке Љубовиђе, Црна Гора

Ибарски Колашин, област која обухвата насеља дуж Ибра у општини Зубин Поток

Стари Колашин, старински назив за Ибарски Колашин

Колашинци

Колашинци могу бити:

Колашинци, становници града Колашина у Црној Гори

Колашинци, становници долине Ибра од Рибарића до Косовске Митровице, која се зове и Ибарски Колашин

Мрдак

Братство Мрдак је старо српско братство из Црне Горе. По једној легенди, они воде поријекло из Брњака-Ибарски Колашин где су били барјактари у војсци српског цара Лазара. Братство Мрдак је живјело у Брњаку прије Косовског боја. Најстарији записи о Мрдацима везују се Мрдака који је у Дубровачком залеђу регистрован 1371. године, Брајило Маричић Крунослав узима се за родоначелника Мрдака, био је један од барјактара у Маричкој бици 1371. године, погинуо је у Косовском боју 1389. године као барјактар. У Маричкој бици добија надимак Мрдак (Мердек) што значи барјак, барјактар. Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброг оца, за своје породично име узимају име Мрдак, после Косовског боја досељавају се у Сретњу, а најстарији син добија титулу Бана. После смрти бана Мрдака, Мрдаци се селе у Брскут у Куче где су били кумови са чувеним Дрекаловићима, из Куча се селе у Премћане између 1559. и 1569. године. У Премћанима имали су имања, односно катуне. У Шаранцима њихово је било скоро пола Премћана, источни део. И сада се зове Мрдачко Село и Мрдачка Коса Они су стари српски становници Премћана, као и Брајковићи.

Ораше

Ораше је насеље у Србији у општини Тутин у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 582 становника.

У селу је рођен Адем Зилкић који је био реис-ул-улема Исламске заједнице Србије од 2007 до 2016. године.

Рушевине средњовековног манастира Кулине

Рушевине средњовековног манастира Кулине се налазе у насељеном месту Бања на територији општине Зубин Поток, на Косову и Метохији. Представљају непокретно културно добро као споменик културе.

Село Бања такође, територијално припада области Ибарски Колашин са потопљеним засеоком Шпиље у коме се налазе остаци утврђеног манастира са црквом и звоником-кулом по коме је место добило име Кулине. Црква је била великих димензија са апсидом која је споља тространа, а изнутра полукружна. Накнадно су дозидани припрата и ексонартекс, а на њих се наставља кула-звоник. Зидови куле су сачувани и до висине од 7 до 8 метара. Око цркве је велико старо гробље на коме је забележено 150 монолитних надгробних споменика у виду плоча и поклопаца саркофага, великих димензија.

Свињаре

Свињаре је српско насеље у општини Косовска Митровица на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Свињаре површине 685 ha.

У Мартовском погрому над Србима 17. марта 2004. године из овог села је протерано око 900 Срба и спаљено више од 250 кућа. Једина српска породица која је остала у Свињару је Јовић.

Северно Косово

Северно Косово (познато и као Ибарски Колашин) је незванични назив за регион на северу Аутономне Покрајине Косово и Метохија, претежно насељен Србима, а који је након албанског проглашења независности остао под контролом Владе Србије. Састоји се од четири општине: Северна Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток.

За разлику од српских енклава у централном делу покрајине, које су окружене територијом насељеном Албанцима, Северно Косово има непосредну везу са централном Србијом. На територији Северног Косова и даље делују српске институције, које су саставни део политичког, здравственог, културног и образовног система Србије. Након измештања из Приштине због ратних дешавања 1999. године и привременог боравка у централној Србији, сви факултети Универзитета у Приштини смештени су на север Косова, у Косовску Митровицу, Звечан, Лепосавић, Лешак и Зубин Поток.

На Северном Косову се налази и седиште Скупштине Заједнице општина Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Површина Северног Косова је око 1.007 km² што је приближно 10% Косова и Метохије.

Од проглашења независности тзв. Републике Косово учестали су инциденти на северу. Врхунац достижу 2011. када косовска полиција покушава да заузме административне прелазе Јариње и Брњак, 2013. и након потписивања Бриселског споразума. Нова криза је избила 2017. године приликом покушаја преласка воза Београд-Рашка на територију Косова.

У складу са Бриселским споразумом планирано је укидање паралелних институција и оснивање Заједнице српских општина у коју би ушле и општине са севера Косова.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.