Ибар

Ибар је река у источном делу Црне Горе и југозападном делу Србије, укупне дужине 272 km. Ибар је десна притока Западне Мораве. Извире на северној страни планине Хајла, а у Западну Мораву се улива код Краљева. Површина слива износи 13.059 km². Припада Црноморском сливу. Просечан проток на ушћу износи 110 m³/s што показује да река није пловна. Важније притоке Ибра су: Рашка и Студеница са леве, а Гокчаница, Ситница, Јошаница и Рибница са десне стране. Већа насеља кроз која Ибар протиче су: Рожаје, Рибариће, Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Лешак, Рашка, Баљевац, Ушће, Богутовац, Матарушка Бања и Краљево.

На реци Ибар налази се 10 хидроелектрана. Преграђивањем реке настало је језеро Газиводе. Ибар је познат по многим брзацима и буковима. Ибарску долину одликују и друга природна богатства, као што су рудници каменог угља (рудници Ушће и Јарандо), магнезита (рудник Бела Стена), копаонички рудници олова, цинка и сребра.

Координате: 43°43′39″N 20°44′58″E / 43.72750° СГШ; 20.74944° ИГД

Ибар
View from the Ibar bridge in Kraljevo
Поглед са ибарског моста у Краљеву
Опште информације
Дужина276 km
Басен7.925[1] km2
Пр. проток110 ​m3s
СливЦрноморски
Пловностне
Водоток
Изворпланина Хајла, 10 km од Рожаја
УшћеЗападна Морава код Краљева
Географске карактеристике
Држава/е Србија
 Црна Гора
НасељаРожаје, Рибариће, Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Сочаница, Лепосавић, Лешак, Рашка, Краљево
ПритокеРашка, Студеница, Јошаница, Ситница

Етимологија

Постоји више тумачења о томе како је река добила име. Професор Нико Зупанчић сматра да је река добила име од баскијске речи за реку (баск. i-ba/r/i), слично као и река Ебро у Шпанији.[2] Са друге стране, реч „Ибар” подсећа на антички грчки назив за реку Марицу (HßcoqHiberus, Iberus),[3] док Ејуп Мушовић тврди да име потиче од албанске речи shkumbon, што значи „бео”.[3][4]

Горњи ток

Извире јаким врелом испод планине Хајла у источној Црној Гори, 10 km узводно од Рожаја. Тече источно кроз Ибарац, Рожаје, Радетину и Баћ. Код села Витковићи улази у Србију.

Средњи ток

У правцу југа пролази кроз Газиводе, Зубин Поток, Угљаре, Зупче и Шипоље до Косовске Митровице. На 24 km узводно од Косовске Митровице на Ибру је изграђена брана висине 110 m, која је направила вештачко језеро Газиводе. У Косовској Митровици се у Ибар улива река Ситница, и одатле се Ибар окреће на север. Одатле Ибар иде углавном уским клисурама са изузетком нешто ширих котлина у околини Звечана, Лепосавића, Рашке и Баљевца. Посебан доживљај представља сплаварење Ибром од Лепосавића из села Горње Јариње до Рашке под називом Спуст Без Граница који окупља младе и љубитеље Ибра и Ибарске долине. Средњи ток Ибра може се посматрати као подкопаоничко подручје јер Ибар управо пролази у подножју туристичког центра Копаоник, који је од Ибра удаљен 20 минута вожње. Ту је Ибар ископао природни пут између Косовске низије и остатка Србије. Ибарском долином пролази железничка пруга као и магистрала, која је по овој реци и добила име.

Доњи ток

Ка северу пролази поред Рашке, Брвеника, Беле Стене, Баљевца, Ушћа, Богутовца, Матарушке Бање, Жиче и Краљева, и ту се улива у Западну Мораву.

Галерија

Стража над Ибром

Споменик српским ратницима који се налази на литици изнад Ибра

Rijeka Ibar vrelo

Врело Ибра

Reka Ibar 0912

Ибар у општини Рашка

Reka Ibar 0888

Ибар у општини Рашка

Reka Ibar 0869

Ибар у општини Рашка

Reka Ibar 0392

Ибар у општини Рашка

L'Ibar à Mataruška Banja

Мост на Ибру у Матарушкој Бањи

Ibar River in Mataruška Banja

Обала Ибра у Матарушкој Бањи

Сплаварење Ибром

Сплаварење Ибром Спуст Без Граница од Лепосавића до Рашке

Ibar, Kraljevo 08

Ибар надомак Краљева

Ibar, Kraljevo 10

Ибар и Маглич

Ibar, Kraljevo 14

Поглед на Ибар са Маглича

Ibar, Kraljevo 04

Ибар у Краљеву

Референце

  1. ^ Velika Morava River Basin, ICPDR, Новембар 2009, стр. 2
  2. ^ Тврђење професора Нике Зупанчића
  3. 3,0 3,1 Ибар потиче од албанске речи "shkumbon", историја моста на Ибру дуга више од 100 година приступљено 3. јула 2018.
  4. ^ Др Ејуп Мушовић, „Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара”

Литература

  • Караџић, В. (1970). Савремена илустрована енциклопедија географије, Београд.
  • Грчић, М. (2007). Географија за 3. разред гимназије, I издање, Beograd.
  • Лексикографског завода (1979). Општа енциклопедија хрватског, Загреб.
  • Monde Neuf (2007), Атлас света, 1. издање, Београд.
  • Мацура, Л. и С. (2005). Britannica concise encyclopedia, Београд
  • Издавачка кућа „Просвета” (1986). Мала енциклопедија Просвета, IV издање, Београд
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Јоже Кадунц

Јоже Кадунц – Ибар (Добрепоље, код Гросупља, 27. април 1925 — Цикава, код Гросупља, 16. октобар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Бабиће (Зубин Поток)

Бабиће (алб. Babiqi) је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Оклаце. Често се сматра засеоком Оклаца. Налази се скоро на самом ушћу Бабићке (Оклачке) реке у Ибар тј. у језеро Газиводе. Део насеља је поплављен изградњом хидроакумулације Газиводе.

Белуће (Лепосавић)

Белуће је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Белуће где је атар насеља износи 332 ha. Припада месној заједници Лешак. Село се налази 10 km северозападно од Лепосавића, на левој обали реке Ибар, од Лешка удаљено два километра, а налази се поред асфалтног пута Лешак – Врачево. Гранична села су Борова, Поткомље и Ибарско Постење. На истоку је природна граница река Ибар. Са западне стране села налази се брдо Спасовица (614 m), а северозападно је Добрава (792 m). Село има средњу надморску висину 470 m. По положају кућа и њиховој међусобној удаљености насеље припада селу полуразбијеног типа. У називу села реч бел (врста храста) која се разликује од цера по томе што му је мазна кора, па је Белуће место где расте беловина. И данас су Дубраве под беловом шумом. Село се углавном бави пољопривредом (обрадива земља је углавном засејана пшеницом и кукурузом). У најранијем сачуваном, турском попису из 1455. године у Белућу је било 35 хришћанских кућа. У селу се налазе остаци цркве и старо гробље. У селу постоји основна четвороразредна школа коју је подигао учитељ Петко Ракочевић и за то одликован орденом Св. Саве V реда. У насељу постоје и трговинске радње.

Горњи Крњин

Горњи Крњин је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Горњи Крњин где је атар насеља износи 949 ha. Припада месној заједници Лепосавић. Насеље се налази са леве стране реке Ибар, око 4 km северозападно од Лепосавића. Ово село се налази на надморској висини од 452 метра и има добар географски положај. Асфалтни пут пролази кроз цело село преко мостова на реци Ибру је повезано са главном саобраћајницом. Постоји веровање да је село добило назив од мушког имена Крњо. У писаним документима назив овог села се помиње у Повељи цара Уроша од 15. јула 1363. године. У овом селу се налазе остаци латинске цркве што показује да је село постојало и пре XIV века, али под другим називом. До 1971. године у селу је радила четвороразредна школа, а данас деца из овог села похађају школу у Лепосавићу.

Грб општине Рашка

Општина Рашка користи нехералдички амблем у две верзије: двобојној и у боји. Елементи који се појављују на амблему Рашке су: натпис Рашка, планина (Копаоник), мост, купола цркве (могуће је да представља куполу манастира Градац), зупчаник, укрштени чекићи и река (Ибар).

Доњи Крњин

Доњи Крњин је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Доњи Крњин где је атар насеља износи 619 ha. Припада месној заједници Лешак. Село се налази 8 km северозападно од Лепосавића, са леве стране тока Ибра. Изнад села, са северозападне стране издижу се брда Бандера (737м) и Шанац (709м). На источној страни природна граница је река Ибар. Надморска висина села у вишем делу износи 650м, а у нижем делу 451м. До села се долази сеоски путем, из правца Лешка и Дрена, преко бетонског моста на реци Ибар. Доњи Крњин добио је назив према положају села у односу на исто насеље (Горњи Крњин). Насеље је старијег постанка. У селу постоји старо црквиште и гробље.

Црквина се налази на брежуљку ближе Ибру у јужном делу села, највероватније је то била “латинска црква” подигнита у другој половини XIV века у области Рашке. Народ цркву назива Крња Јела. У селу се налази извор Врело са јачином воде од 60 литара у минути, са константном количином воде у току целе године. Извор је стављен под заштиту државе као споменик природе. Сточарство и земљорадња су данас као и у прошлости чинили основу привредног развоја села. У селу постоји четвороразредна основна школа, истурено одељење Основне школе “Стана Бачанин” у Лешку, а у селу постоје и трговинске радње.

Дрен (Лепосавић)

Дрен је сеоско насеље у општини Лепосавић на северу Косова и Метохије у Србији. Налази се на ушћу Дренске реке у Ибар на пола пута од Лепосавића према Лешку на око 450 метара надморске висине. У Дрену живи око 270 становника, а површина атара је 1.251,5 хектара.

Државни пут 22

Државни пут IБ реда 22, обично назван Ибарска магистрала, је државни пут првог Б реда у Шумадији и западној Србији. Полази од Београда и пружа се кроз управне округе, колубарски, моравички и рашки, пролазећи кроз општине и градове: Лазаревац, Лајковац, Љиг, Горњи Милановац, Чачак, Краљево, Рашку и Нови Пазар. Од Прељине до Краљева иде паралелно са реком Западном Моравом, а затим се од Краљева ка Новом Пазару усмерава ка југозападу и иде паралелно уз реку Ибар, по којој је добио име.

Укупне дужине 298 километара, са преко 18,000 возила дневно, један је од напрометнијих путних праваца у земљи. На деоници Београд - Чачак, иде трасом европског пута E763, а на деоници Чачак - Краљево - европским путем E761.

Често назван "црном магистралом" због великог броја саобраћајних несрећа са смртним исходом, представља најопаснији путни правац у земљи са неколико стотина саобраћајних незгода на годишњем нивоу.

Ибарски Колашин

Ибарски Колашин је назив за област која се простире уз реку Ибар, на северу Косова и Метохије и на југу Рашке области. Највеће место у Ибарском Колашину је Зубин Поток, а већа села су Угљаре, Зупче, Газиводе, Чечево, Вељи Брег, Брњак, Оклаце и Рибариће. Становништво из Оклаца је махом насељавано из Црне Горе, племена Кучи. Из Оклаца и Брњака су се људи углавном селили у Смедерево, Краљево или Крагујевац. Оклаце има засеоке Станиће, Јанковиће, Ковачевиће, Добриће,...

У долини Ибра, на простору Ибарског Колашина, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века изграђена је брана и формирана акумулација језеро Газиводе у оквиру Система Ибар - Лепенац, који је требало да снабдева косовску котлину водом којом би се наводњавала поља све до Урошевца. Други део Система, језеро Лепенац није реализован, али су канали овог система били изграђени све до Приштине. Водом из Јжјезера Газиводе снабдевају се Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Вучитрн и околна насеља. Његовом изградњом расељена су српска села у долини Ибра, од Рибарића до Зубиног Потока. Од онда је почело интензивније исељавање народа Ибарског Колашина.

За Ибарски Колашин раније се употребљавао назив Стари Колашин. Становници Ибарског Колашина зову се Колашинци. Најстарија школа у овоме крају основана је пре 150 година у манастиру Дубоки Поток.

Садашње становништво Ибарског Колашина већином је насељено из Црне Горе и Херцеговине, и то у 18. веку и почетком 19. века. Није искључено да је по неко домаћинство остало од ранијег становништва (пр „Збјег” на огранцима планине Мокре у кањону Црне ријеке). Становништво, дошавши у нову постојбину, донело је са собом старе обичаје и навике, нешто донетог изгубили, а ново попримили, те се може рећи, као да су ту од давнина, и да су створили нешто специјално, што би се могло назвати „колашинско” (певање, гуслање, стваралаштво-умотворине, ношња, обичаји и др.). Говор становништва Ибарског Колашина је херцеговачког типа.

Кајково

Кајково је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Кајково где је атар насеља износи 474 ha. Припада месној заједници Лепосавић. Кајково се налази са десне стране реке Ибар, 5 km северно од Лепосавића. Куће су лоциране са обе стране железничке пруге и магистралног пута Рашка — Косовска Митровица. Назив села је настао од старијег облика Каиково које је нађено записано у Повељи цара Уроша још у другој половини XIV века. У корену имена села су две речи: кај (начин за упоређивање, значи као) и ков (оно што се кује) што би по томе могло значити да се становништво у том времену бавило ковањем.

Овде се налазе Рушевине гробљанске цркве у селу Кајково.

Косовска Митровица

Косовска Митровица (алб. Mitrovica или Mitrovicë; 1981—1991. Титова Митровица, алб. Mitrovica e Titos) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северном делу Косова и Метохије и седиште је Косовскомитровачког управног округа. Према попису из 2011. године било је 33.904 становника.

Краљево

Краљево је град у Србији у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 64.175 становника (према попису из 2002. било је 57.411 становника).

Краљево се налази на трима рекама: Ибар, Западна Морава и Рибница. Општина има 124.554 становника. Градско подручје Краљева чини насеље Краљево и још 17 насеља: Адрани, Чибуковац, Грдица, Јарчујак, Конарево, Матаруге, Матарушка Бања, Метикош, Ратина, Ковачи, Витановац, Врба, Заклопача, Жича, Кованлук, Тавник и Јовац

Градски грб се састоји од седам круна, што симболизује крунисање седам краљева у Манастиру Жича, који се налази на 5 km од центра града. Краљево је административни, привредни, спортски и културни центар уже Србије. Такође и раскрсница важних магистралних праваца.

Општина Зубин Поток

Општина Зубин Поток је најзападнија од три општине са већинским српским становништвом на северу Косова и Метохије. Површина јој је 335 km2 и обухвата 64 села, од којих су нека далеко у планини и тешко приступачна зими. Број катастарских општина је 28, а проценат пољопривредне површине је 30,3. Река Ибар протиче средином општине од запада ка истоку, и на њој се налази и вештачко језеро Газиводе, дуго 35 километара. Ова општина је формирана 1987. године издвајањем насеља из тадашње општине Титова Митровица (Сл. лист САП Косова; 09/87), мада је та општина постојала све до 1965. године у данашњим границама, када је укинута и припојена општини Косовска Митровица.

Општина Рашка

Општина Рашка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у југозападном делу Србије, у Рашком округу. Према попису становништва из 2011. године општина Рашка има 24.678 становника и 61 насељено место. Већину чине Срби (97,80%).

Сеоце (Лепосавић)

Сеоце је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Сеоце где је атар насеља износи 207 ha. Припада месној заједници Сочаница. Село се налази 10 km југозападно од Лепосавића са леве стране Ибра. Поред села са западне стране пролази Сеочка река, која се јужно од Каменице улива у Ибар. Насеље је гранично са општином Звечан. Средња надморска висина села је 720м. Према територији коју заузима и према према броју становника спада у групу мањих села.

Споменик природе „Кречњачки спруд Камиља“

Споменик природе „Кречњачки спруд Камиља“ се налази се у јужном делу Србије, на Косову и Метохији, источно од реке Ибар код Лепосавића и саставни је део југозападних падина планинског масива Копаоника. За споменик природе је проглашен 1987. године, на површини од 96 ha.

ФК Ибар Рожаје

ФК Ибар је црногорски фудбалски клуб из Рожаја. Од сезоне 2018/19 такмичи се у Трећој лиги Црне Горе.

Читлук (Зубин Поток)

Читлук је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Зубин Поток. Историјски и географски припада Ибарском Колашину. Насеље Читлук је на тераси између Дубоког Потока и Чардачине, на левој речној тераси реке Ибар, а порекло имена указује да је било беговски посед. Првобитно насеље није било на данашњем месту, већ на брду Металице или Старо Село. У насељу има остатака старијих насеља, посебно у делу Чардачина, где се виде остаци груписаног насеља и старог гробља. Предање каже да је ту нађен печат српског патријарха Арсенија Чарнојевића. После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини радич-пољској и 1912. године има 123 становника.

Овде се налази Црква Ваведења Свете Богородице у Читлуку.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.