Зоран Славнић

Зоран Мока Славнић (Београд, 26. октобар 1949) бивши је југословенски кошаркаш, и српски кошаркашки тренер. Играо је на позицији плејмејкера. Спада међу најбоље играче у историји Црвене звезде.[1] Први је селектор репрезентације Србије. Куриозитет је да је и као играч и као тренер радио и у Звезди и у Партизану. Он је уз чувеног професора Александра Николића једини коме је то пошло за руком.

Зоран Славнић

Zoran Moka Slavnić

Личне информације
Надимак Мока
Датум рођења 26. октобар 1949.(70 год.)
Место рођења Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Држављанство  Србија
Висина 1,82 m
Позиција плејмејкер
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1967—1977
1977—1979
1979—1981
1981—1982
1982—1983
Црвена звезда
Хувентуд
Шибенка
Партизан
Јувеказерта
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1983—1984
1984—1985
1985—1987
1987—1988
1988—1991
1991—1992
1994—1995
1995—1996
1996—1997
2004
2007
Шибенка
Партизан
Југопластика
Малага
Црвена звезда
Дафни Атина
Црвена звезда
Хувентуд
Ираклис
Атлас
Србија
Репрезентација
Застава Југославије Југославија
Награде
Освојене медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1976. Монтреал Југославија
Златна медаља — прво место 1980. Москва Југославија
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1974. Порторико Југославија
Златна медаља — прво место 1978. Филипини Југославија
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1973. Шпанија Југославија
Златна медаља — прво место 1975. Југославија Југославија
Златна медаља — прво место 1977. Белгија Југославија
Бронзана медаља — треће место 1979. Италија Југославија

Играчка каријера

Клубови

За Црвену звезду је почео да игра у млађим категоријама 1963. године, а члан првог тима постао је четири године касније. У Звездином дресу је до 1977. године одиграо 301 утакмицу и постигао 4014 поена. Осми је на вечним листама клуба по броју мечева и поена. Један је од најбољих кошаркаша у историји Црвене звезде, са којом је освојио две шампионске титуле (1969. и 1972. године), три национална купа (1971, 1973. и 1975.) и Куп победника купова 1974. године. Славнић је иако најнижи у екипи са својих 180 центиметара, своје најбоље партије имао у најважнијим мечевима када се одлучивало о трофејима. Тако је бљеснуо у сезони 1971/72, када је просечно бележио 16 поена по утакмици, а Црвена звезда стигла до своје 12. титуле шампиона после мајсторице са сплитском Југопластиком у Љубљани (75:70). У финалу Купа победника купова 1974. године против Збројовке из Брна (86:75), постигао је 20 поена, а у финалу Купа Југославије 1975. против сплитске Југопластике (81:79), убацио је 25 поена и проглашен је за најбољег играча утакмице. Укупно је те сезоне у купу бележио 21,8 поена по мечу и био први стрелац тима. Колико је Звезда тих сезона била јака у Европи говоре и још два финала Купа победника купова, које нису успели да добију 1972. и 1975. године, као и полуфинале Купа европских шампиона 1973. године.

По повратку из војске, одиграо је на високом нивоу, своју последњу сезону у клубу. Те 1976/77. сезоне у првенству је имао просек од 23,1 поен по утакмици и био најбољи стрелац екипе, али то је већ био последњи плес те ослабљене црвено-беле генерације. Каријеру је наставио у шпанском Хувентуду, где је 1978. године освојио шампионску титулу. Играо је и за Шибенку од 1979. до 1981, Партизан 1981/82. и италијанску Казерту где је завршио каријеру са просеком од 17,2 поена по мечу у националном шампионату 1982/83.

Репрезентација

Славнић је за репрезентацију Југославије одиграо 179 утакмица и постигао 1.465 поена.[2] Један је од ретких играча који има златне медаље са олимпијских игара, светског и континенталних такмичења. Европским златом се и окитио три пута: 1973. у Барселони, 1975. у Београду и 1977. у Лијежу. Светско првенство је освојио у Манили 1978. а олимпијско злато у Москви 1980. Између осталог о Моки, остаће упамћено:

  • Потез који је обележио Европско првенство у Београду 1975 — кош преко главе против Шпанаца;
  • Монтреал 1976, када је на олимпијским играма, у најзначајнијој фази једног такмичења, секунд пре краја дао кош Италијанима и одвео репрезентацију у полуфинале;
  • „Одбојка“ са Драганом Кићановићем против Совјетског Савеза у финалу Европског првенства у Лијежу 1977. године.

Тренерска каријера

По завршетку кошаркашке каријере, наставио је са радом у кошарци као тренер. Водио је Шибенку, Партизан, Југопластику, Малагу, Звезду, Дафни, Хувентуд, Ираклис, Бамберг, Атлас.

Водио је Црвену звезду у два мандата. У првом периоду од 1988. до 1991. имао је и успона и падова. Најбоља сезона му је била 1989/90. када је са Звездом играо и финале купа Југославије и финале плеј-офа али је оба изгубио од Југопластике која је у том периоду харала и Југославијом и Европом. У сезони 1990/91. са Звездом се у плеј ауту борио за опстанак. Остаће упамћено и да је наговорио легенду Партизана Дражена Далипагића, да опроштајну сезону одигра у дресу Звезде. Славнић је касније водио „црвено-беле” и у сезони 1994/95.

Дана 29. маја 2007. једногласном одлуком свих чланова управног одбора КСС Зоран Славнић је изабран за првог селектора Србије.[3] Пред Европско првенство у кошарци 2007. суочио се са бројним отказима репрезентативаца, тако да је поред Гуровића, Јарића и Миличића, на првенство повео чак девет дебитаната, који ће касније постати носиоци игре у репрезентацији. Србија је поражена од каснијег шампиона – Русије, браниоца титуле – Грчке (након продужетака) и Израела, тако да је такмичење завршила у првој фази. Одлуком стручног савета и управног одбора, Славнић је 26. септембра смењен са места селектора.

Остало

Због оригиналног приступа игри од Шпанаца је добио назив ексцентрични геније. Славнићев мото је: „Све је то само игра“.

  • 1991. ФИБА га је уврстила међу педесет најбољих светских играча свих времена.
  • 2007. постао је носилац националног спортског признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта.
  • 2013. постао је члан ФИБА куће славних.[4] Приликом доделе признања наглашено је да је осим играчког дао и немерљив допринос кошаркаци и као тренер. Под његовим вођством стасали су касније најзначајнији плејмекери: Дражен Петровић,[5][6] Александар Ђорђевић, Саша Обрадовић и НБА звезде Тони Кукоч и Дино Рађа.

Референце

  1. ^ „O Klubu”. Kkcrvenazvezda.rs. Приступљено 3. 10. 2013.
  2. ^ „ZASLUŽIO JE: Moka Slavnić u Kući slavnih! (VIDEO)[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 05. 10. 2013. Приступљено 04. 10. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ „Sport - Košarka - Vesti - Slavnić selektor, objavio spisak”. B92. Приступљено 3. 10. 2013.
  4. ^ Ime *. „Slavnić u Kući slavnih FIBA!”. Telegraf.rs. Приступљено 3. 10. 2013.
  5. ^ Dražen Petrović: Pre 20 godina u legendu je otišao "košarkaški Mocart"
  6. ^ Dražen Petrović se ponosio svojim trebinjskim korijenima | TrebinjeLive

Спољашње везе

Претходник:
Драган Шакота
(као Србија и Црна Гора)

селектори Србије
Наследник:
Душан Ивковић
Претходник:
Борислав Џаковић
тренери Партизана
Наследник:
Владислав Лучић
Претходник:
Владе Ђуровић
тренери Црвене звезде
Наследник:
Душко Вујошевић
Претходник:
Веселин Матић
тренери Црвене звезде
Наследник:
Михаило Увалин
Јовица Цветковић

Јовица Цветковић (Београд, 18. септембар 1959) је бивши југословенски рукометаш и репрезентативац а данас рукометни тренер.

Љубомир Љубојевић

Љубомир Љубојевић (Ужице, 2. новембар 1950) је српски шахиста.

Једно време је био међу десет најбољих шахиста света, победивши између осталог Гарија Каспарова.

Игра за Србију, али тренутно живи у Шпанији.

Ања Спасојевић

Ања Спасојевић (Београд 4. јул 1983) бивша је српска одбојкашица и репрезентативка. Позната је и као Женски Вања, по Вањи Грбићу, због сјајног смеча и невероватног броја поена постигнутог на Светском првенству 2006. у Јапану.

Вера Јефтимијадес

Вера Јефтимијадес (25. мај 1937, Београд, Краљевина Југославија) је југословенска мачевалка грчког порекла.

Вукица Митић

Вукица Митић (рођена 7. децембра 1953. у Београду — 27. јун 2019, Београд) била је некадашња југословенска и српска кошаркашица која је играла на позицији плејмејкера. Била је вишегодишњи члан Црвене звезде и капитен Југословенске репрезентације.

Жељко Танасковић

Жељко Танасковић (Лучани, 8. јул 1967) је бивши српски одбојкаш и тренер, који тренутно обавља функцију председника Партизана.

Ивана Исаиловић

Ивана Исаиловић (рођена 1. јануар 1986.) је српска одбојкашица која игра на позицији средњег блокера. Са репрезентацијом Србије освојила је сребрну медаљу на Европском првенство 2007. у Белгији и Луксембургу. Већи део каријере провела је у Црвеној Звезди. Међународну каријеру започела је у Марибору, а након тога је четири године провела у Немачкој. Године 2011. играла је финале Купа Немачке. Тренутно је члан пољског тима Висле из Варшаве.

Игор Бутулија

Игор Бутулија (Требиње, 21. март 1970) бивши је југословенски и српски рукометаш, некадашњи репрезентативац Југославије. Након што је завршио играчку каријеру, ради као рукометни тренер.

Милица Николић (џудисткиња)

Милица Николић (7. новембар 1994) је српска џудисткиња.

На Светском првенству за јуниоре 2014. године освојила је пето место, а на Европским првенствима за млађе сениоре окитила се златним медаљама 2015. и 2016, док је 2014. била седма.

На Европском првенству 2017. године била је седма, а на Светском првенству исте године пета.

На Европском првенству у Тел Авиву 2018. године освојила је бронзану медаљу у категорији до 48кг и донела прву медаљу за женски џудо на Европским првенствима после седамнаест година.

Милош Терзић

Милош Терзић (Лазаревац, 13. јун 1987) је српски одбојкаш и некадашњи играч Црвене звезде. Игра на позицији примача сервиса.

Михајло Митић

Михајло Митић (Велико Градиште, 17. септембар 1990) је српски одбојкаш и капитен Црвене звезде. Игра на позицији техничара.

Немања Мајдов

Немања Мајдов (Источно Сарајево, 10. август 1996) српски је џудиста.

Плејмејкер

Плејмејкер је назив за позицију играча у кошарци. Ова позиција је резервисана за играче велике брзине, добре технике и вођења лопте. Често се у кошаркашкој терминологији за плекјмејкера каже „јединица“.

Прва лига Југославије у кошарци 1979/80.

Прва лига Југославије у кошарци 1979/80. је било 36. првенство СФРЈ у кошарци. Титулу је освојила Босна.

СД Црвена звезда

Спортско друштво Црвена звезда из Београда је спортско друштво које обухвата велики број клубова који се такмиче у одређеним спортским дисциплинама. Клубови Црвене звезде су освојили 702 трофеја. Од тога 679 титула националног шампиона, националног купа или суперкупа, 8 титула европског првака, 12 титула регионалног шампиона и 3 титуле светског првака. Црвена звезда је најуспешније спортско друштво у Србији.Навијачи СД Црвена звезда називају се Делије север. Навијачка група је основана 1989. године. У оквиру спортског друштва постоје готово сви спортови, али најпознатији је ФК Црвена звезда.

Сава Ранђеловић

Сава Ранђеловић (Ниш, 17. јул 1993) је српски ватерполиста. Тренутно је члан италијанске Бреше. Са јуниорском репрезентацијом Србије освојио је сребрну медаљу на Европском јуниорском првенству у ватерполу 2012. у Канеу. На Олимпијским играма у Рију 2016. са репрезентацијом Србије је освојио златну медаљу.

Сава Ранђеловић је ватерполо почео да тренира у Нишу са седам година. После десет година проведених у овом клубу, прешао је у кикиндски ЖАК. После једне сезоне прешао је у Црвену звезду, с којом је освојио титулу првака Европе. Од лета 2015. игра за италијанску Брешу.

Слободан Живојиновић

Слободан „Боба“ Живојиновић (Београд, 23. јул 1963) југословенски је и српски тенисер, који је наступао за СФР Југославије. Заједно са Ненадом Зимоњићем је једини тенисер из Србије који је стигао до највише позиције у конкуренцији дублова и први који је освојио. Муж је певачице Лепе Брене.

Софија Пекић

Софија Пекић (рођена је 15. фебруара 1953. године у Ловћенцу) је некадашња југословенска кошаркашица. Најпознатија је по играма у Црвеној звезди али и у репезентацији Југославије. Софија је током своје каријере била међу најбољим кошаркашицама на свету.

Татјана Мирковић

Татјана Мирковић, раније Јелача (Сремска Митровица, 10. август 1990) српска је атлетичарка и рекордерка у бацању копља. Највећи успех у каријери јој је сребрна медаља коју је освојила на Европском првенству 2014. у Цириху.

 
Успеси и медаље
Спортисти године Црвене звезде
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Светско првенство у кошарци 1978. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal world centered.svg

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.