Злоћудово

Злоћудово је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 252 становника.

У непосредној близини насеља протиче река Јужна Морава и пролази нова деоница ауто-пута Е75 која обилази центар Лесковц. Злоћудово је данас познато по развијеној дрвној индустрији са више стругара које обрађују дрвну грађу са планине Кукавице.

Злоћудово
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.Пад 252
Географске карактеристике
Координате42°59′04″ СГШ; 22°01′16″ ИГД / 42.984333° СГШ; 22.021166° ИГДКоординате: 42°59′04″ СГШ; 22°01′16″ ИГД / 42.984333° СГШ; 22.021166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина225 м
Злоћудово на мапи Србије
Злоћудово
Злоћудово
Злоћудово на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Демографија

У насељу Злоћудово живи 212 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,6 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 54 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 5,02.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 199
1953. 207
1961. 236
1971. 242
1981. 259
1991. 260 255
2002. 271 280
2011. 252
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
271 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Јабланичка окружна лига у фудбалу

Јабланичка окружна лига је једна од окружних лига у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши ранг је Зона "Југ", док је нижи ранг Међуопштинска Јабланичка лига.

Архијерејско намесништво Прво Лесковачко

Архијерејско намесништво Прво Лесковачко сачињава одређени број црквених општина и парохија Српске православане цркве у Епархији нишкој, под надзором архијерејског намесника са седиштем у Лесковцу у храму Свете Тројице. Административно намесништво припада општини Лесковац и Јабланичком управном округу.Намесништво опслужује вернике из Лесковца, Вучја, и околних села, и у свом саставу има - сакралне објеката изграђена у периоду од 19. до 21. века. У последњих двадесет година цркве намесништва доведене су у функционално стање неопходно за Богослужење верујућег народа.

У саставу Архијерејског намесништва Првог Лесковачког је 18 парохије са ... храмова.

Град Лесковац

Град Лесковац је територијална јединица која се налази на југу Србије и припада Јабланичком управном округу. Средиште је градско насеље Лесковац. Према попису из 2011. године на подручју града било је 144.206 становника.

Куп ФСЈО 2017/18.

Куп ФСЈО 2017/18 почео је 7. марта 2018. године.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Туловска река

Туловска река je лева притока Јужне Мораве у коју утиче код села Злоћудова, у Лесковачкој котлини.

Извире на падинама Врвикобиле. У изворишном делу чине је два мала водотока који се називају Велика и Мала река. Велика река извире на локалитету Разделци-Трскар а Мала река на локалитету Високи чукар, испод места које се назива Бабњи земља. Ови водотоци састају се изнад села Тулова, на месту које се назива Воденичиште, и формирају Туловску реку.

Она је брдско-равничарска река. Недалеко од села Велика Грабовница улази у равницу. Њена дужина од изворишта до ушћа у Ј. Мораву износи 18 km.

Назив је добила по Тулову, селу кроз које прво пролази на свом току ка Јужној Морави.

Тече правцем југозапад-североисток и на свом току пролази кроз следећа насеља: Зољево, Загужане, Малу Грабовницу, Горњи Буниброд, Жижавицу, Бадинце и Злоћудово, код кога утиче у Јужну Мораву.

У редовним приликама је мала а током сушних лета дешава се и да пресуши у свом доњем делу тока. Међутим, за време великих падавина и за време топљења снега, редовно плави поља и села која се налазе на њеној обали и наноси материјалну штету становницима. Ради одбране од поплава, у свом доњем току, ограђена је насипом све до ушћа у Јужну Мораву али због немара становника и пољопривредника из села на њеној обали и нередовног чишћења корита поплаве и данас наносе штету.

Насељена места
Култура
Манифестације
Цркве и манастири
Археолошки локалитети

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.