Злетовско-струмичка епархија

Злетовско-струмичка епархија је некадашња епархија Српске православне цркве која је основана 1920. године. Почевши од 1967. године била је захваћена расколом. У склопу спровођења Нишког споразума од 2002. до 2005. године, њено подручје је укључено у састав Православне охридске архиепископије.

Злетовско-струмичка епархија
Српска православна црква
Zletovo-Strumica Bishopric Logo
Основни подаци
СједиштеШтип
ДржаваFlag of Yugoslavia (1918–1941).svg Краљевина СХС
Основана1920. (захваћена расколом од 1967)
Укинутапреуређена 2002-2005.
Архијереј
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ злетовско-струмички

Историја

Након укидања Охридске архипеископије (1767) тадашња Струмичка епархија је прикључена Цариградској патријаршији. Након Првог светског рата и склапања мировних споразума (1919), Струмица је прикључена Краљевини СХС. Након преговора који су закључени током 1920. године, Цариградска патријаршија пренела надлежност над Струмичком епархијом на управо уједињену Српску православну цркву. Српска црква је одмах донела одлуку да подручје Струмичке епархије обједини са подручјем старе српске Злетовске епархије, чиме је створена Злетовско-струмичка епархија са средиштем у Штипу. За првог злетовско-струмичког епископа изабран је Серафим Јовановић (1920).

Према арондацији епархија спроведеној 1931. године, Злетовско-струмичка епархија је обухватала сљедеће срезове: Штипски, Овчепољски, Кратовски, Царевоселски, Малешки (Беровски), Радовишки, Струмички, Валандовски, Ђевђелијски, Неготин-вардарски, Кавадарски и Кочански.[1]

Након Другог светског рата, Комунистичка партија Југославије није дозволика злетовско-струмичком епископу Викентију да се врати у своју епархију. Канонски поредак на подручју ове епархије био је често нарушаван услед захтева дела верника за стварањем самосталне црквене управе што је 1967. године довело до раскола.

Пошто је тада дошло до потпуног раскола, Српска православна црква није признавала разне промене које је у епархијском устројству након 1967. године често вршила "Македонска православна црква". Након проглашења државне самосталности Северне Македоније у пролеће 1992. године, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је донео одлуку да се због измењених околности за све епархије у Северној Македонији постави администратор. На заседању Светог архијерејског сабора СПЦ у пролеће 1993. године за администратора је изабран Јован Младеновић, новоизабрани викарни епископ тетовски. Иако је владика Јован као администратор покушао да посети епархије у Северној Македонији, рад на том подручју му је био онемогућен. Стога је привремено боравио у манастиру Прохор Пчињски и одатле је обављао администраторске дужности. Након његовог избора за епископа западноамеричког (1994), дужност администратора је поверена врањском епископу Пахомију Гачићу који је такође наилазио на велике потешкоће у раду на организацији правилног црквеног живота у Северној Македонији. Сви ови напори Српске православне цркве били су усмерени ка отклањању црквеног раскола и проналажењу решења за успостављање канонског поретка у Северној Македонији.[2]

Такво стање је трајало све до склапања Нишког споразума и његовог спровођења у живот (2002—2005) путем стварања канонских епархија: Епископије брегалничке и Епископије струмичке у оквиру Православне охридске архиепископије.

Епископи

Портрет Име и презиме Време службе Напомене
Епископ Серафим.png Серафим Јовановић 1920—1928.
Епископ Венијамин.jpg Венијамин Таушановић 1929—1934.
Симеон Поповић 1934-1939
Vikentije Prodanov.jpg Викентије Проданов 1939—1950. По избијању Другог светског рата 1941. протеран из Штипа.
После Другог светског рата није могао да се врати на своју епархију због комунистичке власти.
1950. постао Патријарх српски
Наум Димовски 1959—1967. Од 1967. у расколу
Јован Младеновић 1993—1994. Администратор
Пахомије Гачић 1995—2002. Администратор

Види још

Референце

  1. ^ Спроведбена наредба Светог архијерејског синода за Устав Српске православне цркве (Син. број 4507, Београд, 29/16. децембра 1931) Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 24, 2015) (на језику: енглески), Приступљено 6. 9. 2014.
  2. ^ Пузовић 1999, стр. 171.

Литература

Битољска епархија (вишезначна одредница)

Појам Битољска епархија може имати следећа значења:

Битољска епархија, епархија Српске православне цркве (1920-1931)

Битољска епархија Бугарске егзархије, епархија неканонске Бугарске егзархије (1897-1918)

Вардарска бановина

Вардарска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године. Налазила се у јужном делу Краљевине и обухватала је целу данашњу Северну Македонију, јужне делове централне Србије и јужне делове Косова. Добила је име по реци Вардар и административно средиште бановине је било Скопље.

Године 1941., у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Вардарску бановину и подијелиле је између Бугарске, окупацијских зона нацистичке Немачке у Србији и окупацијских зона фашистичке Италије у Албанији. После завршетка Другог светског рата, највећи дио бановине је постао део Социјалистичке Републике Македоније, док је мањи северни део припао СР Србији. Обје републике су до 1991. године биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Епископија брегалничка

Епископија брегалничка је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Марко (Кимев), а сједиште епископије се налази у Штипу.

Епископија струмичка

Епископија струмичка је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је епископ Давид (Нинов).

Злетово (област)

Злетово је жупа око градића Злетово, у горњем и средњем току Злетовске реке, десног притока Брегалнице, и доњем крају Кочанског Поља.

У средњевијечно доба Злетово се спомиње као жупа око градића Злетово, а спомиње се и као област (Злетовка земља, Злетовска страна).

У турско доба изгубила се овакав предеони појам, везана административно и економски са Кратовом (област Кратовско).

Злетово чини пријелаз између планинске области на сјевероистоку (Осогово) и равнице на југу и југозападу (Кочанско и Овчје Поље). Утицај оваквог земљишта огледа се и у насељима, и у привреди, и у народном животу. Горњи сјеверни дио жупе састављен је из вулканског земљишта; стога је богат рудама, а долина Злетовске ријеке испод градића Злетово највећим је делом широка равница, наводњава се и врло је плодна. Становништво суседних области назива овдашње "Пољаци“.

О старом рударству има и римских трагова, а у средњевијечно доба доведени су у овај рударски крај и Саси, чији се траг изгубио у 17 вијеку, заједно са пропадањем рударства под турцима. У доба Немањића цвијетала је овде српска култура, многе су цркве подигнуте, од којих је најлепши Лесновски манастир.

Злетовска епархија

Злетовска епархија је основао цар Душан у лесновском манастиру у Злетову, југоисточно од Куманова, око 1347, и подвластио је скопљанској митрополији.

Обухватала је крајеве с лијеве стране Вардара, Овчје Поље и области на средњој Брегалници, које су раније сачињавале Морозвидску епархију (1018), па је стога Злетовска епархија називана још морозвидском и лесновском.

Злетовско-струмичка епархија (вишезначна одредница)

Појам Злетовско-струмичка епархија може имати следећа значења:

Злетовско-струмичка епархија, православна епархија Српске православне цркве (1920-1967)

Злетовско-струмичка епархија, епархија неканонске Македонске православне цркве (1967-1988)

Морозвиждска епархија

Морозвиждска епархија (позната у литератури и као Морозвиздска епархија, односно Морозвишка епархија) је бивша православна епархија, која је обухватала подручје око горњег и средњег тока реке Брегалнице. Први пут се помиње 1018. године у повељи византијског цара Василија II (976-1025) којом се одређује јурисдикција Охридске архиепископије, а приликом набрајања њених епископија наведена је између Струмичке и Велбуждске епархије. Морозвиждска епархија је у то време обухватала крајеве: Морозвижд на Брегалници, Козјак на Пчињи, Славиште око Криве Реке, Злетово око Злетовчице - десне притоке Брегалнице, Луковицу југозападно под Осоговом, Пијанац око данашњег Царевог Села и Малешево око горње Брегалнице. У 11. и 12. вијеку Морозвиждска епархија је такође названа и брегалничком, малешевском или овчјепољском. Све те крајеве ослободио је од Византица српки краљ Стефан Милутин (1282), након чега је то подручје ушло у састав Српске архиепископије.

Наум Димовски

Наум Димовски (световно Тома Димовски; Битољ, Османско царство, 1912 — Штип, СФРЈ, 27. новембар 1977) је био злетовско-струмички епископ од 1959. до 1967. године, а потом јерарх расколничке Македонске православне цркве.

Охридско-битољска епархија (вишезначна одредница)

Појам Охридско-битољска епархија може имати следећа значења:

Охридско-битољска епархија, епархија Српске православне цркве (назив епархије у том облику званично употребљаван од 1931. до 1959. године)

Охридско-битољска епархија, епархија неканонске Македонске православне цркве (назив епархије у том облику званично употребљаван од 1974. до 1994. године)

Преспанско-битољска епархија (вишезначна одредница)

Појам Преспанско-битољска епархија може имати следећа значења:

Преспанско-битољска епархија, епархија Српске православне цркве (назив епархије у том облику званично употребљаван од 1959. до 1967. године)

Преспанско-битољска епархија, епархија неканонске Македонске православне цркве (назив епархије у том облику званично употребљаван од 1967. до 1974. године)

Струмичка епархија (вишезначна одредница)

Појам Струмичка епархија може имати следећа значења:

Струмичка епархија, православна епархија у саставу Охридске архиепископије (1018-1767), потом Цариградске патријаршије (1767-1920), а као обновљена епархија почевши од 2005. године припада Православној охридској архиепископији у оквиру Српске православне цркве

Струмичка епархија, епархија неканонске Бугарске егзархије (1897-1918)

Струмичка епархија, епархија неканонске Македонске православне цркве (створена 1988)

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.