Злетовска епархија

Злетовска епархија је основао цар Душан у лесновском манастиру у Злетову, југоисточно од Куманова, око 1347, и подвластио је скопљанској митрополији.

Обухватала је крајеве с лијеве стране Вардара, Овчје Поље и области на средњој Брегалници, које су раније сачињавале Морозвидску епархију (1018), па је стога Злетовска епархија називана још морозвидском и лесновском.

Види још

Литература

Епископија брегалничка

Епископија брегалничка је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Марко (Кимев), а сједиште епископије се налази у Штипу.

Злетово (област)

Злетово је жупа око градића Злетово, у горњем и средњем току Злетовске реке, десног притока Брегалнице, и доњем крају Кочанског Поља.

У средњевијечно доба Злетово се спомиње као жупа око градића Злетово, а спомиње се и као област (Злетовка земља, Злетовска страна).

У турско доба изгубила се овакав предеони појам, везана административно и економски са Кратовом (област Кратовско).

Злетово чини пријелаз између планинске области на сјевероистоку (Осогово) и равнице на југу и југозападу (Кочанско и Овчје Поље). Утицај оваквог земљишта огледа се и у насељима, и у привреди, и у народном животу. Горњи сјеверни дио жупе састављен је из вулканског земљишта; стога је богат рудама, а долина Злетовске ријеке испод градића Злетово највећим је делом широка равница, наводњава се и врло је плодна. Становништво суседних области назива овдашње "Пољаци“.

О старом рударству има и римских трагова, а у средњевијечно доба доведени су у овај рударски крај и Саси, чији се траг изгубио у 17 вијеку, заједно са пропадањем рударства под турцима. У доба Немањића цвијетала је овде српска култура, многе су цркве подигнуте, од којих је најлепши Лесновски манастир.

Злетовско-струмичка епархија

Злетовско-струмичка епархија је некадашња епархија Српске православне цркве која је основана 1920. године. Почевши од 1967. године била је захваћена расколом. У склопу спровођења Нишког споразума од 2002. до 2005. године, њено подручје је укључено у састав Православне охридске архиепископије.

Манастир Лесново

Манастир Лесново (посвећен светом Архангелу Михајлу и пустињаку Гаврилу Лесновском) налази се код истоименог села, између Кратова и Злетова у Северној Македонији. Подигао га је 1341. велики војвода Јован Оливер, на темељима базилике из доба локалног пустињака Гаврила Лесновског, чија се испосничка пећина налази недалеко.

Манастирска црква има облик уписаног крста са једним кубетом, испред кога је неколико година касније додат нартекс са кубетом исте величине. Данас је очуван оригинални живопис, који су радила четворица аутора, чија су имена забележена на фризу (три имена су опстала, док је четврто избрисано), а међу фрескама се истичу представе самог ктитора Јована Оливера са моделом цркве, Оливерове жене Оливерине (Марије Ане?), као и краљевског пара Душана (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) са жезлом у облику двоструког крста и Јелене, на коме се око Душанове главе налази ореол, иако није канонизован. Ликови Оливерових синова Крајка и Дамјана у нартексу су остали, док онај младог царевића Уроша - ишчезао. Сама црква је доста добро очувана и још увек је њен кровни покривач од олова.

Морозвижд (жупа)

Морозвижд је средњовековна жупа у сливу реке Брегалнице, са средиштем у истоименом месту Мородвижду (мкд. Мородвис) у Кочанском пољу. Морозвиждска жупа је ушла у састав средњовековне српске државе на почетку владавне краља Стефана Милутина (1282-1321), а крајем 14. века је пала под турску власт (1395).

Морозвиждска епархија

Морозвиждска епархија (позната у литератури и као Морозвиздска епархија, односно Морозвишка епархија) је бивша православна епархија, која је обухватала подручје око горњег и средњег тока реке Брегалнице. Први пут се помиње 1018. године у повељи византијског цара Василија II (976-1025) којом се одређује јурисдикција Охридске архиепископије, а приликом набрајања њених епископија наведена је између Струмичке и Велбуждске епархије. Морозвиждска епархија је у то време обухватала крајеве: Морозвижд на Брегалници, Козјак на Пчињи, Славиште око Криве Реке, Злетово око Злетовчице - десне притоке Брегалнице, Луковицу југозападно под Осоговом, Пијанац око данашњег Царевог Села и Малешево око горње Брегалнице. У 11. и 12. вијеку Морозвиждска епархија је такође названа и брегалничком, малешевском или овчјепољском. Све те крајеве ослободио је од Византица српки краљ Стефан Милутин (1282), након чега је то подручје ушло у састав Српске архиепископије.

Пећка патријаршија

Пећка патријаршија је историјски назив за Српску православну цркву са сједиштем у Пећи у периоду од 1346. до 1463, а затим поновно од 1557. до 1766. године.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.