Златокоп

Златокоп је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 795 становника (према попису из 1991. било је 725 становника).

Златокоп
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.795
Географске карактеристике
Координате42°31′02″ СГШ; 21°55′18″ ИГД / 42.517166° СГШ; 21.921666° ИГДКоординате: 42°31′02″ СГШ; 21°55′18″ ИГД / 42.517166° СГШ; 21.921666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина402 м
Златокоп на мапи Србије
Златокоп
Златокоп
Златокоп на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Демографија

У насељу Златокоп живи 607 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,2 година (36,6 код мушкараца и 37,8 код жена). У насељу има 213 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,73.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 544
1953. 556
1961. 579
1971. 529
1981. 617
1991. 725 716
2002. 795 806
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
667 83,89 %
Бугари
  
54 6,79 %
Југословени
  
16 2,01 %
Македонци
  
4 0,50 %
Руси
  
2 0,25 %
Немци
  
1 0,12 %
непознато
  
2 0,25 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Положај села.

Златокоп се налази јужно од Врања на додиру моравине равнице на северозападу (375 метара) и одсека изнад којег се шири котлинска раван на југоистоку (475 м). Повољна привредна одлика горњег положаја је у томе што се у поменутој равници јављају простори са влажним културама и ливадама, на одсеку су воћњаци а на темену равни изнда њега налазе се њиве са житом.

Спољашње везе

Јужна Морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ—север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

Драган Антић

За остале употребе, погледајте Драган Антић (вишезначна одредница).Драган Антић (Златокоп, 20. септембар 1963), познат и под надимком Рецко, српски је фудбалски тренер и бивши фудбалер.

Манастир Светог Пантелејмона у Лепчинцу

Манастир Лепчинце је метох манастира Прохор Пчињски, као одвојено манастирско имање са црквом и под његовом управом. Манастир се налази у селу Лепчинце.

ОШ „Бора Станковић“ Тибужде

Основна школа "Бора Станковић" је прва школа на српском језику у Тибужду, датира из 1898. године. Школа је била смештена у једној од црквених зграда, била је четвороразредна.

Рударство у Србији

Рударство у Србији је развијено од давнина. На овим просторима рударством су се бавили још Илири, Келти и Трачани. Експанзија рударства на овим просторима започела је у доба Немањића када су владари доводили рударе из других држава, углавном Сасе. Центри рударства су на простору Косова и Метохије. У Србији постоји велики број различитих руда метала и неметала и оне се јављају у значајним количинама. Најзаступљенија је експлоатација гвожђа, хрома, мангана, молибдена, кобалта, кадмијума, бакра, антимона, олова и цинка.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.