Златиборски управни округ

Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме чини највећи округ у Србији. Обухвата град и општине:

  1. Град Ужице - градска насеља: Севојно и Ужице (седиште),
  2. Општина Бајина Башта - седиште градско насеље Бајина Башта,
  3. Општина Косјерић - седиште градско насеље Косјерић,
  4. Општина Пожега - седиште градско насеље Пожега,
  5. Општина Чајетина - седиште насеље Чајетина,
  6. Општина Ариље - седиште градско насеље Ариље,
  7. Општина Прибој - седиште градско насеље Прибој,
  8. Општина Нова Варош - седиште градско насеље Нова Варош,
  9. Општина Пријепоље - седиште градско насеље Пријепоље и
  10. Општина Сјеница - седиште градско насеље Сјеница.

Укупно има 284.929 становника (Попис 2011). Седиште округа је Ужице.

Златиборски управни округ
Држава Србија
РегионШумадија и западна Србија
Историјске областиТарско Подриње, Стари Влах, Полимље, западни Пештер
Админ. центарУжице
Површина6.140 km2
Становништво2011.
 — број ст.286.549
 — густина ст.46,67 ст./km2
Позивни број+381 (0)31, (0)33
Општине и градови8
Ариље
Бајина Башта
Косјерић
Нова Варош
Пожега
Прибој
Пријепоље
Сјеница
Град Ужице
Чајетина
Број насеља438
(11 градских и 427 сеоских)
Zlatiborski district

Споменици културе

Међу најстарије културне споменике у овом региону спада Бела црква, у Карану. Грађена је између 1340. и 1342. године и тада је осликана. У граду Ужицу постоје две цркве, обе старе и занимљиве: црква Светог Марка на Вароши саграђена је пре 1828. године, а црква Светог Ђорђа, данашња саборна црква у Ужицу, грађена је од 1842. до 1844. године.

Недалеко од Бајине Баште налази се манастир Рача, из 13. века. Саградио га је Стефан Драгутин. Овај манастир је кроз своју историју више пута бивао уништаван и наново обнављан. Последњи пут (након Турака и Аустроугарске војске), Рачу су 1943. године запалили Бугари. Обновљен је после Другог светског рата и данас се сматра, због лепоте својих иконостаса, изузетним спомеником српске културе. Задужбина краља Драгутина у овом крају је и црква Светог Ахилија у Ариљу, по којој је Ариље добило име.

Манастир Милешева, подигнут је 1218–1219. године и налази се у близини Пријепоља. Представља задужбину краља Владислава, сина Стефана Првовенчаног. Иако је и овај манастир више пута био спаљиван, сачувано је око 100 композиција, фресака појединачних ликова и фрагмената. Најпознатија фреска је "Бели анђео", заглавље великог броја српских књига и монографија.

Манастир Светог Николе из 12. века се налази у Бањи код Прибоја, једно време био је седиште Дабробосанске епархије, у његовој близини је откривена богата ризница. У селу Мажићу се налази црква Светог Ђорђа такође из 12. века, у коме се налазила једна од најстаријих болница.

Данас од привредних предузећа у Ужицу постоје: Ваљаоница бакра и алуминијума у Севојну, Металски комбинат „Први Партизан“, Текстилна индустрија „Фротекс“, Конфекција „Кадињача“, итд.

У Прибоју је подигнута Фабрика аутомобила ФАП, која извози камионе и аутобусе широм света, а здружено предузеће ФАП - ФАМОС производи привредна возила. Данас је Прибој познатији по својој Бањи која има изузетан квалитет воде, која лечи реуматске, кожне болести и стерилитет.

Демографија

Према попису становништва из 2002. године у Златиборском округу има 313.396 становника. Разлика између наталитета и морталитета у овом округу је -582, па је природни прираштај -1,9 ‰. Највећи природни прираштај је у општини Сјеница и то 199 становника (7.1‰ на општинском нивоу), а најнижи у Граду Ужицу -160 становника (-1,9‰ на општинском нивоу). Подаци о природном прираштају су из 2004. године.

Етнички састав према попису из 2002.[1]
Срби
  
261.055 83,30 %
Бошњаци
  
40.225 12,84 %
Муслимани
  
6.476 2,06 %
Црногорци
  
1.350 0,43 %
Југословени
  
645 0,21 %
Роми
  
482 0,15 %
Хрвати
  
233 0,07 %
Македонци
  
135 0,04 %
Мађари
  
65 0,02 %
Словенци
  
57 0,02 %
Русини
  
51 0,02 %
Албанци
  
43 0,01 %
Горанци
  
23 0,01 %
Бугари
  
18 0,01 %
Словаци
  
15 0,00 %
Украјинци
  
15 0,00 %
остало
  
2.508 0,80 %

Референце

  1. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

Спољашње везе

Види још

Град Ужице

Град Ужице је град у Златиборском округу на западу Србије. Простире се на површини од 667 km².

Седиште града као и округа је градско насеље Ужице. Град Ужице се састоји од 41 насеља: 2 градска (Севојно и Ужице) и 39 сеоска насеља. Ужице од Београда удаљено је 195 km².

Дуб

Дуб може да се односи на:

Дуб, други назив за Храст лужњакили

Дуб (Бајина Башта), насеље у општини Бајина Башта, Златиборски управни округ, Република Србија

Дуб (Котор), насеље у општини Котор, Република Црна Гора

Дуб (Рогатица), насеље у општини Рогатица, Република Српска, БиХ

Дуб (Хаџићи), насеље у општини Хаџићи, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ

Дуб (Травник), насеље у општини Травник, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ

Дуб (Прахатице), варошица у округу Прахатице, Јужночешки крај, Чешка Република

Злакуска лончарија

Злакуска лончарија је четири века стара техника ручне израде посуђа од глине на спором ручном колу (точку) и печеног на отвореној ватри, што је редак случај на ширем простору Балканског полуострва. Ову традицију, преношену са колена на колено, до данашњих дана сачувале су вредне руке мештана села Злакуса, подно Потпећке пећине, у Златиборском округу у Србији.

Основни материјал за израду за израду Злакуских лонаца и друге грнчарије је прерађена глина „гњила” која се копа у селу Врањани код Пожеге на дубини од 2 — 8 метара. Глина се меша са калцитом (који се вади у суседном селу Рупељеву из копа старог преко 200 година) у односу 1:1 (што омогућава израду врло великих облика керамике, потом обликује на ручном колу и пече на отвореној ватри.

Данас се око двадесет домаћинстава у Злакуси активно бави израдом лончарије поштујући стари начин израде у којем је једина новима употреба машине за ситњење камена. Све остало је истоветно као и пре 4 века.

Злакуска лончарија уврштена је 2012. године у национални регистар на листу нематеријалног културног наслеђа Србије.

Колектив Ужице

Удружење „Колектив Ужице“ је невладино и непрофитно удружење, основано у јануару 2016-те ради остваривања циљева у области историје, културе, уметности, спорта и заштите животне средине.

Локални избори у Србији 2016.

Локални избори у Србији 2016. су одржани 24. априла заједно са парламентарним и покрајинсим.

Локални избори нису одржани у 14 локалних самоуправа у којима мандат властима није истекао, односно одлука о расписивању избора није важила за општине у којима су одржани ванредни локални избори у периоду од 2013. до 2015. године, а то су: Београд, Зајечар, Аранђеловац, Бор, Врбас, Ковин, Косјерић, Лучани, Мајданпек, Медвеђа, Мионица, Неготин, Оџаци и Пећинци.

Мала Река

Мала Река може бити:

Мала Река (Бајина Башта), насеље у општини Бајина Башта, Златиборски управни округ, Република Србија

Мала Река (Крушевац), насеље које припада граду Крушевцу, Расински управни округ, Република Србија

Мала Река (Трговиште), насеље у општини Трговиште, Пчињски управни округ, Република Србија

Општина Ариље

Општина Ариље се налази у западном делу Србије, у Златиборском округу, у сливу река Рзава и Моравице.

Удаљено је од Београда 195 km, Чачка 46 km и Ужица 36 km. Смештено је у живописној равници на надморској висини од 330 m, а села горњег подручја општине су и до 800 m. Највиши врх општине је планина Кукутница са 1.382 m надморске висине. Површина општине је 349 km2 на чијем подручју живи 19.784 становника (према попису становништва из 2002. године), у једном градском и 21 сеоском насељу (организовано у 15 месних заједница). У општинском центру и приградским насељима број становника од краја Другог светског рата непрекидно расте док се у осталим селима непрестано смањује. Око 58% становништва је староседелачко, око 23% интерних миграната а око 19% из других општина.

Око 13.000 становника је радно активно у државном или приватном сектору. Железнице нема а путну мрежу у општини чини око 705 km путева, од чега је 160 km асфалтираних. Главни пут је магистрални М21/2 у дужини 12,6 km и регионални Р228 у дужини 43 km. Густина путне мреже је 0,87 км/км2. Сва места у општини су електрифицирана и покривена телефонском мрежом.

Природа је ово подручје наградила богатим и атрактивним шумским пределима, бистрим планинским изворима, потоцима и рекама, тако да се овај крај убраја у најчистије и најздравије средине у Србији. Тако очувана природа пружа изванредне услове за производњу здраве хране. Од 1970. године, Ариље представља центар производње малине познат широм света. Производњом малине се у овом крају бави готово целокупно становништво, и тренутно се малина плантажно гаји на око 1.300 ha.

Општина Бајина Башта

Општина Бајина Башта је општина у Златиборском округу, у Србији. Простире се на површини од 673 km2. Средиште општине је градић Бајина Башта.

Општина Косјерић

Општина Косјерић је најсевернија општина у Златиборском округу, у западном делу Србије. Према попису становништва из 2011. године општина Косјерић има 12.090 становника у 27 насељених места која су углавном смештена у речним долинама, мада има и насеља која се налазе и на преко 1.000 m надморске висине. Општина се простире на 359 km².

Општина Нова Варош

Општина Нова Варош је општина у Златиборском округу, у Србији. Према попису становништва из 2011. године општина има 16.638 становника, распоређених у 32 насеља.

Општина Пожега

Општина Пожега је општина у Србији, у Златиборском округу. Средиште општине је град Пожега. Удаљена је од Београда 180 km и од Ужица 25 km. Захвата површину од 426,5 км2, има 42 насеља и 55 катастарских општина. Налази се у пространој и осунчаној котлини у којој се гранају доњи токови Скрапежа, Голијске Моравице и Ђетиње од којих настаје Западна Морава.

Према попису становништва из 2011. године на територији општине живи 29.638 особа. Густина насељености износи 76 становника на км2.

Општина Прибој

Општина Прибој се налази у Републици Србији, на тромеђи са Црном Гором и Републиком Српском, БиХ. према попису становништва из 2011. има 27133 становника. У општини се налазе 33 насељена места.

Општина Пријепоље

Општина Пријепоље се налази у Златиборском округу у југозападном делу Србије на простору средњег Полимља између 43°09'25 и 43°29'42 северне географске ширине и 19°27'00 и 19°53'45 источне географске дужине. Просечна надморска висина подручја је изнад 1200 m, што указује да се ради о брдско планинском крају, чија је највиша тачка врх планине Јадовник (Катунић) са 1734 m, а најнижа на ушћу Милешевке у Лим на 440 m надморске висине.

Општина Сјеница

Општина Сјеница је једна од општина у Србији. Седиште општине је град Сјеница.

Општина Чајетина

Општина Чајетина је општина у Златиборском округу у западном делу Републике Србије. Општина заузима површину од 647 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 37.469 ha, а на шумску 21.555 ha).Седиште општине је насеље Чајетина. Општина Чајетина се састоји од 24 насеља. Према подацима са пописа 2011. године у општини је живело 14.745 становника. По подацима из 2003. природни прираштај је износио -4,3‰, а број запослених у општини износи 6.008. У општини се налазе 3 матичне основне школе са укупно 13 издвојених одељења и 1 средња школа.

Списак споменика културе у Златиборском округу

Следи списак споменика културе у Златиборском округу.

УжицеМедиа

УжицеМедиа је добровољно, невладино, нестраначко, неполитичко и непрофитно удружење грађана, основано 18. маја 2016. год. ради оснаживања локалних медија и промоције права грађана на објективно и правовремено информисање.

У текстовима и другим екстерним садржајима назив Удружења се може срести и наведен у формату са две одвојене речи као Ужице Медиа или Ужице Медија.

Церје

Церје може бити:

Церје (Бајина Башта), насеље у општини Бајина Башта, Златиборски управни округ, Република Србија

Церје (Краљево), насељено место града Краљева, Република Србија

Церје (Ниш), насеље у градској општини Пантелеј, град Ниш, Република Србија

Церје (Скопље), ареолошко налазиште код Скопља

Церје (Загреб), насеље у граду Загребу, Република Хрватска

Церје (Врбовец), насеље у граду Врбовцу, Република Хрватска

Црква Богородичиног покрова у Херцеговачким Голешима

Црква Богородичиног покрова у Херцеговачким Голешима је православна црква смештена у селу Херцеговачка Голеша, општина Прибој. Изграђена је током 16. века и представља једнобродну грађевину, зидану од камена са сводом, покривену дрвеним клисом. Ферманом султана Абдул Азиза из 1865. године дата је грађевинска дозвола за њену обнову. Године 1868. у црквеном конаку је основана школа, једна од најстаријих основних школа у Доњем Полимљу код Прибоја.

Црква Богородичиног покрова је због својих историјских вредности проглашена за споменик културе 1970. године.

Територијална организација Златиборског управног округа
Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.