Зимбабве

Зимбабве (енгл. Zimbabwe), или званично Република Зимбабве (енгл. Republic of Zimbabwe) је држава која се налази у јужном делу Афричког континента, измећу Викторијиних водопада, језера Карибе, реке Замбези на северу и реке Лимпопо на југу. Зимбабве се граничи са Јужном Африком на југу, Боцваном на западу, Замбијом на северу и Мозамбиком на истоку. Главни град је Хараре. Због свог геополитичког положаја уз реку Замбези, ова држава се сврстава у земље јужне Африке.[6]

Република Зимбабве
Republic of Zimbabwe  (енглески)
Крилатица: Јединство, слобода, рад
(енгл. Unity, Freedom, Work)[1]
Положај Зимбабвеа
Главни градХараре
Службени језикенглески[3]
Владавина
Облик државеПредседничка република
 — ПредседникЕмерсон Мнангагва
 — ПотпредседнициКонстантино Чивенга; Кембо Мохади
Историја
НезависностРодезијски грађански рат
(као Родезија) 11. новембар 1965.
(као Зимбабве) 17. април 1980.
Географија
Површина
 — укупно390.757 km2(60)
 — вода (%)1
Становништво
 — 2016.[4][5]16.150.362(71)
 — густина41,33 ст./km2
Економија
ВалутаЗимбабвеански долар1
Остале информације
Временска зонаUTC +2
Интернет домен.zw
Позивни број+263

1 Зимбабвеански долар није више у употреби након хиперинфлације. Тренутно се користе амерички долар, боцванска пула, јужноафрички ранд, британска фунта и евро. Амерички долар се користи у свим државним трансакцијама.

Историја

Становници који су говорили Банту језике и који су културно били у Гвозденом добу су почели да се досељавају на територију данашњег Зимбабвеа отприлике пре 2000 година. Међу њима су били и преци данашњих Шона (Shona) који сачињавају око 80% становника. Рушевине Великог Зимбабвеа (Great Zimbabwe), сведоче о постојању средњовековне Банту цивилизације у овом региону. Захваљујући успостављању трговинских веза са муслиманским трговцима са Индијског океана, Велики Зимбабве је почео да се развија у 11. веку. Држава је извозила злато, слоновачу и бакар у замену за тканине и стакло. Развој је престао у 15. веку.

Од 1837. Шоне су често нападали прупадници племена Ндебеле (Ndebele), предвођеног краљем Мзиликазијем (Mzilikazi), које је бежало од Шаке (Shaka) и његових Зулу ратника за време Мфеканеа (Mfecane).

Касније у другој половини 19. века британски и бурски трговци, ловци и мисионари су почели да продиру у ове крајеве.

1888. године британски предузетник Сесил Роудс је успео да добије права за ископавање руда од краља Ндебелеа Лобенгуле. 1889. Роудс је добио повељу од краљице Викторије за Британску Јужно Афричку Компанију, која је покорила Ндебеле и њихову територију (која је 1895. по њему и названа Родезија).

Племена Ндебеле и Шона су покушала побуну против продирања колонијалиста у своје крајеве у току 1896-1897. године. Побуна позната као Прва Чимуренга (First Chimurenga) није успела.

У двадесетом веку Родезија је постала саставни део Британске империје. Након Другог светског рата почиње криза и распад колонијалног система. Незадовољна перспективом да остане без својих повластица 1965. родезијска бела мањина проглашава републику Родезију чији је премијер био Ијан Смит.

Марксистичко - националистичке групе Роберта Мугабеа и Џошуе Нкома су започеле герилску групу уз војну помоћ СССР, НР Кине и Северне Кореје. Рат је трајао све до краја 1979. а на основу Споразума у Ланкастер хаусу, крајем фебруара 1980. су одржани скупштиниски избори. Након кампање коју су обележиле масовна застрашивања и бројна друга кршења људских права и изборног процеса герилске групе ЗАНУ, њен вођа Роберт Мугабе је однео убедљиву победу.

Родезија је под Мугабеовим вођством 18. априла 1980. променила име у Република Зимбабве, а промењена су и многа имена места и улица.

Политика

Зимбабве је република, са председником који има извршну власт и једнодомним парламентом.

Роберт Мугабе је 1980. године изабран за премијера. Изменио је устав 1987. да би себе начинио председником, а 1990. је укинуо Сенат.


Зимбабве је упамћен као једина држава која је, на гласању ОУН1992. поводом увођења санкција СРЈ због наводног изазивања рата у БиХ, гласала против тог предлога.[7]

Након деведесетих Зимбабве почиње да спроводи политику аграрне реформе, дељење земље беземљашима. Како су белци држали сву обрадиву земљу на основу терора они се не мире са отимањем земље иако им је закон гарантовао да ће им остати довољно земље за пристојан живот. Велика Британија стаје у одбрану беле мањине и покушава да изолује Зимбабве. Криза кулминира протеривањем свих белаца са територије Зимбабвеа који су покушали да се одупру аграрној реформи. Након овога долази до наглог пада пољопривредне производње. Данас је Зимбабве држава која успешно прехрањује становништво. Јужна Африка је перјаница и највећи непријатељ владе Зимбабвеа зато што се тамо након пада апартхејда није десила аграрна реформа те више од 30% становника гладује (ово се открило за време Светског првенства у фудбалу).

Образовање

Зимбабве има степен писмености од 90% (у 2000. години), највиши у Африци. Остале земље САДЦ имају следеће проценте писмености: Јужноафричка Република 86%, Замбија 79,9%, Свазиленд 80,9%, Намибија 83,3%, Лесото 81,4%, Боцвана 78,9%, Танзанија 77,1%, Малави 61,8%, Мозамбик 46,5%.

Административна подела

Zimbabwe Provinces numbered 300px
Провинције Зимбабвеа

Зимбабве је подељен на 8 покрајина и два града са статусом покрајине:

  1. Булавајо град (Bulawayo),
  2. Хараре град (Harare),
  3. Маникаленд (Manicaland),
  4. Машоналенд Централ (Mashonaland Central),
  5. Машоналенд Исток (Mashonaland East),
  6. Машоналенд Запад (Mashonaland West),
  7. Машвинго (Masvingo),
  8. Матабелеленд Север (Matabeleland North),
  9. Матабелеленд Југ (Matabeleland South) и
  10. Мидлендс (Midlands).

Зимбабве има 59 области.

Видети: Списак области у Зимбабвеу

Географија

Положај

Државе са којима се Зимбабве граничи су: Замбија, Мозамбик, Јужноафричка Република и Боцвана. Површина државе износи 390.757 km².

Геологија и рељеф

Satellite image of Zimbabwe in December 2002
Зимбабве из сателита

Надморске висине се у Зимбабвеу крећу од испод 250 m на ушћу реке Рунде у реку Саве до 2592 метра на планини Ињангани у Источним Планинама. Преко 75% Зимбабвеа се налази изнад 650 m надморске висине. 66% земље се налази изнад 1.000 m.

Воде

Највеће реке су Замбези, Лимпопо и Саве. У Зимбабвеу се налазе Викторијини водопади.

Флора и фауна

Захваљујући политици конзервације у Зимбабвеу има још доста подручја са дивљим афричким зивотињама. Заштита дивљих животиња је у Зимбабвеу кроз систем Националних Паркова, Сафари подручја Зимбабвеа и Рекреационих паркова.

Клима

Zi-map
Политичка карта Зимбабвеа

Привреда

Влада Зимбабвеа је суочена са тешким проблемима у економији, док тежи да консолидује претходни напредак у развоју тржишне привреде.

Уплетеност у рат у Демократској Републици Конго је довело до одлива стотина милиона долара из привреде. Подршка Међународног монетарног фонда је ускраћена због неплаћања дугова, пробијања буџета и непридржавања програму реформи. Инфлација је порасла од 32% у 1998. на 59% у 1999. на преко 600% у 2003. години.

Саобраћај

Бирченог мост

Становништво

Видети: Демографија Зимбабвеа

Расе и етничке групе

Религијске групе: синкретик (делом хришћанска, делом локална веровања) 50%, хришћани 25%, Локална веровања 24%, Муслимани и други 1%.

Језици: Енглески језик (званичнични језик), Шона, Синдебеле (језик Ндебеле племена, понекад зван и Ндебеле) бројни дијалекти и језици мањих етничких група.

Заједница бивших Југословена

У Зимбабвеу постоји мала заједница Југословена а сада држављана свих држава са простора СФР Југославије.

Референце

  1. ^ „Zimbabwe”. The Beaver County Times. 13. 9. 1981. Приступљено 2. 11. 2011.
  2. ^ „The World Factbook – Zimbabwe”. Central Intelligence Agency.
  3. ^ „Constitution of Zimbabwe (final draft)” (PDF). Government of Zimbabwe. јануар 2013. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2. 10. 2013 — преко Kubatana.net.
  4. ^ Национална агенција за статистику [1]
  5. ^ „Census Results in Brief” (PDF). Zimbabwe National Statistical Agency. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 3. 9. 2013. Приступљено 25. 8. 2013.
  6. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  7. ^ UN building.jpgРезолуције Уједињених нација 1992., Приступљено 17. 4. 2013.

Литература

  • Parsons, Neil (1993). A New History of Southern Africa (2nd изд.). London, England: Macmillan. ISBN 978-0-84195319-2.
  • Burke, Jason (10. 8. 2019). „'Hungry kids collapse as looters take millions': life in today's Zimbabwe”. The Guardian.
  • Barclay, Philip (2010), Zimbabwe: Years of Hope and Despair.
  • Bourne, Richard. Catastrophe: What Went Wrong in Zimbabwe? (2011); 302 pages.
  • McGregor, JoAnn; Primorac, Ranka, ур. (2010), Zimbabwe's New Diaspora: Displacement and the Cultural Politics of Survival, Berghahn Books, 286 pages. Scholarly essays on displacement as a result of Zimbabwe's continuing crisis, with a focus on diasporic communities in Britain and South Africa; also explores such topics as the revival of Rhodesian discourse.
  • Meredith, Martin. Mugabe: Power, Plunder, and the Struggle for Zimbabwe's Future (2007) excerpt and text search.
  • Orner, Peter; Holmes, Annie (2011), Hope Deferred: Narratives of Zimbabwean Lives, Voice of witness.
  • Smith, Ian Douglas. Bitter Harvest: Zimbabwe and the Aftermath of its Independence (2008) excerpt and text search.

Fontein, Joost "Remaking Mutirikwi: Landscape, Water and belonging in Southern Zimbabwe" (2015), James Currey, BIEA Eastern African Series.

Спољашње везе

.zw

.zw је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Зимбабве.

18. април

18. април (18.04) је 108. дан у години по грегоријанском календару (109. у преступној години). До краја године има још 257 дана.

Јужна Африка

У геополитици, јужна Африка је појам које користе Уједињене нације, а који означава регион на јужном делу афричког континента. Овај регион обухвата пет земаља Африке :

Боцвана

Лесото

Намибија

Јужноафричка Република

СвазилендУ ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Ангола, Замбија, Зимбабве, Малави, Мозамбик, Мадагаскар, Расејана острва, Комори, Мајот, Сејшели, Маурицијус, Реинион, као и Британска територија Индијског океана. Понекад (мада ретко) у регију се укључују и Демократска Република Конго и Танзанија.

Сама Јужноафричка Република, најразвијенија држава региона, у српском се језику најчешће назива једноставно Јужном Африком.

Грб Зимбабвеа

Грб Зимбабвеа је званични хералдички симбол афричке државе Републике Зимбабве. Грб је усвојен 21. септембра 1981. године, једну годину и пет месеци након усвајања државне заставе.

Застава Зимбабвеа

Застава Зимбабвеа је усвојена 18. априла 1980. Застава се састоји од седам једнаких хоризонталних пруга чије боје носе симболично значење. На левој страни се налази бели троугао са птицом која је симбол историје ове државе јер је њена статуица нађена у ископинама ове земље. Црвена звезда испод ње је симбол борбе за ослобођење и мир.

Званично значење боја на застави је следеће:

Зелена: рурални делови земље и пољопривреда

Жута: богатство минерала у земљи

Црвена: крв проливена у борби за слободу

Црна: наслеђе аутохтоних Африканаца у Зимбабвеу

Бела: мирИпак критичари тврде да су зелена-жута-црна-црвена комбинација пруга изведена из ЗАНУ партијске заставе и тако у ствари представљају симбол њихове контроле над земљом.

Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Зимбабве је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегу од 27. августа до 4. септембра. Репрезентацију Зимбабвеа представљала су 4 такмичара (3 мушкараца и 1 жена) у 5 атлетских дисциплина (4 мушке и 1 женска).

На овом првенству Зимбабве је освојио једну бронзану медаљу, оборила 1 лични рекорд и један такмичар је постигао најбољи лични резултат сезоне. Према броју одвојених медаља Зимбабве је поделио 33 место, а према табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) поделио је 45. место од 204 земље учеснице..

Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Зимбабве је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Зимбабвеа представљала су два атлетичара који су се такмичили у две дисциплине.На овом првенству Зимбабве није освојио ниједну медаљу, нити је оборен неки рекорд.

Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Зимбабве је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Зимбабвеа представљала су пет атлетичара (4 мушкарца и 1 жена) који су се такмичили у три дисциплине (2 мушке и 1 женска)., На овом првенству такмичари Зимбабвеа нису освојили ниједну медаљу али је оборен један лични рекорд и остварена два најбоља резултата сезоне.

Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Зимбабве је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Зимбабвеа представљала су 5 атлетичара (3 мушкарца и 2 жене) који су се такмичили у 2 дисциплине (1 мушка и 1 женска)., На овом првенству такмичари Зимбабвеа нису освојили ниједну медаљу али остварена четири најбоља резултата сезоне.

Зимбабве на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Зимбабве је учествовао на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта осми пут. Репрезентацију Зимбабвеа представљало је двоје такмичара који су се такмичили у две дисциплине., На овом првенству Зимбабве није освојио ниједну медаљу али је оборен један национални рекорд.

Зимбабве на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Зимбабве је учествовао на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта. У свом деветом учешћу на светским првенствима у дворани, репрезентација Зимбабвеа представљало је један такмичар који се такмичио у трчању на 60 метара.На овом првенству представник Зимбабвеа није освојио ниједну медаљу, нити је оборио неки рекорд.

Зимбабве на олимпијским играма

Зимбабве се први пут појавило на Олимпијским играма 1980. године и од тада је Зимбабве слало своје спортисте на све наредне одржане Летњих олимпијада.

На Зимске олимпијске игре Зимбабве је први пут учествовао 2014 у Сочију. Представници Зимбабвеа закључно са Олимпијским играма одржаним 2016. године у Рио де Жанеироу су освојили 8 олимпијских медаља и од тога 3 златне. Интересантно је да је 7 медаље освојила Керсти Ковентри.

Национални олимпијски комитет Зимбабвеа (Zimbabwe Olympic Committee) је основан 1934. и признат од стране МОКа 1980. године.

Зимске олимпијске игре 2014.

XXII Зимске олимпијске игре одржане су у Сочију, Русија, од 7. до 23. фебруара 2014. године. Одржано је 98 такмичења у 15 спортова.

Сочи, град домаћин, је изабран 4. јула 2007. испред јужнкорејског града Пјонгчанга и аустријског Салцбурга на 119. заседању Међународног олимпијског комитета у Гватемали. Ово је био први пут да Русија организује Зимске олимпијске игре (Совјетски Савез је претходно организовао Летње олимпијске игре 1980. у Москви).

Источна Африка

Источна Африка је најисточнија регија афричког континента која се различито дефинише у географији или геополитици. Према УН-овој шеми географских регија источну Африку чине следећих 20 земаља :

Јужни Судан, Уганда, Бурунди и Руанда – понекад се (у географском смислу) сматрају делом Средње Африке

Кенија, Танзанија – чланице Источноафричке заједнице (EAC)

Џибути, Еритреја, Етиопија и Сомалија – често се означавају као Афрички рог

Мозамбик и Мадагаскар – понекад се сматрају делом Јужне Африке

Малави, Замбија и Зимбабве – понекад се укључују у Јужну Африку и бившу Средњоафричку федерацију

Комори, Маурицијус и Сејшели – мале острвске државе у Индијском океану

Реинион и Мајот – Француске прекоморске територије у Индијском океануЕгипат и Судан се понекад, географски, убрајају у ову регију.

Кара Блек

Кара Блек (енгл. Cara Black; рођена 17. фебруара 1979. у Харареу, Зимбабве) је професионална тенисерка из Зимбабвеа.

Односи Србије и Зимбабвеа

Односи Србије и Зимбабвеа су инострани односи Републике Србије и Републике Зимбабве.

Пасош Зимбабвеа

Пасош Зимбабвеа је јавна путна исправа која се држављанину Зимбабвеа издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу. За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству.

Пливање на Летњим олимпијским играма 2008.

Пливање на Олимпијским играма 2008 је један од 28 спортова на програму Олимпијских игара у Пекингу у Кини.

Такмичење у пливању ће се одржати од 9 до 21. августа у Националном центру за водене спортове у Пекингу. На програму ће бити 34 пливачке дисциплине по 17 у обе конкуренције мушкој и женској. То је највећи број дисцилина у пливању на свим досадашњим оджаним Олимпијским играма.

Ове године ће се поред стандарних дисцилина у пливању у базену, први пут увести и нова дисциплина у обе конкуренција. То је маратон на 10 км, које ће се одржати ван базена на отвореној (слободној) води.

Родезија

Република Родезија је била самопроглашена, међународно непризната држава у југозападној Африци, која је постојала од 1965. до 1979. године. Обухватала је територију данашњег Зимбабвеа. Главни град државе био је Солзбери (енгл. Salisbury, данас Хараре), а сматрана је де факто државом-наследницом бивше британске колоније Јужне Родезије (чија је прва влада била формирана 1923. године).

Влада претежно белачког састава Јужне Родезије стално је одлагала предавање власти у руке црначке домородачке већине, упркос притисцима из Уједињеног Краљевства. Белачка влада је напослетку једнострано прогласила независност од Велике Британије 11. новембра 1965. године. Влада је испрва тражила чланство у Комонвелту, али је касније напустила ту политику и конституисала се као република 1970. године.

Непосредно пре проглашења независности, због одбијања да препусте део власти и црначкој већини, герилске организације (Афрички национални савез Зимбабвеа под вођством Роберта Мугабеа и Афрички народни савез Зимбабвеа Џошуе Нкомоа), потпомогнуте и наоружаване из Кине и Совјетског Савеза , започеле су рат за свргавање мањинске власти белаца, али и између себе, ради стицања војне и политичке превласти .

Рат је трајао између 1964. и 1979. године. Слабо обучени и недисциплиновани герилци у почетку нису могли да се носе са Родезијском армијом, али је под све снажнијим међународним притиском и суочен са све тежом набавком муниције и ратног материјала, премијер Ијан Смит био принуђен да започне преговоре са умереним црначким политичарима. Ови преговори су довели до политичких промена у земљи, интерног споразума и формирања нове државе под именом „Република Зимбабве Родезија“, 1. јуна 1979. На место председника владе Републике Зимбабве Родезије дошао је припадник црначке већине Абел Музорева, медотистички бискуп и националистички политичар.

Влада Уједињеног Краљевства није била задовољна оваквим решењем, па је иницирала нове преговоре који су одржани од 10. септембра да 15 децембра 1979, у вили „Ланкастер хаус“ у Лондону, под председавањем лорда Карингтона, британског министра инстраних послова. Музорева је био приморан да прихвати изборе.

На основу споразума у Ланкастер хаусу, управа над земљом је 11. децембра 1979. враћена Британској империји. Наредног дана је управу преузео лорд Соумс, а држава је формално поново постала колонија под именом Јужна Родезија.

Скупштински избори су одржани крајем фебруара 1980, након кампање коју су обележиле масовно застрашивање и бројна друга кршења људских права Мугабеовог ЗАНУ. Власти Уједињеног Краљевства су на кратко разматрале могућност дисквалификовања ЗАНУ из учешћа у изборима због флагрантног кршења Споразума из Ланкастер хауса, али на крају нису предузеле ништа.

Дана 4. марта 1980, Мугабеов ЗАНУ је однео убедљиву победу. Ривалски УАНЦ је освојио само три од осамдесет места резервисаних за црначко становништво у Представничком дому.

Јужна Родезија је под Мугабеовим вођством 18. априла 1980. постала Република Зимбабве.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.