Зима

Зима је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део децембра, цео јануар, фебруар и део марта, а на јужној Земљиној полулопти део јуна, цео јул, август и део септембра. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада 21/22. децембра на северној, а 22. јуна на јужној хемисфери, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа. Зима се завршава почетком пролећа. На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта, а на јужној 23. септембра.

Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу (север или југ). У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте. У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.

Windbuchencom
У многим деловима света, зима се повезује са снегом.
Kot w zimie

Спољашње везе

22. јануар

22. јануар је двадесет други дан у години у Грегоријанском календару. 343 дана (344 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Јануар

Јануар је први месец у години и има 31 дан. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14. дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је четврти месец.

Џенифер Лоренс

Џенифер Лоренс (енгл. Jennifer Lawrence; рођена 15. августа 1990. Луивилу) америчка је глумица.

Прве веће улоге остварила је у ситкому Шоу Била Енгвала, те у филмовима независне продукције Равница у пламену и Зима до костију, којим је привукла пажњу филмске јавности. Ова улога донела јој је номинације за Оскара, БАФТУ, Златни глобус и Награду Удружења глумаца.

Са 22 године, играла је главну улогу у романтичној комедији У добру и у злу Дејвида О. Расела, за коју је освојила бројне награде, укључујући Златни глобус и Оскар за најбољу главну глумицу. Лоренсова је тренутно друга најмлађа добитница Оскара у овој категорији. 2013. поново је сарађивала са О'Раселом, у филму Америчка превара, који јој је донео награде БАФТА и Златни глобус и још једну номинацију за Оскара, овог пута за најбољу глумицу у споредној улози. Две године касније освојила је Златног глобуса и била номинована за Оскара захваљујући насловној улози у биографској комедији Џој, коју је такође режирао О'Расел.

Такође је позната по улози Мистик у блокбастеру Икс-људи: Прва класа и наставцима Икс-људи: Дани будуће прошлости, Икс-људи: Апокалипса и Икс-људи: Мрачни Феникс. Светску славу стекла је 2012. године као Кетнис Евердин у филмском серијалу Игре глади, који јој је обезбедио статус најпрофитабилније филмске хероине свих времена. Године 2013. Лоренсова се нашла на листи 100 најутицајнијих људи часописа Тајм, као и на првом месту Форбсове листе најмоћнијих глумица на свету.

Џон Стајнбек

Џон Стајнбек (енгл. John Steinbeck; Салинас, 27. фебруар 1902 — Њујорк, 20. децембар 1968), био је амерички књижевник и нобеловац. Књижевни успех постигао је романом Кварт Тортиља из 1935. године, а његова најчувенија дела су О мишевима и људима, Плодови гнева, Источно од раја и Зима нашег незадовољства, за коју је 1962. године добио Нобелову награду за књижевност.

Амундсенов залив

Амундсенов залив се налази између канадске северозападне територије, острва Банкс и Викторија и Бофоровог мора. Дуго је око 402 km и широко 150 km. Истрађивао га је норвежанин Роалд Амундсен између 1903. и 1906. по коме је добио име. Амундсенов залив се налази на западном крају Северозападног пролаза, морског пута који повезује Атлантски са Тихим океаном. Врло мало људи живи на његовим обалама, али ипак има неколико насеља као Сакс Харбур, Холман и Полатук. На северу залива се налази пролаз Принца од Велса. На југоистоку и истоку залив води преко пролаза Долфин и Јунион у залив Симпсон затим у залив Коронејшн. На западу и северозападу се може доћи у Бофортово море и северни ледени океан. Целим заливом влада поларна клима, коју карактерише екстремно хладна зима. Амундсенов залив је прекривен ледом током највећег дела године тако да ледоломци раде све до јула.

Битка за Купрес (1994)

Битка за Купрес била је битка током рата у Босни и Херцеговини, између Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) и Хрватског вијећа одбране (ХВО) на једној страни и Војске Републике Српске (ВРС) на другој страни. Борбе су вођене од 20. октобра од 3. новембра 1994. године. Ова битка је први видљиви доказ муслиманско-хрватског савеза послије склапања Вашингтонског споразума у марту 1994, посредством САД, како би се окончао Муслиманско-хрватски сукоб у Босни и Херцеговини. Снаге АРБиХ и ХВО у почетку нису биле координисане, па су покренуле одвојене операције за заузимање Купреса.

Офанзива АРБиХ, кодног назива „Јесен '94”, почела је 20. октобра, са примарним циљем напредовања од Бугојна према Доњем Вакуфу којег је држала ВРС, подржаног секундарним нападом на Купрес, чији је циљ био нарушавање одбране ВРС и угрожавање линије снабдјевања ка Доњем Вакуфу. Примарна сила напада убрзо се зауставила, помјерајући фокус операције на Купрес, гдје су распоређена значајна појачања како би се обезбједио постепени напредак АРБиХ. Дана 29. октобра, ХВО доноси одлуку да започне напад, јер је сматрано да је АРБиХ непосредно угрозила стратешко Купрешко поље. ХВО је покренула офанзиву, кодног назива „операција Цинцар '94”, 1. новембра. Послије кратког застоја у напредовању АРБиХ, за које је сматрано да је настало разним узроцима, на захтјев предсједника Републике Босне и Херцеговине Алије Изетбеговића да АРБиХ сарађује са ХВО, команданти АРБиХ и ХВО састали су се да координишу своје операције по први пут од Вашингтонског споразума. Купрес је заузео ХВО 3. новембра 1994. године.

Осим политичког значаја битке за будућа дешавања у рату у Босни и Херцеговини, битка је била војно значајна за планирање и извршење операције Зима '94 коју су спровеле Хрватска војска (ХВ) и ХВО крајем новембра и у децембру 1994. како би ублажили опсаду Бихаћа. Територијални добици ХВО и АРБиХ у бици за Купрес заштитили су десно крило операције Зима ’94. Постоји мишљење појединих српских политичара да је Купрес „предат без праве борбе".

Годишње доба

Годишње доба је период од око три месеца, који се сваке године понавља у равномерном ритму.

Свако годишње доба карактеришу посебне климатске одлике, које зависе од положаја Земље наспрам Сунца, односно од положаја Сунца на небеској сфери.

Ентони Хопкинс

Сер Филип Ентони Хопкинс (енгл. Sir Philip Anthony Hopkins) британско-амерички је глумац, рођен 31. децембра 1937. године у Маргаму недалеко од Порт Талбота (Велс). Глумом се почео бавити у седамнаестој години, да би усавршавање наставио на Лондонској краљевској академији драмских уметности. Играо је дуго у позоришту, а на филму дебитује 1968. За улогу Ханибала Лектора у филму Кад јагањци утихну награђен је Оскаром за најбољу мушку улогу 1992 године, и номинован је још три пута. Хопкинс је освојио три награде БАФТА, два Емија и награду Сесил Б. Демил. Године 1993, краљица Елизабета II му је доделила статус витеза уметничких достигнућа. Хопкинс је 2003. добио звезду на холивудском шеталишту славних, а 2008. године добио је БАФТА награду за животно дело од Британске академије за филмску и телевизијску уметност.Након што је 1957. дипломирао на Краљевском велшком колеџу за музику и драму, усавршавао се на Краљевској академији драмске уметности у Лондону, а потом га је приметио Лоренс Оливије који га је позвао да се придружи Краљевском националном позоришту. Године 1968. он је стекао репутацију, глумећи Ричарда Лављег Срца у филму Зима једног лава. Средином 1970-их Ричард Атенборо, који који је касније режирао пет Хопкинсових филмова, назвао га је „највећим глумцем своје генерације”.

Застава Јужне Кореје

Застава Јужне Кореје је усвојена 6. марта 1883. На белој подлози се налази црвено-плави симбол јин и јанга и три црне пруге на угловима заставе.

Симбол на застави потиче из Кинеске књиге I Ching која представља филозофске идеје свемира: хармонију, симетрију, баланс и циркулацију. Дизајн је базиран и на традиционалној употреби боја црвене, плаве и жуте, док бела подлога представља чистоћу народа.

Пруге представљају триграме и означавају:

||| Силу = небо, пролеће, исток, врлина

¦|¦ Ждрело = месец, зима, север, знање или мудрост

|¦| Зрачење = сунце, јесен, југ, куртоазију

¦¦¦ Поље = земља, лето, запад, правда

Зима до костију

Зима до костију (енгл. Winter’s Bone) амерички је „филм ноар” из 2010. у режији Дебре Граник, а снимљен је по истоименом роману Данијела Вудрела из 2006. Филм је био номинован за четири Оскара 2011, за Златни глобус 2010, на Берлинском филмском фестивалу 2010. добио је награду Међународне конференције уметничких биоскопа, а на Филмском фестивалу Санденс 2010. награђен је Великом наградом жирија.

Илиноис

Илиноис (енгл. Illinois) или Илиној, савезна је држава Сједињених Америчких Држава. По броју становника је на петом месту, док је по површини двадесет пета савезна држава у САД-у. Главни град Илиноиса је Спрингфилд а највећи је Чикаго, смештен на обали језера Мичиген. Највећи део становништва живи у Чикагу и његовим предграђима. Илиноис је савезна држава постао 1818. као двадесет прва по реду.

Богат је природним ресурсима, као што су угаљ, дрво и нафта на југу. Илиноис има разноврсну економску базу и главни транспортни центар. Лука у Чикагу повезује Илиноис са другим битним лукама Великих језера, преко Светог Лоренса до Атлантског океана, као и Велика језера са реком Мисисипи. Међународни аеродром О'Хара је сврстан у једне од најпрометнијих аеродрома на свету. Илиноис је дуго имао репутацију предводника у друштвеним и културним темама и у политици.

Данас, иако је највећи део становништва у Чикагу и његовој околини, први становници, који су дошли из Европе, су се настанили на западу. Након рата, досељеници су почели да долазе из Кентакија преко реке Охајо. Илиниос је 1818. године добио звање државе. После изградње канала Ири, повећана је трговина и саобраћај. Чикаго је основан 1830. године на реци Чикаго.

Три председника САД су били изабрани док су живели у Илиноису, а то су Абрахам Линколн, Јулисиз Симпсон Грант и Барак Обама. Роналд Реган, чија је политичка каријера заснована у Калифорнији, био је једини председник САД, који је рођен и одрастао у Илиноису.

Источни фронт (Други светски рат)

Источни фронт током Другог светског рата је назив за сукобе вођене у источној Европи, озлоглашене по непамћеној жестини, разарању и неизмерним губицима живота. Многи извори укључују Немачку инвазију на Пољску из 1939. у борбе вођене на Источном фронту, али је фокус овог чланка на много већим сукобима вођеним од јуна 1941. до маја 1945, у којима су две главне зараћене стране биле нацистичка Немачка и Совјетски Савез. Совјетски Савез је тријумфовао, и из сукоба изашао као војна и индустријска суперсила. Совјетски Савез је након рата остварио контролу над већим делом источне Европе, а Немачка је окупирана и подељена.На руском, овај сукоб се назива Великим отаџбинским ратом (Великая Отечественная война), име које алудира на Руско – наполеонски отаџбински рат на руском тлу 1812. године. Руско-фински рат се може сматрати северним крилом Источног фронта. Неки историчари овај сукоб називају Руско-немачким ратом, а други користе термин Совјетско-немачки рат или Немачко-совјетски рат.

Лето

Лето (ијек. љето) најтоплије је годишње доба. Долази након пролећа, а пре јесени. На летњи солстициј (летња дугодневица), обданица је најдужа, а ноћ је најкраћа. Дужина обданице смањује се како време одмиче након солстиција. Датум почетка лета варира у зависности од климе, традиције и културе. Када је лето на северној хемисфери, онда је зима на јужној, и обрнуто. На северној полулопти, лето траје делом јуна, цео јул, август и делом септембра, а на јужној делом децембра, цео јануар, фебруар и делом марта.

Монсунска клима умерених ширина

Монсунска клима умерених ширина је клима монсунског карактера у умереним пределима Азије. Заступљена је у Јапану, на Камчатки и Сахалину. Одликују је хладне зиме са малом облачношћу и доминантним северозападним ветром, као и умерена до топла лета са обилним падавинама. Температуре се крећу у распону од 23°С током лета и —20°С током зиме. Падавине су мале, само 560 милиметара, од чега се свега 75 мм излучи у зимској половини године. У Јапану и Камчатки зима је блажа, а падавине су изражене током целе године, док се на Сахалину и острву Хокаидо формира висок снежни покривач.

Морана

Морана (или Мора, Морена, Марана, Маржана) је у словенској традицији симбол смрти и зиме.

Појављује се у разним обличјима. Најчешће као лепа девојка, врло бледа, са вучјим очњацима и канџама. Њен други лик је онај попут Баба Јаге, ружне старе вештице.

Олимпски богови

Дванаест олимпских богова су били најважнији богови грчког Пантеона, који су живели на врху Олимпа. У различитим временима је било четрнаест богова који су сматрани олимпским, али их никад није било више од дванаест у исто време.

Зевс, Хера, Посејдон, Арес, Хермес, Хефест, Афродита, Атина, Аполон и Артемида су увек сматрани олимпским боговима. Хестија, Деметра, Дионис и Хад су придодавани овој групи. Хестија је уступила своје место Дионису да би живела међу људима (њој је додељена част да одржава ватру на Олимпу). Персефона је проводила шест месеци у години у подземном свету (тада је на земљи владала зима), и дозвољено јој је да се врати на Олимп других шест месеци у години да би била са својом мајком Деметром. Иако је Хад увек сматран за једног од најважнијих грчких богова, његов дом је био подземни свет мртвих.

Олимпски богови су освојили превласт после победе у рату који је Зевс са својом браћом и сестрама повео против Титана. Зевс, Хера, Посејдон, Деметра, Хестија и Хад су били браћа и сестре, а остали су (изузев Афродите, која се родила из морске пене) обично сматрани Зевсовом децом од различитих мајки (изузев Атине, која се родила из Зевсове главе). Могуће је да је и Хера сама родила Хефеста као освету због рођења Атине.

Питер О’Тул

Питер Шејмус О’Тул (енгл. Peter Seamus O’Toole; Конемара, 2. август 1932 — Лондон, 14. децембар 2013) био је ирски филмски, телевизијски и позоришни глумац. Студирао је на Краљевској академији драмских уметности у Лондону и почео је да наступа у позоришту стекавши репутацију у представама по делима Вилијама Шекспира. Дебитовао је на филму 1959.

Светску славу је стекао улогом Лоренса од Арабије у истоименом филму Дејвида Лина из 1962. Осам пута је био номинован за награду Америчке филмске академије за улоге у филмовима Лоренс од Арабије, Бекет (1964), Зима једног лава (1968), Збогом господине Чипс (1969), Владајућа класа (1972), Каскадер (1980), Моја омиљена година (1982) и Венера (2006); држи рекорд са највише номинација без освојене награде. Освојио је четири награде Златни глобус, по једну награду Еми и БАФТА, а добитник је почасног Оскара за животно дело 2003.

Пшиш

Пшиш (рус. Пшиш; адиг. Пшиш) река је на југу европског дела Руске Федерације. Протиче преко југозападних делова Краснодарске покрајине (Туапсиншки, Апшеронски и Белоречењски рејон) и запада Републике Адигеје. Лева је притока реке Кубањ и део басена Азовског мора.

Настаје спајањем река Велики и Мали Пшиш у северној подгорини Великог Кавказа. У горњем делу тока тече кроз дубоку и уску долину и има све карактеристике брзе планинске реке. Преласком у низијско подручје алувијалне Закубањске равнице њена долина се постепено шири, а ток поприма карактеристике равничарске реке. Укупна дужина водотока је 258 km, површина сливног подручја 1.850 km², а просечан проток око 25 m³/s (максимално и до 1.000 m³/s). Карактерише је мешовити режим храњења са благим приматом плувијалног режима, те честе поплаве у равничарском делу тока. Замрзава се повремено искључиво током хладнијих зима.

Најважније притоке су Гунајка са десне и Цице са леве стране.

На њеним обалама налазе се град Хадиженск и станице Куринскаја, Кабардинскаја, Черниговскаја, Тверскаја, Гуријскаја, Бжедуховскаја и Рјазанскаја.

Фимбулвинтер

У нордијској митологији, Fimbulvetr (или fimbulvinter), је претходница Рагнарока.

Умерена клима
Тропска клима

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.