Земун

Земун је насеље у југоисточном делу Срема, на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Територијално, историјски, политички, културно, економски и саобраћајно везан је за Београд, у чијем је саставу од 1934. године.[2]

Према попису из 2011. Земун је имао 157.367 становника (према попису из 1991. било је 141.997 становника, 2002. било је 145.751 становника).

Земун
Zemun View 3
Поглед на доњи град са Гардоша
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
Градска општинаЗемун
Становништво
 — 2011.Раст 161.596[1]
Географске карактеристике
Координате44°50′31″ СГШ; 20°24′32″ ИГД / 44.84181° СГШ; 20.40889° ИГДКоординате: 44°50′31″ СГШ; 20°24′32″ ИГД / 44.84181° СГШ; 20.40889° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Земун на мапи Србије
Земун
Земун
Земун на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11080
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Географија

Zemun mz
Месне заједнице Земуна
Zastava Zemuna
Застава Земуна

Земун се налази у југоисточном делу Срема, испод сремске заравни на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Један је од највећих индустријских центара у Србији, са металопрерађивачком, текстилном, индустријом коже и обуће, хемијско-фармацеутском, дрвном. Значајно је средиште друмског, речног и ваздушног саобраћаја. Земун је, као део Београда, велики културно-просветни центар. Данас се територијално шири према западу и југозападу, где се спојио са Новим Београдом.

Име

Први назив је био Таурунум. Најстарији писани трагови о данашњем имену града датирају из XII века. Настао је од словенске речи „землин“ и претпоставља се да се име везује за земунице које су масовно присутне у вертикалној ивици лесне терасе.

Имена кроз историју

име објашњење
Taurunum келтско име града
Mallevilla Зли град − у спису Алберта Ахенског, хроничара Првог крсташког рата 1
Semlin аустријско име
Zimony мађарско име

Историја Земуна

Према остацима материјалне културе, закључило се да су први становници Земуна основали своја насеља на овом простору у периоду од 4500—3000. године п. н. е. Становали су у земуницама (јамама), па је одатле и потекла реч Земун. Након ове културе уследило је доба средњег и млађег неолита, период у којем су људи настањени на простору данашњег Земуна живели на Гардошу. Ову културу у Срему око 2000. године п. н. е смењује баденска култура, када је почела прва употреба бакра при изради оруђа и оружја. На Гардошу се налази једно од највећих и најдуговечнијих насеља ове културе. Након баденске, следећа култура на овом подручју која је уследила је била вучедолска култура. Ова култура је заживела у Земунској Прегревици о чему сведоче археолошки налази нађени на обали Дунава. Прво озбиљно насеље на подручју Земуна је био келтски Таурунум ,за који се на основу података сматра да је подигнуто око 85. године п. н. е. Насеље се налазило на месту данашњег Гардоша и земунског гробља. Након великих битака за време освајачких ратова Римљана и покорења илирско-келтског племена разбија се Таурунум као антички град. Овај град достигао је свој врхунац када је постао град-пристаниште и седиште дунавске римске флоте. У доба касне антике, Таурунум је био утврђена лука и трговачки град између главног друма који је водио ка тек основаном Константинопољу. У 5. веку Хуни су га опљачкали и спалили, да би крајем 8. века градом завладали Франци.

Срби су половином 9. века настанили Земун и из Срема потиснули франачку власт. У 12. веку учесници другог и трећег крсташког похода пролазили су кроз Земун, док су у истом периоду Мађари од камења са разрушене београске тврђаве направили земунски град. Недуго затим, средином 12. века византијски цар Манојло I Комнин освојио је Земун, срушивши његове зидине и наредио да се камен поново узида у бедеме београдске тврђаве. Крајем 12. века Земун је био срушен од Ромеја који су га претходно заузели. Након великог број освајача и војски, стижу и Турци који га пљачкају и пале, а 1465. године турска војска опседа Београд. Хришћанска флота из Земуна у том тренутску под вођством Сибињанин Јанка помаже Београду и они удружено побеђују Турке. Наком победе над турцима у Земуну је завладала куга које је убила многе његове становнике. Међу њима жртва болести био је и Сибињанин Јанко, који је живео у средњовековном утврђењу, па је та кула народски названа Кула Сибињанин Јанка. Након напада Београда од стране Турака,1522. године,смедеревски санџак бег под наредбом султана напада и заузима Земун. После низа аустријско-турских у 17. веку и 18. веку,ратова, пустошења и рушења Земуна су завршена Пожаревачки миром 1718. године. У првој половини 18. века у Земуну је отворена санитарна станица за робу, путнике и пошту, као и још једна станица за свакодневни промет. Властелинска управа укинута је 1758. године и сва насеља у југоистичном Срему ушла су у оквир Војне границе, док погранични Земун постаје слободан војни комунитет. Земун се налазио на подручју раскрсница истока и запада, па се зато у њему одувек говорило више језика. Након доласка аустријске власти, муслиманиманско становништво одлази из града, а раније избегли хришћани се враћају на своја огњишта. Пред староседелаца Срба у Земуну је тада живело велики број немачких породица. Недуго након уласка Земуна у састав Аустрије, Земун и његова околина постају посед породице Шеброн. Земун након тога постаје слободни град, а слободна граница се укида. Умро је 1844. године мајор Василије Лазаревић који је 26 година био градоначелник Земуна. Он је првих шест година живота у Земуну радио као градски синдик (лекар).[3] Још 1873. године Земун је добио железничку пругу којом је био повезан са читавом Европом, а нешто касније и пругу која га је повезивала са Београдом. Изградњом пруге оживела је и привреда у Земуну, па је отворен велики број занатских и трговнинских радњи, банке, фабрике, хотели, а санирање Земуна почело је уређивањем улица ,обнављањем грађевинског фонда и увођењем осветљења.

На крају Првог светског рата 5. новембра 1918. године српска војска ушла је у Земун и учврстила га у тадашњу Државе Срба, Хрвата и Словенаца, да би се 1934. године изградио мост на Сави и Земун се административно припојио Београду. Све до Другог светског рата Земун је био у саставу Београда, до 12. априла 1941. године, када је окупиран од стране Немаца. Тада је ушао у састав Независне државе Хрватске. Након ослобођења Београда 20. октобра 1944. године, Земун је ослобођен 22. октобра 1944. године од стране Народноосободилачке војске Југославије и Црвене Армије. Завршетак Другог светског рата оставио је за собом велики број жртава и разрушену земљу, што је био и случај са Земуном. Након сређивања и обнаваљања уништеног, Земун постаје центар привреде, индустрије и културе, као и значајан просветни и научни центар. Земун опет улази у састав Београда 1945. године и од тада је једна од градских општина Београда.

Духовни живот

Стара православна црква (звана "стара") посвећена летњем Св. Николи опљакана је једне суботе ноћу, фебруара 1838. године. Лопови су однели утвари и сасуди, међу којима су била највреднија четири стара сребрна кандила.[4]

Образовање и култура

Zemun1608

Османски Земун 1608. године

Panorama zemuna 19vek

Панорама Земуна, 19. век

Izgled Zemuna 1808

Земун, 19. век

Zemun 1688

Земун у 17. веку

Zemun 1791

Земун 1791. године

Franjevački samostan Zemun

Земун у 18. веку

Zemun oko 1850

Земун око 1850. године

Демографија

У насељу Земун живи 118.648 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,3 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 50986 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 40.461
1953. 49.401
1961. 72.956
1971. 109.709
1981. 135.424
1991. 141.997 137.688
2002. 145.751 151.002
2011. 157.363
Етнички састав према попису из 2011.‍[6]
Срби
  
147.810 87,89 %
Роми
  
5.599 3,33 %
Југословени
  
995 0,59 %
Хрвати
  
1.411 0,84 %
Црногорци
  
748 0,44 %
Муслимани
  
496 0,29 %
Македонци
  
557 0,33 %
Горанци
  
383 0,23 %
Мађари
  
205 0,12 %
Албанци
  
165 0,10 %
Словенци
  
156 0,09 %
Словаци
  
170 0,1 %
Бошњаци
  
170 0,1 %
Руси
  
107 0,06 %
Немци
  
98 0,06 %
Бугари
  
81 0,05 %
Украјинци
  
85 0,05 %
Румуни
  
64 0,04 %
Русини
  
38 0,02 %
Буњевци
  
19 0,01 %
Власи
  
26 0,01 %
непознато
  
2.213 1,32 %

Знаменити Земунци

  • Димитрије Давидовић, (1788-1838) уредник новина, књижевник, секретар књаза Милоша Обреновића
  • Василије Јовановић, рођ. 1792. године, учитељ и књижевни радник, превео "Живот Петра Великог" и драму "Ромео и Јулија"

Види још

Партнерски градови

Галерија

Zemun nocna panorama

Ноћна панорама старог језгра Земуна

Gornji Grad and Altina Zemun 2017.3

Алтина, Горњи град

Zemun Gardoš (16)

Земун, Гардош

Pogled na Zemun sa Ćukovca (6)

Земун са Ћуковца

Zemun, le Danube

Дунав код Земуна

Zemun 0226

Поглед на нови део Земуна

Zemun Novi Grad

Нови део Земуна

Krovovi Srbije 31

Реконструкција Синђелићеве улице, 2018

Pogled na Beograd sa Zemunske strane, kraj tridesetih godina 20. veka

Поглед на Београд са Земунске стране, око тридесетих година 20. века

Референце

  1. ^ РЗС | Резултати извештаја Archived 2013-04-16 at Archive.today, Приступљено 31. 3. 2013.
  2. ^ Званични сајт општине Земун: „O Земуну”
  3. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
  4. ^ "Србска новина или Магазин за художество, књижество и моду", Будим 1838. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  6. ^ РЗС | Резултати извештаја Archived 2013-04-16 at Archive.today, Приступљено 31. 3. 2013.
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

  • Земун од најстаријих времена до данас објављено (2004 г.) аутор др.Петар Марковић
  • Земун да(в)нашњи (2010 г.) аутор Бранко Најхолд
  • Коматина, Ивана; Коматина, Предраг (2018). „Византијски и угарски Срем од X до XIII века”. Зборник радова Византолошког института. 55: 141—164.

Спољашње везе

мапе

13. мај (Земун)

13. мај (или Тринаести мај) је мало градско насеље у Београду, које се налази у градској општини Земун.

Београд

Београд је главни и најнасељенији град Републике Србије и привредно, културно и образовно средиште земље. Град лежи на ушћу Саве у Дунав, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Београд је управно средиште Града Београда, посебне територијалне јединице са својом месном самоуправом. По броју становника четврти је у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Један је од старијих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800. година пре нове ере. Сам град су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.Број становника у Београду према попису становништва из 2011. је износио 1.166.763, док је у широј околини живело 1.659.440 или 23,09% становника. Ужи део града заузима површину од 359,96 km² и густина насељености је око 3.736 становника по km². Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом, а његова површина износи 3.222,68 km². Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.

Гардош

Гардош је градско насеље и узвишица у Београду, које се налази на територији општине Земун.

Горњи град (Земун)

Горњи град је градско насеље у Београду, Србија, лоцирано у општини Земун.

Градска општина Земун

Општина Земун је градска општина Града Београда на десној обали Дунава. Заузима површину од 15.356 ha, на којој живи 168.170 становника.Земун, некада засебан град, у саставу београдских општина је од 1934, с прекидом од 1941. до 1944. године. Године 2004. од дела Општине Земун формирана је Општина Сурчин.

Слава општине Земун је Воздвижење Часног Крста — Крстовдан (који се слави 27. септембра). Као дан општине слави се 5. новембар, датум када је српска војска ослободила Земун у Првом светском рату.

Градска општина Нови Београд

Градска општина Нови Београд је градска општина, уједно и насељено место, града Београда и простире се на површини од 4.096 хектара. Према попису становништва из 2011. било је 214.506 становника.Градска општина Нови Београд је једна од седамнаест београдских општина. Три године након Другог светског рата, 1948. године, постављен је камен темељац Новог Београда, 1952. године основана је општина Нови Београд, која се развила у метрополу која и даље расте.

Градска општина Сурчин

Општина Сурчин је седамнаеста градска општина Града Београда. Формирана је 2004. издвајањем из Општине Земун на површини од 28.485 хектара живи 43.819 становника.

Просторије градске општине Сурчин су измештене у просторије Дома културе након избора 2012. године.

Председник општине Сурчин је Стеван Шуша.

На територији општине се налази аеродром „Никола Тесла“ Београд.

Општина Сурчин се налази југозападно од Београда и обухвата површину од 288 km² . Састоји се од седам насеља (катастарсаких општина) у којима према попису из 2011. живи 42.012 становника. Општина Сурчин је најмлађа од укупно 17 општина Града Београда. Границе општине Сурчин према суседним општинама Града Београда (Нови Београд, Земун и Чукарица), као и према општинама Пећинци и Обреновац, чине спољашње границе катастарских општина Сурчин, Добановци, Петровчић, Прогар, Бољевци и Јаково. Пољопривредно земљиште обухвата територију од две трећине укупне површине општине (198,16 km2). На територији општине Сурчин, већинско становништво је српске националности док су значајније присутни Словаци, Роми и Хрвати.

Сурчинска општина има изузетно повољан саобраћајни положај, што свакако представља један од највећих развојних потенцијала општине у будућности. Налази се на јужном ободу Панонске низије уз реку Саву, као пловним путем који омогућава везу са реком Дунав као европским коридором 7. Друмски саобраћај је одређен друмским коридорима (ауто-путевима) граница Хрватске – Београд (Добановци), и ауто-пута Е-75 деоница Београд – Ниш. Најважнији објекат саобраћајне и социо-економске инфраструктуре на територији општине је свакако међународни аеродром „Никола Тесла“.

Општина располаже природним лепотама, а главни потенцијал општине чине река Сава, са својим природним лепотама којом је могућа пловидба на целом потезу (46 km), затим јавно заштићено природно добро Бојчинска шума као излетиште са бројним садржајима ( рекреативне стазе, јахање, летња позорница - на којој се одржава Бојчинско културно лето, као и манастир Фенек из XV века који припада групи фрушкогорских манастира. Ту су шуме ( Церова греда, Гибавац, Црни луг, Зидине, Добановачки забран), ловишта (Забран и Црни луг) као и рибњаци Бечменска бара и Живача. Поред наутичког села у Бољевцима налази се и Стајкова етно кућа, која хронолошки приказује два и по века суживота Срба и Словака на овим просторима. Градским саобраћајним превозом, линијама 601, 604, 605 и 610 може се доћи на излет у шуму Бојчин, спортски центар у Сурчину, пецати на Бечменској бари, купати се на Тарзан плажи у Прогару, а преспавати у Наутичком селу у Бољевцима.

Слава општине је 24. новембар дан Светог Стефана Дечанског чудотворца.

Градско саобраћајно предузеће Београд

Градско саобраћајно предузеће „Београд“ (ГСП „Београд“) је јавно комунално предузеће у Београду коме је основна делатност превоз путника у градском и приградском саобраћају. ГСП је основан 14. октобра 1892. године као „Београдска варошка железница“ и током свог постојања је пословао под различитим именима: „Дирекција трамваја и осветљења“, „Београдско електрично и саобраћајно предузеће“, „Радна организација градски саобраћај »Београд“ а од 21. децембра 1989. године послује под садашњим називом: „Градско саобраћајно предузеће Београд“, као јавно комунално предузеће.

Доњи град (Земун)

Доњи град је градско насеље у Београду, које се налази на територији општине Земун.

Земун Поље

Земун Поље је градско насеље у Београду, Србија, лоцирано у општини Земун. Налази се у северозападном делу Земуна, поред ауто-пута Е-75 (Београд - Нови Сад).

Земунска тврђава

Земунска тврђава потиче из раног средњег века (извори је помињу већ у IX веку) и смештена је на данашњем Гардошу. Од некадашњег утврђења се очувала само четвороугаона цитадела, у чијем средишту је 1896. године подигнута тзв. Миленијумска кула, данас познатија као Кула Сибињанин Јанка.

Камендин

Камендин је приградско насеље које се налази у Земун Пољу, у београдској општини Земун. Изграђено је 1990-их година. Налази се у северозападном делу Земуна, поред ауто-пута Е-75 (Београд - Нови Сад).

Манастир Светог архангела Гаврила (Земун)

Манастир Светог архангела Гаврила у Земуну је манастир Београдско-карловачке митрополије Српске православне цркве из 18. века.

Нови град (Земун)

Нови град је градско насеље у Београду, Србија, лоцирано у општини Земун.

Сава Ковачевић (Земун)

Сава Ковачевић је градско насеље у Београду, које се налази на територији општине Земун.

Списак споменика културе у Београду

Следи списак споменика културе на територији града Београда.

Сутјеска (Земун)

Сутјеска је градско насеље у Београду, Србија, лоцирано у општини Земун.

ФК Земун

ФК Земун је српски фудбалски клуб из Земуна, Београд. Тренутно се такмичи у Првој лиги Србије.Клуб је испао из Суперлиге Србије након што је на крају сезоне завршио на 15.месту и тиме завршио 2 узастопне сезоне у највишем рангу српског фудбала.

Урбани део Земуна
Приградска насеља
Рурална насеља
Урбане целине
Градске четврти и подручја општине Земун
Рурална насеља
Споменици културе и културна добра у Земуну
Верски објекти у Земуну
Градска
насеља
Приградска
насеља

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.