Звонимир Вукић

Звонимир Вукић (рођен 19. јула 1979. године у Зрењанину, СФР Југославија) је бивши српски фудбалер и репрезентативац.

Звонимир Вукић
Zvonimir Vukić (2013)
Вукић у ФК ПАОК 2013.
Лични подаци
Датум рођења 19. јул 1979.(40 год.)
Место рођења Зрењанин, СФРЈ
Висина 1,82 m
Позиција офанизивни везни
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1996—1998
1998—2000
2000—2003
2003—2008
2005—2006
2006
2008—2010
2011—2013
2013—2014
2014—2015
Пролетер Зрењанин
Атлетико Мадрид Б
Партизан
Шахтјор Доњецк
Портсмут
Партизан
Москва
Партизан
ПАОК
Верија
36 (3)
40 (4)
86 (44)
73 (12)
9 (1)
2 (0)
27 (5)
34 (16)
35 (12)
3 (0)
Репрезентативна каријера**
1998—1999
2003—2006
СР Југославија до 21
Србија и Црна Гора
2 (0)
26 (6)
* Датум актуелизовања: 11. мај 2013.
** Датум актуелизовања: 29. август 2014.

Каријера

Вукић је каријеру почео у Пролетеру из Зрењанина, где је прошао све млађе категорије и дебитовао за први тим са свега 17 година током сезоне 1996/97. Постао је првотимац и добрим партијама привукао пажњу многих домаћих и страних клубова. Године 1998. потписује за Атлетико Мадрид. Две сезоне је играо у Б тиму, који се такмичио у другој лиги, али никада није добио шансу у првом тиму.

У априлу 2000. се враћа у Србију и потписује за Партизан.[1] У дресу црно-белих доживео је праву афирмацију. Играо је три и по сезоне, постигавши 44 гола у првенству. Био је најбољи стрелац националног првенства у сезони 2002/03. са 22 постигнута гола.[2]

У лето 2003. потписује петогодишњи уговор са украјинским Шахтјором.[3] У својој првој сезони у клубу, постигао је 13 голова и био најбољи стрелац свог тима у свим такмичењима. У наредној сезони дебитовао је у Лиги шампиона.

У августу 2005. био је позајмљен премијерлигашу Портсмуту. Свој једини гол у дресу Портсмута постигао је 29. октобра 2005. против Сандерленда.[4] Након одласка тренера Алана Перена и повратка Харија Реднапа, добијао је све мању минутажу и напустио клуб. У јануару 2006. се вратио у Партизан као позајмљен играч до краја сезоне 2005/06.[5] Нажалост, на пријатељској утакмици против Урала сломио је ногу[6] и након дуге паузе успео је да одигра само два меча у шампионату.

Након што му је истекао уговор са Шахтјором, у лето 2008. потписао је са екипом Москве. У украјинском клубу су тврдили да Вукић има још годину дана уговор са њима и тражили су обештећење од милион евра, али је ФИФА ипак одлучила да може да пређе као слободан играч.[7] На свом дебију 2. новембра 2008. против екипе Терека, постигао је гол. Након што је клуб банкротирао 2010. године, Вукић је постао слободан играч.

Трећи повратак у Партизан

У јануару 2011, након што је неколико месеци тренирао са Партизаном, Вукић се по трећи пут вратио међу црно-беле потписавши једногодишњи уговор.[8] Узео је број 80, и био је званично представљен на конференцији за новинаре са Принцом Тејгом.[9] Играо је променљиво током другог дела сезоне 2010/11, због паузе од годину дана без фудбала.

Пред почетак сезоне 2011/12. Вукић је узео свој стари број 10.[10] Отворио је сезону голом против Шкендије, у квалификацијама за Лигу шампиона. Ипак током августа је био у лошој форми, након чега је испао из стартне поставе. Вукић се вратио у стартну поставу крајем септембра, и постигао гол у купу против Новог Пазара.[11] Дана 15. октобра 2011, у својој првој лигашкој утакмици после шест кола, постигао је два гола за победу од 2-0 над Спартаком из Суботице.[12] У наредних месец дана, постигао је још пет голова, три у лиги и два у купу. Дана 26. новембра 2011, Вукић је постигао уводни гол на Маракани, у победи од 2-0 против вечитог ривала, што је навело опет навијаче да га заволе.[13] У последња два кола јесењег дела шампионата постигао је још два гола и тако завршио сјајне партије током јесени 2011.

У јануару 2012. продужио је уговор са Партизаном на још једну годину.[14] На крају сезоне освојио је још једну титулу са црно-белима. Постигао је укупно 13 голова у Суперлиги Србије, и био други стрелац лиге иза Дарка Спалевића.

Током припрема 2012. ушао је у сукоб са тренером Вермезовићем, након чега није играо већ је самостално тренирао.[15] Након истека уговора са Партизаном, у јануару 2013. потписао је за солунски ПАОК.[16] Након играња за ПАОК играо је још у Грчкој за Верију.

Репрезентација

Вукић је одиграо 26 утакмица за репрезентацију СЦГ у периоду између 2003 и 2006. Свој деби имао је 12. фебруара 2003. на утакмици са Азербејџаном. Касније те године, 11. октобра 2003, постигао је свој први гол у националном дресу, против Велса на стадиону Миленијум у Кардифу.[17]

Играо је сјајно током квалификација за Светско првенство 2006, постигавши 4 гола. Иако је био у процесу опоравка од повреде ипак је путовао на Светско првенство, где је ушао са клупе на једном мечу.

Голови за репрезентацију

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 11. октобар 2003. Кардиф, Велс Застава Велса Велс 1-0 3-2 Квалификације за Европско првенство 2004.
2. 16. новембар 2003. Плоцк, Пољска Застава Пољске Пољска 2-3 3-4 Пријатељска
3. 4. септембар 2004. Серавале, Сан Марино Застава Сан Марина Сан Марино 1-0 3-0 Квалификације за Светско првенство 2006.
4. 13. октобар 2004. Београд, Србија Застава Сан Марина Сан Марино 5-0 5-0 Квалификације за Светско првенство 2006.
5. 17. новембар 2004. Брисел, Белгија Застава Белгије Белгија 1-0 2-0 Квалификације за Светско првенство 2006.
6. 8. октобар 2005. Вилњус, Литванија Застава Литваније Литванија 2-0 2-0 Квалификације за Светско првенство 2006.

Трофеји

Партизан

Шахтјор

Извори

  1. ^ „Martinović i Nedović od leta u Partizanu?”. glas-javnosti.rs. 27. 4. 2000. Приступљено 4. 12. 2011.
  2. ^ „Zvonimir Vukić: 'Rano je za priču o odlasku!'. b92.net. 26. 5. 2003. Приступљено 2. 8. 2012.
  3. ^ „Shakhtar shell out for Vukic”. uefa.com. 6. 6. 2003. Приступљено 26. 3. 2012.
  4. ^ „Sunderland 1-4 Portsmouth”. bbc.co.uk. 29. 10. 2005. Приступљено 1. 9. 2009.
  5. ^ „Vukić konačno potpisao za Partizan”. mondo.rs. 30. 1. 2006. Приступљено 12. 5. 2013.
  6. ^ „Vukić teže povređen!”. novosti.rs. 5. 2. 2006. Приступљено 12. 5. 2013.
  7. ^ „Вукичу разрешили выступать за «Москву»” (на језику: руски). sport.mail.ru. 16. 10. 2008. Приступљено 26. 3. 2012.
  8. ^ „B92: Vukić ponovo u Partizanu”. b92.net. 31. 1. 2011. Приступљено 31. 1. 2011.
  9. ^ „Tagoe i Vukić za jači Partizan!”. mondo.rs. 31. 1. 2011. Приступљено 8. 1. 2012.
  10. ^ „Vukić uzeo Moreirinu "desetku". smedia.rs. 18. 6. 2011. Приступљено 2. 8. 2012.
  11. ^ „KUP: Partizan rutinski kroz Novi Pazar”. mondo.rs. 21. 9. 2011. Приступљено 12. 12. 2011.
  12. ^ „Dva gola Vukića za trijumf Partizana”. novosti.rs. 15. 10. 2011. Приступљено 4. 12. 2011.
  13. ^ „Ocene - Osporavani izrasli u junake...”. sportske.net. 26. 11. 2011. Приступљено 27. 11. 2011.
  14. ^ „Vukić ostaje u Partizanu”. b92.net. 24. 1. 2012. Приступљено 24. 1. 2012.
  15. ^ „Sukob između Vermezovića i Vukića?”. b92.net. 10. 8. 2012. Приступљено 12. 5. 2013.
  16. ^ „Ο Zvonimir Vukić στον ΠΑΟΚ” (на језику: Greek). paokfc.gr. 30. 1. 2013. Архивирано из оригинала на датум 31. 01. 2013. Приступљено 30. 1. 2013.
  17. ^ „Serbia complete Wales double”. bbc.co.uk. 11. 10. 2003. Приступљено 8. 1. 2012.

Спољашње везе

140. вечити дерби у фудбалу

140. вечити дерби је фудбалска утакмица одиграна на стадиону Партизана у Београду 23. априла 2011. године. Ова утакмица је игран у оквиру 24. кола Суперлиге у сезони 2010/11. Партизан је победио Црвену звезду са 1:0, голом Принца Тејга у 62. минуту утакмице. Утакмицу је судио Слободан Веселиновић из Ваљева.

Пре ове утакмице Партизан и Црвена звезда су делили прво место на табели са освојених 59 бодова. Ово је Црвеној звезди био трећи пораз у сезони, а Партизану 20. победа. Након ове утакмице Партизан је одмакао Црвеној звезди за три бода.

Победом у овом Вечитом дербију Партизан је дошао до своје 40. првенствене победе у међусобним сусретима, док их је Црвена звезда имала 57, а 43 утакмице су завршене без победника. Гол Принца Тејга је био 172. његове екипе, а Црвена звезда се задржала на 207 постигнутих голова. Овом победом црно-бели су наставили низ од пет узастопне победе над вечитим ривалима. Црвено-бели су и у осмом узастопном Вечитом дербију остали без победе.

141. вечити дерби у фудбалу

141. вечити дерби је фудбалска утакмица одиграна на стадиону Црвена звезда у Београду 26. новембра 2011. године. Ова утакмица је играна у оквиру тринаестог кола Суперлиге у сезони 2011/12. Партизан је победио Црвену звезду са 2:0, головима Звонимира Вукућа у 72. минуту и Марка Шћеповића у 78. минуту утакмице. Утакмицу је судио Данило Грујић из Ниша.

Пре ове утакмице Партизан је заузимао прво место на табели са освојена 33 бода, док је Црвена звезда била друга, са 29 бода. Након ове утакмице Партизан је одмакао Црвеној звезди за седам бода.

Победом у овом Вечитом дербију Партизан је дошао до своје 41. првенствене победе у међусобним сусретима, док их је Црвена звезда имала 57, а 43 утакмице су завршене без победника. Са два постигнута гола партизан је дошаоо до 174. постигнута гола у вечитим дербијима, а Црвена звезда се задржала на 207 постигнутих голова. Овом победом црно-бели су наставили низ од шест узастопних победа над вечитим ривалом. Црвено-бели су и у деветом узастопном Вечитом дербију остали без победе.

19. јул

19. јул (19.7.) је 200. дан године по грегоријанском календару (201. у преступној години). До краја године има још 165 дана.

19. јун

19. јун (19.6.) је 170. дан године по грегоријанском календару (171. у преступној години). До краја године има још 195 дана.

1979

1979. је била проста година.

Град Зрењанин

Град Зрењанин је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 1324 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 112340 ha, а на шумску 1392 ha. Град Зрењанин се састоји од 22 насеља. По подацима из 2002. године у граду је живело 132051 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,9‰, a број запослених у општини износи 33081 људи. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа.

Ненад Миросављевић

Ненад Миросављевић (Пожега, 4. септембар 1977) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Прва лига СР Југославије у фудбалу

Прва лига Савезне Републике Југославије у фудбалу је највише фудбалско такмичење у СР Југославији, у организацији Фудбалског савеза Југославије. Ово првенство се играло од распада СФРЈ 1991. до 2003., када је СР Југославија променила име у Србија и Црна Гора. Прво првенство је одиграно у сезони 1992/93, а освојио га је ФК Партизан. Укупно је одиграно 11 сезона првенства СР Југославије у којима је Партизан био шампион 7 пута, Црвена звезда 3 пута и ФК Обилић једном.

Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.

Прва лига СР Југославије у фудбалу у сезони 2001/02. је било десето такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза СР Југославије.

Најбољи стрелац првенства је био Зоран Ђурашковић (Младост Лучани), који је постигао 27 голова.

Прва лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.

Прва лига СР Југославије у фудбалу у сезони 2002/03. је било једанаесто и последње такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза СР Југославије. Занимљиво је да је ова сезона првенства одиграна у две државе, јер је 4. фебруара 2003. СР Југославија променила име у Србија и Црна Гора.

Ове сезоне је из лиге испало 6 клубова, јер се у сезони 2003/04. лига смањивала на 16 клубова.

Најбољи стрелац првенства је био Звонимир Вукић (Партизан), који је постигао 22 гола.

Списак рекорда ФК Партизан

Фудбалски клуб Партизан је српски фудбалски клуб из Београда. Своје утакмице играју на стадиону Партизана од 1949. године

Следи списак који садржи рекорде које су поставили играчи, тренери и клуб.

Играч који је одиграо највише утакмица је Саша Илић, преко 800. Стјепан Бобек је са 425 поготка најбољи стрелац у историји клуба.

Списак стрелаца фудбалске репрезентације Југославије

Ово је листа стрелаца фудбалске репрезентације Југославије. Списак се састоји од сваког фудбалског играча који је забио најмање пет голова у дресу било које од репрезентација Југославије (СХС, Краљевина Југославија, ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ).Напомена: У ову листу урачунати су и голови који су дати од репрезентативаца који су наступали у дресу Србије1.

Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.

Суперлига Србије у сезони 2011/12. је шесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије.

У сезони 2010/11. из лиге су испали Инђија и Чукарички, а у лигу су се пласирала два клуба, а то су: Раднички Крагујевац и БАСК. Иако је у регуларном делу сезоне БАСК освојио прво место у Првој лиги Србије, овај тим одустаје од такмичења због финансијских проблема због чега је избачен у трећи ранг такмичења, у Српску лигу Београд. На место њега, ФСС у такмичење укључује трећепласирани тим Прве лиге Србије, Нови Пазар.

Након завршетка ове сезоне, као два последња тима на табели из лиге су испали Металац из Горњег Милановца и Борац из Чачка.

ФК Партизан сезона 2002/03.

ФК Партизан сезона 2002/03. обухвата све резултате и остале информације везане за наступ Партизана у сезони 2002/03.

ФК Партизан сезона 2010/11.

ФК Партизан сезона 2010/11. обухвата све резултате и остале информације везане за наступ Партизана у сезони 2010/11.

У овој сезони ФК Партизан је сакупио 34 победе, 5 нерешених и 9 пораза.

ФК Партизан сезона 2011/12.

ФК Партизан сезона 2011/12. обухвата све резултате и остале информације везане за наступ Партизана у сезони 2011/12.

У овој сезони ФК Партизан је сакупио 31 победу, 4 нерешених и 6 пораза.

ФК Пролетер Зрењанин

ФК Пролетер је био фудбалски клуб из Зрењанина који је угашен 2005., за наследника овог клуба навијачи сматрају ФК Пролетер 2006 који је основан од стране бивших асова Пролетера.

Фудбалска репрезентација Србије и Црне Горе

Фудбалска репрезентација Србије и Црне Горе (претходно СР Југославије) такмичила се под тим именом од 4. фебруара 2003. до завршетка Светског првенства 2006. Иако је државна заједница Србија и Црна Гора престала да постоји осамостаљењем Црне Горе, 3. јуна 2006. репрезентација је играла под тим именом до 9. јула да би завршила циклус такмичења за Светско првенство који је био и току.

Данас се ова репрезентација зове Фудбалска репрезентација Србије јер је Република Србија постала сукцесор некадашње Државне Заједнице Србија и Црна Гора, Репрезентација је под управом Фудбалског савеза Србије.

Под именом Фудбалска репрезентација Србије и Црне Горе А селекција је одиграла 35 утакмица:

5 утакмица у Квалификацијама за Европско првенство 2004.

10 утакмица у Квалификацијама за Светско првенство 2006.

3 утакмице на Светском првенству 2006.

2 утакмице на Кирин купу 2004.

2 утакмице на Купу Валерија Лобановског 2005

13 пријтељских утакмица

Најбољи стрелци Суперлиге Србије
СР Југославија (1993—2003)
Србија и Црна Горе (2003—2006)
Србија (2006—данас)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.