Зајечарски управни округ

Зајечарски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

  1. Град Зајечар градско насеље Зајечар,
  2. Општина Бољевац градско насеље Бољевац,
  3. Општина Књажевац градско насеље Књажевац и
  4. Општина Сокобања градско насеље Сокобања.

Укупно има 119.967 становника (Попис 2011.). Седиште округа је град Зајечар.

Зајечарски управни округ
Положај
Држава Србија
РегионЈужна и источна Србија
Историјске областиТимочка крајина, Буџак, Ртањ, Црна Река
Админ. центарЗајечар
Површина3.623 km2
Становништво2011.
 — број ст.119.967
 — густина ст.33,11 ст./km2
Позивни број+381 (0)19
Општине и градови4
Бољевац
Град Зајечар
Књажевац
Сокобања
Број насеља173
(5 градских и 168 сеоска)
http://zajecarski.okrug.gov.rs/
Зајечарски управни округ
Зајечарски округ

Култура и привреда

Феликс Ромулиана (Галеријева палата) у Гамзиграду, била је престоница римског императора Гаја Галериа Валерија Максимилијана, с краја III и почетком IV века. Гамзиград се на основу откривеног материјала сврстава у ред најрепрезентативнијих римских градова на Балкану. Ту је пронађена бројна историјска грађа (накит, новац, алатке, оружје) као сведочанство о великој цивилизацији на овим просторима. Привредни развој града Зајечара кретао се од занатске и полуиндустријске прераде пољопривредних производа и експлоатације угљеног богатства.

Демографија

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
105.231 87,72 %
Власи
  
6.254 5,21 %
Роми
  
2.042 1,70 %
Румуни
  
307 0,26 %
Македонци
  
234 0,20 %
Бугари
  
223 0,19 %
остали
  
5.676 4,73 %

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.
Габровница

Појам Габровница може се односити на:

Габровница (Књажевац), насељено место у општини Књажевац, Зајечарски управни округ, Република Србија,

Габровница (Камник), насељено место у општини Камник, Република Словенија,

Гамзиград

Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliana) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине .Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293-311. г.), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (Romuliana). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 6,5 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноантичког доба у Европи.

Град Зајечар

Град Зајечар је град у источној Србији на граници са Бугарском. Налази се у централном делу Тимочке Крајине, у Зајечарском округу у који још спадају општине Сокобања, Књажевац и Бољевац. Средиште је градско насеље Зајечар који представља административни, културни, привредни, економски, политички и верски центар како општине тако и самог округа.

Град Зајечар обухвата површину од 1.068 km². Територију пресецају Црни и Бели Тимок који спајањем чине Велики Тимок који протиче и кроз град Зајечар. На територији града постоје три вештачка акумулациона језера: Грлишко, Рготско и Совинац. Недалеко од Зајечара налази се бањско лечилиште Гамзиградска Бања са уређеним термоминералним изворима, а недалеко од њега се налази значајан археолошки локалитет Гамзиград (Felix Romuliana).

Завичајни музеј Књажевац

Завичајни музеј Књажевац се налази у Књажевцу у Карађорђевој улици бр. 15. Зграда музеја је саграђена 1906. године као двојна породична кућа породице Сибиновић. Данас је зграда споменик културе која представља непокретно културно добро грађанске архитектуре, са карактеристикама значајним за почетак 20. века.

Лептерија

Лептерија или Предео изузетних одлика Лептерија — Сокоград је заштићено природно подручје смештен је југозападно од Сокобање, у карпатској Србији. Основна карактеристика предела изузетних одлика је живописна клисура Моравице, средњовековно утврђење у њој, висок степен очуваности природе и значајне површине под шумама у којима се издвајају реликтне полидоминантне заједнице. Назив је добила од грчке речи елефтериа (гр. ἐλευθερία - слобода) односно слободиште.

На том делу Озрена налази се неколико географских феномена:

Рипаљка, један од већих водопада у Србији (17 m),

пећина са природним украсима,На пропланцима Лептерије срећу се извори радиоактивне воде који се сливају у Моравицу.

Овај део реке Моравице највише привлачи риболовце, а лети и купаче. У близини се налази Соко-град, у коме су некада давно живели робови. Они су излазили изван зидина тврђаве, да се слободно прошетају, што су били ретки тренуци боравка у слободи, па је тако Лептерија и добила назив. Сам Соко-град је некада био бастион Римљана, а на његовим темељима у 14. веку саграђена је тврђава.

Извор Моравице је 10km удаљен од овог места. То је изузетан природни феномен, пошто се Моравица јавља од самог извора као разливен речни ток. Када се посматра водена површина, не може се уочити како настаје ова река, јер су речни извори у дубини. Одавде Моравица тече током дугим 45km и улива се у Јужну Мораву код Алексинца као њена десна притока.

Општина Бољевац

Општина Бољевац је општина у Зајечарском округу са седиштем у истоименом градском насељу.

Према процени Републичког завода за статистику из 2011. године у општини је било 12.994 становника.

Општина Књажевац

Општина Књажевац се налази у источном делу Србије, уз границу са Републиком Бугарском и улази у састав Тимочке Крајине.

Општина Сокобања

Општина Сокобања је општина у источној Србији у Зајечарском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште општине је градско насеље Сокобања. Према попису из 2011., на територији општине живи 16.021 становник у 25 насеља.

Равно Бучје

Равно Бучје може да се односи на:

Равно Бучје (Књажевац), насеље у општини Књажевац, Зајечарски управни округ, Република Србија

Равно Бучје (Бујановац), насеље у општини Бујановац, Пчињски управни округ, Република Србија

Рготско језеро

Рготско језеро је смештено југоисточно од села Рготина, општина Зајечар. Од Зајечара је удаљено око 11 километра. Језеро је настало 1978. године када је вода почела да пуни површински коп рудника песка. Иако вода из језера отиче преко малих потока, оно има релативно стабилан ниво воде, с обзиром да извор на дну копа и данас избацује воду. Језеро је порибљено, а његове обале пошумљене. Данас заузима површину од око 30 хектара, а максимална дубина језера износи око 40 метара. Због присуства кварцног песка, вода је прилично бистра и веома лако се загрева, па је Рготско језеро једно од најчистијих језера у Европи и са најоптималнијом температуром воде.

Списак споменика културе у Зајечарском округу

Следи списак знаменитих места у Зајечарском округ.

Строги природни резерват Ртањ

Планина Ртањ налази се у источној Србији, у југозападном делу Карпатско-балканског планинског система.

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Територијална организација Зајечарског управног округа
Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.