Зајечар

Зајечар је град у Зајечарском округу. Административни је центар Тимочке Крајине и уједно највећи град Источне Србије. Према попису из 2011. у граду је живело 38.165 становника (према попису из 2002. било је 39.625 становника). У овом попису је у урбано градско насеље први пут урачунато више приградских насеља која гравитирају ка насељу Зајечар. То су Грљан, Звездан и Велики Извор. Рачунајући и становнике на привременом раду у иностранству, број становника у Зајечару прелази 63.000. Град је централно насеље источне Србије и укупан број становника метрополитанског подручја прелази 145.000 становника. Седиште је више основних и средњих школа као и Више школе за менаџмент и првог основаног приватног факултету у Србији Факултета за менаџмент Мегатренд универзитета. Зајечар је и надалеко познат по музичком рок фестивалу Гитаријади која траје пуних 50 година и по фестивалу Залет посвећеном савременој уметности који се одржава од 2005. године.

Овде се налазе Историјски архив „Тимочка крајина” Зајечар, Зајечарска пивара и Зајечарско читалиште.

Зајечар
Zaječar Collage
Колаж слика Зајечара (Народни музеј Зајечар, Зграда у Ул. М. Тита 5а, Зграда Окружног начелства Зајечар, Гамзиград, Зграда Историјског архива у Зајечару, Храм Пресвете Богородице, Зграда Градске Скупштине Зајечара, Хотел Тис)
Грб Зајечара
Грб Зајечара
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски округ
РегионЈужна и источна Србија
Становништво
Становништво
 — 2011.38.165
 — густина393,45 ст./km2
Агломерација (2018.)145.128
Географске карактеристике
Координате43°54′11″ СГШ; 22°16′41″ ИГД / 43.9030589° СГШ; 22.2779842° ИГДКоординате: 43°54′11″ СГШ; 22°16′41″ ИГД / 43.9030589° СГШ; 22.2779842° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина137 m
Површина97 km2
Зајечар на мапи Србије
Зајечар
Зајечар
Зајечар на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникБошко Ничић (Покрет „Живим за Крајину”)
Поштански број19000
Регистарска ознакаZA
Веб-сајт
www.zajecar.info

Географија

Град се данас налази у зајечарској котлини где се код места званог Саставак Црни Тимок и Бели Тимок сливају у реку Велики Тимок. Сама котлина се налази између два планинска лука карпатског и балканског. Град је изграђен на раскрсници магистралних путева:

Градске четврти и приградска насеља

  • Котлујевац је једна од градских општина Зајечара и има око 20.000 становника. Чине је неколико урбаних градских четврти, као што су: Кључ 1, 2, 3 и 4, затим Живинарник, Бели Брег, Звезданска кривина.
  • Градске четврти: Центар (Стари град), Курсулина и Пана Ђукића скр. КПЂ (обухвата Аутобуску станицу, Зелену пијацу и Трг Николе Пашића), Краљевица (насеље обухвата и Обилићев венац; стари називи: Пешадијска касарна, и за време СФРЈ, АВНОЈ), Влашка мала (заједно са Шипкама, Острвом, Пољанчетом и делом Старог гробља), Влачић, Насеље Сунце, Попова плажа (обухвата и полицијске зграде на Новом насељу, на Поповој плажи; насеље „Попова плажа” је делом и у ГО Котлујевац и повезано је са пешачким мостом званом „Плави мост” и „Дрвеним мостом” који је такође, само за пешаке), Селиште (Део Котлујевца, најстарије насеље у граду), Вишњар (обухвата и Ново гробље), Тимок (обухвата и Болницу), Влашко брдо, Гојкова јаруга, Вањин јаз, Изворски пут, Косанчићев венац (Брестак), Карађорђев венац (Два брата), Муљак, Градеж, Подлив, Пишура (и део Старог гробља), Гњилак, Пазариште, Церак, Пиково имање, Оскоруша, Лубничко брдо, Индустријска зона, Касарна (Стара артиљеријска касарна „Никола Пашић”), Шљиварско брдо и Западна Краљевица.
  • Приградска насеља: Грљан, Велики Извор, Звездан.

Историја

Зајечар 1933
Главни трг у Зајечару, 1933. године.

Најстарији познати становници ових крајева били су Трибали, после њих на овом подручју се спомињу Мези, у долини Тимока помињу се још и Тимахи, али се о њима сем њиховог имена ништа не зна. Насељени Словени у ове крајеве назвали су се Тимочани, а прве директне вести о Тимочанима односе се на 818. године, када се они већ сматрају формираном словенском групом, те исте године они су се одметнули од Бугара. Зајечар се први пут спомиње 1466. године у турском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука, а од XVI—XVIII века има мало података о насељу. 1806. године створени су повољни услови за дизање устанка у овим крајевима Карађорђе је одобрио хајдук Вељку Петровићу, кнезу Милисаву и попу Радосаву да са Тимочанима и Црноречанима дижу устанак и после низа успешних бојева највећи део Крајине и Зајечара је ослобођен. Криза и пропаст Првог српског устанка имали су тешке последице и у овим крајевима. 1833. године овај крај је коначно ослобођен и припојен Србији. Назив је највероватније турскога порекла. По неким претпоставкама потиче од извесног Саид-Асир паше који је своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину. У близини града се налазе остаци римске царске палате из IV пре нове ере, Felix Romuliana (Гамзиград), која је призната као светска културна баштина под заштитом УНЕСКО-а.

Религија

Зграда Скупштине општине Зајечар 02
Зграда Скупштине града.
Зграда „Основне школе Љуба Нешић“ 02
Зграда Основне школе, некада Гимназија.

Зајечар је седиште Епархије Тимочке Српске православне цркве, која се простире на целокупној територији Зајечарског и Борског округа, на челу Епархије је Његово Преосвештенство Епископ Тимочки Г. Г. Иларион. Град има саборни храм посвећен Рождеству Пресвете Богородице, ценећи значај и улогу Цркве у овим крајевима кнез Милош Обреновић је одлучио да се оснује нова тимочка епископија и да се у Зајечару подигне нова црква, градња је почела у пролеће 1834. године а завршена октобра месеца исте године. Данас је у изградњи нови храм у насељу Котлујевац. У атару насеља Селачка постоји Манастир Суводол, као и Манастир Светог Петра и Павла у Грлишту.

Залет

Залет је фестивал савремене уметности који се сваке године, почевши од 2005. године. одржава током лета. Залет је настао из потребе да се иницирају, организују и одржавају културна догађања, афирмишу ствараоци и да се посредује у преношењу разнородних уметничких израза и тенденција.

Гитаријада

Гитаријада је летњи музички фестивал, оријентисан првенствено на рок музику, који се одржава једном годишње. Програм фестивала се састоји из такмичења демо бендова и ревијалних наступа познатијих група. Организатори Гитаријаде тврде да је она највећи фестивал младих и неафирмисаних бендова у југоисточној Европи.

Партнерски градови

Демографија

У насељу Зајечар живи 32.337 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (39,3 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 13.733 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 11.861
1953. 14.489
1961. 18.690
1971. 27.599
1981. 36.958
1991. 39.219 39.625
2002. 39.491 40.700
2011. 38.165
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
37.500 94,95 %
Роми
  
233 0,59 %
Југословени
  
219 0,55 %
Власи
  
159 0,40 %
Црногорци
  
131 0,33 %
Македонци
  
111 0,28 %
Бугари
  
84 0,21 %
Хрвати
  
80 0,20 %
Албанци
  
34 0,08 %
Румуни
  
19 0,04 %
Словенци
  
18 0,04 %
Мађари
  
17 0,04 %
Муслимани
  
16 0,04 %
Горанци
  
10 0,02 %
Бошњаци
  
8 0,02 %
Словаци
  
5 0,01 %
Немци
  
4 0,01 %
Чеси
  
3 0,00 %
Украјинци
  
3 0,00 %
Руси
  
2 0,00 %
непознато
  
267 0,67 %

Саобраћај

Зајечар је као центар источне Србије, са свих страна повезан главним саобраћајницама. У Зајечару се и налази чвориште железничког саобраћаја Тимочке Крајине. Градски и приградски превоз функционишу кроз више од 10 линија јавног превоза, организованог аутобусима.

27.09.12 Zaječar 710.010 & 710.001 (10101108023)
Главна железничка станица у Зајечару

Знамените личности

Галерија

Gamzigrad, arheološka istraživanja 1994

Гамзиград археолошко налазиште, 1994. година

Cathédrale orthodoxe de Zaječar

Православна црква у Зајечару

Римокатоличка црква Зајечар

Католичка црква у Зајечару

Spomenik učesnicima Timočke bune, Zaječar
Zaječarski park1
Zaječarski park
Zajecar Spomenik

Споменик у Зајечару

Železnička stanica u Zaječaru 01

Железничка станица у Зајечару

Železnička stanica u Zaječaru 02

Железничка станица у Зајечару

Poplave u Zajecaru

Поплаве у Зајечару 2010

Poplave u Zajecaru 1

Поплаве у Зајечару 2010

Poplave u Zajecaru 2

Поплаве у Зајечару 2010

Poplave u Zajecaru 3

Поплаве у Зајечару 2010

Poplave u Zajecaru 4

Поплаве у Зајечару 2010

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

45. српска дивизија НОВЈ

45. српска дивизија НОВЈ формирана је 3. септембра 1944. године у селу Трговишту. При оснивању у њен састав су ушле Двадесета, а нешто касније и 23. и 24. српска бригада. Поред њих, априла 1945. имала је у свом саставу инжењеријски, медико-санитетски, батаљон за везу и остало. При формирању имала је око 2100 бораца, 27. септембра 1944. око 5300 бораца, а 1. маја 1945. имала је 10844 бораца. До 13. септембра 1944, налазила се под непосредном командом Главног штаба НОВ и ПО Србије, а потом у саставу Четрнаестог корпуса.

Дивизија је учествовала у борбама за ослобођење источне Србије, дејствујући почетком септембра 1944. на територији Ниш, Сврљиг и Књажевац. Дана 8. септембра, разоружала је око 3000 војника бугарске 24. дивизије у Руњевцу и Јошаници. Дана 11. и 12. септембра код Књажевца је пресекла комуникацију Ниш–Зајечар и онемогућила снабдевање немачкој 1. брдској дивизији у простору Зајечара. Крајем септембра и почетком октобра, садејствујући с јединицама Црвене армије у прелазу југословенско-бугарске границе, угрожавала је својим акцијама позадину немачке 1. брдске дивизије у простору Бољевац, Зајечар, Књажевац. У Нишкој операцији, са деловима 223. дивизије Црвене армије заузела је Књажевац, Алексинац и из правца Сврљига упала у Ниш. Током новембра и децембра, водила је борбе на линији Пожега–Ужице–Варда–Љубовија, а за време зимских операција, јануара 1945, на комуникацији Зворник–Бијељина.

У борбама на планини Озрену разбила је од 8. до 12. фебруара јаку групацију србијанских и црногорских четника, који су уз помоћ немачких снага и усташа покушали да долином Спрече продру у Тузлу. У завршним операцијама (април–мај 1945) учествовала је у саставу Друге армије у ослобођењу Добоја, Дервенте, Босанске Градишке, Босанске Дубице, Сиска и Загреба, а потом у саставу Треће армије у гоњењу непријатеља преко Штајерске у Аустрију.

Алекса Јовановић Коџа

Алекса Јовановић - Коџа (Елевци, 27. март 1875 — Зајечар, 28. фебруар 1943), је био српски просветни радник и историчар.

Боровац (Зајечар)

Боровац је насеље у граду Зајечару у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 167 становника (према попису из 1991. било је 282 становника).

Брусник (Зајечар)

Брусник је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу.

Лоциран поред (Великог) Тимока, Брусник је једино веће железничко чвориште на прузи Неготин-Зајечар и једно од осам насеља у Неготинској Крајини која имају традиционалне пивнице (такође познате и као пимнице) -- привремена насеља, одвојена од села, у којима се у прошлости проводило по месец и више дана у берби грожђа и производњи вина. Уз нека друга вина Крајине, брусничка су извожена у Француску крајем 19. и почетком 20. века.

Насеље је ближе Неготину (21 km) него општинском средишту Зајечару (37 km), што је упоредиво са ситуацијом у Македонији, где такође постоји село Брусник, у тамошњој општини Неготино.

Гамзиград

Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliana) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине .Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293-311. г.), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (Romuliana). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 6,5 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноантичког доба у Европи.

Гамзиград (Зајечар)

Гамзиград је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 945 становника (према попису из 1991. било је 961 становника).

Глоговица (Зајечар)

Глоговица је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 484 становника (према попису из 1991. било је 604 становника).

Град Зајечар

Град Зајечар је град у источној Србији на граници са Бугарском. Налази се у централном делу Тимочке Крајине, у Зајечарском округу у који још спадају општине Сокобања, Књажевац и Бољевац. Средиште је градско насеље Зајечар који представља административни, културни, привредни, економски, политички и верски центар како општине тако и самог округа.

Град Зајечар обухвата површину од 1.068 km². Територију пресецају Црни и Бели Тимок који спајањем чине Велики Тимок који протиче и кроз град Зајечар. На територији града постоје три вештачка акумулациона језера: Грлишко, Рготско и Совинац. Недалеко од Зајечара налази се бањско лечилиште Гамзиградска Бања са уређеним термоминералним изворима, а недалеко од њега се налази значајан археолошки локалитет Гамзиград (Felix Romuliana).

Грб општине Зајечар

Грб Зајечара има облик штита, састоји се од три целине, а усвојен је 2009. године

Заграђе (Зајечар)

Заграђе је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 241 становника (према попису из 1991. било је 330 становника).

У селу постоји православни храм изграђен 1895. године.

Зајечарски управни округ

Зајечарски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Зајечар градско насеље Зајечар,

Општина Бољевац градско насеље Бољевац,

Општина Књажевац градско насеље Књажевац и

Општина Сокобања градско насеље Сокобања.Укупно има 119.967 становника (Попис 2011.). Седиште округа је град Зајечар.

Копривница (Зајечар)

Копривница је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 532 становника (према попису из 1991. било је 676 становника).

Смештено је 19 km североисточно од града Зајечара.

Село се налази на месту са значајним траговима римске насељености. Данашње насеље је основано крајем 14. века. Становништво је српско староседелачко, досељено у време настанка села из Старе Србије и са Косова.

У селу је рођен народни трибун Адам Богосављевић.

Планиница (Зајечар)

Планиница је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 305 становника (према попису из 1991. било је 463 становника).

Салаш (Зајечар)

Салаш је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 688 становника (према попису из 2002. било је 962 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Салаш коју су чинила насељена места: Брусник, Велика Јасикова, Глоговица, Дубочане, Јелашница, Кленовац, Копривница, Мала Јасикова, Метриш, Салаш, Табаковац, Чокоњар (сва сада у општини Зајечар), Поповица, Сиколе и Трњане (сада у општини Неготин).

Светозар Марковић

Светозар Марковић (Зајечар, 21. септембар 1846 — Трст, 10. март 1875) био је српски публициста, социјалиста, књижевни критичар, филозоф и политички активиста из друге половине XIX века.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Тимочка Крајина

Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Тимок (Timoc) или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. По попису из 2002. Тимочка Крајина има 284.112 становника. Административно, област је подељена на Зајечарски и Борски округ.

ФК Тимок 1919

ФК Тимок 1919 је фудбалски клуб из Зајечара, и тренутно се такмичи у Српској лиги исток, трећем такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1919. године.

Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.