Застава Србије

Ово је чланак о застави Републике Србије. Погледајте чланке о српској застави и застави Републике Српске.
Застава Србије
Flag of Serbia

Државна застава Републике Србије
Civil Flag of Serbia

Народна застава Републике Србије
НадимакТробојка
УпотребаДржавна застава и барјак, ратна застава Normal or de jure version of flag, or obverse side
Пропорције2:3
Усвојена2004.
ИзгледХоризонтална тробојка црвене, плаве и беле боје

Застава Републике Србије постоји и користи се као Државна застава и као Народна застава, са размерама 3:2 (дужина према висини).[1]

Народна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле бојe.

Државна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле боје, а преко свега, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе Мали грб Србије.

Тренутни изглед заставе је званично усвојен 11. новембра 2010.[2]

Изглед

Flag of Serbia construction sheet

Изглед заставе Србије

Застава Републике Србије користи се, са размерама 3:2 (дужина према висини).

Застава је хоризонтална тробојка са пољима истих висина, одозго на доле: црвена, плава и бела, а преко свега, центра помереног ка јарболу за 1/7 укупне дужине заставе, Мали грб Србије.

Боје[3]

Систем боја Црвена (основна)
Црвена (тамна)
Плава
Жута
Црна
Pantone 192C 704C 280C 123C 0
CMYK 0-90-70-10 0-90-70-30 100-72-0-19 4-24-95-0 0-0-0-100
RGB 198-54-60 161-45-46 12-64-118 237-185-46 33-35-30
HEX #C6363C #A12D2E #0C4076 #EDB92E #21231E

Историја

Описи средњовековних застава

Застава Стефана Владислава

Најстарији познати опис неке заставе Србије је опис заставе у ризници Стефана Владислава из 1281, која се чувала у Дубровачкој републици. Опис садржи "vexillum unum de zendato rubeo et blavo" - застава од платна црвеног и плавог (zendato је ченда, врста лаганог, свиластог платна).[4]. Данас је непознато како су ове боје биле распоређене. Застава која се виђа у обележавању средњовековних догађаја у Србији је хоризонтална двобојка.[5] Може се приметити да је застава, пошто је Владислав владао од 1233. до 1243. а умро после 1264, старија од овог описа.

Flag of Serbia 1281

Изглед коришћен у прошлости, али сад напуштен Реконструкција, заснована на ранијим описима заставе Реконструкција заставе Стефана Владислава (вл. 1233–1243), описана 1281.

Заставе Цара Душана

Најстарији познати цртеж неке заставе Србије је на мапи из 1339. године коју је направио Анђелино Дулцерт. На мапи се налази велики број застава а Србију представља застава постављена изнад Скопља (Skopi) уз име Србија (Seruja) близу копља, што је било карактеристично за престонице у време цртања мапе. Застава је представљала царство Цара Душана, који се 1345. крунисао за цара Срба и Грка. Застава је црвени двоглави орао на жутом.[6]

Још једна Душанова застава је застава царске коњице која се чува у Хиландару: троугласта црвено-жута двобојка.[7]

Flag of Serbia on the map of Angelino Dulcert

Детаљ мапе са приказом српске заставе, Анђелино Дулсерт (1339)

Flag of the Serbian Empire, Byzantine version

Застава Српског царства (реконструкција)

Flag of the Serbian Empire, reconstruction

Изглед коришћен у прошлости, али сад напуштен Реконструкција, заснована на ранијим описима заставе Реконструкција заставе Цара Душана

Устаничке заставе

Током Првог српског устанка, коришћене су веома разноврсне заставе. Међу раним заставама, једна коју је описао прота Матеја Ненадовић може се повезати са данашњом заставом: била је бело-црвено-плава са три крста.[8] Регуларне устаничке војске обично су имале светложуте заставе са разним симболима, док су војводске заставе често биле црвено-беле, са црним двоглавим орлом. Било је и застава других боја, укључујући црвено-жуте, црвено-бело-плаве и црвено-плаве. Ова разноликост боја била је праћена разноликошћу симбола̂ на заставама, често узетим из књиге Христофора Жефаровића Stemmatographia из 1741. Најчешћи симболи на заставама били су крст са четири оцила, затим грб Трибалије и разни други крстови.[9] Већина застава израдили су у Сремским Карловцима, сликари Стефан Гавриловић, Илија Гавриловић и Никола Апостоловић.[9]

Flag of Revolutionary Serbia

Застава Првог српског устанка из 1804. године

Serbian flag 1807

Изглед коришћен у прошлости, али сад напуштен Obverse side meant to be hoisted with pole to the observer's right Једна од застава из Првог српског устанка.

Савремене заставе

Сретењски устав из 1835. описао је боје српске заставе као отворено црвену, белу и челикасто-угаситу.[10] Устав је био критикован, посебно од стране Русије, а застава је посебно издвојена као слична револуционарној застави Француске.[11] Убрзо потом, Милош Обреновић је захтевао од Високе порте да нови устав садржи члан о застави и грбу,[4] и потоњи ферман из 1835. дозволио је Србима да користе сопствену поморску заставу (за трговину на рекама), која ће имати горњи део црвени, средњи плави, а доњи бели,[12] што је прво појављивање боја које су остале и до данас.

Ове боје су обрнуте од оних на застави Русије, и у Србији постоје разне приче које покушавају да објасне зашто. Пример:[13]

[У] време Карађорђа, [једна делегација је] отишла у Русију по помоћ, а тада се тамо одигравала нека свечаност. Када су присутни питали зашто и Срби не иду у свечану поворку, они су у брзини ушли и окренули заставу наопако. Окупљени грађани су „приметили“ да и Срби имају своје обележје.

Србија је користила црвено-плаво-белу тробојку непрекидно од 1835. до 1918. када се придружила Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, каснијој Југославији.

У окупираној Недићевој Србији (1941—1944), употребљавана је застава Србије коју је чинила српска тробојка, у чијем се средишту налазио тадашњи грб Србије - двоглави бели орао без круне.

После Другог светског рата, Југославија је била реформисана у социјалистчку федеративну републику, састављену од шест република, једна од којих је била и Србија. Свака република је имала право на сопствену заставу под условом да ова има петокраку.[14]

После распада Југославије, Србија је испрва наставила да користи исту заставу; Устав Србије из 1990. године каже да застава и грб Србије могу да се замене само истом процедуром коришћеној у мењању устава Србије,[15] која је захтевала подршку апсолутне већине гласача.[16] Српски уставни референдум 1992. тражио је од бирача да изаберу између застава са и без петокраке, при чему је петокрака добила већину гласова, мада ипак не и апсолутну већину гласача.

Петокрака је ипак уклоњена са заставе 1992. препоруком српске скупштине;[14][17], при чему грб није промењен. 2003. Влада Србије издала је препоруку о употреби грба и заставе која је поново променила изглед заставе и грба на данашње.

Устав Србије из 2006. године је прописао да ће државни симболи бити регулисани законом;[18] Препорука је остала у употреби све до 11. маја 2009, када је најзад изгласан прави закон о застави.[19] У новембру 2010. урађен је визуелни редизајн грба, који се тренутно користи на државној застави.[2]

Flag of Serbia (1835)

Застава Србије по Сретењском уставу

Flag of Serbia (1835-1882)

Застава Кнежевине Србије (1835–1882)

Flag of Serbia (1838)

Застава Кнежевине Србије (1838)

State Flag of Serbia (1882-1918)

Застава Краљевине Србије (1882–1918)

Flag of Serbia, 1941–1944

Застава Србије (1941–1944)

Flag of Serbia (1947–1992)

Застава НР Србије (1945—1963), СР Србије (1963—1990) и Реп. Србије (1990—1992)

Flag of Serbia (1992–2004)

Застава Републике Србије (1992–2004)

Flag of Serbia (2004–2010)

Застава Републике Србије (2004–2010)

Flag of Serbia

Застава Републике Србије (2010–тренутно)

Други званични симболи Републике Србије

Стандарте

Заставе Војске Србије

Serbian Air Force brigade flag

FIAV twosided.svg Застава Ваздухопловства и противваздухопловне одбране - В И ПВО.

SerbianMPFlag

FIAV twosided.svg Застава Војне Полиције - ВП

SerbianGFlag

FIAV twosided.svg Застава Гарде.

Naval Ensign of Serbia

FIAV 000001.svg FIAV normal.svg Застава Речне флотиле, мера: 2:3.

Исправна употреба заставе

Државна застава

Државна застава стално се истиче на главном улазу у зграде државних органа, изузев Народне скупштине, и у њиховим службеним просторијама. Народна скупштина истиче државну заставу у време заседања и на државни празник а органи покрајинске аутономије, локалне самоуправе и јавних служби на државни празник.[20]

Такође се може истицати на прославама и другим свечаним манифестацијама којима се званично обележавају догађаји значајни за Србију, на међународним сусретима, такмичењима и другим скуповима на којима Србија учествује, и у другим случајевима.[21] У дане жалости државни органи, органи покрајинске аутономије и локалне самоуправе и јавне службе истиче се на пола копља.[22] Застава мора бити истакнута на бирачким местима на дан избора за државне органе.[23] и у просторији предвиђеној за склапање брака (матичар преко груди мора носити и ленту у бојама заставе).[24]

Народна застава

Народна застава Србије стално се вије на главном улазу у зграду Народне скупштине, органа покрајинске аутономије и локалне самоуправе, и јавних служби. Народна застава мора се истаћи на бирачким местима на дан избора за органе покрајинске аутономије и локалне самоуправе.[25]

Такође се може истицати и приликом прослава, свечаности и других културних, спортских и сличних манифестација, и у другим случајевима.[26]

Друге заставе

Председник Србије и председник Народне скупштине Србије користе своје стандарте, Државне заставе квадратног облика.[27]

Поштовање заставе

Flag of Serbia hv
Водоравно и усправно истицање заставе.

Ни државна ни народна застава не сме бити изложена тако да додирује тле, нити као подлога, подметач, простирка, завеса или драперија, нити се њоме смеју прекривати возила или други предмети, нити се могу украшавати конференцијски столови или говорнице, осим у облику стоне заставице.[28] Такође се не сме употребљавати ако је оштећена или својим изгледом неподобна за употребу.[29]

Застава се не истиче по ноћи и за време неповољних атмосферских прилика. Такође, истиче се само док траје обданица, осим ако је на одговарајући начин осветљена.[30]

Ако се застава истиче вертикално, на пример на столу, горње поље заставе јесте прво с леве стране, за гледаоца. Ако се истиче преко улице или трга у вертикалном положају, горње поље заставе треба да буде на северној страни ако је правац улице исток – запад, а источној страни ако је правац улице север – југ или на кружном тргу.[31]

Исправно истицање

Закон дефинише како се застава Србије истиче са другим заставама, без прављења разлике између државних застава и других врста застава.

Ако се застава Републике Србије истиче поред неке друге заставе, она се увек налази с леве стране посматрача, осим приликом званичне посете овлашћеног представника стране државе или међународне организације када је застава посетиоца на левој страни. Ако се застава истича на са другом на укрштеним копљима, њено копље мора бити предње.[32]

Ако се застава Србије истиче заједно са две друге заставе, мора бити у средини.[32]

Ако се застава Србије истиче заједно са више застава, налази се:

  • у центру круга, тако да се јасно види – ако су друге заставе поређане у круг;
  • у темену полукруга – ако су заставе поређане у полукруг;
  • на челу колоне – ако су заставе поређане у колону;
  • на првом месту у врсти, односно с леве стране, спреда гледано – ако су заставе поређане у врсту;
  • на челу групе – ако су заставе распоређене у групу.[32]

Мини изглед српске заставе

  • Србија

Види још

Референце

  1. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 17
  2. 2,0 2,1 Grb Srbije: Dvoglavi orao menja perje (in Serbian)
  3. ^ Уредба о утврђивању изворника Великог и Малог грба, изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије - Уредба Владе Републике Србије, објављено у Службеном гласнику РС 15. новембра 2011. године
  4. 4,0 4,1 Samardžić 1983.
  5. ^ Flag of the Serbian Kingdom, 13th century на Flags of the World
  6. ^ Gordana Tomović. Monumenta Cartographica Jugoslaviae II, Beograd: Narodna Knjiga, 1979
  7. ^ Atlagić, M. 1997, "The cross with symbols S as heraldic symbols", Baština, no. 8, pp. 149-158.
  8. ^ B. A: Principality of Serbia (1830-1882) FOTW
  9. 9,0 9,1 Dragana Samardžić: Старе заставе у Војном Музеју, Belgrade 1993
  10. ^ „Глава друга. Боя и Грбъ Сербіє” [Chapter two. Color and Coat of Arms of Serbia]. Уставъ Княжества Сербіє (на језику: Српски (стари правопис)). Крагујевац: Књажество Србија. 1835. COBISS.SR-ID 150291719. Приступљено 18. 6. 2011. »3.) Боя народна Србска єстъ отворено-црвена, бѣла и челикасто-угасита.«
  11. ^ Mih. Gavrilovic, Suspendovanje prvog srpskog ustava februar-mart 1835 god., Arhiv za pravne i drustvene nauke, I, 1906, 410-412
  12. ^ D. Matic, Javno pravo Knjazevstva Srbije, Beograd, 1851, 33
  13. ^ LJ. M. V. - J. Ž. S. (1. 8. 2006). „Hej, Bože pravde!”. Vecernje novosti. Приступљено 17. 4. 2007.
  14. 14,0 14,1 Branislav Ž. Vešović: Yugoslavia during the Second World War
  15. ^ Устав Републике Србије (1990), члан 5
  16. ^ Устав Републике Србије (1990), члан 133
  17. ^ Препорука о коришћењу заставе Србије (Службени гласник Републике Србије, 49/1992.)
  18. ^ Устав Републике Србије, члан 7
  19. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, 2009-05-11
  20. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 20
  21. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 24
  22. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 23
  23. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 22
  24. ^ Породични закон, члан 299
  25. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 28
  26. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 29
  27. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 25
  28. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 33
  29. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 6
  30. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 32
  31. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 31
  32. 32,0 32,1 32,2 Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 30

Литература

Спољашње везе

Галерија застава суверених држава

Списак државних застава чине заставе које представљају суверене државе. За заставе других земаља видети Списак застава зависних територија.

Грб Црне Горе

Грб Црне Горе је званични хералдички симбол државе Црне Горе.

Грб чини овјенчани златни двоглави орао наоружан жезлом у десној и шаром у лијевој канџи, док му је на грудима штит. У штиту се налази лав у ходу по зеленој површини на плавој позадини.

Грб се јавља и у другој верзији, често под називом печат Црне Горе, гдје се орао налази на црвеној позадини. Позадина је кружног облика која у потпуности описује орао и оивичена је златним. Грб је усвојен 13. јула 2004. године.

Грб општине Аранђеловац

Грб Аранђеловца је званични симбол српске општине Аранђеловац.

Знамење је усвојено 2007. године. Оно прати стандарде нове српске хералдике, па тако постоје основни, средњи и велики грб, као и застава (хералдички стег). Аутор грба и заставе је Српско хералдичко друштво.

Грб општине Ариље

На штиту је насликан крст Светог Ахилија, заштитника овог града. Плаво рудо представља две реке које теку кроз град, Рзав и Моравицу. Држачи грба су краљ Стефан Урош Драгутин (канонизован као Свети Теохрист, погигао цркву у Ариљу) који држи стару ариљску цркву, и свети Ахилије. На барјацима су застава Србије и градска застава.

Грб општине Пријепоље

Грб општине Пријепоље чини на четвртине(quarterly) издељен новофраначки штит у коме се налазе:

Грб Немањића (сребрни(argent) двоглави орао на црвеном(gules) пољу) - Горња лева и доња десна четвртина

Златни(or) венац на плавом(azure) пољу - Горња десна и доња лева четвртинаШтит је издељен на четвртине сребрном(argent) водоравном равном линијом преко две мале златне(or) вертикалне вијугаве линије између којих се налази велика златна вертикална вијугава линија.

У фебруару, а потом у априлу 2016. усвојен је нови грб.

Државна застава

Постоја два различита значење термина државна застава у вексилологији, први је застава владе суверене државе док је други застава појединачне поднационалне државе.

Застава

Застава (барјак, стег) парче је тканине, веће или мање, обично правоугаоног облика и вишебојно, које се налази окачено на јарболу или другом погодном држачу, могу се носити причвршћене за мотку или копље, могу стајати на столу на посебним постољима или висити са носача под углом од 45 степени. Застава служи за сврху идентификације или сигнализације. Уобичајено је да заставе имају једну од краћих страна закачену за јарбол и да се вијоре хоризонтално, иако је могуће и другачије. Већина застава у новије време израђује се од полиестера, док су у прошлости биле коришћене различите тканине, између осталих свила, тафт, памук, лан и вуна.

Застава Републике Српске

Застава Републике Српске је правоугаоно поље, пропорција 1 (висина) према 2 (дужина) са хоризонтално распоређеним пољима подједнаке висине — црвено изнад плавог изнад белог.

Садржи пансловенске боје црвену, плаву и белу. Као српска застава у употреби је од 1835. године. Као застава Републике Српске се почела примењивати од 9. јануара 1992. године. Својим изгледом, сасвим је једнака Народној застави Републике Србије.У Републици Српској није неуобичајено видети различите варијације заставе, па и у службеним приликама тробојке на које је додан неки амблем, крст с четири оцила, грбом и сличим симболима.

Уставни суд Босне и Херцеговине потврдио је 2006. године уставност ове заставе као заставе Републике Српске. Закључио је да застава Републике Српске, на начин на који је дефинисана Уставним законом, не представља само српски народ у Републици Српској, јер се ради о застави у којој су заступљене панславенске боје које су карактеристичне за историју словенских народа, међу којима су и конститутивни народи у Босни и Херцеговини. Уставни суд је указао да застава Републике Српске и застава Републике Србије нису идентичне јер државна застава Србије има у свом саставу и грб што није обиљежје заставе Републике Српске.

Застава Савезне Републике Југославије

Застава Савезне Републике Југославије је државна застава бивше Савезне Републике Југославије, од 1992. до 2003. и Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. Установљена је Уставом СРЈ, који је проглашен 27. априла 1992. године. Уставна одредба о застави је била садржана у другом ставу четвртог члана, који је гласио — Застава Савезне Републике Југославије састоји се од три водоравно положене боје, и то овим редом одозго плаве, беле и црвене. Није садржала идеолошка обележја, а по распореду боја била је идентична са дотадашњом заставом СФРЈ, што је представљало израз политичког континуитета СР Југославије са претходном СФР Југославијом. Тај континуитет је преко ФНРЈ/СФРЈ сезао и даље, до Краљевине СХС/Југославије, чија је застава такође имала исти распоред боја.

Застава Црне Горе

Застава Црне Горе је државна застава данашње Црне Горе. Озваничена је 13. јула 2004. године, када су на снагу ступиле одредбе новог закона, који је претходног дана усвојен у Скупштини Црне Горе. Технички опис заставе утврђен је на сједници Владе Црне Горе одржаној 16. септембра 2004. године, када је усвојена званична Одлука о утврђивању еталона заставе Црне Горе, која је ступила на снагу наредног дана, чиме је процес утврђивања званичног изгледа нове државне заставе био окончан. Застава се састоји од црвеног поља са златним обрубом и државним грбом Црне Горе у средини. Однос дужине и висине заставе је два према један. Грб на застави заузима 2/3 висине заставе. Средишња тачка грба поклапа се са тачком у којој се сијеку дијагонале заставе. Ширина златног обруба је 1/20 дужине заставе.

Садашња застава Црне Горе из 2004. године представља ново идејно рјешење, пошто је настала комбинацијом старих и нових елемената, тако да у садашњем облику никада раније није постојала, усљед чега се у дијелу јавности не сматра аутентичним изразом црногорске државности.

Заставе Европе

Ово је списак међународних и националних застава коришћених у Европи.

Оцило

Оцило или огњило, рјеђе српски крст, српски је национални симбол, дио грб Републике Србије, заставе Републике Србије и заставе Српске православне цркве. Вјерује се да је симбол заснован на тетраграмском крсту амблема династије Палеолог, са разликом да је у српској хералдичкој традицији уобичајена употреба бијелог крста и оцила на црвеној подлози. Састоји се од симбола крста са четири стилизована слова С на сваком од његових углова.

Српска традиција симбол повезује са Светим Савом, првим српским архиепископом, коме приписује стварање популарне крилатице „Само слога Србина спасава”, чија скраћеница представља четири слова С. Стварно поријекло симбола је из Византије, од грчког слова бета (β) и слогана династије Палеолог: „Цар Царева царује царевима” (грч. βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων).

Двоглави орао и оцила су главни хералдички симболи који представљају национални идентитет Срба вијековима.

Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Србија је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа, учествовала пети пут као самостална земља, са пет атлетичара у шест атлетских дисциплина., На овом првенству представници Србије су освојили једну бронзану медаљу. Овим успехом Србија је делила 32 место у укупном пласману освајача медаља. Поред медаље, оборен је и национални рекорд у скоку удаљ.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Србија је са 2 учесника у финалу делила 41. место са 8 бодова, од 68 земаља које су имале представнике у финалу. На првенству је учествовало 207 земаља чланица ИААФ.

Србија на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Србија је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. У трећем самосталном учешћу на светским првенствима у дворани, репрезентацију Србије представљао је један атлетичар, који се такмичио у бацању кугле.

Србија на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Србија је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта. У четвртом самосталном учешћу на светским првенствима у дворани, репрезентацију Србије представљала су 2 такмичара (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у две дисциплине. Поред спортиста у Сопот су отпутовали и њихови тренери: Никола Томашевић и Горан Обрадовић-Челе и физиотерапеут Александра Јоветић., , Ово је било најуспешније светско првенство у дворани за српске атлетичаре. Ивана Шпановић је донела прву медаљу за српску атлетику на светским првенствима у дворани.

На овом првенству Србија је по броју освојених медаља делила 26. место са једном бронзаном медаљом. У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)) Србија је са 1 учесником у финалу делила 30. место са 6 бодова.

Србија на Светском првенству у атлетици у дворани 2018.

Србија је учествовала на 17. Светском првенству у атлетици у дворани 2018. одржаном у Портланду од 1. до 4. марта. У шестом учешћу на светским првенствима у дворани, репрезентацију Србије представљало је 4 атлетичара (1 атлетичар и 3 атлетичарке), који су се такмичили у 3 дисциплине (1 мушка и 2 женске). , На овом првенству представници Србије су освојили једну златну медаљу. Овим успехом Србија је делила 10 место у укупном пласману освајача медаља. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Србија је са 1 учесницом у финалу делила 26. место са 8 бодова.

Српска застава

Ово је чланак о српској застави. Погледајте чланке о застави Републике Србије и застави Републике Српске.

Српска застава (позната и као српска тробојка), један је од симбола српског народа у целини. Застава је правоугаоног облика, подељена на три хоризонтална поља једнаке ширине, редом: црвено, плаво и бело (видети: пансловенске боје). Заставе Републике Србије, Републике Српске и Војводине имају у својој основи српску заставу. И многе друге институције, попут Српске православне цркве, користе српску заставу у својој симболици, истичући тако улогу српског народа у својој историји и циљевима, и отуда изведену и његову суштинску конституалност.

Тробојка

Тробојка je застава која је мање или више подједнако подељена (водоравно, усправно, ређе укосо) на три дела различитих боја. Тробојка не мора искључиво да означава да су само три боје на застави, јер се поред њих може наћи грб или амблем са различитим бојама.

Једна од најстаријих тробојки и најстарија тробојка данас у употреби је застава Холандије, a једна од првих вертикалних тробојки је застава Француске. Такође, и застава Србије је тробојка која се састоје из водоравно положених боја: црвено, плаво, бело. Уједно, то су и боје панславизма.

Националне заставе
Национални грбови
Суверене државе
Делимично
признате државе
Зависне и
друге територије
Остали ентитети
Теме Србије 
Историја
Географија
Политика
Привреда
Друштво
Државни симболи Србије кроз историју
Монархија
Република
Србија Национални симболи Србије Србија
Званични симболи
Називи и кодови
Културне иконе
Споменици
Људи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.