Застава

Застава (барјак, стег) парче је тканине, веће или мање, обично правоугаоног облика и вишебојно, које се налази окачено на јарболу или другом погодном држачу, могу се носити причвршћене за мотку или копље, могу стајати на столу на посебним постољима или висити са носача под углом од 45 степени. Застава служи за сврху идентификације или сигнализације. Уобичајено је да заставе имају једну од краћих страна закачену за јарбол и да се вијоре хоризонтално, иако је могуће и другачије. Већина застава у новије време израђује се од полиестера, док су у прошлости биле коришћене различите тканине, између осталих свила, тафт, памук, лан и вуна.

Telstra tower and flags02
Истакнуте заставе разних држава

Историја застава

Застава квадратног облика назива се барјак. Већина поморских застава има облик правоугаоника, као и заставе на копну. Пре него што су се појавиле заставе које данас користимо, коришћене су мотке са разним резбареним симболима на врху. Прва сведочанства о оваквим крутим симболима са наменом заставе долазе нам из старог Египта где су означавали различите делове краљевства. Историја застава почиње од времена Римљана, који су заставе (vexillum) користили за идентификацију легија. Каснији развој је углавном везан за грбове, па су тако средњовековне заставе углавном биле прикази грбова одређеног владара или феудалца. Заставе причвршћене бочном страном за усправну мотку први пут су се појавиле у Кини, а на Запад су их пренели Арабљани. Заставе са употпуњеним мотивима почеле су да се шире користе тек у времену крсташких ратова. Хришћани су заставе означавали крстом, док су муслимани користили заставе са натписима. У Америци су Мексиканци увели у употребу заставе од птичијег перја, а Астеци су употребљавали заставе које су ратници могли да носе на леђима.

Данас су заставе у широкој употреби, било као званичне (државне, регионалне, општинске, војне), незваничне (спортски клубови, навијачи, политичке странке) или као средство сигнализације на мору (поморске заставе). Свака држава данас има државну заставу. До 2011. године, Либија је била једина држава на свету која је имала потпуно једнобојну заставу.[1]

Наука која проучава заставе назива се вексилологија.

Савезник или непријатељ?

У биткама заставе су представљале средство за распознавање савезника или непријатеља. у 16. веку и касније, поједини пукови и чете су почеле да користе сопствене посебне заставе. То су стегови, који се богато украшавају и имају извезене ознаке. Такве заставе су временом добијале већу улогу у војним свечаностима, док се на бојном пољу употребљавају заставе начињене од издржљивог материјала.[1]

Боје и симболи

Заставе садрже симболе којима представљају идеје за чије би исказивање било потребно много речи. Симболи се изводе из разноврсних извора. Један од најпознатијих примера је лав из средњовековне хералдике који заступа идеје краљевства и храбрости.

Боје имају симболички значај. Бела и плава симболизују мир. Зелена је боја растиња, симбол младости и наде. Верска уверења су се међу првима почела излагати на заставама. Крст је најстарији хералдички мотив. У муслиманским земљама полумесец је верски симбол од 14. века. Исламски прописи не дозвољавају приказивање Божјег или људског лика док друге државе немају таква ограничења, па постоје бројне кинеске заставе које приказују богове или хришћанске заставе са ликом светитеља. У савремене симболе спадају канадски јаворов лист и срп и чекић некадашњег Совјетског Савеза.[1]

Заставе спорта и славља

Grb Vitez
Грб Витез

Заставе се користе у многим спортовима, укључујући оне на води, аутомото тркама, тимским спортовима, голфу, смучању, гимнастици и кросу. Имају улогу сигнала, маркера, краса, тимског обележја, навијачког реквизита. Њима се обележава отварање и затварање спортских догађаја. Олимпијске игре имају своју заставу која има пет прстенова разних боја који представљају пет континента.[1]

Јарболи

SienaFlagpole1
Један од два 60-метарска стуба за заставу у катедрали у Сијени. Током битке код Монтапертија (1260), Бока дегли Абати, шпијун из Сијене, спустио је Фирентинску заставу, узрокујући панику међу фирентинским војницима и на крају њихов пораз.

Јарболи или стубови за заставу могу да буду једноставна подршка направљена од дрвета или метала. Ако је виши него што се лако може досећи да би се подигла застава, користи се конопац, који се обавија око котура на врху стуба са крајевима везаним на дну. Застава је причвршћена на доњем крају конопца, а затим се подиже повлачењем на другом крају. конопац се потом затегне и везује за стуб на дну. Стуб је обично надвишен равном плочом или куглом која се зове клотик (првобитно се користио за спречавање расцепљивања дрвеног стуба) или вршком сложенијег облика. Врло високим јарболима могу да буду неопходне сложеније конструкције за потпору него што је то случај код обичних јарбола.

Двајастамбами су јарболи које се обично налазе на улазима хиндуистичких храмова јужне Индије.[2]

Рекордне висине

Flagpole, Kew Gardens - geograph.org.uk - 227188
Бивши јарбол у Кју башти, снимљен непосредно пре његовог уклањања 2007. године

Од 23. септембра 2014, највиши слободно стојећи јарбол на свету је Џедајски јарбол у Саудијској Арабији са висином од 171 m (561 ft), који надмашује бивше држаче рекорда Душанбе јарбол у Таџикистану[3][4] (висина: 165 m, 541 ft), Национални јарбол у Азербејџану (висина: 162 m, 531 ft)[5] и Северно корејски јарбол у Киджонгдонгу (висина: 160 m, 520 ft). Стуб заставе у Северној Кореји је у ствари радио-торањ са заставом на врху. Поред два горе поменута јарбола, претходних шест светских рекордних јарбола су сви били направљени у америчкој компанији Trident Support, а остали у: Ашхабаду, Туркменистан: 133 m (436 ft); Акаби, Јордан: 130 m (430 ft); Аману, Јордан: 126,8 m (416 ft); и Абу Дабију, Уједињени Арапски Емирати: 122 m (400 ft).[6]

Највиши јарбол у Великој Британији је од 1959. до 2013. стајао је у Кју вртовима. Он је био направљен од канадске Даглас јеле и био је висок 68,5 m (225 ft)[7]

Тренутни највиши јарбол у Сједињеним Државама (и највиша вијорећа америчка застава) је стуб од 400 ft (120 m), завршен пре Меморијалног дана 2014. и направљен по наруџбини са бетонском подлогом од 11 ft (3,4 m), који је израдио произвођач ветрогенератора Бродвинд енерџи. Тај јарбол се налази на северној страни кампуса седишта предузећа Acuity Insurance поред међудржавног пута 43 у Шебојгану у Висконсину, и видљив је из Сидар Гроува. Стуб може да носи заставу од 220 фунти у условима слабог ветра и тежу заставу од 350 фунти у условима јачег ветра.[8]

Дизајн

Јарболи могу да буду дизајнирани у једном комаду у виду конуса (типично челични конус или грчки ентазисни конус),[9] или се могу направити из више делова да би се могли продужити. У Сједињеним Америчким Државама, ANSI/NAAMM спецификација упутставом FP-1001-97 покрива инжењерски дизајн металних јарбола како би се осигурала сигурност.

Bickleigh , Bickleigh Maize Maze - Flagpole - geograph.org.uk - 1223767

Јарбол умерене величине, са једноставним вршком

New Zealand flag at Auckland Airport

Велики јарбол са структуираним вршком (Нови Зеланд)

Two official flags of New Caledonia on same flagpole

Нова Каледонија има две званичне заставе.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Кремптон, Вилијам. Енциклопедија свезнање- Заставе. Политикин Забавник. ISBN 978-86-7712-130-3.
  2. ^ Hiltebeitel, Alf (1991). The Cult of Draupadi, Volume 2: On Hindu Ritual and the Goddess. University of Chicago Press. ISBN 0226340473. pp. 91–92.
  3. ^ „Jeddah Flagpole inaugurated”. arabnews.com. Приступљено 2014-09-23.
  4. ^ Former record: „Wer baut den hoechsten Fahnenmast”. Asia Plus. 9. 9. 2008.
  5. ^ „Flag of Azerbaijan”. Telegraph.co.uk. 3. 7. 2008.
  6. ^ „Looking for Afghanistan? Turn Left at the Enormous Flagpole”. National Geographic. 2017-09-05.
  7. ^ „Timber! Steeplejacks to dismantle Kew Flagpole.”. Kew.org. Архивирано из оригинала на датум 2016-08-17.
  8. ^ Weyandt, Janet (25. 5. 2014). „High-flying: Up in time for Memorial Day, Acuity flag is world's tallest”. The Sheboygan Press. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2015. Приступљено 26. 5. 2014.
  9. ^ „Cone Tapered vs. Venetian Entasis Tapered”. Lingo Flagpoles Inc. Архивирано из оригинала на датум 2005-02-28.

Спољашње везе

26. јун

26. јун (26.6.) је 177. дан године по грегоријанском календару (178. у преступној години). До краја године има још 188 дана.

Ђенова

Ђенова (итал. Genova, лиг. Zena) је шести по величини град Италије, главни град истоименог округа Ђенова и покрајине Лигурије у северозападној Италији.

Ђенова је позната као је највећа лука Италије. Поред тога град поседује велико и добро очувано старо језгро, које је под заштитом УНЕСКОа.

Бранденбург

Бранденбург (нем. Brandenburg, ннем. Bramborg/Brannenborg, длсрп. Bramborska, глсрп. Braniborsko) је савезна покрајина у североисточном делу Немачке. Главни град је Потсдам.

На истоку граничи са Пољском (Војводствима Западно Поморје и Лубуш), на југу са Саксонијом, са Саксонија-Анхалтом на западу, на крајњем западу једним кратким делом уз Лабу са Доњом Саксонијом, на северу са Мекленбург-Западном Померанијом, и у свом средишњем делу у целости окружује Берлин, који као град-држава представља посебну административну целину, управно одвојену од Бранденбурга.

За датум оснивања историјског Марке Бранденбург узима се 11. јуни 1157, када је Асканир Албрехт дер Бер освајањем повратио Бранденбург и прикључио га Светом римском царству. Од 1415. до 1918. регија је била под влашћу династије Хоенцолерн, док од 1701. до 1946. Марк Бранденбург дели судбину Пруске као њено језгро. 1815. године створена пруска провинција Бранденбург (без Алтмарка) је након Другог светског рата постала покрајина унутар Источне Немачке (али без Нојмарка источно од Одре) при чему је подељена на три управна округа. 1990. године је покрајина Бранденбург поново основана, као савезна покрајина унутар уједињене Немачке.

Галерија застава зависних територија

Списак застава зависних територија чини галерија застава зависних територија пореданих по азбучном редоследу. За заставе суверених земаља видети списак државних застава.

Галерија застава суверених држава

Списак државних застава чине заставе које представљају суверене државе. За заставе других земаља видети Списак застава зависних територија.

Дета

Дета (рум. Deta) град је и управно средиште општине Дета, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Застава Азербејџана

Застава Азербејџана састоји се из три једнака хоризонтална поља плаве (горња), црвене и зелене боје. Бели полумесец и осмокрака звезда налазе се на средини црвеног поља. Осам кракова представљају осам грана турских народа. Плаво поље је боја Турака, зелена представља ислам а црвена представља прогрес. Званичне боје и величина заставе прихваћене су 5. фебруара 1991. године. Ранија верзија ове заставе била је застава Азербејџанске Демократске Републике. Та застава имала је много већи полумесец који се налазио ближе јарболу. Коришћена је док Азербејџан није инкорпориран у састав СССР-а, када су прихваћене нова застава Азербејџанске ССР и читавог СССР-а.

Застава Кипра

Државна застава Кипра прихваћена је 16. августа 1960. године. Застава се састоји од карте целог острва, с две маслинове гранчице (симбол мира) на белој подлози (још један симбол мира). Кипар је једина земља на свету која на својој застави има приказану своју територију. Карта на застави је бакарне боје, што симболизује велики број рудника бакра на острву.

Црвене и плаве боје (боје турске и грчке заставе) су намерно избегнуте да би застава остала „неутрална“, али данас је употребљавају само грчки Кипрани.

Застава Републике Српске

Застава Републике Српске је правоугаоно поље, пропорција 1 (висина) према 2 (дужина) са хоризонтално распоређеним пољима подједнаке висине — црвено изнад плавог изнад белог.

Садржи пансловенске боје црвену, плаву и белу. Као српска застава у употреби је од 1835. године. Као застава Републике Српске се почела примењивати од 9. јануара 1992. године. Својим изгледом, сасвим је једнака Народној застави Републике Србије.У Републици Српској није неуобичајено видети различите варијације заставе, па и у службеним приликама тробојке на које је додан неки амблем, крст с четири оцила, грбом и сличим симболима.

Уставни суд Босне и Херцеговине потврдио је 2006. године уставност ове заставе као заставе Републике Српске. Закључио је да застава Републике Српске, на начин на који је дефинисана Уставним законом, не представља само српски народ у Републици Српској, јер се ради о застави у којој су заступљене панславенске боје које су карактеристичне за историју словенских народа, међу којима су и конститутивни народи у Босни и Херцеговини. Уставни суд је указао да застава Републике Српске и застава Републике Србије нису идентичне јер државна застава Србије има у свом саставу и грб што није обиљежје заставе Републике Српске.

Застава Русије

Застава Русије (рус. Флаг России), или службено Државна застава Руске Федерације (рус. Госуда́рственный флаг Росси́йской Федера́ции), један је од националних симбола Русије, поред грба и химне. То је тробојна застава која се састоји од три једна хоризонтална поља: горњег бијелог, средњег плавог и доњег црвеног. Однос ширине заставе наспрам њене дужине је 2:3.

Застава Северне Македоније

Застава Северне Македоније је званична застава ове државе усвојена 5. октобра 1995. године, када је промењена дотадашња застава. Заставу представља рађајуће златно- жуто сунце на црвеној позадини. Сунце има осам зракова који се шире од сунчевог диска ка рубовима заставе.

Застава Србије

Ово је чланак о застави Републике Србије. Погледајте чланке о српској застави и застави Републике Српске.Застава Републике Србије постоји и користи се као Државна застава и као Народна застава, са размерама 3:2 (дужина према висини).Народна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле бојe.

Државна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле боје, а преко свега, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе Мали грб Србије.

Тренутни изглед заставе је званично усвојен 11. новембра 2010.

Застава Француске

Застава Француске је тробојка, са три једнака вертикална поља (гледајући од јарбола) плаве, беле и црвене боје. Дуги низ година коришћена је пропорција поља 30:33:37, а ту верзију и даље користи француска морнарица.

Тачно порекло тробојке није утврђено, али највероватније је да је настала комбинацијом боја града Париза (црвеном и плавом) и бојом француске монархије - белом. Претпоставља се да је комбинација настала почетком Француске револуције.

Француска тробојка утицала је на формирање низа застава у свету.

Застава Црне Горе

Застава Црне Горе је државна застава данашње Црне Горе. Озваничена је 13. јула 2004. године, када су на снагу ступиле одредбе новог закона, који је претходног дана усвојен у Скупштини Црне Горе. Технички опис заставе утврђен је на сједници Владе Црне Горе одржаној 16. септембра 2004. године, када је усвојена званична Одлука о утврђивању еталона заставе Црне Горе, која је ступила на снагу наредног дана, чиме је процес утврђивања званичног изгледа нове државне заставе био окончан. Застава се састоји од црвеног поља са златним обрубом и државним грбом Црне Горе у средини. Однос дужине и висине заставе је два према један. Грб на застави заузима 2/3 висине заставе. Средишња тачка грба поклапа се са тачком у којој се сијеку дијагонале заставе. Ширина златног обруба је 1/20 дужине заставе.

Садашња застава Црне Горе из 2004. године представља ново идејно рјешење, пошто је настала комбинацијом старих и нових елемената, тако да у садашњем облику никада раније није постојала, усљед чега се у дијелу јавности не сматра аутентичним изразом црногорске државности.

Национална застава

Национална застава је застава која симболизује земљу. Влада истиче заставу, а обично је могу истицати и грађани земље.

Рајна-Палатинат

Рајна-Палатинат (варијанте: Порајње, Фалачка, нем. Rheinland-Pfalz) савезна је држава на југозападу Савезне Републике Немачке.

Граничи се са немачким државама Северна Рајна-Вестфалија, Хесен, Сарланд, Баден-Виртемберг као и државама Белгијом, Француском и Луксембургом.

Већи градови су: Мајнц (главни град), Лудвигсхафен, Трир, Кобленц и Кајзерслаутерн.

Грб ове државе говори много тога о њој. Састоји се из 3 компоненте: лава, крста Светог Ђорђа и точка, што су симболи некадашњих држава чланица Светог римског царства: Палатината, Трира и Мајнца. Грб је крунисан златном круном у облику листова винове лозе, што симболично указује на чињеницу да је ово регион са највећом производњом вина у Немачкој.

Ређо Емилија

Ређо Емилија или Ређо нел'Емилија (итал. Reggio Emilia, Reggio nell'Emilia) је познати град у Италији. Ређо Емилија је четврти по величини град покрајине Емилије-Ромање у северном делу државе и главни град истоименог Округа Ређо Емилија.

Ређо Емилија је позната као место где је први пут 1797. године прихваћена данашња Застава Италије.

Савезне државе Бразила

Бразил је подијељен у 27 федералних јединица, 26 држава и Федерални дистрикт, у којем се налази главни град Бразилија.

Шлезвиг-Холштајн

Шлезвиг-Холштајн (нем. Schleswig-Holstein, фриз. Slaswik-Holstiinj, дан. Slesvig-Holsten, ниснем. Sleswig-Holsteen) је најсевернија савезна држава Немачке. Главни град од краја Другог светског рата је Кил (пре тога је био Шлезвиг). Други већи градови су Либек и Флензбург. Са површином од 15.761,4 km2, Шлезвиг-Холштајн је једна од најмањих савезних држава. На северу се граничи са Данском, на југу са немачким државама Хамбург, Мекленбург-Западна Померанија и Доња Саксонија.

Спискови застава
Државне
Други ентитети
По дизајну
По државама
По континентима

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.