Зарубе

Зарубе је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 143 становника. У месту Зарубе су се 1944. године сукобиле трупе Црвене армије и нацистичке Немачке. У борбама је погинуло 28 совјетских и 143 немачких војника.

Овде се налази Кућа народног хероја Радивоја Јовановића-Брадоње.

Zarube - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 10

Зарубе - панорама

Zarube - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 12

Зарубе - панорама

Zarube - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 18

Зарубе - панорама

Zarube - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 19

Зарубе - панорама

Zarube - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 4

Зарубе - панорама

Zarube - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 5

Зарубе - панорама

Зарубе
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 143
Географске карактеристике
Координате44°12′31″ СГШ; 19°55′28″ ИГД / 44.2085° СГШ; 19.924333° ИГДКоординате: 44°12′31″ СГШ; 19°55′28″ ИГД / 44.2085° СГШ; 19.924333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина363 м
Зарубе на мапи Србије
Зарубе
Зарубе
Зарубе на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Демографија

У насељу Зарубе живи 140 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (44,3 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 57 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 251
1953. 231
1961. 226
1971. 226
1981. 192
1991. 180 180
2002. 171 171
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
170 99,41 %
Југословени
  
1 0,58 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Дамаскин Милићевић

Дамаскин Милићевић (световно: Драгољуб Милићевић; Зарубе код Ваљево, 24. октобар 1877 — Рошци, 1964) био је монах манастира Никоља Кабларског.

Жикица Јовановић Шпанац

Живорад Жикица Јовановић Шпанац (Ваљево, 17. март 1914 — Радановци код Косјерића, 12. март 1942) био је апсолвент књижевности, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у западној Србији и народни херој Југославије.

Као ученик Ваљевске гимназије, због левичарских размишљања био је искључен из школе, након чега је школовање наставио у Београду, где је потом студирао књижевност на Филозофском факултету. Током студија прикључио се револуционарном студентском покрету, а политички је деловао и у родном Ваљеву, због чега је 1935. године примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије.

Учествовао је у Шпанском грађанском рату, где се у редовима Интернационалних бригада борио против фашизма. Током рата је био рањаван, а након пораза Шпанске републике заједно са осталим интербригадистима налазио се у логорима у Француској. У јесен 1940. године успео је да се врати у Југославију, где је наставио са партијским радом.

Учествовао је у припремама оружаног устанка у западној Србији и формирао партизанску чету у Рађевини. Са овом четом је 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња, извео прву устаничку оружану акцију, која се касније обележавала као Дан устанка народа Србије. У току устанка 1941. године налазио се на дужностима команданта и политичког комесара батаљона и политичког комесара одреда.

Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, остао је на територији западне Србије, где је почетком 1942. године био члан команде Групе одреда западне Србије. Погинуо је 12. марта 1942. године у близини села Радановци на огранцима планине Маљен према Косјерићу у сукобу са четницима Косте Пећанца и припадницима Српске државне страже.

За народног хероја проглашен је 6. јула 1945. године.

Кућа народног хероја Радивоја Јовановића-Брадоње

Кућа народног хероја Радивоја Јовановића-Брадоње се налазила у селу Зарубе (Град Ваљево) подигнута је крајем 19. века, представљала је непокретно културно добро као споменик културе.

Ова кућа се изгледом уклапала у сличне објекте подигнуте крајем 19. века, категоризована пошто је у њој живео првоборац и народни херој Радивоје Јовановић звани Брадоња.

Кућа више не постоји, због чега је покренут поступак за брисање са списка заштићених културних добара.

Радивоје Јовановић

Радивоје Јовановић Брадоња (Зарубе, код Ваљева, 10. новембар 1918 — Београд, 22. јун 2000), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак споменика културе у Колубарском округу

Следи списак знаменитих места у Колубарском округу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.