Заплање

Заплање, како му само име каже, је планински крај и припада простору који се назива југоисточна Србија. Ова област је оивичена Планинама налази се између Суве планине, с једне стране и Селичевице, Бабичке Горе и Крушевице са друге стране и највећим делом поклапа се са подручјем општине Гаџин Хан. Заплање припада групи општина брдско-планинског подручја југоисточне Србије. Овде се смењују брежуљци са брдима, а ова са планинским странам и гребенима.

Sokolov Kamen (Suva Planina)
Сува планина

Физичко-географске карактеристике

Заплање је, заправо једна лепа и велика потолина у залеђу Ниша, и пружа се паралелно са западним гребеном Суве планине, односно са северозапада на југоисток. Пружа се од Прве Кутине- праг Заплања, па преко Лазаревог Села, Тасковића, Гаџиног Хана, Душника, Личја и завршава се код Млаке реке, иза Равне Дубраве. Дугачка је око 40, а широка око 4 километара. Заплање се најчешће идентификује као подручје општине Гаџин Хан, у чији састав улазе тридесет и четири села.

По физичко-географском положају, дели се на Горње и Доње Заплање. Централно насеље Доњег Заплања је Гаџин Хан, а Гоњег Доњи Душник, некадашње средиште „Среза заплањског“, „Општине Душничке“, седиште „Удружења занатлија за Заплање“ и „Срез Нишки“.

Дуж скоро целог Заплања протиче Кутинска река која је дугачка око 40 километара.

Порекло имена „Заплање“

Према правцу пружања и према казивању Заплање је добило име по положају ове области.

Заплањнци су наиме „планинци“, а пошто су гледано са било које стране ових планина, „иза“ (или „за") планина, то су „запланинци“, односно заплањци, те отуда и назив за цео крај - Заплање.

Галерија

Kutinska reka, Serbia

Кутинска река

Selicevica

Планина Селичевица

Kutinska reka 2013

Кутинска река недалеко од Душника

Suva planina Zaplanje

Поглед на Суву Планину из Заплања

Zaplanje Suva planina

Поглед на Суву Планину и Заплање

Види још

Спољашње везе

22. српска дивизија НОВЈ

Двадесет друга српска дивизија НОВЈ формирана је 22. маја 1944. године. При оснивању у њен састав су ушле Осма, Десета и Дванаеста српска бригада НОВЈ. Испрва је носила назив Друга српска дивизија. Командант дивизије био је Живојин Николић Брка, а политички комесар Василије Смајевић.У њеном саставу била је привремено и Прва власотиначка бригада (12. септембар–14. октобар 1944). Касније је унутар дивизије формирана и Артиљеријска бригада (17. март 1945). Дивизија је на дан формирања имала 2000, децембра 1944. 5925, а марта 1945. 7810 бораца. Назив ударна добила је 17. јануара 1945. године.

До 6. септембра била је под командом Главног штаба НОВ и ПО Србије, потом у саставу Тринаестог српског корпуса, а од 7. децембра до краја рата поновно под командом ГШ Србије, изузев период од 7. до 16. априла кад је била под командом Прве армије ЈА.

Бабичка гора

Бабичка гора је планина у југоисточној Србији. Претежно је острвског положаја, ограничена раседима према Барбешкојкој, Заплањској и Лесковачкој котлини. Састављена је углавном од предкамбеијских зелених шкриљаца.

Највиши врх Крива Бука 1.057м.Шумовита је и доскора позната по пашњацима. Обилује ловном дивљачи.

Планина је добила име по селу Бабичко, које лежи на планини, на око 500м надморске висине. Северни део планине, који припада Заплању, познат је под овим именом, док је њен јужни део познат по називу Крушевица.

Гајде

Гајде су народни музички дувачки инструмент састављен од мешине и свирале. Некада су биле уобичајен инструмент широм Европе. У Срба и осталих Јужних Словена гајде се свирају и данас, махом у селима. Што се Европе тиче свака земља има свој тип гајди (bag pipes), међутим у многим земљама то више није тај изворни тип гајди, већ су усавршене до те мере да су на свиралу додати чак и механизми са клапнама, примитивни пискови од трске су замељени индустријским те се и звук условно речено профинио и прилагодио више класичном извођењу. Међутим, овим техничким побољшањима западноевропски типови гајди много су изгубили од своје руралности и рустике звука.Пракса свирања на гајдама се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.

Гаџин Хан

Гаџин Хан је градско насеље и седиште истоимене општине, једне од једанаест општина у Нишавском управном округу, у непосредној близини Ниша, од кога је удаљен 18 километара. Према попису из 2011. у Гаџин Хану је живело 1.223 становника.

Самим центром Гаџиног Хана доминира трг на коме се налази споменик Драгутину Матићу солунском ратнику (званом „око соколово”), аутора Дринка Радовановић.

Овде се налази ФК Заплањац.

Гркињска керамика

Гркињска керамика је широка палета грнчарских производа израђених од глине, у различитим величинама и облицима (плитки, дубоки судови), чија производња је настала и има дугу традицију на ширем простору сала Гркиња, у општини Гаџин Хан у Нишавском округу. Углавном су то практични и лепи судови складних форми са ниским и равним дном, често прстенасто украшеним наоколо. Поједини судови имају високе, наглашене стопе и складно обликоване вратове, грлиће и сискове. Украшени су урезима, зарезима, дугмастим, тачкастим и барељефним апликацијама, розетама и скулптуралним представама. Постоје и антропоморфни и зооморфни предмети израђени у облику људских фигура, животиња, риба. Ови предмети, осим материјалне, попримили су и велику уметничку, нематеријалну културну вредност, што сврстава овај занат гркињских керамичара у старе уметничке занате.

Заплањска котлина

Заплањска котлина тектонска је потолина у Јужној и источној Србији, спуштена између кречњака Суве планине и пермских црвених пешчара и гнајисева Бабичке горе. У овој издуженој котлини, очувани су језерски седименти некадашњег Заплањког језера. Ова потолина је била насељена још у палолиту, а према археолошким налазима (камених секира и ношева, врхова камених стрела, урни напуњених пепелом), и у неолиту. Пошто је кроз котлину пролазио и Цариградски друм, у време Османлија подручје је било насељено становништвом које је највише боравило у планинским деловима котлине. После ослобођења од Османлија насељавање котлине се непрестаноодвијало до данашњих дана, када настаје стагнација у даљем развоју.

Знепољска котлина

Знепољска котлина je улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор између Бугарске и Србије. Српски део се налази у општини Сурдулица у Пчињском округу, а Бугарски део насеља се налази у општини Трн у Перничкој области. Ова потолина на југоистоку Србије, налази се у тектонском рову композитне долине-потолине горњег Понишавља, у сливу реке Јерме.

Историја Лесковца

Лесковац са околином био је врло мало насељен. Кроз лесковачки крај одувек је пролазио важан пут који је спајао Егејско море са Подунављем. Први трагови жиота у лесковачком крају потичу из млађег каменог доба, око 2000. година пре нове ере. У то време били су насељени Градац код Злокућана и Хисар.

Кречарски занат у Заплању

Кречарски занат у Заплању један је од најстаријих заната у планинском крају, између Суве планине, с једне стране и Селичевице, Бабичке Горе и Крушевице с друге. Овај крај се највећим делом административно поклапа се са подручјем општине Гаџин Хан, а географски са простором који се назива Јужна и источна Србија.

Оскудица Заплањског подручја у ратарском земљишту с једне стране, а богатство у шуми и камену — кречњаку са друге стране, приморали су мештане многих села у Заплању да се баве производњом креча као занатском делатношћу.

Крушевица (планина)

Крушевица је планина у југоисточној Србији, северно од Власотинца. Њена највиша тачка је Вита крушка са 913 метара надморске висине. У правцу северозапада на њу се наставља планина Бабичка гора. Источно је Заплање и даље Сува планина. На западу је Лесковац и јужно Поморавље. У геолошком саставу доминирају шкриљци палеозојске старости.

Кутинска река

Кутинска река протиче кроз Заплање односно општине Гаџин Хан и Нишка Бања у Нишавском округу. Извире на Сувој планини и дугачка је око 40 km. Улива се у реку Нишаву као њена лева притока код насеља Никола Тесла. У најширем смислу она припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу.

Милојева и Срндакова буна

Милојева и Срндакова буна (нишка буна, или лесковачка буна, Милојева буна, Срндакова и Чавдарова размирица, бојаџијска размирица, власотиначки бозгун) означава устанак 1841. Спада међу три најзнаменитија догађаја у националној историји српског народа данашње југоисточне Србије 19. века поред Првог и Другог српског устанка и ослобођења од вековне турске власти у српско-турском рату 1877-1878. године.

Овај устанак је, иако неуспешан, био само наставак поновљеног великог покушаја из времена првог српског устанка, почев у ствари од 1805, када се покушавало такође, са великим прегнућима и у вишегодишњим оружаним борбама, да дође до слободе и овог дела Србије, што ће коначно успети непуне четири деценије касније у српско-турском рату 1877-1878.

Насељеници Горње Јабланице (1879-1912)

По ослобођењу јужне Србије од Турака, у зиму 1877/78. године, велики простор на подручју Топлице, Добрича, нижих делова Пусте реке и обода Лесковачке котлине, досељавало је српско становништво из Кнежевине Србије (Расина, Жупа, Алексиначко Поморавље, Горњи Тимок, Заплање, Власотинце, Црна Трава, Власиона, Врањско Поморавље) или из оближњих крајева у Турској (Лаб, Дреница, Помбарје, Новобрдска Крива Река, Бујановачко Поморавље, околина Пећи и Призрена, Куманово, околина Скопља и Кратова) и из Бугарске (Зенопоље, Трн, Ћустендил). Подручје Горње Јабланице, узводно од Рујковца, остало је пусто све до друге половине 1879. године.

У јесен 1879. године Јабланички и Косанички срез почеле су насељавати српске. Избеглице са Косова (Крива Река, Лаб) и Метохије (Пећ, Исток, Клина, Кијево).

Први досељеници у Газдару били су војници из редова Краинске војске Тимочког корпуса, који је 1878. ослобађао Горњу Јабланицу. Међу њима су били Лазар Миловановић, Милош Милошевић, Милојко Паунковић, Нина Милошевић, Рајко Илић и Матеја Ивановић, сви из села Бучја и Зубетинца, код Књажевца. Књажевчанима у Газдару, убрзо су се придружили досељеници из Криве Реке, а нешто касније из околине Пећи. Упознавши током рата Горњу Јабланицу, ратни ветерани били су иницијатори насељивања више породица из околине Књажевца. Лазар Миловановић је после био председник Медвеђске општине и народни посланик за Јабланички срез, па је као утицајна личност допринео збрињавању сиромашних и пострадалих досељеничких породица из књажевачког краја. Прво досељавање у Пусто Шилово, Гајтан, Стублу и Реткоцер доводи се у везу и са учешћем црногорских и херцеговачких добровољаца у српско-турским ратовима за ослобођење јужне Србије 1876-1878. године. Добровољац Јово Шуковић-Милошевић (Јововић) са синовима Богданом, Петром и Перком населио је Гајтан. Командант једне добровољачке чете на Јавору Мијајло Јоксимовић био је први насељеник Реткоцера, а Тодор Лукић-Рубежић из Куча, добровољац и поручник српске војске, населио се међу првима у Стубли; Милош Драговић, из Мораче, први је са Савом; Машом и Марком Драговићем први населио Пусто Шилово. Гајтан су 1879. године населили и Радош Радосављевић (Мурат Шуковић), Илија Божовић (Дрпић), Лакић Перовић, сви из Мораче, Ристан Бајић из Добриловане, Беле Петрушић и Матија Туровић (Вујачић) из Дробњака и Никола Ниша Ђуровић из Никшићке Жупе.

Од 1880. године уследило је појачано досељавање становништва у Горњу Јабланицу из разних српских пограничних подручја према Турској и Бугарској (Пољаница, Врањско Поморавље, Пчиња, Крајиште, Власина, Црна Трава, Заплање, Лужница, Трговишки Тимок). Досељавање из Црне Горе и Херцеговине трајало је све до 1911. године. Црногорске и херцеговачке породице насељавале су Јабланички, Косанички, Прокучакчи и Добрички срез у раздобљу 1880,1882,1886,1889,1890 и 1892. године. Веће насељавање било је и 1904., 1905. и 1906. године. У горњој Јабланици било је 30 села црногорско-херцеговачких насељеника смештених уз стару српску границу са Турском. Масовна досељавња потрајала су више од 3 деценије. Створена је у јужној Србији највећа и најкомпактнија црногорско-херцеговачка популација на тлу Краљевине Србије.

Нишава

Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве. Извориште Нишаве налази се испод врха древног Хема или данашње Старе планине који се назива Ком. Овај врх је непосредно изнад данашњег бугарског села Гинци па се назива и Гинска река све док тече кроз територију Бугарске. У делу Годечке котлине река прави заокрет према западу и негде код граничног прелаза Калотина или српског Градина улази у Србију. Речни ток Нишаве одавде повезује градове Годеч, Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и Ниш да би коначно 10 km запдно од града Ниша упловила и спојила се са Јужном Моравом.

Нишавски управни округ

Нишавски управни округ се налази у југоисточном делу Републике Србије. Управни округ представља подручни центар државне управе за одређено подручје. У Републици Србији постоји 29 округа чије начелнике именује Министарство за државну управу и локалну самоуправу, односно Влада Републике Србије.

Нишавски управни округ обухвата град, односно градске општине, и општине:

Град Ниш - чије је седиште градско насеље Ниш, и састоји се од градских општина:1. Градска општина Медијана - седиште градско насеље Ниш,

2. Градска општина Палилула - седиште градско насеље Ниш,

3. Градска општина Пантелеј - седиште градско насеље Ниш,

4. Градска општина Црвени Крст - седиште градско насеље Ниш,

5. Градска општина Нишка Бања - седиште градско насеље Нишка Бања,Општина Алексинац - седиште градско насеље Алексинац,

Општина Сврљиг- седиште градско насеље Сврљиг,

Општина Мерошина - седиште градско насеље Мерошина,

Општина Ражањ - седиште градско насеље Ражањ,

Општина Дољевац - седиште градско насеље Дољевац и

Општина Гаџин Хан - седиште градско насеље Гаџин Хан.Седиште округа је градско насеље Ниш. Округ се простире на територији површине 2.729 km² и представља други округ у Србији по величини. Има укупно 373.404 становника (попис 2011).У самом граду Нишу налази се Нишка тврђава, која се убраја међу најлепше и најбоље очуване тврђаве на Балкану, а зидана је крајем XVII века.

На периферији Ниша је спомен обележје Ћеле - кула, кога су Турци сазидали од лобања и глава српских устаника погинулих на Чегру, где се, под вођством Стевана Синђелића, против Турака, одиграла, Чегарска битка (1809. године). Турци су победили, па је ова битка била од пресудног значаја за пропаст Првог српског устанка.

Преокрет (коалиција)

Преокрет је бивша политичка коалиција у Србији, настала крајем 2011. Чиниле су је Либерално-демократска партија, Српски покрет обнове, Социјалдемократска унија, Богата Србија, Војвођанска партија, Демократска партија Санџака, Зелена еколошка партија — зелени, Партија Бугара Србије, Заплање-Моја кућа и одређени број интелектуалаца. Подршку овој коалицији пружају и Асоцијација слободних и независних синдиката и неке невладине организације. Ова коалиција створена је са циљем да се убрзају европске и отпочну евроатлантске интеграције Србије, те усвоје европски стандарди и вредности у друштву.

Пуста река (притока Власине)

Пуста река је притока Власине. Извор Пусте реке се налази испод врха Преслап на Сувој планини и протиче једним делок кроѕ Заплање а другим делом Лесковачком котлином. Дужина Пусте реке је 20 km, а све њене притоке имају дужину од 135 km.

Селичевица

Селичевица је планина која се налази недалеко од Ниша. Простире се правцем исток-запад у дужини од око 15 километара а ширине 5-6 километара. Ова планина је обрасла шумом и то претежно храстовом, буковом и лесковом.

Највиши врх је Ибровица (902 м), а затим Тумба (872 м) и Цветкова јабука (831 м). Селичевица припада Родопским планинама.

Трем (врх)

Трем је са својом висином од 1810 метара највиши врх Суве планине, на њеном западном краку.

Предео око врха је каменит, састављен од вртача и увала које су на свом дну травнате.Трем, један од највиших врхова у Србији важи и за најатрактивнији врх, највише због тога што северни део кречњачке стене која формира врх има вертикални пад од 1.000 метара.

Са врха се пружа поглед готово на целу југоисточну Србију, укључујући масив Старе планине са врхом Миџор, као и на Сврљишке планине и цело Заплање.Трем је и циљ најмасовније планинарске републичке акције под називом Зимски успон на Трем.

Још једна од масовних планинарских акција која се одржава дужи низ година је и Ноћни успон на Трем.

Административно масив око врха, као и сам врх припадају општини Нишка бања.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.