Западнобачки управни округ

Западнобачки округ се налази у северном делу Републике Србије. Укупно има 188.087 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је град Сомбор.

Западнобачки управни округ
Држава Србија
РегионВојводина
Историјске областиЗападна Бачка
Админ. центарСомбор
Површина2.420 km2
Становништво2011.
 — број ст.188.087
 — густина ст.77,72 ст./km2
Позивни број+381 (0)25
Општине и градови4
Апатин
Кула
Оџаци
Град Сомбор
Број насеља37
(5 градских и 32 сеоска)
http://www.zapadnobacki.okrug.gov.rs/
Districts Vojvodina
Западнобачки округ у Војводини

Градови и општине

Округ обухвата следеће градове и општине:

  1. Град Сомбор место Сомбор
  2. Општина Апатин место Апатин
  3. Општина Оџаци место Оџаци
  4. Општина Кула место Кула
West backa

Градови и општине Западнобачког округа

Западнобачки управни округ

Градови и општине Западнобачког округа

Становништво

Према попису из 2002. године, на простору округа живело је 213.242 становника, од чега у општини Сомбор 97.263 становника, у општини Кула 48.306 становника, у општини Апатин 32.793 становника и у општини Оџаци 35.474 становника. Становништво целог округа представља 2,85% становништва Србије, и 10,59% становништва Војводине.

По густини насељености округ спада у ред средње насељених у Војводини са 88 становника по километру квадратном, што је испод просека Војводине, који износи 94 становника по km², али изнад просека Србије, који износи 85 становника по km².

Етничке групе

Према националној структури становништва у округу већину чине Срби (62,91%), а затим следе Мађари (10,19%), Хрвати (6,05%), Црногорци (4,29%), Југословени (3,21%), Русини (2,58%), Буњевци (1,31%), Украјинци, Пољаци, Немци, Албанци, Турци, Чеси, Словаци итд.

Zapadnobacki.pdf

Етничка мапа Западнобачког управног округа 2002. године

West backa ethnic2002

Етничка мапа Западнобачког управног округа 2002. године

Култура

Сомбор је град богате културне традиције. На административном подручју Града Сомбора налазе се следећи споменици културе:

  • Иконостаси Велике и Мале православне цркве и Српска православна црква у Стапару су заштићени споменици, докази дуге историје овог града,
  • Зграда Жупаније с почетка XIX века,
  • Римокатоличка црква и Фрањевачки самостан из XVIII века.

Привреда

Општина Сомбор данас располаже са 100.000 хектара пољопривредног земљишта, од чега је око 97.000 хектара обрадивих површина. Поред ратарске, велики значај има и сточарска производња.

Још интензивнији развој остварује се у индустрији. Индустрија у потпуности покрива прераду сировина из пољопривреде.

Начелник ЗБУО

  • Латинка Васиљковић, од 2015.
  • Рајко Мајсторовић, од октобра 2013. до 2015.[1]

Види још

Референце

  1. ^ Латинка Васиљковић нова начелница ЗБУО

Спољашње везе

Град Сомбор

Град Сомбор је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 1.178 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 101.070 ha, а на шумску 7.076 ha).

Средиште града као и округа је градско насеље Сомбор. Град Сомбор се састоји од 16 насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 85.903 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,5‰, а број запослених у граду износи 24.029 људи. У граду се налази 26 основних и 6 средњих школа.

Каравуково

Каравуково је насеље у општини Оџаци у Западнобачком округу у Србији.

Према попису из 2011. било је 4215 становника. Већинско становништво чине Срби. У односу на попис из 2002. године број становника је у паду, тада је број становника био 4991.

Већину становника Каравукова чине људи пореклом из Врања, односно Пчињског округа.

Општина Апатин

Општина Апатин је лоцирана, у оквиру простора Војводине, на крајњем западу, односно, на подручју западне Бачке и налази се на 45° 40' северне географске ширине и 18° 59' источне географске дужине. На основу величине своје територије (333 km²) може се сврстати у групу средње великих покрајинских општина.

Изузетно повољан географски положај, позиционираност непосредно уз леву обалу велике међународне реке Дунав (тзв. „плава европска магистрала"), представља додатни потенцијал општине. Поред ове природне, западне границе, општина Апатин се на северу и североистоку граничи са територијом општине Сомбор, a на југу и југоистоку са општином Оџаци. Уз град Апатин који представља административни, привредни, просветни и културни центар, на подручју апатинске општине се налази још 4 насеља сеоског карактера: Свилојево, Купусина, Пригревица и Сонта.

Општина Кула

Општина Кула је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 481 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 45404 ha, а на шумску 279 ha).

Седиште општине је град Кула. Општина Кула се састоји од 7 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 43101 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,5‰, а број запослених у општини износи 10592 људи. У општини се налази 8 основних и 4 средње школе.

Општина Оџаци

Општина Оџаци је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 411 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35.049 ha, а на шумску 1.895 ha).

Општина се граничи са општинама Сомбор, Апатин, Кула, Бачка Паланка и Бач, а на Дунаву се граничи са Хрватском.

Седиште општине је градско насеље Оџаци. Општина Оџаци се састоји од 9 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 30.154 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -8,3‰, а број запослених у општини износи 8.431 људи. У општини се налази 10 основних и 2 средње школе.

Оџаци

Оџаци су градско насеље у Србији, средиште и административни центар истоимене општине, коју поред Оџака чине још осам насеља. Град се налази у Западнобачком округу, на западу Војводине, у Панонској равници.

Оџаци су највеће насеље у општини по површини и броју становника. Према попису становништва из 2011. године град има 9021 становника. Већинско становништво чине Срби. У односу на попис из 2002. године број становника је у паду.

Оџаци се први пут помињу 1389. у земљишњим књигама као Odos или Hodos. Касније 1522. године село се помиње као Kéménd. Оџаци су дуго времена били центар кудеље, због чега су добили назив Hаnfhausen, Кућа конопље. Због бројних колонизација које су се десиле на простору данашњег града, Оџаци имају утицај разних култура. Данас Оџаци више нису велики индустријски центар. Град је данас домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних и спортских манифестација.

Ратково

Ратково (мађ. Paripás, нем. Parabutsch) је насеље у општини Оџаци у Западнобачком округу у Србији.

Према попису из 2011. има 3411 становника. Већинско становништво чине Срби. У односу на попис из 2002. године број становника је у паду, тада је број становника био 4118.

Кроз историју већинско становништво Раткова је било немачко. До 1945. године у насељу је било 75% Немаца, а остатак су чинили Срби. Након Другог светског рата, Немци су исељени, а у Ратково су дошли колонисти из Топлице и околине Лесковца.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак споменика културе у Западнобачком округу

Следи списак знаменитих места у Западнобачком округу.

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Територијална организација Западнобачког управног округа
Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.