Западна Европа

Западна Европа је географска регија која обухвата површину од 936.889 km², односно 8,9% површине Европе. На овом простору живи око 146.600.000 становника, што чини 21,2% укупне европске популације. Густина насељености износи 157 становника/km², што је чини најгушће насељеном регијом Европе.

Западна Европа
Western-Europe-map
Површина936.889 km²
Рељефуглавном низија
Климаатлантска

Физичко-географске одлике

Анализирајући положај западне Европе види се да је она смештена око Северног мора и канала Ламанш.

Све државе осим Луксембурга излазе на Атлантски океан. Луксембург је једини потпуно континенталан, а Француска излази и на Средоземно море.

Рељеф

Regioni na Evropa
  Западна Европа

У рељефу доминирају низије са којих се местимично уздижу громадне планине, као што су Централни масив, Ардени, Вогези и планине у Великој Британији и Ирској.

Обале

Обале су јако разуђене и састављене од стена разне старости што између других фактора утиче на разнолике рељефне облике. На континенталном и острвском делу западне Европе уз морске површине налазе се низије. Низије се на острвском делу регије пружају до Пенинских и Камбријских планина. На континенталном делу низије се простиру до Ардена и Порајнских планина, а у југозападној и западној Француској до подножја Пиринеја и централног масива. Млађе веначне планине Алпи и Јура, попут Пиринеја на југу, чине границу ове регије на истоку.

Клима

Клима регије је под утицајем Атлантика, а од климе је зависан већи део живота у овом простору.

Количина падавина се смањује према унутрашњости и клима прелази у умерено континенталну, а на Алпима и Пиринејима у планинску. Јужни део Француске има Средоземну климу, с обзиром на то да тај део излази на Средоземно море.

Огранци топле Голфске струје загревају обале западне Европе. Западни ветрови јој доносе довољну количину падавина. Мала температурна колебања, а падавине су распоређене подједнако током године, претежно у облику кише. С тим особинама, клима има карактер благости и уједначености.

Воде

Речна мрежа је добро развијена, реке су богате водом и уједначеног водостаја током године.  

На подручју громадних планина, посебно Централног масива у Француској, појављују се бројни термоминерални извори и чине хидрографску специфичност регије.

Оријентација речних токова је таква да су они путеви са континената на океан, али и обрнуто са океана на континент. Према Северном мору и каналу од већих река које теку с континента су: Рајна, Шелда, Меза и Сена, према Атлантику су Лоара и Гарона, а са британског острва Темза и Северн. Ове реке теку преко великих низијских подручја и завала као што су: Низоземље, Англо-фламанска завала, Париски, Лондонски и Аквитански басен.

Друштвено-географске одлике

Становништво

У овој регији живи око 146.600.000 становника, што чини 21,2% укупног европског становништва.

Највећи број становника је германског или романског порекла.

Народи

Западну Европу настањују следећи народи.

Природни прираштај је низак, али добар животни стандард доприноси дужем животном веку становништва.

Највиши је ниво градског становништва, у поређењу са осталим регијама Европе.

Религија

Економско-географске одлике

Западна Европа је дуго векова била регија на „крај света“. Ту је престајао познати свет и почињало је непознато водено простарнство. Откриће пута за Америку повукло је за собом развој поморства и трговине, у наредним вековима и све до данас. Она је постала колевка прогреса, а акваторија уз њене обале постала је најпрометнија саобраћајница.

Све је то допринело да се у Западној Европи родила и расла индустријска револуција на чијим су техничким достигнућима учили, једно дуже време, сви народи света.

Пољопривреда

Пољопривреда је веома развијена, модерна и механизована.

Велики простори су претворени у обрадиве површине, а климатски услови су повољни за узгој различитих биљака.

Најнижи северни део западноевропске низије, на подручју Холандије и Белгије, био је великим делом под морем. Тамо се вршило такозвано одузимање копна од мора. Ограђивањем насипима и исушивањем плитког мора створени су тзв. полдери, плодна и обрадива земљишта.

Индустрија

Западноевропске земље су међу првима у свету по индустријској развијености. Западна Европа је и сада најразвијенија регија у Европи са привредног становишта, а државе ове регије су међу привредно најразвијенијим у свету.

Иако је рудно богатство велико (нафта, гас, угаљ, руде гвожђа, олова, цинка, уранијума, боксита), недовољно је за степен развијености индустрије, која из тог разлога зависи од увоза сировина.

Саобраћај

Ова регија има изразито развијен саобраћај.

Велики аеродроми и луке, модерни путеви и пруге, развијена индустрија превозних средстава обележавају све државе регије.

Највећи подухват је изградња тунела испод Ламанша. Тунел испод Ламаша повезује Кале у Француској и Довер у Великој Британији.

Тунел испод Ламаша

Владе Француске и Велике Британије, 1986. године, договорили су се да почну са прокопавањем тунела. Он је завршен 1994. године. На њему је радило 15000 радника и коштао је дванаест милијарди долара. Дугачак је 51 km, пружа се 50 m испод морског дна и има три траке. Возови иду у два правца - један за Енглеску, други за Француску. Ламанш се пређе за 35 минута. Тунелом је први пут, после леденог доба, британско копно спојено с матичним, европским копном.

Државе

У овој регији се налазе следеће државе: Уједињено Краљевство, Ирска, Француска, Белгија, Холандија и Луксембург. Холандија, Белгија и Луксембург познате су као земље Бенелукса. То су најразвијеније европске земље а многе од њих већ постоје и вековима.

Извори

Јован Радонић

Јован Радонић (Мол, 9. фебруар 1873 — Београд, 25. новембар 1956) је био српски историчар, академик , ученик Александра Сандића и чешког историчара Константина Јиречека.

Белгија

Белгија (хол. België; франц. Belgique; нем. Belgien), званично Краљевина Белгија (хол. Koninkrijk België; франц. Royaume de Belgique; нем. Königreich Belgien), држава је у западној Европи. Простире се на површини од 30.528 km² и у њој живи нешто више од једанаест милиона становника. Према северу се граничи са Холандијом, према истоку са Немачком, према југоистоку са Луксембургом и према југу са Француском. Према западу има излаз на Северно море.

Белгија је један од оснивача Уједињених нација, Европске уније и НАТО-а. У њој се налази седиште већег броја међународних организација, између осталог Европске уније и НАТО-а.

Смештена на раскршћу германске и романске Европе, Белгија је дом говорника холандског, углавном Фламанаца, који чине око 59% становништва, и говорника француског, углавном Валонаца, који чине 41% становништва. Поред њих постоји и мали број говорника немачког језика у пограничном појасу са Немачком.Белгија је савезна уставна монархија са парламентарним системом. Подељена је на два региона по језичком принципу: Фландријом на северу у којој доминира фламански тј. холандски језик, и Валонијом на југу у којој преовлађује француски језик. Подручје главног града Брисела је званично двојезично, мада већина тамошњег становништва говори француским језиком. Језичка шароликост и политички сукоби настали услед тога, одразили су се на политичку историју и сложени систем управљања државом.

Подручје Белгије, Холандије и Луксембурга познато је као Ниске земље; некада је област Бенелукса заузимала нешто већу површину него данас. На латинском је ова област знана као Белгика (лат. Belgica), по римској провинцији Галији Белгики (лат. Gallia Belgica), која је обухватала мање-више исто подручје. Од краја Средњег века до 17. столећа, подручје Белгије је било напредан космополитски трговачки и културни центар. Од 16. века до Белгијске револуције 1830, када се Белгија отцепила од Холандије, ово подручје је било поприште бројних битака између европских сила, услед чега је прозвано бојиштем Европе," што је потврђено у оба светска рата.

Након стицања независности, Белгија се укључила у Индустријску револуцију а током 20. века поседовала је бројне колоније у Африци.

Другу половину 20. века обележиле су напетости између говорника холандског и француског језика подстакнуте неравномерним привредним развојем Фландрије и Валоније. Супротстављеност две стране условила је неколико управних реформи и преображај из унитарне у савезну државу у раздобљу од 1970. до 1993. године.

Династија Јужни Сунг

Династија Јужни Сунг морала је платити цену за своју слабу одбрану. Године 1126.-1127. Џурџи Ђин су освојили северну Кину (Династија Ђин. Подручје династије Сунг ускоро је сведено на средишњу и јужну Кину и опстајало је само плаћајући велики данак овим Татарима.

Без обзира на то што је родно место кинеске културе у долини Жуте реке припало страним освајачима, југ се и надаље развијао. Становништво од 60% укупне кинеске популације се и даље повећавало, трговина и индустрија су цвале, а нова престоница, Хангчоу, постала је несумњиво највећи град на свету с око 400.000 становника. Кина је у 13. веку била насељенија и богатија од тадашње Европе. Западна Европа тада има само два града с с више од 100.000 становника, Париз и Венецију.

Јужни Сунг је значајно ојачао своју морнарицу како би одбранио своју морску обалу, али и како би спровео неколико поморских мисија у иностранству. Како би се одупрли северној династији Ђин династија Сунг је развила нову војну технологију упорабе барута.

Династија Сунг

Династија Сунг (кин. 宋朝, Sòng Cháo) је заједничко име за владаре Кине у периоду од 960. до 1279. године. Први цар из те династије се звао Таицу. За време владавине династије Сунг, Кина се поново ујединила. Главни град царства је био Хангџоу.

Током периода владавине од око 300 година, било је доста сукоба међу супарничким династијама тога доба, тако да се период владавине дели на Северни Сунг (960–1127) и Јужни Сунг (1127—1279).

За време владавине династије Сунг уметност је процветала, такође филозовска мисао. Војно управитељство царских провинција замењено је цивилним. Основани су нови градови да би се што више развила трговина и ојачала привреда. Развијена је технологија производње барута и штампање је било на високом нивоу тако да се са тиме развила и писменост. Поседовање земље и рад у државној служби нису више били мерило успешности појединца. Приватна делатност је добила у развоју.

Кина је 1078. производила 125.000 тона гвожђа и користила је 1 kg по глави становника, док је у Европи у исто време коришћено ½ kg. Главни град Хангџоу је 1200. године имао 400.000 становника. Западна Европа је у то време имала само два града са више од 100.000 становника Париз и Венецију.

Династију Сунг је наследила Династија Јуан.

Запад

Запад је једна од главних страна света. На картама запад се налази на левој страни, уколико то није другачије означено и означава се са 270° или 9 сати. Запад се такође користи као одредница за тзв. Западну цивилизацију под којом се најчешће сматрају западна Европа и северна Америка.

Западни Словени

Западни Словени су група словенских народа који насељавају подручје централне Европе. Државе у којима Западни Словени чине већину становништва су Пољска, Чешка и Словачка.

Ирска

Ирска (ир. Éire; шкот. Airlann; енгл. Ireland) острво је у северном Атлантику западно од Велике Британије, од које је одвојено Северним пролазом, Ирским морем и Пролазом Светог Ђорђа. Друго је по величини међу Британским острвима. У Европи је треће а у свету је двадесето острво по величини.Чине је покрајине: Алстер, Манстер, Конот и Ленстер. Укупно на острву има 32 округа. Политички, Ирска је подељена између Републике Ирске, која обухвата пет шестина острва, и Северне Ирске, дела Уједињеног Краљевства, која обухвата преостали део на североистоку острва. Број становника износи око 6,4 милиона. Нешто мање од 4,6 милиона живи у Републици Ирској док нешто више од 1,8 милиона живи у Северној Ирској.Рељеф острва карактеришу ниске планине које окружују средишњу равницу, са неколико пловних река које се протежу ка унутрашњости. Острво има бујну вегетацију, као последицу благе, али променљиве океанске климе, коју не карактеришу температурни екстреми. Густе шуме прекривале су острво све до средњег доба. Шуме су 2013. заузимале једанаест посто површине острва, док је европски просек тридесет пет посто, и највећи део њих су неаутохтоне четинарске плантаже. У Ирској постоји 36 аутохтоних врста сисара. Ирска клима је под утицајем Атланског океана и стога је веома умерена, и зиме су блаже него што би се очекивало од тако северне области, мада су лета хладнија него у континенталној Европи. Кишне падавине и облачни покривач су изобилни.

Људи су настанили Ирску око 8000 година пре нове ере. Келти су владали овим острвом од првог века нове ере до 17. столећа. Христијанизација острва спровођена је од петог века. Након инвазије Нормана у 12. веку Енглеска је покушала да овлада острвом, међутим, то је успела тек током Тјудорових похода у 16. и 17. веку. Ови догађаји довели су до доласка колониста из Британије. У последњој деценији 17. века, почела је да се спроводи политика тзв. протестантског успона (енгл. Protestant Ascendancy) с циљем сиромашења већинских католика и протестантских дисидената. Она је настављена и у 18. веку. Ирска је 1801. постала део Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске. Ирски рат за независност почетком 20. века довео је до поделе острва, стврањем Ирске Слободне Државе, и Северне Ирске, која је остала део Уједињеног Краљевства. Северну Ирску су у раздобљу од краја шездесетих до деведесетих година 20. века потресали немири. Након политичког споразума из 1998. дошло је до смиривања тензија. Године 1973. оба дела Ирске постала су део Европске економске заједнице. Ирска култура је имала велики утицај на друге културе, посебно књижевност, и у нешто мањој мери наука и образовање.

Краљевство Француска (1791—1792)

Краљевство Француска је била краткотрајна уставна монархија која је постојала од 3. септембра 1791. до 21. септембра 1792. године.

Лажни рат

Лажни рат или речима Винстона Черчила, Замрачен рат, је био фаза раног Другог светског рата означен са пар војних операција у континенталној Европи, у месецима после Немачке инвазије Пољске. Иако су велике силе у Европи објавиле рат једне другима, ниједна страна није започела значајнији напад, тако да је било релативно мало борби. Термин има сродних појмова у многим другим језицима, на пример немачки Sitzkrieg (седећи рат), француски drôle de guerre (смешан рат) и пољ. dziwna wojna (чудан рат). У Уједињеном Краљевству овај период је називан Bore War (Досадан рат; игра речима тако да личи на Boer War – Бурски рат).

Док се већина немачке војске борила против Пољске, много мање немачке снаге су држале утврђену одбрамбену линију дуж француске границе. На Мажино линији са друге стране границе, налазиле су се британске и француске трупе, али је било само мањих окршаја. Британско Краљевско ваздухопловство је бацало пропагандне летке на Немачку, а прве канадске трупе су се искрцале на обалу Британије, док је западна Европа била у чудном миру седам месеци. У међувремену, сукобљене нације су се сукобиле у норвешкој кампањи. Сједињене Државе, технички неутралне у рату, помагале су западним савезницима продајом на попуст или поклонима у виду војне опреме и залиха. Немачки напори да се спречи ова трговина преко океана су започели другу битку за Атлантик.

Луксембург

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, нем. Luxemburg, франц. Luxembourg), или званично Велико Војводство Луксембург (лукс. Groussherzogtum Lëtzebuerg, нем. Großherzogtum Luxemburg, франц. Grand-Duché de Luxembourg) је држава на западу Европе са истоименим главним градом. Име Луксембург потиче од трђаве Луцилинбурхук, око које се развио главни град. Луксембург је једино Велико војводство на свету.

По државном уређењу је парламентарна монархија на челу са великим војводом Анријем. Граничи се са Француском (дужина границе 73 km), Белгијом (148 km) и Немачком (138 km). Луксембург је с површином од 2586 km2 друга најмања земља Европске уније.

Луксембург је једна од земаља оснивача Европске економске заједнице, организације која је претходник данашње Европске уније, а заједно са Белгијом и Холандијом чини земље Бенелукса. Од марта 1970. године, Луксембург је чланица „Organisation internationale de la Francophonie” (Међународне организације франкофонских земаља). Један је од оснивача НАТО савеза.

Нодосаури

Нодосаури су породица диносауруса који су се појавили у горњој јури, али су процват доживели у доба креде.

Образовање у средњем веку (Западна Европа)

Овај чланак односи се на образовање у средњовековној западној Европи. За остале употребе погледајте Образовање у средњем веку.Образовање у средњем веку пре свега се оријентисало на практичне потребе. Мада је било људи који су волели знање ради њега самог, они су били реткост и често су осећали потребу да траже изговоре за своју интелектуалну радозналост. Када су Јован из Солзберија и његове колеге хуманисти с краја 12. века из чисте радозналости читали прелепу паганску прозу обавезно су истицали како им је основни циљ да побољшају свој латински како би боље проучавали црквена дела.

Основни циљ био је да сваки човек поседује знање неопходно за обављање свог посла. Остала знања су била сувишна, а могла су бити и опасна. На пример Филип де Новар је наговарао младе племкиње да уче да читају како би могле боље да се моле али жестоко се противио да уче да пишу како не би могле писати љубавна писма.

Средњовековно образовање не може се описати само кроз академске установе као што су школе и универзитети, јер су и домови великаша представљали места где су млађи племићи стицали витешко образовање. Произвођење младића у витеза формално је означавало крај школовања и доказ да може да заузме своје место у друштву. Жене великаша су надгледале образовање племкиња и припремале их за брак. У градовима, систем шегрта који су успоставили еснафи играо је сличну улогу.

Шегрти су живели у мајсторовој кући и учили занат под његовим надзором. Шегрт је пролазио кроз своју коначну проверу знања у изради мајсторског дела. Формалним пријемом у гилду у статусу мајстора он је завршавао своје школовање.

Папа Јован X

Папа Јован X (умро 928.) је био 122. папа римокатоличке цркве од 914. до 928. године.

Положај ЛГБТ особа у Европи

Упркос значајним разликама које постоје међу земљама по питању видљивости ЛГБТ заједнице и гарантовања права ЛГБТ особа, Европа се може сматрати најинклузивнијим континентом када су геј, лезбејке, бисексаулне и трансродне особе у питању. Осам од 11 држава на планети које су до сада признале истополне бракове налазе се у Европи. Поред тога, 20 европских земаља признаје неки од облика истополних заједница, који у мањој или већој мери гарантују права која су гарантована браком. Хомосексуални односи су легални у свим државама Европе, а велика већина земаља има законе за борбу против дискриминације на основу сексуалне оријентације или родног идентитета.

Предграђе

Предграђе је назив за насеље претежно стамбеног карактера. Оно се најчешће сматра засебним насељем у непосредном окружењу града, са којим је у функционалној вези (као што је случај у Европи, Северној Америци и код нас), али и стамбена целина у оквиру града (Аустралија). Преграђа такође често одликује мања густина насељености од средишњих градских целина. Предграђа се често називају и „спаваоницама градова“.

Нека од најпознатијих светских предграђа су: Њу Џерзи, Холивуд, Беверли Хилс, Гринич, Версај, Потсдам, Совето, Пиреј, Борча.

Уједињено Краљевство

Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске (енгл. United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland) држава је у западној Европи, чланица Европске уније. За државу се често користи и скраћено име Уједињено Краљевство — скраћено УК (енгл. United Kingdom — UK), или колоквијално Велика Британија — ВБ (енгл. Great Britain — GB) или само Британија (енгл. Britain). УК има четири саставне земље. Три се већим делом налазе на острву Велика Британија: Енглеска, Велс и Шкотска; четврта, Северна Ирска, налази се на острву Ирска и граничи се са Републиком Ирском.

Држава је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске уније.

Уједињено Краљевство је основано низом Закона о Унији, који су ујединили државе или територије Енглеске, Велса, Шкотске и Ирске (острва) под једну владу, са седиштем у Лондону. Велики део Ирске је напустио Уједињено Краљевство (које се тада звало Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске) 1922, и данас је то Република Ирска, док је североисточни део острва, Северна Ирска, остао у Уједињеном Краљевству.

Уједињено Краљевство се налази на северозападу Европе. Има копнену границу са Републиком Ирском, а осим тога је окружено Северним морем, каналом Ламанш (Енглески канал), Ирским морем и Атлантским океаном.

Велика Британија, понекада звана само Британијом, је географско име за највеће од Британских острва, и подразумева копно Енглеске, Велса и Шкотске, а понекад подразумева и њихова острва. У медијима се често уместо Уједињеног Краљевства користи термин „Британија“. Атрибут „велика“ се користи као супротност „малој Британији“ у Француској.

Француска

Француска (франц. La France), званично Француска Република (франц. République française), држава је у западној Европи. Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Француска Гвајана и Реинион, Мајот (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 640.679 km², а њеног европског дела око 547.030 km². По површини је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника. Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.

Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Француска је један од оснивача Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Такође је једна од пет сталних чланица Савета безбедности и нуклеарна сила.

Холандија

Холандија (хол. Nederland) држава је у западној Европи и једна од четири конститутивне земље Краљевине Холандије (остале три су Аруба, Курасао и Свети Мартин). Према истоку се граничи са Немачком, према југу са Белгијом, према северозападу има излаз на Северно море. Поморску границу дели са Белгијом, Уједињеним Краљевством и Немачком. Најважнији и највећи градови Холандије су Амстердам, Хаг и Ротердам. Амстердам је главни град, док је седиште владе и парламента у Хагу. Ротердамска лука је највећа у Европи, штавише велика је као три наредне луке заједно, и од 1962. до 2004. била је највећа на свету.Држава Холандија се састоји из 12 провинција у Европској Холандији, а након расформирања Холандских Антила, у њеном саставу су и три специјалне општине у Карипској Холандији — Бонер, Саба и Свети Еустахије.

Холандија је низијска земља, 50% њеног копна је на мање од једног метра изнад мора. Ова одлика је дала Холандији њено име Nederland, у преводу ниска земља.

Већи део територије Холандије који је испод нивоа мора је људско дело. Од краја 16. века грађени су полдери отимањем земље од мора и исушивањем језера. Данас они чине скоро 17% површине земље. „Позната” је као земља лала , ветрењача и дрвених кломпи.

Једна од одлика Холандије је велика густина становништва, 407 по квадратном километру. Само Бангладеш, Јужна Кореја, и Тајван имају бројније и гушће насељено становништво. Без обзира на то, Холандија је после Сједињених Држава други извозник хране и пољопривредних производа у свету. Томе је између осталог допринела велика плодност тла као и блага клима.

Холандија је трећа земља у свету у којој су грађани на изборима изабрали чланове парламента а од 1848. устројена је као унитарна држава са парламентарном демократијом и уставном монархијом. Такође, Холандија има дугу историју друштвене толеранције и важи за либералну земљу. Абортус, проституција и еутаназија су легализовани, док према употреби одређених врста наркотика води прогресивну политику. Године 2001. Холандија је постала прва земља у свету која је легализовала истополне бракове.

Холандија је један од оснивача Уједињених нација, Европске уније, Еврозоне, Г-10, НАТО-а, ОЕЦД-а и Светске трговинске организације, поред тога, чланица је трилатералне Уније земаља Бенелукса. У Холандији се налази Организација за забрану хемијског оружја и пет међународних судова: Стални арбитражни суд, Међународни суд правде, Међународни кривични суд за бившу Југославију, Међународни кривични суд и Посебни суд за Либан. Прва четири наведена суда су смештена у Хагу, као и седиште Европола и агенције за сарадњу у правосуђу Еуројуст. Због овога се Хаг сматра правном престоницом света. Холандија је такође део Шенгенске зоне.

Холандски језик

Холандски језик (Nederlandse taal) (изворно: duits der nederen landen, односно de duitse taal der nederen landen/њемачки језик ниских земаља, такође: Nederduits/ доњоњемачки језик; низоземски), према холандској регији Холандији, из чијих се нарјечја холандски књижевни језик (доњоњемачки стандардни језик) првенствено развио, убраја се, као и њемачки језик, у германску грану индоевропских језика. Холандски језик се већином користи у Холандији, Белгији, те неким бившим и садашњим холандским колонијама. Варијанта холандског, која се користи у Белгији, понекад се назива фламанским језиком.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.