Западна Босна (1993—1995)

Аутономна Покрајина Западна Босна (1993—1995) или Република Западна Босна (1995) је била фактички независна територијално-административна јединица која је постојала између 1993. и 1995. на територији данашње државе Босне и Херцеговине у време распада Југославије и рата у Босни (1992—1995). Главни град Западне Босне била је Велика Кладуша (која се данас налази у Унско-санском кантону).

Аутономна Покрајина Западна Босна
Република Западна Босна
Autonomna Pokrajina Zapadna Bosna
Republika Zapadna Bosna
  (бошњачки)
Застава
Застава
Грб Западне Босне
Грб
Положај Западне Босне 1993.

Положај Западне Босне 1994.
Географија
Континент Европа
Регија Балканско полуострво
Главни град Велика Кладуша
Друштво
Службени језик Бошњачки
Политика
Облик државе Република
 — Председник Фикрет Абдић
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Оснивање 27. септембар 1993.
 — Укидање 7. августa 1995.
 — Статус Бивша непризната држава
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 176 km²
Становништво 52.908 (1991)
Земље претходнице и наследнице
Западне Босне
Претходнице: Наследнице:
Flag of Bosnia and Herzegovina (1992–1998).svg Република Босна и Херцеговина Федерација Босне и Херцеговине Flag of the Federation of Bosnia and Herzegovina (1996–2007).svg
Портал:Историја

Историја

Аутономну Покрајину Западну Босну су 1993. прокламовали месни Муслимани који су се супротстављали влади у Сарајеву. Председник Западне Босне је био Фикрет Абдић. Ова аутономна покрајина је сарађивала са Републиком Српском, Републиком Српском Крајином, Србијом и Хрватском током распада Југославије.

Територија Западне Босне је била заузета од стране Армије Републике Босне и Херцеговине 1994. Међутим, касније те године су, уз помоћ Срба у операцији Паук, ове трупе истеране са подручја Западне Босне, која је тада обновљена.

Аутономна Покрајина Западна Босна је 1995. године променила име у Република Западна Босна. Исте године, војнички су је поразиле хрватска и бошњачка војска, а њена територија је припојена Федерацији БиХ (данас Унско-санском кантону у Федерацији Босне и Херцеговине). Фикрет Абдић је на конструисаном политичком судском процесу у Хрватској осуђен на 20 година затвора због ратних злочина, а та казна му је касније смањена на 15 година.

Flag of the Autonomous Province of Western Bosnia (1993–1995)

Застава Аутономне Покрајине Западне Босне од 1992 до 1995.

Former Yugoslavia wartime

Карта Југославије током рата.

Бановина Славонија

Бановина Славонија (лат. Banatus Sclavoniae) је назив за покрајину средњовековне Угарске. Настала је почетком 13. века у склопу административног преуређења угарских жупанија између реке Драве и планине Гвозда.. Главни управни органи су били славонски бан и Славонски сабор. Временом је издигнута на степан круновине, у рангу краљевине (лат. Regnum Sclavoniae), тако да су угарски краљеви од краја 15. века у свој проширени владарски наслов унели и титулу краља Славоније (лат. Rex Sclavoniae).

Бихаћки санџак

Бихаћки санџак је био османска административна јединица (санџак) другог нивоа која је постојала на простору од извора Уне и Сане до Купе. Настао је као дио Босанског пашалука крајем 16. вијека. Више пута је укидан и поново осниван. Први пут је укинут средином, а обновљен крајем 17. вијека. Поново је укинут 1711. године, а посљедњи пут је основан као дио Босанског вилајета 1867. године.

Сједиште је било у Бихаћу и Петрињи.

Бутмирска култура

Бутмирска култура је култура млађег неолита која се распростирала на територији данашње централне Босне и заузимала шири простор него Какањска група.

Врбаска област

Врбаска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1923. до 1929. године. Административни центар области је био град Бања Лука.

Врхбосна

Врхбосна је назив за место и жупу у средњовековној Босни. Само место Врхбосна налазило се на месту данашњег Сарајева, а истоимена жупа приближно је обухватала подручје Сарајевског поља. Као насеље, Врхбосна се сматра претечом Сарајева.

Гласиначка култура

Гласиначка група је најизразитија група старијег гвозденог доба на Балкану. Распростирала се у источној Босни, западној Србији, северним деловима Црне Горе, а значајно је утицала на суседне области. Назив је добила по висоравни Гласинац.

Основне карактеристике ове културне групе су тумули, груписани око градина са остацима сухозида, чинећи некрополе. Најстарији припадају ранобронзаном добу. Међутим тумули из халштатског периода, сматрају се гласиначком културном групом, будући да су најбројнији и најбогатији.

Дејтонски мировни споразум

Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум, мировни је договор постигнут у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо, а којим је прекинут рат у Босни и Херцеговини (1992—1995). По овом споразуму, БиХ бива подељена на два дела: муслиманско-хрватску федерацију и Републику Српску.

Конференција је трајала од 1. до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су били тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, председник Републике Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, председник Хрватске Фрањо Туђман, амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. Споразум је званично потписан у Паризу 14. децембра.

Скупштина СРЈ је споразум ратификовала 21. новембра 2002. године.

Дринска бановина

Дринска бановина је била бановина Краљевине Југославије између 1929. и 1941, а такође и бановина Недићеве Србије 1941. Њено седиште је било Сарајево (касније Ужице), а укључивала је делове данашње Босне и Херцеговине и Србије. Име је добила по реци Дрини и, као и друге бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.

Зворнички санџак

Зворнички санџак је османска административна јединица другог нивоа која је постојала на простору доњег Подриња и околине. Основан је између 1478. и 1483. године од дијелова Смедеревског санџака са обје стране Дрине. Након османског освајања Сребреничке бановине 1512. године, њена територија је припојена Зворничком санџаку. Првобитно сједиште санџака је било у Зворнику, а касније у Тузли.

У почетку је био дио Румелијског пашалука, потом Будимског, а оснивањем Босанског пашалука 1580. године улази у његов састав, да би 1867. постао дио новооснованог Босанског вилајета.

Карађорђева Србија

Карађорђева Србија (позната и као Устаничка Србија) је назив за устаничку државу, створену у време Првог српског устанка, која је постојала од 1804. до 1813. године.

Краљевина Хрватска (925—1102)

Краљевина Хрватска (лат. Regnum Croatiae) била је средњовјековна монархија у средњој и југоисточној Европи, која се развијала на простору данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине, а којом је владала династија Трпимировић. Постојала је од 925. када се дотадашњи кнез Кнежевине Далмације и Либурније Томислав, пошто је своју земљу ујединио са Панонском кнежевином, крунисао за краља Хрватске. Године 1102. Краљевина Хрватска је ушла у реалну унију са Угарском, где је имала своју аутономију, али је изгубила независност.

Народна одбрана Западне Босне

Народна одбрана Западне Босне (НОЗБ) је била оружана сила Западне Босне током рата у Босни и Херцеговини.

Настала са стварањем Аутономне Покрајине Западне Босне 1993. године, која је 1995. године промјенила назив у Република Западна Босна. Након војног пораза од стране Армије Републике Босне и Херцеговине, Народна одбрана је расформирана.

Приморска бановина

Приморска бановина је била управна јединица у Краљевини Југославији.

Успостављена је 1929., и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем споразума Цветковић-Мачек, спојена са Савском бановином и још неколико мањих подручја у Бановину Хрватску.

Приморска Бановина је обухватала највећи део јужне Хрватске, конкретно Далмације (осим дубровачког подручја, које се нашло у Зетској бановини, али и Задра, који је био под италијанском влашћу), као и западне Херцеговине, средишње Босне, те ливањски и дувањски крај.

Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње Краљевине Југославије.

Главни град Приморске бановине је био Сплит.

Сарајевска област

Сарајевска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1923. до 1929. године. Административни центар области је био град Сарајево.

Северна Босна (1718—1739)

Северна Босна, Краљевина Босна (нем. Кönigreich Bosnien) или Део Краљевине Босне (лат. Regni Bosniae Pars), је била територија под управом Хабзбуршке монархије између 1718. и 1739. године. Пожаревачким миром из 1718. године, ово подручје је издвојено из османског Босанског пашалука и прикључено Хабзбуршкој монархији. Територија је обухватала Семберију и Посавину, односно подручје дуж десне обале реке Саве. Након Београдског мира из 1739. године, ово подручје је поново постало део Османског царства односно Босанског пашалука.

Сребреничка бановина

Сребреничка бановина је била једна од упрвних области Краљевине Угарске са крајишком, односно војничком организацијом, у функцији одбране јужних угарских граница. Постојала је од 1464. до 1512. године.

После разбијања турске опсаде Јајца, у јесен 1464. Матија Корвин је продирујући из Славоније заузео северну Босну и у Сребренику основао Сребреничку бановину, која је имала задатак да штити јужне угарске оласти и оближњу Бановину Славонију од Турака. За то заслужан Влатко Херцеговић није добио ништа, већ је за бана постављен сремски великаш Никола V Илочки.

Херцеговачки пашалук

Херцеговачки пашалук (ејалет) је био османска провинција од 1833. до 1851. године. Задња престоница му је био Мостар.

Херцеговачки санџак

Херцеговачки санџак је османска административна јединица другог нивоа која је постојала на простору Херцеговине од 1481. до 1833. и од 1851. до 1878. године. Између та два периода (од 1833. до 1851) овај санџак је био уздигнут је у покрајину првог нивоа, Херцеговачки пашалук (ејалет).

Првобитно сједиште Херцеговачког санџака је било у Фочи, а први херцеговачки санџак-бег је био Хамза-бег. Главни град је касније помјерен у Пљевља (ранији назив Брезница). Херцеговачки санџак у почетку био дио Румелијског пашалука, а оснивањем Босанског пашалука 1580. године улази у његов састав, да би 1867. постао дио новооснованог Босанског вилајета.

Хрватска Република Херцег-Босна

Хрватска заједница Херцег-Босна је била политичка, културна, економска и територијална цјелина, која је основана 18. новембра 1991. године од стране политичког врха Хрвата у СР Босни и Херцеговини. У „Одлуци о успостави“ ове заједнице наводи се да ће заједница поштовати демократски изабрану власт Републике Босне и Херцеговине док постоји њена независност у односу на Југославију. Хрватска заједница Херцег-Босна 28. августа 1993. прераста у Хрватску Републику Херцег-Босну, државу хрватског народа у Босни и Херцеговини. Вашингтонским споразумом, 18. марта 1994. године договорено је да се од територије Херцег-Босне и територије која је била под контролом Армије РБиХ формира Федерација БиХ.

Иако су самопроглашене границе Херцег-Босне обухватале знатно већи простор, она је дефакто постојала само на територији која је била под контролом Хрватског вијећа одбране.

Хрватска заједница Херцег-Босна никада није усвојила предвиђени статут, а Хрватска Република Херцег-Босна није усвојила предвиђени устав, поштујући формално на тај начин суверенитет Републике БиХ. На територији Републике Херцег-Босне, тј. на територији која је била под контролом ХВО-а, примјењивани су важећи прописи Херцег-Босне, као и прописи Републике БиХ који нису у супротности са прописима Херцег-Босне.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.